Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, više je nego jasno da se u današnjoj inicijativi poslaničke većine za smenu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije se ne radi o ličnosti predsednika, već o potezima koje je gospodin Maršićanih svih ovih meseci povlačio. Jasno je da se radi o jednoj drugoj stvari, a to je, najblaže rečeno, obračun sa bivšim koalicionim partnerima. Dakle, obračun između ostatka DOS-a i DSS-a.
Prava pitanja su: zašto je došlo do tog obračuna i šta je povod za tako nešto? Naravno, ovde je već pomenuto da je došlo do programskih, odnosno do koncepcijskih razlika zbog kojih se sada zahteva povlačenje, odnosno smena predsednika Maršićanina. Ali kakve su to programske razlike; to što Demokratska stranka Srbije nije htela da podrži određena zakonska rešenja za koja je smatrala da nisu dovoljno dobra.
Jedan sam od ljudi koji su učestvovali u stvaranju koalicionog sporazuma, zajedno sa potpredsednikom DSS-a, gospodinom Šamijem. U tom sporazumu ni u jednom jedinom članu ne postoji odredba da je bilo ko od koalicionih partnera dužan da podrži zakonski predlog sa kojim se ne slaže. Bilo je klauzula u kojoj smo svi mi bili obavezni da podržavamo određena kadrovska rešenja koja pripadaju određenoj političkoj grupaciji. Dakle, to je prava istine o tome ko je napustio određeni politički koncept.
S druge strane ono što je mnogo ozbiljnije od jednog, da tako kažem, običnog predizbornog koalicionog sporazuma, jer koalicije postoje i koalicije se razlilaze - danas možete biti u koaliciji sa jednom političkom grupacijom, sutra, po određenim zakonskim rešenjima ili po određenoj programskoj sličnosti, sa nekom drugom političkom grupacijom.
Osnovni problem jeste nepristajanje DSS-a na jednu vrstu terora, na jednu vrstu predispozicije izvršne vlasti. Šta time hoću da kažem? Imate jednu prostu činjenicu: da je izvršnoj vlasti, da je Vladi Republike Srbije u ovom trenutku Republički parlament suvišan teret - da je to višak. Imate situaciju u kojoj se politika Vlade Republike Srbije dogmatizuje, na isti način na koji su se za vreme Mirka Marjanovića i dok je Slobodan Milošević upravljavao Srbijom, su se dogmatizovali nacionalni i državni interesi.
Sada imamo drugu situaciju: da se dogmatizuje put u reforme. Tvrdi se da je put koji je Vlada Republike Srbije zacrtala, jedini mogući put u reforme i jedini mogući put tranzicije. Ako ne krenemo tim putem, završićemo u Iraku, Iranu i na Dalekom istoku. Da li je tako gospodo? Da, tako jeste u revolucionarnoj svesti onih koji su opijeni vlašću; onih koji su jakobinski konvent preneli u Narodnu skupštinu Republike Srbije; onih koji bi svoje političke protivnike voleli da vide giljotinirane ovde.
E takvi, oni koji su opijeni vlašću, oni koji bi voleli (a ovog puta poslanike DSS-a) da vide bez glave, koji vole da prete sa ove govornice - ne samo DSS-a, koji svakog svog političkog protivnika vide na onaj način na koji su to jakobinci videli: ili ste sa nama ili završavate na giljotini. Najozbiljnije sam shvatio pretnju koja je sa ove govornice upućena.
Ne postoji ni jedna jedina druga mogućnost, nijedna druga alternativna vlast u Srbiji, do koje se, pre ili kasnije može doći, sem ona koju u ovom trenutku ima skupštinska većina. Tako se na jedan, vrlo perfidan i mimikrizovan, način kaže šta se desilo u opštini Irig, pri čemu se ne govori istina.
