Reč ima narodni poslanik Miodrag Stamenković, a posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, s obzirom na izuzetno nepovoljnu privrednu strukturu, odnosno strukturu privrednih subjekata u Srbiji tokom procesa privatizacije mi sigurno nećemo moći, privatizacijom društvenih preduzeća, da povećamo broj zaposlenih. Prema tome, jedina šansa za zapošljavanje, odnosno za povećanje broja zaposlenih su, pre svega, male i porodične firme i delimično srednja preduzeća. Na to nas navode iskustva iz Evrope, iz naprednih regija.
Sa nekima smo razgovarali i vi znate da pretežni broj tih malih preduzeća tamo ima od 2 - 10 zaposlenih, znači ne spadaju niti u grupu srednjih, a takva preduzeća mogu da funkcionišu samo ukoliko se privredni razvoj planira i sprovodi na lokalnoj samoupravi i na regijama.
Vi malo preduzeće sa nekoliko zaposlenih ne možete planirati iz centrale, odnosno iz Beograda, no morate popisati resurse koje ima regija i na bazi tih resursa odrediti strateške pravce razvoja i na osnovu strateških pravaca razvoja obezbediti logistiku, ali to mora lokalna samouprava. Znači, privredne zone, infrastrukturu, pristup kapitalu, institucije koje moraju da prate ta preduzeća na onim funkcijama koje same ne mogu da sprovode, a tu su i markentig, finansije, tu je razvoj, odnosno istraživački centri koji će omogućiti razvoj i razvojne programe.
Zbog toga smatram da ovakav pristup, odnosno ovakva agencija, bez mnogo veće koordinacije sa lokalnom samoupravom i sa drugim zakonima, koji moraju korespondirati sa ovim zakonom, neće dati rezultate. Na to nas navode iskustva u radu onih regionalnih agencija koje su već ranije formirane. Nemam dovoljno vremena da vam govorim o primerima, a takvih primera ima i kod nas, jer je jedna od prvih agencija formirana u Leskovcu.
Znači, ovaj zakon je sigurno neophodan. Međutim, mislim da će veoma brzo morati da se doradi i to u delu gde se obrađuju regionalne agencije, jer mi iz Nove Srbije smatramo da je pre svega neophodna ekonomska samostalnost opština i decentralizacija vlasti na svim nivoima, pa i decentralizacija funkcija vlasti, kakve su i funkcije koje treba da pokriva ova agencija.
U ovom zakonu sa 14 članova se tretira centralna agencija sa sedištem u Beogradu i samo u 15-tom članu se kaže da se mogu formirati regionalne agencije. Bez obzira na to što gospodin ministar reče da centralna agencija predstavlja institucionalnu podršku, a da regionalne agencije predstavljaju implementaciju na terenu, mislim da je mnogo više trebalo dati značaja regionalnim agencijama, odnosno direktno onima koji će korespondirati sa preduzetnicima na terenu.
Preduzetnik neće uspeti čak niti ako mu napravite biznis plan, niti ako mu date kredit; ako nema pristupa i nema organizovanu privrednu zonu ili industrijsku zonu, ali sa infrastrukturom. Primer: jedan od preduzetnika iz Leskovca je dobio kredit, nabavio mašine i tri meseca ne može da dobije priključak za struju, otići će u stečaj. Šta to znači? Znači, zato što nemamo upravo koordinaciju sa lokalnom samoupravom, ovakve agencije ne mogu da pruže pravu funkciju, odnosno da posluže svrsi.
Zato još jednom ponavljam da smo na Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom veoma otvoreno govorili o ovome i ovom zakonu zamerili višak centralizacije, ali smo ga prihvatili kao nužno zlo, odnosno kao nešto od čega se mora početi. Smatramo da ovaj zakon mora biti više decentralizovan i da se mnogo više funkcija i konkretnih zadataka mora spustiti na regionalne agencije, uz koordinaciju sa drugim institucijama koje će na nivou regiona potpomognuti razvoj ovih agencija.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega narodni poslanik Branimir Trajković.

