Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao predlagač ovog zakona vi ste u obrazloženju, koje ste dali, rekli: "Agencija se osniva sa ciljem da podrži, pomogne, savetuje, asistira i zaštiti razvoj i interese malih i srednjih preduzeća, što treba da doprinese uravnoteženju privredne strukture i oživljavanju ekonomskih tokova u zemlji."
SPS i ja, kao privrednik, nismo protiv donošenja ovih zakonskih rešenja koja će podsticati, razvijati, osnivati i davati mogućnost da se u ovim novim ekonomskim uslovima, na novom prostoru Jugoslavije i Srbije, razvijaju ovi novi privredni subjekti. Posle ukidanja velike Jugoslavije i rasparčavanja naše države, na ovim uskim prostorima ne mogu ni ovi giganti, koji su u prošlosti bili zacrtani da budu giganti u proizvodnom smislu za veliku Jugoslaviju, preduzeća sa preko 20.000 zaposlenih radnika, da pokriju ovo usko tržište. Iz tog razloga i najnovija situacija koja se odigrava na našim prostorima, sužavanje ovih teritorijalnih pretenzija Albanije na Kosovu (jučerašnji rezultati) sigurno će onemogućiti da i veliki privredni subjekti koji su na Kosovu budu u drugom planu.
Iz tog razloga, perspektivu i mi vidimo u malim i srednjim preduzećima, a ne samo iz tog razloga, nego i iz razloga koji je sasvim ekonomski opravdan - sa novim resursima, sa novim sagledavanjima, veliki broj nezaposlenih, kroz zapošljavanje u malim i srednjim preduzećima, da se razvija i da na takav način doprinese i razvija našu zemlju.
Međutim, ovde su pojedini poslanici govorili da su mala i srednja preduzeća kao samostalne zanatske radnje i samostalna trgovinska preduzeća. Ne, nije tačno. Prema ekonomskim pokazateljima, mala i srednja preduzeća su dobrim delom i društvena preduzeća. U privredi, koja je proteklih godina bila u ovim uslovima, ta mala i srednja preduzeća su izdržavala ovu našu zemlju, izdržala ovaj naš narod i zapošljavala sve ono što je bilo u onom trenutku moguće zaposliti.
Posle NATO agresije, u razvijanju privrednih subjekata i obnovi zemlje, koja se odigravala protekle dve godine, doprinos malih i srednjih preduzeća je veliki, zajedno sa gigantima koji su prihvatili ta mala i srednja preduzeća. Napomenimo objekte koji su građeni na novosadskom delu, na Dunavu, gde su, u prisustvu velikih kombinata, mala i srednja preduzeća doprinela jednom brzom i kvalitetnom razvoju i obnovi zemlje.
Žao mi je što je gospodin ministar izašao, ali će mu sigurno biti preneto.
Govori se o zakonu koji nije zakon o razvoju malih i srednjih preduzeća. Ne mogu da shvatim da se donosi zakon o formiranju agencije. Valjda treba da donesemo zakon o razvoju malih i srednjih preduzeća, o osnivanju tih preduzeća, o pospešivanju razvoja tih preduzeća. To je, pre svega, osnov da bi mogli da stavimo u novi odnos sve te privredne subjekte koji postoje i one koji treba da se osnuju.
Prvo treba doneti zakon o malim i srednjim preduzećima i njihovom razvoju, naći finansijsku konstrukciju pospešivanja razvoja malih i srednjih preduzeća, pre svega kroz bankarski sistem, kroz druge ekonomske odnose, kroz okvire koje taj zakon treba da sadrži, pa onda formirati agenciju. Ovde mi raspravljamo o nekom bespredmetnom cilju, a to je formirati agenciju.
Moram da vam kažem da je, recimo, Vlada Republike Srbije pre 15 dana ugasila Direkciju za obnovu zemlje, a formirala Građevinsku direkciju, a da to niko u javnosti možda ne zna, a možda i zna. Ali ta Građevinska direkcija je vezana sa Fondom za razvoj Republike Srbije, gde ipak ima određenih sredstava na osnovu kojih mogu da se razvijaju ovi odnosi koji se formiraju u tom delu.