Dame i gospodo, pri tom, izvinjavam se poslanicima SPS-a, ne mislim ništa loše o bilo čemu što je urađeno do sada u vezi sa njihovim nastupima o lokalnim samoupravama, da vidimo ko koga podržava u Bačkoj Palanci; ko koga podržava u Raškoj; ko koga podržava u Trgovištu; ko koga podržava u Pećincima? (iz sale - gde je to) To je u Srbiji, ako još uvek znate šta je Srbija i šta je naša zemlja. To je prava istina o tome ko koga podržava. Stvar je u nečemu sasvim drugom.
Ključna koncepcijska razlika između DSS-a i ostatka onoga što se usuđuje da sebe nazove DOS-om je sledeća DSS ne želi da prihvati da vlast od Republike Srbije napravi balkansku Kolumbiju, sa spregom organizovanog kriminala i političke oligarhije. To je ključna stvar. DSS vidi Srbiju na jedan jedini mogući način - kao razvijenu evropsku zemlju, sa uređenim pravnim sistemom, sa tržišnom privredom. Oni koji misle da je Srbiji mesto zajedno sa banana republikama; da je Srbija jedna vrsta protektorata po kojoj se može raditi što god se poželi; u kojoj ne postoji parlamentarna kontrola, u kojoj se ne poštuju Ustav i zakoni; koji žele da naprave, kao što sam rekao, balkansku Kolumbiju od naše zemlje - ti ljudi imaju najveće protivnike u DSS-u. Dame i gospodo narodni poslanici, nemojmo se lagati: osnovni problem jeste u onome što pokazuju sve ankete i sva istraživanja javnog mnjenja. 27% podrške biračkog tela, odnosno građana Republike Srbije, pripada DSS-u. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, logično bi bilo da je zahtev za smenu predsednika Narodne skupštine o kome danas raspravljamo, usledio kao direktna posledica odgovornosti jednog od čelnih ljudi DOS-a za ukupno loše stanje Srbije, i za rad Skupštine, a što ovom prilikom nije slučaj. Reč je o sukobu stranaka unutar koalcije DOS zbog javno izrečenih tvrdnji o nepravilnostima i krađi prilikom izglasavanja zakona o radu u načelu. To je pitanje trebalo rešiti unutar DOS-a, a ne da se time Skupština Srbije bavi.
U Srbiji se živi sve teže i teže. Proizvodnje gotovo i da nema. Nezaposlenost raste, cene takođe rastu, prisutan je kriminal i korupcija. Otvoreni su brojni dezintegracioni procesi, primenjuje se pravno i fizičko nasilje prema neistomišljenicima DOS-a. Dešavaju se i druge loše stvari. Na sve te negativne pojave i procese DOS ćuti, ne čineći ništa. Sve je pod firmom reformi i u ime reformi. Sve je u ime naroda, ali kako stoje stvari i bez naroda, jer teško da će narod izdržati posledice politike DOS-a.
Međutim, kada su u pitanju odnosi u DOS-u: međusobne optužbe, sukobi, razračunavanja, kada je narušen imidž DOS-a, onda se reaguje odmah - skupštinski rad se prekida, a kadrovska i stranačka pitanja postaju najvažnija državna pitanja. To potvrđuje i ovaj zahtev DOS-a za smenjivanje predsednika Skupštine, takođe kandidata DOS-a, u sred rasprave o Zakonu o radu, a jednom inače lošem zakonu ali, za kojeg je DOS tvrdio da je jedna od najvažnijih zakona koji se mora što pre doneti. Koliko su te reči bile tačne, pokazuju jučerašnje i današnje bavljenje kadrovskim pitanjima i unutarstranačkim svađama.
Logično bi bilo da predsednik narodne Skupštine bude smenjen zbog loših zakona koje je Skupština usvojila i pogubnih posledica tih zakona kod građana Srbije. Usvojeni su, primera radi, poreski zakoni kojima su utvrđene brojne poreske obaveze građana - praktično oporezuje se sve sem vazduha. Smanjena su prava nezaposlenih lica i onih koji ostanu bez posla, a Zakonom o radu, čija je rasprava prekinuta, smanjuju se prava onih koji rade. Ukinut je zakon o informisanju. Srbija je stavljena pod medijsku kontrolu DOS-a. Ne može se direktno čuti, videti, pročitati ništa što nije u funkciji politike DOS-a ni o zbivanjima na Kosovu i Metohiji, o teroru albanskih terorista, ni o petnaestosatnom prenosu postavljanja spomenika Skender begu - niti bilo šta drugo što je protiv politike DOS-a.
