Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, bolje ste dali obrazloženje za ovaj predlog, nego što ste dali obrazloženje za budžet za 2001. godinu. Ali dobro, gospodine Vlahoviću, vaše izlaganje o ovoj materiji bi u srednjoj školi, smer - menadžment, sigurno bilo ocenjeno visokom ocenom pet, a kao student biste bili ocenjeni verovatno istom ocenom.
Gospodine Vlahoviću, mnogo su vas edukovali vaši prijatelji sa Zapada, kako u političkoj, tako i u ekonomskoj sferi. Nemojte uzimati formulu rada i života od drugih, jer ja neću, a verovatno ni mnogi od vas ne žele da budu Švabe, ne žele da budu Francuzi, ne žele da budu Englezi, već mi hoćemo da budemo Srbi.
Postoji Fond za razvoj Srbije, čiji je direktor i predsednik Upravnog odbora sam predsednik Vlade, gospodin Zoran Đinđić. Tim sredstvima, dame i gospodo, želelo se pomoći malim i srednjim preduzećima, kao što se i pomoglo poznatoj firmi "Lutra", (takođe poznatog srpskog ministra, gospodina Dušana Mihajlovića) od milion maraka, kao nerazvijenom malom preduzeću.
Da bi ova agencija mogla da oživi potrebno je izvršiti prvo privatizaciju društveno-državnih preduzeća, pa tek onda stvoriti prostor ovoj agenciji, da se ne bi stvorile mahinacije i kriminal, kao što je to do sada bilo.
Da bi se oprao novac, uložen u slične firme, kao i u slučaju firme "Lutra", predlažete ovaj predlog zakona o agencijama o malim i srednjim preduzećima. Još jedna vaša prevara jeste da ova agencija samu sebe finansira - mislim da mi nismo deca u obdaništu.
Želim da vas obavestim da je sindikat Holding kompanije "Zorke" iz Šapca danas stupio u generalni štrajk, baš zbog ovog predloga zakona, jer Vlada hoće da uništi ovakav gigant, uzoran, možda jedinstven u Srbiji.
Mi, srpski radikali, protiv smo ovog predloga.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković.

Poštovano predsedništvo, cenjene kolege poslanici, ponovo je pred nama Predlog zakona o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, posle iznenadne jedanaestodnevne pauze od početka rasprave. O toj nenadanoj pauzi smo, da kažem, bili informisani samo preko državne televizije, jer smo mi iz unutrašnjosti o otkazivanju sednice zvanično obavešteni tek u ponedeljak oko podne.
Zbog nespretnosti skupštinske administracije, ili zbog toga što u njoj nema izgleda nikoga ko bar u kući ima crkveni kalendar, čini mi se da i rasprava o ovom zakonu neće biti završena ni ove nedelje, jer evo, već sutra naveče, gotovo pola Srbije se okuplja po domovima, da dočeka Sabor svetog arhangela Mihaila, Aranđelovdan, ili, kako to moji Leskovčani kažu, Svetog Aranđela, pa prosto ne verujem da ćemo imati na okupu dovoljan broj narodnih poslanika.
Ali, da ja ipak ne brinem brigu predsednika ovoga doma, nego da se vratim na zakon o agencijama. Po drugi put u kratkom vremenu, mi se, poštovane kolege poslanici, vraćamo problematici malih i srednjih preduzeća. Prvi put je, međutim, to bio celoviti zakonski predlog o podsticanju razvoja malih i srednjih preduzeća, koji je predložila poslanička grupa SPS. Taj zakonski predlog koji je bio u skupštinskoj proceduri, proistekao je kao plod rada stručnoga tima za mala i srednja preduzeća prethodnog ministarstva za nauku i tehnologiju, koje je malim privrednicima ponudilo više od 800 verifikovanih poslovnih programa za mala i srednja preduzeća. Među programima prethodne vlade su dominirali programi iz poljoprivrede, njih 156, metaloprerade i mašinogradnje - 129, prehrambene industrije - 80 itd. Ali, taj zakonski predlog je naišao na oštro sečivo DOS-a i u ovoj skupštinskoj proceduri je glatko odbačen od DOS-ovske većine.
