DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.11.2001.

9. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ministar Aleksandar Vlahović je verovatno ekspert za privatizaciju, pre svega zbog toga što je potrošio oko dva miliona maraka za marketing svog ministarstva pod parolom "početak za imetak", ali je očigledno pripravnik za privredu, jer ako studiozno proučite ovaj predlog zakona o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća možete i sami da se uverite.
Pre svega, ako vidite član 13, gde kaže da za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti agencija može angažovati druga pravna, fizička, domaća i strana lica, vidite da taj član 13. i te kako izaziva sumnju u pravcu zloupotrebe budžetskih sredstava, a planiranje novih sredstava je i te kako zloupotreba budžeta.
Fond za razvoj Republike Srbije ima dovoljno stručnih lica za obavljanje poverenih poslova, pa formiranje agencije samo duplira iste poslove, tako da nema potrebe osnivati nove organe, pre svega upravni odbor, nadzorni odbor. Sam pojam malih i srednjih preduzeća već je definisan u Zakonu o računovodstvu i u Zakonu o preduzećima, tako da uopšte nije potrebno da se uvodi.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ovim smo iscrpeli raspravu u načelu u delu u kome učestvuju narodni poslanici. Da li se još neko javlja od predstavnika poslaničkih grupa za reč? Gospodin Ivković, izvolite.

Branislav Ivković

Dame i gospodo poslanici, u uvodnom obraćanju dao sam suštinu pozicije i značaja razvoja malih i srednjih preduzeća na teritoriji Republike Srbije. Sada nekoliko komentara izlaganja gospodina Vlahovića, resornog ministra iz Vlade Republike Srbije, kao  i prikaz onoga što je bitno, a  izostavljeno, je iz ovog zakona. Pre toga, ovaj "Službeni glasnik" se pojavio tek kada je Bane Ivković kao poslanik za ovom govornicom rekao da već postoji agencija za privatizaciju,  nakon toga je došlo priznanje ministra da ona postoji i časna reč da neće postojati ako se usvoji zakon.
Znači, tek nakon toga je došlo ovo, a da se mislilo kako treba već bi u prelaznim odredbama bio član koji ukida postojeću agenciju, koju je sama Vlada formirala u februaru, a mislila toliko da je tek u oktobru dala zakon o formiranju agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Drugo, u izlaganju ministra čuli smo priču, onu standardnu, o prethodnih deset godina, samo što je gospodin uvaženi ministar zaboravio i na sankcije, i na NATO agresiju, a to nije ni čudo, jer smo čuli gospodina Labusa, koji mrtav hladan kaže - o ratnoj odšteti nema govora. Oni misle da nisu krivi, mi smo naše naplatili donatorskom konferencijom, sa onim mrvicama, koje još nisu ni došle, nama kao pilićima, a o 3000 poginulih, o razorenoj infrastrukturi, o odšteti od 32 milijarde dolara za materijalnu štetu ni govora, tek toliko, kako se lako sabira tih prethodnih 10 godina.
Da pređemo sada na ono zbog čega sam se suštinski javio - čuli smo ovde fenomenalan izraz - da je ovo tehnički zakon. Molim vas, ovde se ne radi o tehnici, ovde se radi o suštini za razvoj Republike Srbije. Republika Srbija ima izvanredne potencijale i ima razloga da, kao mnoge zemlje Evrope, stane suštinski, finansijski i organizaciono kao podrška razvoju malih i srednjih preduzeća na ovim prostorima.
Nema govora govoriti o preduzetniku na ovim prostorima, a ne dati mu unapred mogući dijapazon ideja za preduzeće koje može da formira i ne dati mu finansijsku podršku da to preduzeće formira.
Razlika između zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, koji smo mi predložili ovde (i prihvatamo da predloži Vlada, samo da prođe) i Agencije koja je predložena je suštinska i ja imam moralnu obavezu da vam na to ukažem. Nedostaje u ovom predlogu zakona Vlade član 3. u kome se, u našem predlogu, govorilo - u skladu sa politikom razvoja Vlade Republike Srbije donosi se godišnji program za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća.
