Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, predloženim izmenama i dopunama Zakona o saobraćaju učinjene su samo kozmetičke prepravke postojećeg zakona, i to uglavnom restriktivno, uvođenjem novih ovlašćenja inspekcijama, uvođenjem novih kazni i nedoslednim prihvatanjem predloženih amandmana na ovaj utvrđeni predlog.
Ne bih mogao nešto novo da kažem posle izlaganja mog uvaženog kolege Slobodana Pavlovića, koji je ovu materiju iscrpno i kompetentno obrazložio, ali ću ukazati na nekoliko aspekata.
Pre svega, mislim na deo uvođenja prava inspekcijskih organa u opštinama da vrše kontrolu primenjivanja ovog zakona od strane pravnih subjekata u saobraćaju. Ovakvim ovlašćenjima koja su data inspekcijskim organima, po ovim izmenama i dopunama zakona neće moći sve opštinske inspekcije da odgovore, koje rade na terenu, a prihvatile su ovlašćenja, jer za ova ovlašćenja njima fali malo više kompetentnosti. U stvari, po ovlašćenjima koja im daju ove izmene i dopune Zakona, oni bi morali, u najmanju ruku, da budu saobraćajni inženjeri, kombinovani sa ovlašćenjima koja ima MUP.
Tu pre svega mislim na član 44. tačku 6), gde se daju ovlašćenja da se vrši i pregled ličnih isprava, pored ostalih isprava učesnika u saobraćaju. To ovlašćenje jedino ima MUP Srbije - da vrši identifikaciju građana i proveru njihovog identiteta, a ta ovlašćenja ne može da ima saobraćajni inspektor.
Amandmanom koji je predložen, i prihvaćen od strane Vlade, ovo se nedosledno menja. Menja se utoliko što se dopunjava da će vršiti, pored ovoga, i pregled ostalih isprava u putovanju, verovatno se misli na putne isprave, putne karte itd, ali se zaboravlja da je bilo kvalitetnijih amandmana koji su predviđali brisanje ili izmenu ovog člana, koji su daleko dosledniji i precizniji u rešavanju ove materije.
Što se tiče kazni, ovde je dosta toga rečeno.
(Predsednik: Vučurović, Lazić, molim vas, nemojte se dovikivati s kraja na kraj sale. Zaista ću morati ili da dam pauzu i posle te pauze da izričem opomene za ometanje govornika, ali zaista ovako ne može da se radi. Petnaest puta vas molim da se saslušamo. Stvarno nema smisla. Ili se umirite ili dajem pauzu, a posle toga ću svakome ko ometa govornika izricati opomene po Poslovniku. Stvarno ne može ovako da se radi. Izvinite, gospodine poslaniče, nastavite.)
Što se tiče kazni, pokušano je da se obrazloži da kazne nisu tako velike, međutim jedan od mojih prethodnika je pomenuo da su te kazne i pedesetostruko veće, a može se videti iz predloženog rešenja da su one ne samo 400.000, već i 200 i 120, zavisi od nepoštovanja članova zakona za koje se ove mere izriču. Potpuno se slažem da treba biti restriktivan kada se tiče neispravnosti vozila, vršenja obaveznih pregleda drumskih vozila učesnika u saobraćaju, koja ugrožavaju bezbednost putnika i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju. Ali, mislim da je preterano sa ovom lepezom kazni koje se predviđaju, kako to slikovito reče jedan od mojih prethodnika, da se i za neadekvatne natpise firme na prevoznom sredstvu može vršiti kažnjavanje i isključenje iz saobraćaja.
Kada smo kod isključenja iz saobraćaja, ovde se predviđa mogućnost da se vozilo isključi 48 sati, a pri tome se oduzimaju dokumenta i tablice, a potom da može biti isključeno i na više dana, odnosno do pet dana. Ne znam kako. Ako su oduzeta dokumenta i skinute tablice, kako će taj biti i dalje učesnik u saobraćaju, a usput na teret poslodavca vršiti obezbeđenje tog vozila. Mislim da su takva rešenja neprihvatljiva.
Na kraju, mislim da ovim restriktivnim merama neadekvatno vraćamo ono što su naša prevozna preduzeća, bar kada je u pitanju putnički saobraćaj i prevoz putnika, u periodu iza nas uspešno obavila uz izuzetne napore u obezbeđivanju rezervnih delova (zbog sankcija), u obezbeđivanju goriva, nemogućnosti privređivanja zbog uslova u kojima se privređivalo. Ona ne zaslužuju ovakve restriktivne mere i ovakve izmene i dopune, ovog zakona u ovom pravcu.