Danas je na dnevnom redu samo jedan delić toga zakona, a to je zakon o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ovaj zakonski predlog nije ništa novo. On je plod pritiska DSS prema DOS-u da Uredbu, ili divlje osnivanje agencije, zakonski ozvaniči i time ovu maglu, koju nude maloj privredi, praktično svedu u zakonom regulisane okvire.
Ali, ovaj zakonski predlog ne nudi ništa malim i srednjim preduzećima, ne pruža im nikakvu pomoć. Šta on suštinski reguliše - on reguliše praktično stvaranje tj. ozakonjenje još jedne velike administracije, koja će se zalepiti na krvotok malih i srednjih preduzeća, da počne da iz njih isisava sebi neophodnu hranu, za veliku ekipu DOS-ovskih poslušnika koji su našli, ili će naći, svoje udomljenje u ovoj agenciji sa svojstvom pravnoga lica, sa sedištem u Beogradu, ili po regionima, i da tamo dobri ljudi iz DOS-a mogu da se udome i obezbede egzistenciju.
Sredstva za osnivanje Agencije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, iz donatorskih sredstava, a za njen rad sredstva će obezbeđivati uglavnom mala i srednja preduzeća. Definišući članovima 6. i 7. obezbeđenje stručne podrške korisnicima, kao i delatnosti, konsalting i menadžment, ovim zakonskim predlogom se praktično definiše kako će Agencija uzimati pare maloj privredi i srednjim preduzećima.
Polazeći od toga da su do sada organizovane regionalne agencije, praktično, smeštene u regionalnim privrednim komorama i da su u njima agažovani ljudi iz stručnih službi komora, ispada da će Agencija naplaćivati i usluge koje se rade praktično u komorama. Kako ključne organe agencije, predsednika upravnog i nadzornog odbora i njihove članove, kao i direktora Agencije imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, očigledno je da se ovaj zakon o Agenciji donosi kako bi Vlada mogla da ima potpuni upliv i direktan uticaj i u ovoj oblasti, kako se ne bi slučajno nešto događala da Vlada ne zna i da ne naređuje kako to da ide.
Na kraju, da još jednom potenciram, ovim zakonskim predlogom Vlada Srbije, kako kažu moji južnjaci, hoće da napravi malo preduzeće koje će osnivati mala i srednja preduzeća. Vlada Srbije nije htela da predvidi nikakva sredstva, nikakav fond za podršku i osnivanje tih malih i srednjih preduzeća, dok je Agencija za svoj rad detaljno predvidela kako će se ona finansirati od malih i srednjih preduzeća, kojima će navodno pomoći nudeći im samo maglu.
Iz razgovora sa malim privrednicima, potencijalnim investitorima, udruženja zanatlija i malih privrednika u Leskovcu glavna primedba je upravo u tome što nema sredstava, nema fonda za podsticaj i razvoj malih i srednjih preduzeća. Eto, kolege poslanici, to su razlozi zbog kojih poslanička grupa SPS-a neće glasati za ovaj zakonski predlog, već će biti protiv.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Joca Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ovih minut i po, koliko imam na raspolaganju, pokušaću da ukažem na nekoliko pitanja koja ovaj zakon, ako ne u potpunosti, generiše, onda bar izbacuje u prvi plan. Naime, čuli smo ovde da već postoji Agencija za mala i srednja preduzeća, koju je protivustavno uspostavila Vlada Republike Srbije. Interesuje me zašto u ovom momentu nemamo bar jedan izveštaj, kao informaciju, da možemo saznati iz njega šta je pomenuta Agencija uradila u dosadašnjem periodu.
Drugo pitanje je pitanje nadležnosti ove agencije, ako se uzme u obzir da već postoji Ministarstvo za privredu i privatizaciju, sektor ili resor za mala i srednja preduzeća, koji bi trebalo da obavlja iste poslove koji su propisani ovoj agenciji. Takođe, postoje privredne komore, odnosno Republička privredna komora i regionalne privredne komore, koje bi trabalo da se bave ovim istim problemima koje ova agencija treba da rešava. Bojim se da ne bude po onoj narodnoj, mnogo babica, a znate šta je sa decom u tom slučaju.
