Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 152 narodna poslanika.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nada Kolundžija, Vasilije Pavićević, Radmilo Milošević, Miloš Lukić, Višnja Nežić, Branislav Pomoriški, Branislav Grubački, Zoran Bošković, Marko Đurišić i Dragor Hiber. Pre podne sprečen da prisustvuje Vladimir Dobrosavljević, a po podne Stevan Lilić. Zakasniće Miloš Lučić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpresednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Primili ste ostavku Mihajla Markovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Mihajla Markovića, danomo podnošenja ostavke.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Mihajlu Markoviću, izabranom sa izborne liste DOS - dr Vojislav Koštunica, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O AGENCIJI ZA RAZVOJ MALIH I SREDNjIH PREDUZEĆA (nastavak)
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Velimir Simonović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o direktnoj povredi Poslovnika, već o povredi koju čini Vlada prema našem Poslovniku. Mi imamo na strani 56. i 57. nekoliko članova kojima je regulisana institucija - poslanička pitanja. Do sada sam dostavio pet pitanja pismenim putem: dva sam uputio gospodinu Koraću, dva Ministarstvu saobraćaja i jedno Ministru prosvete. Dva pitanja su bila još iz juna meseca, a ovde u članu 96. piše - "odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno".
Molim predsednika Skupštine da proveri sa našom administracijom da li su moja pisma upućena Vladi i da interveniše kod Vlade da počne da odgovara na naša pitanja. Hvala.

Hvala. Ima reč narodni poslanik Dušan Ilić, posle njega narodni poslanik Dragiša Marinković.

Poštovano predsendištvo, poštovane kolege, poštovani gospodine ministre, kao što je svima poznato poslanici DSS su u svojim amandmanima na neki način učestvovali u izradi ovog zakona. Na početku želim da se zahvalim gospodinu ministru, njegovom zameniku i njegovim pomoćnicima na korektnom stavu i saradnji, na tome što su imali sluha da čuju ono što je bilo dobro i što su prihvatili naše amandmane u delu koji je bio prihvatljiv.
S druge strane, želim da kažem da za one amandmane koji nisu prihvaćeni, da je to učinjeno argumenotovano i veoma korektno i koristim ovu priliku da od tih amandmana odustanem.
Učestvovali smo u radu na ovom zakonu prvenstveno zbog toga što smatramo da je ovaj zakon dobar i da je potreban našoj privredi. Stanje u našoj privredi je opštepoznato i na neki način ona preživljava zbog dobre volje međunarodne zajednice.
Privredni tokovi, to sada moramo da kažemo, imaju i neke svoje svetle tačke: to je stabilan kurs, puniji budžet, blaži porast izvoza. Međutim, pad investicija je nešto nad čim se svi moramo zamisliti. Do tog pada investicija je na neki način došlo i zbog toga što biznis planovi nisu izrađeni kako treba. Jednostavno, investitori ne prilaze tome na pravi način. Ova agencija, koja bi trebalo da bude formirana ovim zakonom, na neki način će taj problem rešiti zato što će imati jedan edukativni karakter, što će pomagati malim i srednjim preduzećima da do tih biznis planova dođu uspešno i da krenu prema investitorima. U tom delu mi ovaj zakon pozdravljamo.
Ovaj zakon je potpuno ideološki suprotan zakonu koji je podnela poslanička grupa SPS-a pre nekoliko meseci. To je razlika i, između ostalog, to je jedan od glavnih razloga zašto sada ovaj zakon podržavamo.
S druge strane, zakon je dobar zato što na neki način doprinosi zaokruživanju zakonodavne delatnosti u tranziciji naše privrede, koja u mukama napušta jedan prevaziđeni, ideološki model samoupravljanja. Ovim zakonom jedna uredba Vlade Republike Srbije, takođe, postaje suvišna. Predlagač je svojim gestom izrazio želju da ova agencija bude formirana zakonom i priznao je besmislenost te uredbe. To je uredba o generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade Republike Srbije, kojom je Vlada osnovala 12 posebnih organizacija, među kojima je 11 agencija i jedan biro za komunikacije.
