DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.11.2001.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

11. dan rada

21.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:40 do 13:05

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodin Ivković, izvolite.

Branislav Ivković

Dame i gospodo narodni poslanici, stvar je mnogo ozbiljnija  nego što se možda čini. Treba istinu da kažemo, Sjenica  je mešano nacionalno područje u kojem žive građani Srbije,  kako je definisano Ustavom Srbije, a ne narodi. U Srbiji postoji samo jedan narod, a to je srpski narod. Postoje nacionalne manjine, čije većine kao narodi imaju svoje države. Ako je država organizovala okruge i organizovala da  okrugu zlatiborskom sa sedištem u Užicu pripada Sjenica, onda je država znala šta radi. Država je uz okrug zlatiborski, uz Užice, vezala Sjenicu - i u pogledu društvenih delatnosti, a zasigurno i u pogledu privrednih delatnosti.
Logično je da privredna komora sledi taj tok, zbog niza administrativnih obaveza i potreba. U tom smislu i jeste predlog, a pogotovo uzimajući činjenicu koja govori o lociranju dela veza Sjenice sa Novim Pazarom. Izuzetno je značajno da Sjenica ostane u okviru okruga i, u regionalnom privrednom smislu, kao regionalna privredna komora, vezana za Užice.
Ako mi to sada vežemo za Kraljevo, a neke nadležnosti su dole po nekim drugim funkcijama vezane za Novi Pazar, onda u tom trojstvu mogu da budu različita rešenja koja će direktno uneti u taj narod u Sjenici, u građane Sjenice, i neke druge moguće podele koje ovoj zemlji ne trebaju. Zato je u tom smislu i usmeren amandman magistra Radojka Petrića. Ako je država okrugu zlatiborskom, užičkom, pridodala Sjenicu i vezala kroz sve državne funkcije u tom smislu Sjenicu za Užice, onda je sasvim logično da privredna komora u regionalnom smislu veže Sjenicu za Užice. Hvala lepo.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Izvolite, gospodin Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, marta meseca 1993. godine, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam predlog ovoj skupštini da idemo na referendum i da ukinemo autonomne pokrajine. Nažalost, tada nismo imali podršku većine u ovoj skupštini, a tada bismo izbegli mnogo toga lošeg što nam se posle toga dešavalo. Videli ste na primeru male Sjenice kako odjednom u stvari ispliva čitav naš problem i izađe na površinu. Kome je od vas iskreno stalo do toga gde će biti, u kojoj privrednoj komori, Sjenica? Vi sada ispoljavate svoje političke stavove. Jedni se boje da je to neka nova podela Srbije, a neki takvu novu podelu Srbije priželjkuju. Ovim zakonom nas cepkate, razbijate, usitnjavate, izazivate niske strasti.
Bilo je dovoljno da trojica poslanika izađu i da meni sve bude jasno. Čak je izašao jedan mlad čovek i kaže - pored mene živog rešavaju pitanja Sjenice. Znači, sada je taj jedini čovek bitan za Sjenicu, on će to da reši, pa sada pored njega živoga hoće neko drugi. Rešiće se kako se ovde Skupština dogovori, ali vas molim da dobro razmislite.
Ova podela sada sa Kikindom - ja nisam hteo da se mešam, ispašće da ja imam nešto protiv toga da se privreda Kikinde udruži. Ja imam protiv toga da se i privreda Kragujevca udruži mimo privrede Jagodine, mimo privrede Kraljeva. Vi to sada hoćete, vi to pravite, tu podelu. Već imamo 15-16 regionalnih privrednih komora. Da vas neko pita zašto, ne znate vi zašto. Samo zato što je tako bilo. Bile su podeljene privredne komore, pa ćemo i sada da ih delimo. Da vam neko predloži da privrednici iz Novog Sada budu u komori koja je u Beogradu, skočiće svi iz Novog Sada. Ne zato što to smeta poslu i biznisu, nego politički smeta, zato što je većina koja vlada Vojvodinom sada protiv toga da ih na bilo koji način vezujete sa Beogradom, pa i sa privrednom komorom. Zato zameram predlagaču ovo kako sada cepkate.
Još kada biste i školstvo ovako razdvojili, a pretpostavljam da hoćete... Pogledajte kako se deca upisuju u školu. Šta je odlučujuće gde će dete, u koju će školu dete moći da ide? Videćete samo, poklopac je još uvek na loncu, ali voda unutra vri.
Ja sam 2 - 3 dana bio kod kuće, imao sam prilike da gledam prenos Skupštine Vojvodine. Pogledajte ga, dragi moji poslanici, i niko ne pada. I vi koji ste ovde kao jagnjići mirni, a tamo vas gledam, nastupate kao hajduci. Pogledajte dobro, vi koji činite većinu i u Vojvodini i u Srbiji, šta nam činite ovim podelama. Neko vas je nazvao petooktobarskim strankama, odlično vas je nazvao. Ja molim petooktobarske stranke da dobro razmisle, da povuku ovaj predlog zakona.
Ako već vršite vlast, ako je potrebno da svi budete tu da bi bila većina u Skupštini, kada sačinite predlog budite sa njim saglasni svi, pa neka dođe pred Skuštinu. Nemojte predlog sa kojim polovina poslanika iz vlasti nije saglasna da uopšte dolazi na Skupštinu, ni da zavisi od opozicionih stranaka. Za jedan predlog vam pomogne jedna opoziciona stranka, za drugi predlog druga opoziciona stranka.
Bogami ova prava opoziciona stranka neće vam nikada pomoći. Glasali smo sa vama za Deklaraciju o Kosovu i Metohiji, vi ste prevarili Narodnu skupštinu. Deklaracijom smo naredili svakom građaninu Srbije i detetu u kolevci da ne prizna Hekerupov ustav, a vi ste pozvali građane Srbije, mimo volje Narodne skupštine Srbije, na izbore.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Veselinović, predlagač, izvolite.