Sledeće pitanje je konkretno vezano za ovaj predlog, a to je pitanje sredstava za osnivanje i rad Agencije. Naime, u članu 4. se govori o sredstvima za osnivanje Agencije, gde u prvom stavu tačka 1. stoji: sredstva se obezbeđuju iz budžera Republike Srbije. Nigde ne stoji koja su to sredstva i koji je to iznos sredstava. Znači, ostalo je da ovo neko drugi proizvoljno odredi, ne znam ko će utvrditi taj iznos sredstava.
Drugo pitanje je pitanje sredstava za rad Agencije, i time završavam, a pod tačkom 1. to su: donacije, prilozi, sponzorstva itd. Ta sredstva su neizvesna, nesigurna, znači ne možemo se na njih osloniti. Pod tačkom 2. to su prihodi koji se ostvaruju obavljanjem poslova iz nadležnosti Agencije. Da li to znači da će ova agencija naplaćivati svoj rad preduzećima koja servisira, kojima pomaže. Ako je to tako, onda je to previše, jer ova preduzeća su već opterećena nametima od privrednih komora i drugih subjekata u ovom društvu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Joca Todorović, a posle njega ministar Vlahović. Molim vas da budete vrlo kratki, jer je vreme od 45 minuta za vašu poslaničku grupu uskoro ističe.

Dame i gospodo, gospodine ministre, pošto je vreme kratko, iskoristio bih ga onda da postavim nekoliko pitanja koja mi nisu jasna iz obrazloženja, iako se za obrazloženje ovog zakona može reći da liči na onu narodnu - ima u izlogu, ali nema u prodavnici, odnosno nema u zakonu. Ne sumnjam u dobre namere, ali postavlja se pitanje, ukoliko predlagač ovog zakona sledi logiku da nije neophodno donositi zakon o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća, već da je to dovoljno učiniti samo putem osnivanja ove agencije, da li ćemo onda biti u siguaciji da osnivamo, recimo, agencije za podršku razvoja velikih preduzeća.
Kao što je poznato, nema malih bez velikih, to je suština funkcionisanja malih i srednjih preduzeća. Uopšte, podrška koja se daje tim preduzećima, po meni upravo bi trebalo da prihvati veliki broj radnika, koji će neizostavno ostati bez posla iz bilo kojih razloga; tehnoloških, ekonomskih, organizacionih, restruktuiranja ili privatizacije velikih sistema. To je jedno.
Drugo, nije sporno da je potrebno doneti i jedan zakon koji podržava mala i srednja preduzeća, pa makar i putem agancije, ali osnovno pitanje koje se nameće, i to smo i danas mogli da čujemo: iz kojih sredstava će se finansirati podsticaj i razvoj malih i srednjih preduzeća? Potpuno su u pravu sve one kolege koje misle da donacije i pomoć ne mogu biti dugoročni vid podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, bez obzira što imamo takva iskustva, možda i u okruženju, a mislim da i nije dobro upoređivanje sa zemljama kao što su Irska ili Škotska. One pripadaju visokorazvijenim zemljama i sasvim je to druga priča.
Treće pitanje koje bih hteo da postavim ministru: nisam dovoljno razumeo zašto se iz podrške razvoju malim i srednjim preduzećima izuzimaju povezana preduzeća, koja jesu po svojoj veličini i po kriterijumima iz Zakona o računovodstvu mala ili srednja preduzeća. Koliko razumem suštinu tih povezanih preduzeća, ona mogu da budu u holdingu, ali su samostalni pravni, privredni subjekti na tržištu i upisuju se u sudski registar. Pitam: da li će, recimo, jedno takvo malo ili srednje preduzeće kada se obrati Agenciji za pomoć biti odbijeno, i to u smislu da ne mogu njemu dati stručnu pomoć ili sve ove konsaltinge i menadžerske poslove koji su predviđeni ovim zakonom o agenciji. Da bih omogućio kolegi Slobodanu Pavloviću, ovde bih završio svoje izlaganje. Da li ima još dva minuta ili nema više?

Reč ima ministar Vlahović, a posle njega narodni poslanik Nataša Jovanović.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, zaista nisam očekivao da ćemo oko jednog tehničkog zakona voditi raspravu koja u momente ulazi u deo koji se zove čista politička filozofija, za šta, moram da priznam, kapaciteti mog ministarstva nisu dovoljni da bi dali odgovarajuće tumačenje.