Skupština je izabrala velikih broj sudija sa partijskih lista DOS-a. Prednost su dobili partijski kriterijumi u odnosu na stručne. Stvara se partijsko pravosuđe. U isto vreme, uz medijsku hajku smenjen je jedan broj sudija zato što su sudili po zakonu ili zato što nisu hteli da prihvate naredbe da rade po kriterijumima DOS-a.
Takođe bi bilo logično da predsednik Narodne skupštine bude smenjen i zbog Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji je dva puta menjan, na dva vanredna zasedanja. Ne samo da je bespotrebno trošen novac građana radi tih vanrednih zasedanja već su izmenama Poslovnika prekršene odredbe Ustava Republike Srbije o pravima narodnih poslanika. Suština izmena, naravno, zna se, bila je - onemogućiti opoziciju da istupa u Skupštini i upozna javnost i građane Srbije sa politikom DOS-a.
Logično bi, takođe, bilo da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije bude smenjen i zbog onog o čemu Skupština nije raspravljala voljom predsedavajućeg ili voljom skupštinske većine. Skupština nije raspravljala o zahtevu SPS-a da se formira anketni odbor, koji bi utvrdio sve okolnosti vezane za hapšenje i kidnapovanje Slobodana Miloševića i, naravno, odgovornost lica koja su to učinila. Slobodan Milošević je kidnapovan i izručen nelegalnom Haškom tribunalu, na osnovu neustavne odluke Vlade Republike Srbije, a Skupština o tome ćuti.
Skupština nije raspravljala ni o situaciji na Kosovu i Metohiji u predvečerje novembarskih izbora. Skupština nije potvrdila svoj stav iskazan kroz dva usvojena dokumenta u maju mesecu; da izbore na Kosovu i Metohiji ne treba organizovati dok se ne ispoštuju sve odredbe Rezolucije 1244, uspostavi mir, bezbednost, vrate proterana lica, nađu ubice itd. Skupština o tome nije raspravljala voljom većine, voljom DOS-a.
Skupština nije izabrala ni sudije Ustavnog suda Srbije. Zna se i zašto. Ne samo da bi se potvrdila neustavnost usvojenih zakona, već bi pale u vodu i brojne uredbe, kojih ima preko 100, na osnovu kojih Vlada Republike Srbije upravlja ovom zemljom.
Skupština nije raspravljala ni o krađi na lokalnom nivou u lokalnoj samoupravi i uvođenje prinudnih uprava u, sada već, 22 opštine. Šta građani Srbije o tome misle pokazali su lokalni izbori od 4. novembra, i poverenje koje je SPS tada dobio. Logično bi bilo da zbog svega ovoga predsednik Narodne skupštine bude smenjen. Logično jeste, ali ne i po kriterijumima DOS-a.
Zahtev za smenu predsednika Narodne skupštine stigao je od DOS-a, ali kao posledica obračuna unutar DOS-a, a preko leđa Narodne skupštine Republike Srbije. To potvrđuje i sam podnosilac predloga. U datom obrazloženju se konstatuje da je predsednik Narodne skupštine "u više navrata prekršio koalicioni sporazum DOS-a". Ako je to učinio više puta u Skupštini, zašto je tek sada stigao zahtev za razrešenje? Šta se čekalo? Zašto se o tome ćutalo?
Znači, predsednik Skupštine je radio loše, kršio koalicioni sporazum, ali sve mu je bilo oprošteno do onog trenutka kada je to postao problem i opasnost za DOS. Tada ga treba, naravno, smeniti. Takođe se konstatuje da je narušio funkciju predsednika Narodne skupštine i time izgubio poverenje poslanika DOS-a. Jasno je da se poistovećuje predsednik Narodne skupštine sa politbiroom DOS-a, a da je on prvi među jednakima.