Dame i gospodo, teško je za minut i po napraviti neku ozbiljniju analizu ovakvog predloga zakona. Zbog toga ću pokušati na jedno tri pitanja da dam odgovor. Sigurno da su mala i srednja preduzeća moguća šansa za razvoj Srbije. To nije sporno i to su preduzeća od 50 - 250 radnika, koja su u svakom slučaju efikasnija. Međutim, sporno je  da li je ovakav način podrške i sistematizacije rešavanja tog problema preko agencije efikasan.
Ovde nam je rečeno da su korišćena iskustva iz Škotske i iz Irske. Mislim da ta iskustva svakako ne mogu biti primenjivana na našem području i da bi možda trebalo više da koristimo iskustva zemalja u tranziciji. Sigurno da tu, na njihovim greškama, treba nalaziti prava rešenja; i oni su stvarno puno grešili. Ne bi trebalo sada mi da izmišljamo nešto što je već dokazano u praksi.
Mislim da ova agencija treba da služi za finansiranje, u stvari, savetodavaca koji će doći sa Zapada da pomognu razvoju malih i srednjih preduzeća. Ono što je uvek jedna velika opasnost, to je da mi previše dajemo značaja njihovom znanju i njihovoj pameti, pogotovo što znamo, recimo, za primer Džefri Saksa koji je predstavljen ovde, ne samo ovde nego u svim zemljama u tranziciji, kao neki bog koji će da pomogne tim ekonomijama, koji je, na kraju krajeva, i tvorac te šok - terapije u ekonomiji, a na kraju je i on sam priznao da je to nešto najgluplje što je u svom životu napravio. On je priznao svoju glupost, za nju nema nikakvu odgovornost, a šteta kod zemalja u tranziciji na kraju je bila ogromna.
Zbog toga ne treba potcenjivati našu pamet i naše znanje. Mislim da ima u ovoj zemlji dovoljno pameti i dovoljno znanja; ono što je neophodno za razvoj malih i srednjih preduzeća, to je finansijska podrška, i sigurno jedna sistematizacija u tom poslu, ali preko naših ljudi koji dobro poznaju celu problematiku.

Reč ima narodni poslanik Branimir Trajković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona za razvoj malih i srednjih preduzeća Vlada Republike Srbije uređuje jednu oblast koja je do sada stihijski radila. Osnivanjem ove agencije Vlada priprema strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća, vrši razvoj i podsticaj unapređenja preduzetništva i celu oblast podiže na jedan viši nivo.
Kako je do sada osnovano negde oko osam regionalnih agencija, ako se ne varam, ova republička agencija bi imala zadatak da pruža stručnu pomoć kod posebnih programa, kao i kod zaključivanja ugovora sa međunarodnim organizacijama i institucijama. Ovo posebno naglašavam, jer regionalne agencije sigurno da nisu u stanju da pruže jednu takvu pomoć.
U ovom delu bih podržao kolegu Stamenkovića koji je malopre govorio, a koji je isto član Odbora za ekonomski razvoj i saradnju sa inostranstvom, gde smo razgovarali o ovom zakonu, gde smo ga podržali, jer je potrebno da imamo jednu ovakvu republičku agenciju, koja bi, u stvari, imala jedinstveni informacioni sistem podataka, i te informacije bi bile na usluzi kako domaćim, tako i stranim partnerima.
Želeo bih da uputim poruku da je ovakav koncept za mene prihvatljiv, uz prihvatanje amandmana gospodina Šormaza i gospodina Ilića, gde se kaže da direktor agencije bira upravni odbor, što je Vlada odbila, jer, ako Vlada postavlja upravni odbor i nadzorni odbor, onda je logično da upravni odbor postavlja i direktora te agencije.