Nema člana 4. u kome se kaže da pravce razvoja i prioritetne vrste delatnosti opredeljuje Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije bi morala biti ta koja opredeljuje gde daje podršku, koji su to prioriteti za razvoj malih i srednjih preduzeća. Postoje delatnosti koje nisu pokrivene, zbog kojih uvozimo raznorazni repromaterijal i opremu, koja može sa našim znanjem, sa našom domaćom pameću, da bude razvijena na ovim prostorima.
Konačno, Vlada Republike Srbije je sigurno ta koja mora da inicira podršku razvoju malih i srednjih preduzeća na selu, jer to je nacionalni interes. Sa razvojem malih i srednjih preduzeća na selu imamo suštinski razlog da mnogi, a pre svega mlade žene, imaju motiv da žive i rade na selu. Prema tome, koncepcija jeste bila da Vlada Republike Srbije svojim programskim opredeljenjima sugeriše prioritetne oblasti, u kojima će se razvijati mala i srednja preduzeća, ali pošto to nije bilo dovoljno, onda je bio predviđen i fond i način kako se fond puni, a fond zašto - zato što trebaju jeftine pare.
Na ovaj način, kasapljenjem Predloga zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i formiranjem ovoga zakona, koji je predložila Vlada, nedostaje suština, nedostaje strateška koncepcija Vlade Republike Srbije za one oblasti koje treba da se razvijaju u interesu ove države i u interesu popunjavanja industrijskih kapaciteta i podrške razvoju postojeće industrije, velikih sistema u našoj zemlji.
Drugo, nedostaju jeftine pare. Jer, ovaj predlog Agencije u suštini je samo u organizacionom smislu, a videli smo i u profitabilnom smislu, jer Agencija predviđa da samu sebe izdržava, ali nema jeftinih para, nego se naši potencijalni privatni preduzetnici usmeravaju ka kome - ka bankama, a kako radi Dinkić, biće samo ka inostranim bankama, jer naše banke očigledno ne treba ni da budu u sistemu koji guverner NBJ zagovara na prostorima Republike Srbije.
I, pogledajte sada rejting inostrane banke, koja je formirana ovde kod nas - ona je već sada druga u rejtingu. Gde će ići kapital i štednje, i kapital za kamate koje se daju - ići će ka inostranim bankama koje na ovim prostorima treba da se razvijaju.
Znači, poslanička grupa SPS-a apsolutno smatra da mora biti sistemska podrška razvoju malih i srednjih preduzeća, da odgovornost za tu podršku mora suštinski da nosi Vlada Republike Srbije i ona mora, u skladu sa programima razvoja ove zemlje, da formira strategiju, stratešku podršku i obezbedi izvore sredstava jeftinog novca, sa odgovarajućim grejs-periodima, sa nižim kamatama, da bi, nudeći lepezu mogućih programa, iza kojih Vlada stoji, pružila onom privatniku šansu da izabere program koji podržava Vlada, jer je ona sagledala da je to u interesu razvoja privrede ove zemlje, u interesu građana, i plus da ima jeftini novac.
Za razliku od toga, imamo jedan krnji zakon, koji je iščupan (pojedini članovi) iz našega predloga, koji u suštini ide ka tome da se verifikuje nešto što je Vlada već sama učinila. Što se tiče regionalne podrške, da se zna da su sve regionalne privredne komore suštinski stale iza zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, koji je ovde odbačen samo zbog toga što je predlagač bila SPS.
Ja sugerišem ovde da Vlada Republike Srbije upotpuni u celini zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, neka ga ona poboljša, jer sve se može poboljšati, neka ga tako predloži, ali koncepcijski mora da ima strategiju Vlade, koja se opredeljuje za one programe koji su bazirani na domaćoj pameti. Mi imamo preko 2900 programa naših naučnih instituta, naših fakulteta, i to su programi koji upotpunjuju i nadomeštaju uvoz i programe koji su opredeljeni ka izvozu, a dopunjuju naše velike sisteme koji su tromi i koje mala i srednja preduzeća mogu da ubrzaju.