O čemu se zapravo radi? Ukoliko potencijalni preduzetnik ulazi u avanturu, koja se zove osnivanje novog preduzeća, neophodno je da: a) ima ideju i b) da ima novac koji će finansirati tako definisanu ideju. Iskustva svih zemalja su pokazala da su svi projekti razvoja malih i srednjih preduzeća, konkretni projekti, upravo propali zbog toga što ovaj prvi deo, segment početka poslovnog poduhvata, dakle ideja nije bila dovoljno razrađena. U kom smislu? Naizgled se vrlo često učini da je neki posao ili neka ideja dosta dobra, pa čak izrada nekog tzv. plana, poslovnog palana, da odgovarajuće rezultate, a u suštini rizik se ne izmeri na najbolji mogući način.
Naizgled se učini da potencijalni preduzetnik poznaje sva pravna, ekonomska tumačenja i da mu je jasno kako može inovaciju da pretvori u praksu, u konkretan projekat, pa iza toga, kada čitava priča počne da se odvija u realnom životu, pokaže se da to nije dobro.
Dakle, čitav kompletan zadatak, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i pojedinačnih regionalnih agencija, a objasniću vam koji je njihov odnos, jeste upravo da radi na ovom prvom delu, da smanji rizik ulaska u poslovni poduhvat tako što će definisati jedinstvenu metodologiju za izradu biznis planova, što će raditi na tumačenju ekonomskih propisa koji, između ostalog, tangiraju i preduzeća iz malog i srednjeg biznisa, tako što će da razvija inovativne inkubatore, što će da definiše metodologiju edukacije.
Dakle, to je zadatak Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, a ne da finansira, a ne da daje pare. Davanje para od ustanova državnog tipa je povratak u jednu centralističku, administrativnu ekonomiju. To nije niti cilj, niti ideja ove vlade, da razvija centralističku, administrativnu ekonomiju, nego naprotiv, da razvija ekonomiju tržišnog tipa.
Ukoliko postoji projekat, a iza njega stoji biznis plan, iza koga postoji preduzetnik kome je potpuno jasan ambijent u kome će realizovati svoju ideju, zadatak banaka, finansijskih organizacija, uključujući i Fond za razvoj Republike Srbije, je da finansira takav projekat, pre svega na osnovu pokazatelja rentabilnosti.
Dakle, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća neće finansirati projekte iz oblasti malog i srednjeg biznisa, nego će pružati sve potrebne konsultantske, menadžment usluge, tumačenja pravnih propisa, razvoj inicijative inkubatora itd. A to finansiranje se obavlja od strane banaka, od strane Fonda za razvoj. Mi ovim ne razvijamo novu finansijsku instituciju. Kada govorimo o zakonu o donatorskim sredstvima, govorimo o donacijama za funkcionisanje centralne agencije, čiji je zadatak da metodološki razrađuje politiku razvoja malih i srednjih preduzeća, koju definiše ovo ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije.
Kakav je odnos regionalnih agencija? Neće centralna agencija osnivati regionalne agencije. Regionalne agencije se, gospodo, već osnivaju. Osniva ih Evropska agencija za rekonstrukciju. Osniva ih Vlada Republike Srbije zajedno sa preduzetnicima, sa privrednim komorama, osnivaju ih udruženja preduzetnika na terenu.
Odnos između centralne i regionalnih agencija je pre svega ugovorni odnos, a to je da se na terenu mora implementirati jedinstvena politika razvoja malih i srednjih preduzeća. Jer, ukoliko nema jedinstvene metodologije koju definiše centralna agencija, onda ćemo ponoviti slučajeve mnogih zemalja u tranziciji, gde je ideja razvoja malih i srednjih preduzeća bila kompromitovana, gde su ljudi ulazili "grlom u jagode" u projekte i gubili i ono malo imovine što su imali i što su ulagali kao kolateral.
Dakle, regionalne agencije će osnivati neposredni preduzetnici, ali će postojati taj odnos između centralne i regionalnih agencija.