Kad smo već kod Vlade, uz sve poštovanje gospodina Vlahovića za njegov rad i rad njegovog ministarstva, uputio bih reči kritike na račun Uredbe Vlade, koja je doneta 28. februara ove godine, kojom je obrazovano jedanaest agencija i biro za komunikacije. Ovim postupkom Vlada je oduzela ustavno pravo Narodnoj skupštini da ona proceni da li su ove agencije i ovaj biro za komunikacije potrebni. Naziv ove uredbe je Uredba o generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade Republike Srbije.
Dame i gospodo, svako ko dalje pročita ovaj tekst (imam tekst Uredbe pred sobom) može da zaključi da je Vlada ovim činom protivustavno formirala Biro za komunikacije i jedanaest agencija. Ni jednom jedinom odredbom nije propisana unutrašnja organizacija samog generalnog sekretarijata. Znači, govorilo se samo o agencijama. Sve se svodi na taj biro za komunikacije i agencije. Tako dolazimo na onaj početak, gde smo na Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom upitali predstavnika ministarstva - da li je ovo zapravo legalizacija onoga što je Vlada već uradila u februaru ove godine?
Ja bih vam citirao član 6. Uredbe, u njemu stoji: "Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća izrađuje i predlaže programe za raspoređivanje međunarodne pomoći, prati njihovo ostvarivanje i predlaže mere odgovarajućim organima, raspisuje javne konkurse za korišćenje sredstava pomoći i izrađuje i predlaže programe razvoja privatnih preduzetništva, sarađuje sa odgovarajućim organizacijama u svetu i vrši druge poslove, po zahtevu Vlade i odgovarajućih ministarstva."
To je citat člana 6. ove uredbe. Pazite, ovde se kao zaključak nameće jedna stvar - ako je Uredba ustavna, kako je Vlada to do sada tvrdila, onda nije potreban ovaj zakon, jer je Agencija već osnovana. Ako se zakon sada donosi zato što Uredba nije ustavna, onda je logično da Vlada povuče Uredbu u celosti, pa da se onda glasa za ovaj zakon.
Dame i gospodo poslanici, u ovoj uredbi, u članu 6, nigde ne stoji da je u pitanju osnivanje regionalne agencije, kako je nama na Odboru za razvoj gospodin Dejan Popović obrazložio. Onda nisam imao ovu uredbu, i to sam prihvatio kao tako, međutim, iz samog ovog teksta koji sam vam citirao vidi se da se nigde ne spominje regionalna agencija.
Zato bih želeo da kažem da poslanici DSS-a neće glasati za ovaj zakon, dok Vlada ne povuče Uredbu od 28. februara ove godine. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani ministre, razvoj malih i srednjih preduzeća je bitan za ekonomiju svake zemlje. I najrazvijenije zemlje u svetu ovom pitanju posvećuju izuzetnu pažnju. Svojim merama makroekonomske politike one vode selektivnu politiku u podsticanju razvoja malih i srednjih preduzeća.
Sve razvijene zemlje donele su zakon o malim preduzećima. Evropska unija je takođe donela direktivu za razvoj malih preduzeća. Značaj razvoja malih i srednjih preduzeća ogleda se prvenstveno u sledećem - u zapošljavanju novih radnika, u uspostavljanju uravnoteženog odnosa i međusobnog dopunjavanja sa velikim preduzećima, veoma pozitivno utiču na fleksibilnost i prilagodljivost privrede promenama koje slede zbog tehnološkog razvoja i inovacija.
Postojanje razgranate mreže i velikog broja uspešnih malih preduzeća omogućava da se izbalansira uvoz stranog kapitala i da se na taj način spreči dominacija preduzeća koja poseduju stranci. Mala preduzeća su izuzetna i povoljna sredina, gde mladi organizatori, mladi menadžeri mogu brzo da stiču iskustva i mogu brzo da napreduju. Istina, mala preduzeća nisu strateški nosioci razvoja i u tom pogledu tu im ulogu ne treba precenjivati, jer to pripada ipak velikim preduzećima. Osnivanje malih i srednjih preduzeća i obezbeđenje stručne i materijalne podrške, pored napred navedenih razloga, neophodni su za našu zemlju još iz dva razloga, i to - zbog razbijanja bivše Jugoslavije i zbog NATO razaranja.