Prvo treba doneti zakon o razvoju malih i srednjih preduzeća. Pa, ako taj naš predlog zakona nije bio dobar, onda sigurno treba da donesemo neki drugi zakon. Ovde se sve svodi na to da se formira agencija. Nema potrebe da formiramo samo agenciju, jer ona nema osnovu. Ona se bavi samo konsalting poslovima, menadžerstvom, da vam kažem nešto prostim srpskim jezikom - prodajom magle. Berlinski vazduh i londonska magla je nešto što je ovde bilo imaginarno i nema potrebe da nam se ovde prodaje.
Kako reče potpredsednik Savezne vlade u jednom od svojih intervjua, savezna administracija ima 10.000 radnika. Ovaj naš napaćeni narod, kako vi kažete, pa i mi, jer nas je NATO agresija primorala da tako kažemo, sigurno ne može da izdrži jedan novi namet na vilajet, formiranje nove agencije, sa ljudima koji će da prodaju sve ovo što je nama poznato, onima koji treba da rade i treba da proizvode, pre svega u industriji, poljoprivredi, a posebno u građevinarstvu, gde najviše treba da nađemo prostora za razvoju malih i srednjih preduzeća.
Većina poslanika iz pozicije i opozicije smatra da već postoje određene organizacije, a to su agencije koje formira Vlada, Fonda za razvoj, privredne komore i ostalo, pa nema potrebe da se donese ovaj zakon nego da se on povuče i da se uradi jedan zakon koji će da pospeši razvoj malih i srednjih preduzeća. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je ne samo potpuno nepotreban, već beznačajan i prilično besmislen. Naime, obaveza donošenja ovakvog zakona proističe iz donošenja akta na sednici Savezne skupštine 27. septembra, onako na prečac, i proističe iz sporazuma koji je potpisala Savezna vlada sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj i Udruženjem za razvoj. Ovaj zakon je de fakto pisala izvesna Elen Peterson, koja nema nikakve veze ni sa ovom državom ni sa ovim narodom, a ovim zakonom se ama baš nikakva pomoć ne pruža našem narodu, našim građanima, našim preduzećima.
Ovde nema para za investicije, ovde nema para koje ćete da date našim seljacima za traktore, kako su neki govorili, ili našim radnicima. Nema toga. Ovde se prodaje magla. Oni prodaju navodnu pamet. Tu je stavljeno i ovih 470 hiljada dolara, od ovih šest miliona koliko su dobili. Da bi se to iskoristilo, mora da se donese ovakav zakon. To je to i to je tačno da je to.
Ali, to našem narodu i našoj državi nije potrebno na takav način. To će da služi samo za uzimanje i pranje para konsultantskih firmi. Evo, jednu imamo ovde u susednoj zgradi, u broju 16 Srpskih vladara, ako se ne varam. Mislim da joj je naziv "Deloit Tuš". Ne znam kakve, mislim velike veze sa tom firmom, a slučajno u istoj zgradi gde je i Ministarstvo za privatizaciju, imao je i ministar za privatizaciju. Ni za šta drugo to neće služiti. To će služiti da neko dođe tamo i da mu oni kažu kako će sad on trange-frange, a kako će konsultantske firme iz inostranstva da peru pare preko donatora itd. Ničemu drugom i ni za šta drugo, neće služiti.
U samoj delatnosti Agencije u članu 7, od 1. do 7. stava, vidi se da Agencija obavlja isključivo konsalting i menadžment poslove i ama baš ništa drugo i ništa više.
Znači, para za proizvodnju nema, para za naš narod nema, za investicije nema, nikome to ne pada na pamet, već onako kako je rekla izvesna Elen Peterson, to tako mora da se izvrši, tako Skupština Srbije mora to da usvoji. Ko će za to da glasa, naći će se, pa makar zato što će dobiti dve izjave nedeljno na Televiziji "Pink" ili zato što će dobiti više prostora u novinama, nije ni važno, ali to će se na takav način rešavati. Što se nas srpskih radikala tiče, mi to nećemo podržati, i izvinjavam se što sam prekoračio vreme.

Niste prekoračili vreme. Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a sledeći je narodni poslanik Božidar Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o osnivanju agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ovo što smo dobili u materijalu i ne liči na neki zakon. Na prethodnoj sednici Skupštine bio je na dnevnom redu ovakav zakon, mnogo bolji i sveobuhvatan, ali nije bio izglasan samo zato što su ga predložili socijalisti, i to šef poslaničkog kluba socijalista prof. dr Branislav Ivković.