S druge strane, Vlada mora da opredeli izvor sredstava jeftinog kapitala, sa garancijama u povlašćenom iznosu kamata i grejs- periodima, zato što će ljudi birati one programe iza kojih stoji Vlada, jer su u interesu ove zemlje.
Na ovaj način, samo Agencijom, u suštini mi dobijamo jednog distributera formi, formulara, eventualno nekoga znanja, ali lociramo važnost banaka, a, kako vidimo, uglavnom će inostrane banke gospodariti bankarskim tržištem u našoj zemlji. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč gospodin Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je sasvim dovoljno rečeno o ovom zakonu. Razumljiva je kritika opozicije i nije prirodno da se opozicija ponaša kao vlast, pa da podržava vladin predlog, ali neprirodna je situacija u kojoj se vlast ponaša kao opozicija.
Zbog toga bih želeo da, zbog javnosti i dela poslanika koji sve vreme iskazuju izuzetno poštovanje parlamenta, ukažem na neosnovanost primedaba i osporavanja poslanika DSS, kojima se ne ruši jedan zakon, ili ne kritikuje Vlada, već veoma ozbiljno usporava reformski proces, s obzirom da je ova obaveza Vlade proistekla iz aktivnosti kako savezne administracije, tako i republičke, koja je definisana čitavim nizom međunarodnih ugovora, između ostalog i sa MMF-om, ugovora koji nas obavezuju na formiranje centralne agencije za mala i srednja preduzeća.
Uredba koja je predmet distanciranja DSS-a od Predloga zakona resornog ministarstva, gospodina Vlahovića, na snazi je od 28. februara ove godine. Ova uredba je bila i na snazi kada je o ovom zakonu raspravljao Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, ali tada ta uredba nije bila prepreka za podršku koju je Odbor ukazao ovom zakonu, između ostalog, podršku koju su iskazali poslanici DSS-a.
Ova uredba, koja je predmet kritike, deo je podzakonske inicijative Republičke vlade koja je usledila odmah po preuzimanju republičke vlasti i u situaciji koja je konstatovana - nefunkcionalnost postojećeg zakonodavstva, koje je ozbiljno sputavalo sve planirane aktivnosti Republičke vlade.
Zbog toga su 28. februara i formirane agencije, između ostalog i Agencija za mala i srednja preduzeća, koje same po sebi nisu ostale pusto slovo na papiru, već su veoma aktivno učestvovale u procesu reformi i tranzicije, i mislim da o konkretnom primeru možete raspravljati tek pošto se upoznate sa izveštajem resornog ministarstva, koji je podnet i u avgustu i u septembru mesecu, o kome su raspravljali nadležni odbori.
Dakle, što se tiče stava Republičke vlade i poslaničke grupe DOS-a, mi u potpunosti podržavamo uredbe kojima su, u okviru mogućnosti, precizno regulisana prava i obaveze republičke administracije i ministarstava, a nikako zaokružena nekim političkim procesima degradacije parlamenta ili mladog parlamentarizma koji insistira na kontroli izvršne vlasti. Baš naprotiv, s obzirom da je 8. novembra Republička vlada rekla da će, usvajanjem zakona o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu, te uredbe kojima se podzakonski uređuje ta oblast biti stavljene van snage.
Ono što je bilo nastojanje poslaničke grupe DOS, kako tokom naših oficijelnih sednica, tako i tokom rada skupštinskih radnih tela i svega onoga što karakteriše aktivnosti u parlamentu, zapravo je predstavljalo nastojanje za distanciranjem od dnevno-političkih događaja koji sami po sebi bitno opterećuju rad parlamenta onim njegovim segmentima u kojima on nikako nije oslonjen na profil jedne stranke ili, čak, jedne koalicije.