Sledeća stvar koju želim da vam kažem jeste da je tačno da je Vlada, na osnovu svoje uredbe, između ostalog, osnovala i agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ona je osnovana uredbom Vlade, operativno je funkcionisala u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, sa idejom da na jednom konkretnom projektu ne čekamo zakon o centralnoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, nego da već u februaru počnemo da radimo. Tačno je da je izveštaj o radu Ministarstva za privredu i privatizaciju obuhvatio i rad Agencije za mala i srednja preduzeća, koji je nadležnim skupštinskim odborima do sada dva puta dostavio. U avgustu i u septembru mesecu gospoda poslanici koji sede u Odboru za industriju imali su priliku da raspravljaju o tom izveštaju.
Međutim, ova centralna agencija će imati daleko veći broj nadležnosti. Osnovana je u trenutku da ne čekamo, da radimo na tome sa jednim konkretnim projektom, a ovde je precizno definisan broj nadležnosti centralne agencije. I da se ne bi stvarala pravna konfuzija, mi smo na Vladi, pretprošlog četvrtka, na inicijativu ovog ministarstva, predložili izmenu te uredbe. Izmenom je definisano da će Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, koja je osnovana na osnovu uredbe Vlade, prestati sa svojim radom onog časa kada Skupština bude izglasala ovaj zakon.
Drugim rečima, neće postojati dve centralne agencije, nego samo jedna osnovana na osnovu ovog zakona, kada ga Skupština usvoji. Odakle sredstva za osnivanje? Gospodo, u Zakonu o budžetu, koji ste vi usvojili u martu mesecu, za 2001. godinu, definisana su sredstva za osnivanje Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Prema tome, tamo stoji precizna cifra koja će poslužiti kao osnivački ulog, odnosno osnivačka sredstva od strane Vlade. I, još nešto: gospođa Elen Peterson, koja je ovde pomenuta, doskora je bila šef Ureda svetske banke, nije pisala ovaj zakon i nije tačno da je ovaj zakon napisan da bi donatorska sredstva mogla da budu usmerena. Ovaj zakon je napisan da bismo mi imali institucije za jedno adekvatno, efikasno vođenje politike razvoja malih i srednjih preduzeća, pri tome ne mešajući, s jedne strane, finansijske institucije i, s druge strane, institucije koje treba da predstavljaju podršku realizaciji ideje.
Fond za razvoj će svakako finansirati, za razliku od dosadašnje prakse, mada smo ovde čuli drugačija tvrđenja, ali verujte mi da nije tačno. Za razliku od prakse do 2000. godine, kada je Fond za razvoj svoja sredstva isključivo preusmeravao velikim holding društvenim preduzećima, koja su imala manje-više socijalni status za gašenje socijalnih požara, Fond za razvoj će dominantno porciju novca koja mu dolazi od privatizacije preusmeravati za razvoj malih i srednjih preduzeća.
I da sve nije tako crno, da između ostalog postoje rezultati, rada i u privredi, molim vas, ne koristite više septembarske podatke o industrijskoj proizvodnji. Uzmite oktobarske. Naći ćete da je industrijska proizvodnja u oktobru u odnosu na septembar porasla za 10%, da industrijska proizvodnja zaostaje za 1,4% u odnosu na isti period prošle godine. Mi očekujemo da će do kraja godine industrijska proizvodnja premašiti proizvodnju ostvarenu prošle godine, što, imajući u vidu nivo socijalnih subvencija koje su potpuno nerezonski i neekonomski deljene u prošloj i pretprošloj godini i imajući u vidu efikasnost ovog budžeta, predstavlja veliki uspeh. Pri tom još imajući u vidu da smo mi ove godine ušli u tranziciju.
Dakle, mi ćemo imati realni rast bruto društvenog proizvoda za više od 5%. Zbog rasta industrijske proizvodnje između ostalog, mi ćemo ove godine prekinuti desetogodišnji lanac dezinvestiranja koji postoji u ovoj zemlji, ako hoćete da znate šta to znači, to je gubitak na supstanci. Podsetiću vas da je ova zemlja od 1991. godine godišnje gubula na supstanci 1,3 milijarde dolara zbog toga što je ekonomija od strane današnjih dušebrižnika bila gurnuta u totalni zapećak, što su neki drugi interesi bili važniji, koji se, usput da kažem, ni takvi kakvi su bili definisani nisu ostvarili. Hvala.