Naime, preduzeća su bila koncipirana za veću teritoriju i sada, zbog prekida ekonomskih odnosa sa bivšim republikama, a sada novim državama, pokidana je proizvodna povezanost i smanjeno tržište. Zato treba popuniti tu prazninu. A da ne govorimo o neophodnosti osnivanja malih i srednjih preduzeća, da se prevaziđu posledice NATO razaranja i zaposli veliki broj radnika koji su ostali bez posla, da se nastavi podrška kakvu je 1999. i 2000. godine u tom pravcu pružala Vlada SPS-a.
Na osnovu navedenih činjenica, i posebno ceneći tešku ekonomsku situaciju u kojoj se zamlja nalazi, bilo je logično i neophodno da je Vlada utvrdila, kao jedno od prioritetnijih pitanja u svom radu, preduzimanje mera da se pomogne razvoju malih i srednjih preduzeća. Nažalost, ona to nije učinila. Ne samo da u tom pravcu za 10 meseci od formiranja ništa nije učinila, nego je blokirala aktivnosti koje su drugi preduzimali. Naime, 01.02. ove godine prof. dr Branislav Ivković podneo je ovoj skupštini Predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. Taj predlog zakona je bio urađen veoma studiozno, na visokom nivou regulative i obuhvatnosti mera, koje zaista obezbeđuju podršku razvoju ovih preduzeća. Predlog je bio na dnevnom redu ove skupštine tek sredinom maja ove godine. Umesto da bude usvojen, uz eventualne dopune putem amandmana, on je, na predlog Vlade, od DOS-ovske većine odbijen.
Kada izvršimo poređenje ovog predloga, koji je podnela Vlada i koji danas razmatramo, sa predlogom zakona koji je podneo prof. dr Branislav Ivković, vidi se da Vladin predlog ni u jednom elementu ni blizu ne obezbeđuje podršku razvoju ovih preduzeća, kako je to prof. Ivković predlagao. Osnovni nedostatak ovog predloga Vlade je što zaista ne obezbeđuje materijalnu potporu u razvoju malih i srednjih preduzeća. U članu 4. ovog predloga kaže se da se za osnivanje agencije obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike Srbije, iz donacije, iz sponzorstva. Budući rad agencije treba da se finansira iz donacija, sponzorstva i prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz sopstvene nadležnosti. Iz ovoga je odmah jasno da nema ni govora o ozbiljnoj nameri Vlade da obezbedi realne izvore za podsticaj i razvoj ovih preduzeća.
Postavljam pitanje, do kada se to računa na donacije i sponzorstvo, na tu svojevrsnu milostinju koju sada Vlada kamči po svetu uz visoku cenu pravljenja raznih ustupaka, a na štetu budućnosti ove zemlje. Koji su realni izgledi da agencija ostvaruje sopstvene prihode pružanjem usluga onima koji tek treba da osnuju mala ili srednja preduzeća.
De fakto se vidi da ovaj zakon ima deklarativni karakter, i da bez materijalne podrške ništa ne znači. Naš narod ne kaže uzalud - prazna ne puca.