Predlog zakona koji smo dobili je sastavljen od 15 članova, na dve stranice koje sadrže kako se formira agencija kao, kako se bira upravni odbor, nadzorni odbor, direktor agencije, i formiranje regionalnih agencija. Šta donosi cilj formiranje agencije - osim povećanje državne administracije i ništa drugo. Osnivanjem više agencija, Vlada pokušava da sve poslove vodi preko agencija, koje formira i koje za svoj rad odgovaraju Vladi. Možda je formiranje agencije za neko drugo vreme i za drugojačiji privredni ambijent. Da li treba povećavati broj agencija i staviti teret i još jedan namet na i ovako osiromašenu privredu, kada preduzeća ne rade, kada se povećava broj nezaposlenih, kada se smanjuje broj zaposlenih koji treba da pune budžet iz kojeg treba da se finansira agencija.
Možda je trebalo ići obrnutim redom - prvo osposobiti sva preduzeća da rade, da privreda ima dobre rezultate, da se radnici vrate u hale, da se ostvari veće zapošljavanje u proizvodnji. Stvorili bi se uslovi za nadgradnju uspešne privrede i formiranje agencije, tj. povećanje državne administracije, koju bi mogla privreda da prati i izdržava. Predloženi zakon je nekompletan i osim formiranja i izbora Agencije ništa drugo ne sadrži. U zakonu su izostali članovi koji bi do kraja regulisali ceo rad Agencije.
Jedino što je predviđeno, predviđeno je da se Agencija finansira iz budžeta. Nije predviđen nijedan fond koji bi mogao da pomogne malim i srednjim preduzećima. Takođe nije predviđeno pod kojim uslovima i na koji način bi mogla preduzeća da koriste ta sredstva. Do sada u praksi preduzeća su se obraćala Fondu za razvoj Srbije. Da li će i nadalje to funkcionisati na sledeći način - da se prvo obratiš Agenciji za mala i srednja preduzeća, da Agencija posreduje kod Fonda za razvoj Srbije da bi u preduzeću prošao neki program, ali bi tu verovatno Agencija imala svoj procenat i svoj deo.
Na kraju, pošto je ovaj zakon nepotpun, nedorečen, predlažem da se povuče iz procedure i napravi jedan dobar zakon, koji bi mogao da bude u funkciji malih i srednjih preduzeća. Predloženi zakon o podršci malim i srednjim preduzećima od strane socijalista bi obuhvatao kompletnu problematiku koja se javlja u ovom delu. Predloženi zakon koji ste odbili imao je preko 30 članova, predviđao je i fond. Zakon koji ste vi predložili ima 15 članova i predviđa samo izbor finansiranja. Iz izlaganja predlagača, ministra Vlahovića, jasno se vidi da će se na ovaj način doći do novih radnih mesta, i tu je ministar duboko u pravu, jer formiranjem Agencije u agencijama ćete zaposliti nove ljude koji će biti na teret preduzeća i ove države.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a sledeći je narodni poslanik Dragan Tomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi je žao što nema ministra, jer je ovo inače prvi zakon u istoriji srpskog parlamentarizma koji će biti opevan. Za minut i po, koliko imam vremena, ne mogu drugo nego da mu izreknem pesmu.
Pesma ide ovako: Agencija je prevara stara, sem obaveza i prava ima i žiro račun za pranje para i ne posluje po propisima. Sredstva za ono što ona radi moraće, kako član 4. kaže, da iz džepova građana vadi i u svoje ih uredno slaže. Članom 5. stiče se dojam, formom od koje diže se kosa, određen preduzeća pojam, a to su samo firme iz DOS-a. Agencija ima organe, upravni odbor i direktora, i nadzornike sa svake strane, još samo fali predstavnik KFOR-a. Upravni odbor od pet članova, za program i za planove razne, čine članovi ključnih klanova, koji će da nam džepove prazne. Nadzorni odbor ima zadatak, kada sagleda godišnje stanje, da kaže ko je dobio batak, ko šiju, krilce, ili nešto manje. Direktor ima zadatke važne - iz šupljeg da presipa u prazno, da izveštaje sastavlja lažne, da se ne vidi koliko ko mazne. Opšta će akta, a to je fakat, pomoći razvoj preduzeća, nekome šaka, nekome lakat, nekome rog, a nekome sveća. Kada stručnjaci domaćeg kova ne budu znali rešenje stručno, odvojiće se velika lova za strance na paritetu ručno. Ako ne bude dovoljno love, za ministarski i drugi ćošak, mi agencije tražimo nove, gde god postoji pogodan ćošak. U Kragujevcu, Raškoj, Stalaću, u Novom Sadu ili u Rumi, u Zaječaru, Nišu i Kaću, u svakom selu, čak i u šumi. Bilo bi, ali zaista, divno da zakon stupi osmog dana, ali da važi retroaktivno, tek onda bi bio bez mana. Da oni što se razviše sami, ne bi li se izvukli iz sosa, našem budžetu, bezdanoj jami, uplate novce za razvoj DOS-a.