Šta su u stvari posebne organizacije? Posebne organizacije čine jedan sistem organa državne uprave i pominju se u našem Ustavu, u članu 94. Grubo rečeno, razlika između posebnih organizacija i ministarstava je u tome što starešine ovih organizacija imenuje Vlada, za razliku od ministarstava koja su pod jurisdikcijom Skupštine
Nabrojaću agencije koje su osnovane ovom uredbom, time bih na neki način pojasnio kako je Vlada premostila određena ministarstva i izvršnu vlast usmerila van kontrole Skupštine. To su prema članu 3, Biro za komunikacije, Agencija za razvoj informatike i interneta, Agencija za strana ulaganja, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, Agencija za unapređenje menadžmenta, Agencija za odnose sa dijasporom, Agencija za socijalnu brigu, Agencija za unapređenje zdravstva, Agencija za unapređenje državne uprave, Agencija za unapređenje rečnog saobraćaja, Agencija za usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU i Agencija za razvoj kulture.
Samim nabrajanjem se vidi da su ovde na neki način ministarstva premošćena i ono što je posebno nezgodno u ovoj uredbi je to što je ovim agencijama, praktično, data izvršna vlast.
Pokušavao sam u međuvremenu da kontaktiram sa sekretarijatom i nadležnim odborom Vlade Republike Srbije i imao sam neku informaciju da je Vlada donela uredbu kojom povlači član 6. ove uredbe o kojoj sam malopre govorio, odnosno član 6. govori o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća. Nisam siguran da je to pravi put i ne verujem da će samo ta uredba na uredbu doprineti daljem radu, daljem zakonodavnom radu ove skupštine.
Nadam se da će Vlada stvarno imati snage da ovu uredbu o generalnom sekretarijatu povuče kako bismo mogli mirne savesti da glasamo za ovaj, u osnovi dobar i potreban, zakon.
Nadam se da će ministar Vlahović svoj, nesumnjivo veliki, autoritet koji ima u Vladi, založiti da podrži ovaj stav koji imamo; samim predlaganjem ovog zakona on ga je prećutno i podržao i nadam se da će na taj način pokazati i dokazati da su sumnje u javnost rada Vlade nepotrebne, a naš strah od monopolizacije izvršne vlasti neopravdan. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Marinković, a posle njega narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, uvaženi gospodine ministre, izražavam zadovoljstvo, kao poslanik u Skupštini, što je jedan ovakav zakon došao na dnevni red ove skupštine. Razlog tome je što smo mesecima donosili neke zakone koji, su fundamentalni za pravni sistem, za sistem ove zemlje; međutim i na nama je, kao poslanicima, da pomognemo ovoj vladi da privreda zaživi, da usmerimo, da damo svoje ideje. I mi smo odgovorni jednim delom i mi smo, kao i oni, za to da ova privreda krene, da mali i srednji koji su bili zapostavljeni u ovom prethodnom sistemu dobiju vrata na koja mogu da zakucaju i da pokrenu tu svoju ideju, tu svoju proizvodnju.
Zašto je ovoj privredi bila potrebna jedna ovakva agencija koju sada praktično i zakonom verifikujemo? Do sada smo imali jedno stanje da su mali i srednji bile obično te zanatske radnje. To jeste bio neki privatni biznis, ili zanatske radnje ili trgovine, to su bili komisioni, ali to su bili privatni biznisi za preživljavanje. I obično takvi biznisi bili su locirani na svoju ulicu, najdalje na grad; onaj ko je radio i poslovao u celoj zemlji, taj je bio najveći, taj je bio veliki.
Ja sam imao tu sreću da obiđem neke zemlje, koje su stvarno u svetu mnogo uradile po pitanju tih malih i srednjih preduzeća, kao što su Tajvan, Koreja, Južna Koreja, i video sam jedan drugi koncept - kako narodi uspevaju preko baš takvih malih i srednjih preduzeća da strahovito povećaju dohodak u svojoj zemlji. Za te male, kada prave neki proizvod, uvek je ispred njih ceo svet. Kod nas je uvek to bilo lokalno, ali uvek iza njih stoji država.