Da bi ovaj zakon bio usvojen, ako se iskreno želi da se stimuliše razvoj malih i srednjih preduzeća, treba izvršiti dopune i predvideti način i izvor obezbeđenja sredstava. Može to biti regulisano osnivanjem posebnog fonda, kako je to opravdano predlagao prof. Ivković, ili na drugi način, gde će jasno i taksativno biti navedeni izvori sredstava. Kao izvor sredstava normalno je da ostane budžet Republike Srbije, a deo iz sredstava fonda za razvoj Republike Srbije, deo sredstava koji će se dobiti privatizacijom preduzeća, deo sredstava od Zavoda za tržište rada, a trenutno iz dela poreza na ekstradohodak i druga sredstva koja u dugoročnom periodu mogu biti predviđena da služe za stimulaciju i razvoj malih i srednjih preduzeća. Uložena sredstva, malim delom kao nepovratna a većim delom u obliku povoljnih kredita, vratiće se višestruko. To će značajno doprineti prevazilaženju sadašnjeg teškog privrednog stanja i generalisanju privrednog razvoja, kao i ukupnom poboljšanju životnog standarda građana.
Na kraju, želim još samo da ukažem da je, u smislu neophodnosti obezbeđenja ravnomernog regionalnog razvoja Srbije (što je i ustavna obaveza) potrebno predvideti da se regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća obavezno osnuju najmanje za područje svake regionalne privredne komore i grada Beograda. Treba izvršiti izmene u članu 15. Predloga, gde se kaže - mogu se osnivati regionalne agencije za razvoj. Tamo treba predvideti da se obavezno osnivaju na području bar najmanje regionalne privredne komore, a nema smetnje da se osnivaju i za manja područja, za jednu ili više opština, kako se u stavu 2. tog člana predlaže. Ne bi se smelo desiti da pojedina područja budu zapostavljena, a druga, ko zna iz kojih sve razloga, favorizovana. Sam zakon je zaista besmisleno usvajati, dok se ne izvrše ozbiljene dopune i ne definišu trajni izvori sredstava za podsticaj i razvoj ovih preduzeća. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a posle njega narodni poslanik Miroljub Veljković, Božidar Vujić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, danas razmatramo Predlog zakona koji je dala Vlada, a to je zakon o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća. O ovom zakonu ću nešto kasnije, a pre toga bih ukazao na to da mi već više meseci imamo u Srbiji agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ta agencije je osnovana uredbom Vlade Srbije, uredbom koja glasi: Uredba o generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade Republike Srbije. DSS je ukazivala Vladi i čitavoj srpskoj javnosti na neustavnost odnosno protivustavnost ove uredbe, kojom je osnovano 11 agencija i jedan biro za komunikacije, praktično 12 agencija. One sve zajedno čine posebne organizacije koje su utvrđene članom 94. Ustava Republike Srbije.
U odgovoru na te kritike, Vlada Republike Srbije je davala ocene o tome da su kritike DSS-a neargumentovane, neosnovane, znači da nemaju nikakve podloge u stvarnosti i u zakonu. Ovu dilemu razrešila je sama Vlada Republike Srbije, a evo na koji način - davanjem u proceduru Preloga ovog zakona o agenciji za mala i srednja preduzeća. Vlada je sudila da je njena uredba protivustavna odnosno nezakonita, jer da je Vlada bila ovlašćena da osniva agencije i biro za komunikacije, ne bi bilo potrebe za ovim zakonom.
Čim postoji potreba za ovim zakonom, direktno znači da je Vlada neovlašćeno sprovela ovih 12 agencija. Moram reći neku pohvalnu reč za gospodina ministra povodom izrade ovog predloga zakona o Agenciji za mala i srednja preduzeća. On je korektan u principu, potreban, a potrebno je i da zasnujemo naš privredni oporavak i razvoj upravo na malim i srednjim preduzećima. U tom smislu, potpuno je na mestu nastojanje i intencija gospodina ministra i njegovog ministarstva. Međutim, s druge strane, kao što rekoh, mi imamo 11 agencija i jedan biro. Jednu agenciju za privatizaciju smo obuhvatili onim zakonom o privatizaciji, a ovu drugu ovim zakonom. A šta ćemo sa preostalih 10 posebnih organizacija? Da li će Vlada Republike Srbije davati poseban zakon za svaku od tih agencija? Da li ćemo morati staviti u proceduru i u ovom parlamentu usvajati svih tih 10, 11 zakona. Da li je mnogo odgovornije od Vlade Republike Srbije, zašto ne, onaj koji radi taj i greši, neka prizna da je nezakonito, protivustavno osnovala agencije i neka razmili o tome. Odnosno hajde da razmislimo svi mi o tome. Da li je moguće, da li su prvo potrebne sve ove agencije, da li je moguće sve te agencije osnovati i urediti njihov rad i poslovanje jednim zakonskim tekstom.