Tu nema mesta ni za koga drugog sem za DOS; ni za građane Srbije, ni za njihove interese. Moram reći da ovaj događaj, ova inicijativa, najbolje pokazuje kako se unutar DOS-a shvata i primenjuje pojam demokratije. Tek kada je od partnera u DOS-u konstatovana nepravilnost i krađa u glasanju oko jednog zakona, kada se videlo da je to loše po DOS, jer ga prikazuje u svetlu koje javnosti nije poznato, dakle kada je ugrožen imidž DOS-a, pokreće se postupak za smenu predsednika Skupštine.
Namera je jasna - treba dići prašinu i pažnju javnosti sa lošeg zakona i krađe u glasanju usmeriti u drugom pravcu. Pošto zahtev za smenjivanje ima isključivo unutarstranački karaktar, predstavlja sukob unutar DOS-a, mi socijalisti nećemo da budemo deo ove priče. Nećemo da se u nju mešamo. DOS je naš politički protivnik sve stranke unutar DOS-a za nas socijaliste su iste.
Da je zahtev stigao zbog lošeg rada DOS-a, mi bi ga podržali. Da je u pitanju neki zakon od značaja za Srbiju, za građane, za njihov bolji život - mi bismo ga, u svakom slučaju, podržali. Pošto je reč o razračunavanju unutar DOS-a, neka sam DOS kusa kašu koju je stvorio. Hvala.

Izvolite, gospodine Petroviću.

Poštovani predsedavajući, molim vas da utvrdite kvorum na osnovu člana 95. Poslovnika.

Narodni poslanik Srđan Petrović je tražio da utvrdimo postojanje kvoruma.  Molim vas da pristupimo utvrđivanju kvoruma.
Konstatujem da nemamo kvorum. Dajem pauzu 30 minuta.
(Posle pauze.)

Konstatujem da imamo kvorum.
Za reč se javio narodni poslanik Petar Petrović (poslanik je odustao.) Za reč se javio narodni poslanik Milan Radulović (nije prisutan.) Za reč se javio narodni poslanik Branislav Blažić (nije prisutan.) (Poslanik Miroljub Veljković traži reč.)
Poslovnik uređuje kako se učestvuje u raspravi, predali ste listu sada, ali ne može da dobije reč čovek koji se nije javio za reč.
Ima reč narodni poslanik Zoran Nikolić (nije prisutan).
Ima reč narodni poslanik Živko Selaković (nije prisutan).
Ima reč narodni poslanik Marko Jakšić (nije prisutan).
Ima reč narodni poslanik Miroljub Veljković.

Poštovani narodni poslanici, zadnjih dana svedoci smo neviđenog skandala, neviđene farse i, može se reći, neviđenog bezobrazluka u Skupštini Srbije. Najpre smo bili svedoci krađe glasova narodnih poslanika prilikom glasanja o Zakonu o radu. I sad ovde zamajavamo javnost (čak i ovaj gospodin Novaković, koji sada dobacuje) nekim video snimcima - te ovo je jedan video snimak, ovo je druga verzija.
Pozivam gospodina Novakovića, ako je častan čovek, da izađe ovde i kaže: bio sam u Skupštini i glasao sam; ili bio sam u Atini.
Zatim smo prisustvovali neveštom pokušaju jednog dela DOS da stekne jeftine političke poene, politikom: hoću - neću, hoću - neću, i kao finale, imamo ovu farsu oko smene predsednika Skupštine, Maršićanina.
Isto tako svedoci smo sitnih političkih trgovina ovih malih minornih strančica, koje koriste ovu situaciju. Evo, pogledajte ovog gospodina ispred mene (pokazuje na poslanika Marijana Rističevića), već je seo na ministarsko mesto, to je verovatno kadrovsko pojačanje novog DOS-a, odnosno Vlade Zorana Đinđića.
Jednom rečju, svedoci smo batrganja jedne propale i neuspešne vlasti. U obrazloženju zahteva za smenu Maršićanina stoji da ga menjaju iz dva razloga.