U ovom slučaju, agencije su te koje će stati iza takvih malih i srednjih, da im pomognu na samom početku. Mi smo, nažalost, bili u jednom sistemu koji je bio naopak i koji nije imao veze sa onim što se u svetu radi i kako se radi. Ja sam 15 godina privatnik i toliko sam malo stvari, tih pravila kako se u svetu radi, znao. Najosnovnija stvar je da, kada imate dobru ideju, treba napisati dobar biznis-plan. Sada bi neko rekao - čekaj, šta je tu sada veliko, daš nekome i on ti to napiše. Ali, osnovna stvar kod biznis-plana leži na onome ko ima ideju.
Prema tome, tog našeg čoveka moramo da naučimo, da ga obučimo da zna da zakuca na vrata banke, ali da zna kao pravi privrednik da zakuca na ta vrata. Ja ću vam sada reći jedan svež primer (neko će se i nasmejati na to), pošto ova vlada već ima određeni novac i fond i već se daju krediti malim i srednjim preduzećima za proizvodnju - jedan gospodin je predao svoj biznis plan i u tom biznis-planu napisao šta bi radio, i kao garanciju poslao je sliku svoje kuće, poslao je sliku sa svadbe kada je udavao ćerku i sada to stvarno izgleda smešno jer to nije to. Ali, iskreno govoreći, ja vidim iza tog čoveka jednog pravog poštenog domaćina od koga će sutradan, kada mu ova država bude pomogla i kada bude dobio kredit, stvarno biti neki pravi privrednik. Zbog čega? Zato što kod nas u Srbiji onaj ko ima kuću, ko je napravio dobru svadbu, on je domaćin. Prema tome, ako sam ja bio domaćin do sada, moći ću i nadalje da to budem.
Kada se ovaj zakon bude doneo i agencije budu osnovale, želeo bih da te agencije imaju tesan kontakt sa komorama i sa udruženjem, jer, iskreno govoreći, mislim da je to ta pokretačka snaga, znači - prvo ljude naučiti kako se radi, a onda preko komore i udruženja pokrenuti čitav taj ciklus poslovanja.
Od nekih predstavnika odborničkih grupa na prošloj sednici smo imali možda podrugljive stavove u vezi ove agencije, u smislu, - Zapad vam je dao neki novac, a onda će vam uzeti savetodavno za sve ovo što ste sada osnovali. Iskreno reći, gospodo, nama pre svega treba znanje, treba nam dosta znanja da bismo krenuli u neki svet, da bi ti mali mogli da počnu da rade.
Prema tome, to znanje je svuda u svetu skupo, to znamo, ali je najpravilniji način da se to znanje sažme u jedno, baš preko agencije. Zašto je to tako? Zato što bi na more frontova, na more tačaka u ovoj zemlji svi oni koji su shvatili da nemaju znanje isto to morali da rade. Ovako ćemo odraditi preko agencija, agencije će onda proslediti u sve pore ovog društva to što smo dobili kao znanje i ljudi će znati način na koji će se ponašati i raditi.
Iskreno govoreći, nije lako uzeti kredit, lako se, kada uzmete kredit, ode, a naš narod kaže - podlegne, ako su kamate velike; treba znati koje su to kamate koje su pristojne i koje čovek može da izdrži. To naš čovek, nažalost, ne zna i treba ga za to obučiti.
Na kraju, želeo bih da pozovem sve vas poslanike da glasate za ovaj zakon, jer mislim da će on i agencija koja se formira mnogo značiti malim i srednjim preduzećima. Hvala vam, gospodo.

Izvolite.

(Povreda Poslovnika.)        Gospodine predsedniče, zar zaista ne može da prođe nijedan dan da ne povredite Poslovnik Narodne skupštine? Od jutros ste povredili član 89. jednu alineju stava 1. koja glasi: "Reč dobijaju narodni poslanici, naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navode u prijavi za reč".
Vi ste jutros dali reč dvojici narodnih poslanika koji podržavaju Predlog zakona, iako ima prijavljenih narodnih poslanika koji su protiv Predloga zakona, npr. znam da smo mi, srpski radikali, protiv tog predloga. Ukoliko ste obmanuti stavom DSS od onog dana, od pre deset dana kada su možda prijavili da će biti protiv, očigledno je iz ove diskusije, a vi bi trebalo da znate kao pripadnik te poslaničke grupe, da su oni promenili stav u ovih deset dana i da su sada za Predlog zakona. Molim vas, sami ste pisali ovu odredbu Poslovnika, sami ste tražili da poslanici govore naizmenično, molim vas da tu odredbu Poslovnika poštujete.