S druge strane, nezakonito postupanje Vlade i protivustavno postupanja Vlade je stvorilo nekakve koncentrične krugove odlučivanja, rekao bih tako. Mnoge od ovih agencija imaju gotovo istu nadležnost kao i resorna ministarstva. Recimo, nemojte me kritikovati, ali mislim da se jedna od tih agencija zove Agencija za razvoj kulture. U čemu je nadležnost te agencije, a u čemu je nadlženost ministarstva?
To je slučaj sa svim ostalim agencijama. Jedan od poslanika, mislim da se radi o gospodinu Iliću, pročitao je imena tih agencija, a ja ću morati, takođe, da ih pročitam. Pokušaću u jednoj rečenici da kažem da su nadležnosti ovih agencija, koje deluju više meseci u toku ove godine, gotovo identična i u mnogo čemu se poklapaju sa nadležnošću i pravima resornih ministarstava, što vodi u jedan pravni haos funkcionisanja cele državne uprave i samih ministarstava, jer se ne zna čija su prava, čije su obaveze, a čije odgovornosti.
Stvaranjem ovakvog haosa sprečava se mogućnost kontrole nadležnih ministarstava i Vlade od strane parlamenta. Mislim da je to i bio cilj Vlade: sprečiti kontrolu rada Vlade od strane Republičkog parlamenta.
Po toj uredbi je formiran Biro za komunikacije, on vrši sručne, operativne, organizacione i administrativno-tehničke poslove koji se odnose na obaveštavanje javnosti o radu Vlade i tome slično. Znači, to je jedna agencija koja propagira uspešan rad Vlade, sa ciljem da se stvori utisak da se radi, da se mnogo i kvalitetno radi.
Sledeća je Agencija za razvoj informatike i interneta, zatim Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, pa Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ovim zakonom se predlaže osnivanje agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, ali se predlogom zakona ne kaže šta sa ovom agencijom koju je Vlada već osnovala.
Od gospodina ministra Aleksandra Vlahovića dobili smo uveravanja da će automatski prestati sa radom agencija koju je Vlada uredbom osnovala. Lično verujem gospodinu ministru, ali mi smo suviše ozbiljna država da bi smo na reč funkcionisali. Znači, u ovom predlogu zakona treba da stoji šta sa ovom prethodnom agencijom, da li ona i dalje funkcioniše, prestaje sa radom ili se ukida, ili se najlakše ukida uredba Vlade koja je nezakonita i protivustavna.
Sledeća od ovih agencija je Agencija za unapređenje menadžmenta, Agencija za odnose sa dijasporom, Agencija za socijalnu brigu, Agencija za unapređenje zdravstva, Agencija za unapređenje državne uprave, Agencija za unapređenje rečnog saobraćaja, Agencija za usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU i Agencija za razvoj kulture.
Očekujem, a možda će do toga i doći, ukoliko ne dođe do ukidanja ove uredbe Vlade Republike Srbije, da se osnuju, nove agencije. Možda agencija za poljoprivredu, za pravosuđe, agencija za policiju, zašto ne.
Stoga poslanici DSS-a Predlog ovakav neće podržati, bez obzira što smo rekli da je potrebno doneti zakon o agencijama, sve dok se van snage ne stavi ne samo odluka u pogledu Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, nego i cela nezakonita i protivustavna odluka Vlade. Hvala.