Prvo, zato što ne poštuje koalicioni sporazum DOS-a. Kratko odgovaram - da li predsednik Skupštine treba da poštuje političke dogovore ili treba da vodi najveće zakonodavno telo u zemlji?
Drugo, smenjuju ga jer štiti (kaže se u obrazloženju) partijske interese DSS-a. Isto tako, kratko odgovaram, zbog vremena koje ste nam dali - pa zar mi, srpski radikali, već mesecima nismo upozoravali da gospodin Maršićanin pristrasno vodi zasedanja ove skupštine, samo što ta njegova pristrasnost nije smetala Čedomiru Jovanoviću, koji ga je žestoko branio sa ove govornice kada je bio pristrasan, normalno, u korist kompletne koalicije DOS-a itd.
Kada se gospodin Maršićanin prvi put poneo kao pravi predsednik Skupštine i nije dozvolio krađu glasova, mi ga menjamo.
I sada nešto vrlo kratko o kandidatu za predsednika Skupštine Republike Srbije, gospođi Nataši Mićić. Taj predlog Čede Jovanovića, mogu odgovorno da vam kažem, sa zaprepašćenjem je primila Srbija. Uz puno uvažavanje gospođe Mićić, ipak je Zoranu Đinđiću jasno da ona nema kapaciteta da vodi najviše zakonodavno telo u zemlji. Možda neku manju mesnu zajednicu, ali da vodi Skupštinu Srbije!
Međutim, pošto mi vreme već ističe, tu postoje dva osnovna razloga - jedan je taj što je ona pripadnik Građanskog saveza Srbije: drugi je taj što je Zoranu Đinđiću i potreban haos u ovoj skupštini, jer on uglavnom vlada uredbama i tek namerava da vlada uredbama. Njemu Skupština i ne treba.
(Poslanik Marko Jakšić traži reč.)

Prozivao sam vas gospodine Jakšiću, zaista, ima još poslanika koji nisu bili tu kad sam ih prozivao. Ne mogu primenjivati dva različita aršina. Niste po redosledu, gospodine Jakšiću.
Gospodine Jakšiću, na redu je narodni poslanik Dragan Tomić. Ne mogu da shvatim, ako ste bili tu kad sam vas prozvao, zašto niste izašli za govornicu? Da li vi to meni imputirate da sam vam uskratio pravo na reč? To nije tačno.
Dajte gospodo, molim vas zaista da ovu sednicu vodimo normalno, nemam interesa da bilo kome uskraćujem reč. Ali, zaista, poslanika koga prozovem, a ne izađe za govornicu, ne uskraćujem za reč, on sam sebi uskratio. (Poslanik Tomislav Nikolić, sa mesta: Gde piše da mu ne daješ reč?) Gospodine Nikoliću, zar zaista mislite da treba da piše?
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić (nije prisutan).
Sledeći prijavljeni narodni poslanik Dragiša Đoković (nije prisutan.)
(Narodni poslanik Marko Jakšić traži reč.)
Gospodine Jakšiću, ako reklamirate povredu Poslovnika, izvolite. (Marko Jakšić, iz sale: Ja sam na redu.)
Nemoguće je tako voditi Skupštinu, ljudi, nije mi u interesu da bilo kome uskraćujem reč, ali moramo raditi normalno.
Reč ima gospodin Dejan Mihajlov.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, do sada je uvek bila praksa, da se ovde mnogi pozivaju na nepisana pravila koja važe u parlamentarnom životu, pa hajde i mi da se pozovemo, pa da vidimo da li ćete ih ispoštovati. Naravno da nećete, i neće vam biti prvi put, ni pisana, ni nepisana, ali dobro, o tome će biti još reči.
Do sada je bila praksa da, kada je neki od poslanika nekim razlogom izašao i nije tu, pa se vrati u salu, da dobije reč. To je do sada bila praksa. Ne vidim da ima razloga da na ovoj tački kršimo tu praksu i proceduru, sem ako vam nije stalo da sakrijete od javnosti ono što se ne može sakriti, da vašu sramotu pred licem javnosti sakrijete. Onda ćete se truditi, sigurno, da ova rasprava traje što kraće.