Zaista više nema smisla da vi sada, iako imate neki red, određujete kada će, u kojim terminima, koji su termini udarni, šta je bitno, pa da određujete kada će govoriti predstavnici vlasti ili predstavnici opozicije.

Vaš prigovor bi bio veoma interesantan i dragocen kada biste vi bili u pravu. Ali, vi niste u pravu. Tu je problem. Ne radi se ni o kakvoj izmeni stava, koliko sam obavešten, poslaničke grupe DSS-a, te ona i dalje neće podržati zakon. Odakle ste vi izvukli zaključak da hoće, to ne znam. Možda imate neke tajne izvore informacija.
(Tomislav Nikolić: Slušam diskusiju, za razliku od vas.)
Možda ste slušali, ali očigledno niste dobro razumeli. To je jedan aspekt. Drugi je da se to primenjuje prema onome što poslanici u prijavi navedu. Ne mogu znati šta će ko od narodnih poslanika govoriti, sem pročitati ono što je u prijavi navedeno. Vi ste imali slučaj cele vaše poslaničke grupe, da ste tokom izlaganja govorili protiv zakona, a na kraju za zakon glasali. To je bilo pre sedam-osam meseci, ili obratno, da ste podržavali zakon, a glasali protiv.
(Aleksandar Vučić: Nikada nismo glasali ni za jedan zakon. Nemojte da izmišljate.)
Bilo je tako. To je onaj zakon o platnim razredima ili agrarni budžet. Ja to ne mogu znati, sem po onome što u prijavi stoji i tako tu listu služba i sačinjava.
Naravno, u međuvremenu može, to je informacija, da dođe do promene redosleda zbog toga što prijavljeni poslanici odustaju od reči, pa dođe do poremećaja prvobitno formirane liste. Takvih slučajeva će biti i danas. Imamo dva otkazana ranije prijavljena govornika.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovani gospodine predsedniče, kolege poslanici, gospodine ministre, Predlog zakona o osnivanju Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća za nas socijaliste nije prihvatljiv, jer je po sadržini nepotpun, neodređen u pogledu delatnosti Agencije, bez investicionog potencijala, bez tržišne komponente, bez materijalne podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, bez osnove koja bi omogućila razvoj malih i srednjih preduzeća, koja bi omogućila proširenje osnove rada malih i srednjih preduzeća i ta preduzeća postavila na mesto koje im i pripada u privredi Srbije, visoko i značajno.
Predlog zakona o osnivanju Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća za nas socijaliste nije prihvatljiv i iz razloga što pitanje sudbine, statusa, potencijala, koje poseduju mala i srednja preduzeća, ne tretira sveobuhvatno, celovito, ne tretira mala i srednja preduzeća kako ona to zaslužuju. Moram izraziti svoje čuđenje zašto Vlada Republike Srbije, koja se toliko busa u prsa, makar javno, da brine o privredi, proizvodnji, zapošljavanju, izmeni proizvodne strukture, kao i da se poziva na iskustva razvijenih zemalja, nije predložila zakon o podsticanju razvoja malih i srednjih preduzeća, kao što je to učinjeno u značajnom broju razvijenih zemalja, već ide na delimična, u svakom slučaju nepotpuna rešenja, kao što je ovaj predlog zakona o osnivanju Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Jedino što je posvećeno razvoju malih i srednjih preduzeća, a sadržano u ovom predlogu dokumenta, nalazi se u naslovu, u nazivu agencije. To i ništa više. Mala i srednja preduzeća ne zaslužuju takav ignorantski odnos Vlade Republike Srbije. Mala i srednja preduzeća to ne zaslužuju, s obzirom na njihov broj i mesto u privredi zemlje. Mala i srednja preduzeća su u poslednjoj deceniji doživela ekspanziju u našoj privredi. Porast njihovog broja je, logično, bio praćen povećanjem broja zaposlenih radnika, povećanjem udela ovih preduzeća u stvaranju društvenog proizvoda zemlje. Određeni podaci za Jugoslaviju, doduše stari nekoliko meseci, govore da je od 74.430 preduzeća, koja su imala sredstva na računu, 95% pripadalo, po strukturi i broju zaposlenih, malim preduzećima, 3,4% pripadalo srednjim preduzećima, dok je 1,2% bilo svrstano u velika preduzeća.