U primeru SPS-a vi ste videli da postoji jasna težnja i potreba za izradom zakonske regulative, kojom bi se uobličila ova oblast našeg privrednog života. Taj predlog je za nas bio neprihvatljiv i mislim da smo o tome dovoljno rekli tokom rasprave koja je trajala u maju mesecu. Ono što je potpuno neodrživo jeste teza kojom se nastupa u ovom trenutku i kojom se zapravo izbegava ona suština koja svakako proizilazi iz distanciranja od podrške ovom zakonu, koji ni po čemu nije zakon jednog ministarstva, zakon jedne stranke ili zakon jedne koalicije. On bi sam po sebi mogao biti predmet mnogo argumentovanije kritike, nikako osporavanja koje proizilazi iz jedne uredbe, koja je bila na snazi onda kada ste podržali ovaj zakon na skupštinskom odboru i koja će sasvim sigurno prestati sa važenjem onog trenutka kada Skupština izglasa ovaj zakon.
Dakle, jedan sistemski, veoma bitan zakon postaje predmet partijskih obračuna, koji su posledica dnevno-političkih aktivnosti. Ako je to logično u situaciji u kojoj pozovete građane na izbore, a svoju stranku stavite u funkciju antiizborne kampanje, a onda narodu čestitate izborni uspeh, nije logično očekivati od nas da o tome ćutimo. Dakle, DOS će pokušati da izglasa ovaj zakon. Ukoliko u tome ne uspe, ostaće na snazi Uredba, a to je sasvim sigurno, sama po sebi, loša varijanta, ali ste vi za nju svakako odgovorni sa svojim neprincipijelnim stavom. (Aplauz.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Polako, imamo dve replike.
(Branislav Ivković, sa mesta: Spomenuo je SPS. Da li mogu ja posle Mihajlova?)
Imamo replike, samo prvo se javio gospodin Mihajlov, zatim ste se javili vi. Pa, onda gospodina Trajkovića da obavestim da nema pravo na repliku. A, kao član odbora? Dobro.
Ja vas molim da se saslušamo. Izvolite.

Dejan Mihajlov

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, sve mogu da razumem, ali ne znam čemu vika. Mislim da nas to neće uplašiti, niti smo na času pa da slušamo predavanja o lepom ponašanju, o moralu, a naročito (aplauz), a naročito kada o moralu govorimo samo kada smo u crkvi, u politici toga nema, da se podsetimo, ali dobro.
Konačno imamo i uredbu o uredbama, ali to je nešto što je posve svojstveno Vladi Republike Srbije. Imaćemo agenciju o agencijama, zakon o zakonima, preduzeća o preduzećima i tako ćemo formirati propise da bi sve zamutili, kako bi onda oni koji tu nekako znaju najbolje da plivaju, koji su prilično moralni i na to se stalno pozivaju, mogli da rade. Mi u DSS-u smo uvek bili protiv toga, isticali smo primedbe na rad i vladanje putem uredbi. Ova vlada je donela preko 100 uredbi. Da li je to način da se vodi država u promene? Nije. Da li je to način, kada hoćemo da naš pravni sistem bude transparentan i da svako onaj koji ulaže u ovu srbiju hoće da zna po kojim propisima ulaže? Nije. Uredbe se menjaju, a zakoni prolaze kroz ovu skupštinu i oni su javni.
Ako Vlada može da donosi i menja uredbe kako hoće, da mi to znamo ili ne znamo, da neko mora da nam maše "Službenim glasnikom" da bismo mi to znali i da nas upozorava da je to doneto, onda to nije transparentan pravni sistem koji je reformski pravni sistem. Mi govorimo o jednom sistemu koji služi samo onima koji ga kreiraju, a ne onima kojima treba da služi. Zato su uredbe kao uredbe nešto loše i zato smo mi, kao DSS, bili uvek protiv tih uredbi i upozoravali smo na to. Zalažemo se za zakone, dajte da ukinemo uredbu. Uredba je prethodno pitanje. Dok god mi imamo uredbu na snazi, za zakon ne možemo glasati. Ukidanjem dela uredbe koji je Vlada pokušala, dala nam je samo za pravo da istrajemo u tvrdnji da je ta uredba kao uredba protivustavna, protivzakonita, nepotrebna i da ona služi da zakomplikuje situaciju.