Radoslav Veselinović

Poštovano predsedništvo, poštovana gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona i predlagač je ovde decidno rekao da Sjenica pripada Privrednoj komori Kraljeva. Ovde je bio amandman gde se želelo da Sjenica pripadne Privrednoj komori Užice. Mislim da je prirodno, ako govorimo o privrednim komorama, da pripadne onom području gde je ekonomski više zavisna i gde ekonomski radi. U svakom slučaju ovde smo imali primere i od gospodina iz Sjenice a takođe i iz Regionalne privredne komore Kraljeva koji smatraju da je dobro kako stoji u zakonu, pa stoga predlažem da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 60, protiv 106, uzdržano 6, nije glasalo 15, ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragiša Marinković.
Predstavnik predlagača, Vlada , Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dragiša Marinković

        Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, ovaj amandman kao i sledeći na član 21. je po mom mišljenju bio vezan za nešto što se zove u Predlogu zakona - naplata javnih prihoda. Znači, ako je to bilo regulisano od strane Republičke vlade da tako bude, a očito je da je Republička vlada odustala od toga, pa nije više onako kako je predloženo u samom zakonu, ja ću odustati od ovog amandmana, a i od amandmana na član 21.
U pitanju je organizacija privredne komore, ostaje da se privredne komore između sebe dogovore oko svoje organizacije i ja ću kolegi Stanku, pošto me pomenuo juče u svom govoru, da kažem nešto u vezi organizacije i zajedničkog rada svih privrednih komora. Postoji jedno veliko nejedinstvo između Privrednih komora Jugoslavije i očigledna netrpeljivost između ljudi koji vode te privredne komore, pa i regionalne privredne komore, i neka nam je bog u pomoći da će se oni dogovoriti na pravi način.
U svakom slučaju, znajte da kada otvorite veb-sajtove komora znaćete kako koja komora radi. One koje prihvataju moderan način rada i plasman informacija u svakom trenutku imaju bolji veb-sajt. Inače, odustajem od ovog amandmana a i od sledećeg na član 21. Zahvaljujem.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Konstatujem da je predlagač povukao amandman na član 4. odnosno narodni poslanik Dragiša Marinković.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Gordana Pop- Lazić.
Predstavnik predlagača, Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici,  član 7. uređuje odnos komora i drugih organa i organizacija. Tražila sam brisanje člana, pre svega smatrajući da je sve to što je sadržano u članu 7. već sadržano u članu 5. i 6. koji mu prethode, a i iz još jednog razloga. Međutim, imajući u vidu ceo Predlog zakona, moram da kažem da je on jako dobro tehnički urađen, ako sam kompetentna da o tome govorim, a mislim da jesam. Pouzdano znam da ga nisu radili predlagači koji ga ovde brane, nego stručni ljudi iz komore. Očigledno je da tamo ima i pismenih, i stručnih i onih koji poznaju pravno normiranje, tako da nema mnogo zamerki, ali ovde se potkrala ta greška.
Pored toga, član 7. je prilično neprecizan i nejasan. On kaže: "Privredna komora Srbije sarađuje sa Vladom Republike Srbije" (a to već imamo u članu 5.) "i određuje svoje predstavnike u organe i u stalna ili povremena radna tela, u skladu sa posebnim propisima". Neprecizan je u tom smislu što ne kaže koja to stalna ili povremena radna tela.
Koliko je meni poznato, ako se misli na stalna ili povremena radna tela Vlade, a imamo Poslovnik o radu Vlade kojim je predviđeno da Vlada može da obrazuje i stalne odbore i povremena radna tela, to su: Odbor za privredu i finansije, Odbor za javne službe, Odbor za pravni sistem i državne organe, ali je tim poslovnikom, a takođe i odlukom Vlade, regulisano ko može da bude član tog odbora. I, u njemu ne stoji da to mogu da budu članovi, predsednik privredne komore ili bilo ko drugi koga bi skupština privredne komore delegirala.
Ako se misli na to da članovi komore mogu da budu članovi upravnih odbora pojedinih preduzeća, onda je jasna namera predlagača da treba udomiti svakog direktora koji je u milosti sadašnje vlasti da dobije još neko mesto predsednika upravnog odbora nekog dobro stojećeg preduzeća, ako takvih ima, ili javnog preduzeća, ili već kako će sarađivati sa Vladom, pošto je očigledno da je komora u bliskom odnosu sa državom, odnosno da je jak uticaj države na komore, a da sa druge strane, država komorama za uzvrat ima obavezu da pruži i jednu ovakvu privilegiju.
Znači, apelujem na predlagače da je član 7. neprecizan, u izvesnoj meri potpuno suvišan, jer nemaju šta da traže predstavnici komore ni u jednom radnom telu Vlade, niti bi trebalo da se u zakonu nalazi jedna takva odredba koja bi davala mogućnost predstavnicima komore da budu članovi radnih tela, možda nekih drugih državnih institucija.
Dakle, neprecizno je u potpunosti, a u obrazloženju nam ne govorite o čemu se radi.