Po pitanju vlasničke strukture najveći broj ovih preduzeća su bila preduzeća sa privatnom svojinom, preko 85%, zatim sa društvenom svojinom 7% i 5% sa mešovitom svojinom. Kažem bila, jer su se uslovi privređivanja u međuvremenu značajno pogoršali. SRJ je u okviru strategije razvoja do 2020. godine predvidela da se razvoj zemlje zasniva i na ubrzanom razvoju malih i srednjih preduzeća. Mala i srednja preduzeća su pokazala svoju vitalnost, sposobnost, sve osobine koje ih i kvalifikuju onim tipom, vrstom preduzeća, za privredu zemlje, gde je nužno izmeniti proizvodnu strukturu, naći odgovore za zahteve razvoja, pitanja tržišta i potrebe da se što veći broj radnika zaposli.
To su pokazala i posle oružane agresije NATO-a na našu zemlju 1999. godine, kada je porušeno ili oštećeno 144 preduzeća i bez posla ostalo preko 80.000 radnika. Mala i srednja preduzeća su tada, u okviru ekonomsko-socijalnog programa Vlade Republike Srbije o zapošljavanju i obnovi ratom oštećenih preduzeća, uzimala radnike iz drugih tzv. velikih preduzeća, osnivana su nova mala preduzeća koja su proizvodila odgovarajuće delove, osnovana su i mešovita mala i srednja preduzeća između privatnih preduzeća i preduzeća koja su bila ratom oštećena.
Rezultat je tada bio višestruk - obnavljanje i razvoj materijalne proizvodnje, pre svega proizvodnje određenih proizvoda, novo zapošljavanje radnika. U okviru preko 2.900 programa za mala i srednja preduzeća, koje je tada osmislilo Ministarstvo za nauku i tehnologiju, osnovano je tada oko 700 novih preduzeća i zaposleno oko 8.000 radnika, ali i preko 31.000 radnika u velikim preduzećima.
Uzimajući u obzir kakva je sada ekonomska situacija u našoj zemlji, jako bi bilo dobro da je Vlada Republike Srbije pridala veći značaj razvoju malih i srednjih preduzeća, nego što je to učinila kroz ovaj predlog o kome Skupština danas raspravlja. Septembarska proizvodnja, ovogodišnja, u odnosu na prošlogodišnju, prema statističarima je manja za 5,1%. U periodu januar-septembar ove godine, u odnosu na prošlu godinu, proizvodnja je manja za 3,7%. Takvo stanje u proizvodnji, logično, odrazilo se i na broj zaposlenih, koji stagnira.
Nezaposlenost u Srbiji je u stalnom porastu. Prema podacima Zavoda za tržište rada, u decembru 2000. godine u Srbiji je bilo 731.320 građana koji su tražili posao, a u junu ove godine njihov broj se povećao na 763.530. Koliko će biti novih nezaposlenih lica kroz primenu ekonomskih mera Vlade Republike Srbije niko se ne usuđuje javno da kaže. Doduše, pojedini glasnogovornici Vlade stidljivo pominju cifru od nekoliko stotina hiljada novih nezaposlenih lica.
Investicija u proizvodnji praktično nema, a naravno time ni novih radnih mesta. Država svojim merama ne stvara povoljniji ambijent za rad preduzeća, sem javnih, kroz stalan rast cena njihovih usluga. Za ostala preduzeća Vlada se interesuje samo ukoliko su profitabilna i tržišno interesantna. Ta briga se ogleda samo u tome da se što bolje i što pre prodaju.