To je ono o čemu mi ovde govorimo. Ja mogu da konstatujem i da je nama zadovoljstvo da je Vlada priznala, i jeste, vi ste, gospodo, u pravu. Uredba je nešto loše. Dame i gospodo, mi jesmo u DOS-u, ali mi ne učestvujemo u radu Republičke vlade. Mi ne učestvujemo u donošenju odluke u Republičkoj vladi i tako ne možemo a priori da podržavamo te odluke. Tu postoji neka razlika između učešća ili neučešća u Vladi. Puno odluka je doneto i bez našeg znanja i bez naše saglasnosti, pa šta treba, i onda da ih podržavamo? Dokle ćemo da se sakrivamo i da pravdamo ...
(Predsednik: Vreme)
... svaki potez, protivzakonit, loš, višim ciljevima. To smo imali pre 10 godina od 45. godine. Stalno su postojali unutrašnji neprijatelji, oni koji rade, peta kolona je ostala. Toga nam je dosta. Onda smo se od toga odučili za sve ovo vreme. Dajte da razgovaramo o argumentima, da radimo i da onda možemo da vidimo šta ćemo. Mi ćemo ostati uzdržani pred donošenjem uredbe, zato što ulazimo u suštinu zakona. Ukinite uredbu kojom se organizuje 11 agencija i biro za komunikacije i onda ćemo glasati i raspravljati o ovom zakonu. To je nešto što je prethodno pitanje i kada se to završi možemo da otvorimo sva druga pitanja. (Aplauz.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pravo na repliku, gospodin Ivković.

Branislav Ivković

 Dame i gospodo poslanici, postojeći poslanici, verujem da smo svi   mi prihvatili da ipak imamo, pre svega, moralnu i formalnu obavezu da radimo u interesu građana Srbije, da se ponašamo tako da naši roditelji budu ponosni na nas kada nas gledaju preko ovih TV ekrana. Prema tome, svako od poslanika zasigurno, a ja želim da verujem, teži ka tome da se donose zakonski propisi u interesu građana Srbije. To nije dobro imputirati kao moguće određene političke borbe, kao osnov za odlučivanje da li nešto da se prihvati ili ne prihvati.
Što se tiče SPS-a, to je istaknuto za ovom govornicom i od strane drugih poslanika - mi smo zaista svesni, kao ljudi koji smo sagledali privredu i koji znamo rezultate razvoja malih i srednjih preduzeća, pa i na našem tlu. Pogledajte samo koliko je povećan broj malih i srednjih preduzeća - do 170.000 je razvijeno u poslednjih 10 godina i kod nas, a posebno u Vojvodini.
Stali smo iza ideje da je vrlo važno razvijati mala i srednja preduzeća, ali sistemski organizovano, koristeći naše znanje, našu domaću pamet, sagledavajući resurse i potencijale naše zemlje, i od strane Vlade Republike Srbije strateški planirati razvoj u onim oblastima u kojima je ova zemlja deficitarna. To podrazumeva, od strane Vlade Republike Srbije, i predvideti beneficije za one koji se opredele da razvijaju one oblasti male i srednje privrede koje su bitne da upotpunjuju privredni milje ove zemlje, a ne da svi otvaraju picerije, kafiće i ostale stvari, nego da otvaraju onu malu i srednju industriju koja je neophodna, tercijarne programe, a pre svega i sekundarne, za razvoj sela.
Nije dobro govoriti da je ovo strateški sistemski zakon. Ovo što Vlada Republike Srbije nudi, kroz zakon o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, to je patrljak predloga koji se zvao zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća kod nas. Iz toga zakona nedostaje suštinska stvar, a to su članovi 3, 4. i 5., kojim ova skupština obavezuje zakonski Vladu Republike Srbije da strateški vodi politiku razvoja malih i srednjih preduzeća. Tu nedostaje izvor finansiranja, beneficirani izvor finansiranja za one programe iza kojih stoji Vlada Republike Srbije, ako privatnik odluči da, ulažući svoja sredstva, upravo razvija te programe koji su strateški osmišljeni da upotpune privredni milje naše zemlje.
Umesto toga, mi smo dobili trećinu tog materijala, a to je Agencija, potpuno nepotreban zakon, jer, Vlada je konačno uredbom već fromirala tu agenciju, a ta agencija je u stvari, mešetarska institucija i ništa više. Hvala lepo.