Hvala gospodinu Vučuroviću na ovoj lepoj recitaciji. Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.

Poštovana gospodo narodni poslanici, evo i mene pitaju da li ću nešto da otpevam. Neću sigurno. Predsedniče, da li možete da zamolite ovu žutu grupaciju da ne dobacuje?
Gospodo narodni poslanici, kao i uvek ovih zadnjih meseci, stalno se priča kako opozicija ne da da se donose važni zakoni u Skupštini. Evo, pred sobom imamo jedan od tzv. važnih zakona koji će značajno rešiti stanje u srpskoj privredi.
Pored one famozne uredbe, kojom je organizovan na određeni način veći broj agencija koje će se baviti u određenim oblastima pre svega, rekao bih, menadžerstvom srpske privrede, a ne nečim drugim, sada imamo i zakon koji se značajno ne razlikuje od Predloga zakona koji smo mi dali, već predstavlja jednu skraćenu verziju, doduše, na neki način iskrivljenu, onog predloga zakona o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća.
I, kako sam ja razumeo ovaj predlog, vrlo je prosto, očigledno je da treba na jednom mestu sastaviti i sabrati mogućnost koordinacije i saradnje sa bankama, a čuo sam da je za to neophodno, kako rekoše prethodni govornici, imati i dobre biznis-planove, odnosno ideje za biznis, pa je pored toga, kad su u pitanju ideje za biznis pomenuto da uz svoj biznis-plan možete da dostavite i izgled vaše kuće ili sliku sa ćerkine svadbe. Pošto svaka svadba ima mnogo slika, nismo razumeli, a i radi javnosti, trebalo bi da nam kažete - da li sa svadbe sliku pevačice, okićene devizama, ili sliku pečenog vola, što predstavlja neku srpsku tradiciju.
Valjda je ovo ozbiljna tema i o njoj treba ozbiljno da pričamo, jer očigledno, i kod ove teme može da se nađe mnogo toga što je važno za srpsku privredu. Ali, nemam utisak da je ovde nekome stalo do srpske privrede, s obzirom u kakvom se ona stanju nalazi u ovom momentu.
Ovih dana imamo priliku da čujemo o tim istorijskim uspesima na svim frontovima, pa i ovaj zadnji što je došao iz Pariza - istorijski uspeh, i nadasve jedna činjenica iz svega toga - ne pokaza nigde da će nam biti baš lepše, jer opet smo dužni 900 dolara po glavi stanovnika. Kažu - mi smo zadužili. Nismo mi, to je dug iz perioda prethodne Jugoslavije, bivše savezne Jugoslavije, ali nismo valjda i to odužili, jer smo i mi to trebali da uradimo, da bi ste vi danas lako komandovali. Pa, svaka vlast mora da nosi određeni teret.
Ostaje jedna činjenica, svima nejasna - čusmo sinoć jednu rečenicu, valjda treba da govori u prilog tom ekspertskom duhu, pitaše novinari - šta bi sa ratnom štetom, hoće li neko to potraživati? Kaže - nisu ni oni krivi, nismo ni mi. Valjda je kriv ovaj narod i sve one žrtve u Varvarinu, Nišu, i ko zna gde po Srbiji, koje su stradale u tom periodu, a niko neće da traži nijedan dolar za tu ratnu štetu.
Zato i pričamo o ovim zakonima, koji nam neće baš mnogo pomoći. Hvala.