Poštovane kolege, iz Predloga zakona koji smo dobili uopšte se ne vidi na koji način Agencija, tj. Vlada Republike Srbije želi i može da doprinese razvoju malih i srednjih preduzeća, da smanji nezaposlenost, da poveća proizvodnju, kako da podstakne tržišnu stranu i sposobnost malih i srednjih preduzeća. Ne vidi se kako Agencija, tj. Vlada može da ostvari ove ciljeve kroz poslove koje zakon predviđa, a koji se svode na stručnu pomoć, razmenu statističkih podataka, informacija, edukaciju instruktora i konsultanata za potrebe razvoja malih i srednjih preduzeća, predlaganje mera ekonomske politike, i to u okviru saradnje sa nadležnim ministarstvom. Nigde nema finansijske podrške poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzeća, kroz zajmove, naravno, po kriterijumima i postupcima koji treba da budu precizno utvrđeni. Agencija, ovakva kakva je predviđena, u stvari jeste jedan hibrid koji ne škodi, ali i ne pomaže.
To je u stvari jedna markentiška agencija koja će puno pričati o malim i srednjim preduzećima, koja će trošiti državne pare, koja će angažovati o svom trošku tzv. stručna lica, ali koja, sem priče o sebi i o malim i srednjim preduzećima neće moći da pomogne malim i srednjim preduzećima. To je u stvari jedno javno preduzeće koje će trošiti državne pare, a neće ništa prihodovati.
Vlada je predvidela i osnivanje regionalnih organizacija takođe na račun budžeta. Vlada Republike Srbije je pre nekoliko meseci odbila jedan predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, koji su predložili socijalisti i koji je predstavljao normativnu, institucionalnu, sistemsku podršku razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji i, naravno, u Jugoslaviji. Zakon, tj. Predlog koji je sadržao kriterijume koji određuju mala i srednja preduzeća, sadržaj godišnjeg programa podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, zadaci agencije za razvoj, način rada fonda za zajmove i garancije malih i srednjih preduzeća i druge odredbe, tj. druge elemente od značaja za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Vlada Republike Srbije je, da podsetim, tada dala negativno mišljenje o Predlogu zakona, bez ozbiljnijih argumenata ili uz korišćenje potpuno kontradiktornih argumenata. Da je Vlada ponudila svoj koncept razvoja malih i srednjih preduzeća, celovit zakon, strategiju razvoja privrede, ne bih se čudio takvom odnosu. Ovako, sada vidimo da Vlada Republike Srbije samo priča o malim i srednjim preduzećima, bez namere da pomogne njihov razvoj, njihovu budućnost. Postojeći zakonski propisi ne daju dovoljno mogućnosti za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća. Vlada je čuvenim poreskim zakonima ukinula neke pogodnosti koje su bile određene za mala i srednja preduzeća. To u stvari pokazuje kakav odnos ova vlada ima prema tim preduzećima.
Osnivanje agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća na osnovu ovog predloga zakona neće doprineti razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji, neće povećati proizvodnju, neće smanjiti nezaposlenost. Zato, ovaj predlog zakona mi socijalisti nećemo podržati.
Na samom kraju, ako ovaj predlog zakona bude usvojen imaćemo dve agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Jednu koju je Vlada Republike Srbije osnovala svojom uredbom i drugu koja će biti osnovana ovim zakonom, a obe bi se bavile istim, za mala i srednja preduzeća i privredu Srbije, jalovim poslom, bez investicija, bez povećanja proizvodnje, bez otvaranja novih radnih mesta, bez zapošljavanja novih ljudi.
Uostalom, koliko je ovaj koncept Vlade Republike Srbije o podršci malih i srednjih preduzeća prevaziđen, najbolje pokazuje i potvrđuje sama praksa i sam život. Pre neki dan sam preko radio talasa čuo da "Novosadska banka" i Institut za obnovu i rekonstrukciju nude projekte i kredite za razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Ta banka je, dakle, ne samo preuzela poslove agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, kako ih je Vlada definisala, nego i druge koje Vlada nije definisala, a koji su značajni za osnivanje, rad i razvoj malih i srednjih preduzeća. Time je banka, u stvari, pokazala gde je mesto ovakve agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, u ćošku, odnosno da ovako koncipirana agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća nije ni potrebna malim i srednjim preduzećima u Srbiji. Zato smo mi socijalisti protiv ovog predloga zakona i nećemo ga podržati.