Reč ima narodni poslanik Dušan Budišin.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih predsedavajućeg, pre nego što počnem, da posle mene da reč gospodi Raduloviću i Tomiću, jer su oni bili na listama i imaju pravo da govore, a bili su pre mene.

Posle ću objasniti, a vi govorite.

Svoje duhovitosti, gospodine, zadržite za Solun, nemojte to raditi, vama nisam dobacivao, znate. Vi, uopšte, imate jednu prednost u odnosu na nas i tu vam prednost nikada neću poreći. Vi, gospodo, nama možete da radite ono što nama moralne kočnice ne dozvoljavaju da radimo vama. To treba da vam je jasno (aplauz DSS).
Kada smo došli u Skupštinu, puna su vam usta bila demokratije, transparentnosti i svega ostaloga, najzad, onoga što je dogovoreno u DOS-u i onoga što smo obećali građanima Srbije. Prvi put kada smo ukazali da se nešto od toga nije ispunilo, prvi put kada smo se drznuli da kritikujemo Vladu, dosta je bilo valjda u ovom društvu i u ovoj državi nedodirljivih, tada je došla na tapet DSS.
Gospodin Maršićanin tu je najmanje važan. Zato ga neću ni spominjati niti ću ga braniti. Branilo ga je sve ono što je uradio za ovom stolicom iza mene, na šta je lepo ukazao u svom izlaganju pred ovom skupštinom. Cela ova farsa, a moram je tako nazvati, upravo je nastala zbog toga što je DSS smetala. Zašto je smetala, reći ću vam otvoreno, gospodo. Smetala je zbog toga što je građanima Srbije govorila istinu. Građani Srbije će tu istinu spoznati, spoznali su je neki, neki je spoznavaju, a budite ubeđeni da će je uskoro svi spoznati.
To će biti vrlo loše po vas: kad se neko poziva na demokratiju a glasa iz Soluna; čiji ministar četiri puta daje predlog pravosudnom odboru da se za sudiju bira čovek sa liste Savezne izborne komisije koja je krala izbore, što je činjenica. Nema gospodina ministra, blagovremeno je izašao. Četiri puta se predlaže isti čovek, iako je bilo dogovoreno da se takvi neće predlagati. Najzad, gospodine Jovanoviću, vi to pitajte gospodina Batića za detalje, on je upoznat. (Čedomir Jovanović, sa mesta: Izvinjavam se.) Molim, primam izvinjenje. Dakle, kada četvrti put dolazi čovek i kada gospodin ministar dobija pitanje da li se on četvrti put predlaže zato, što je u međuvremenu postao član DHSS, onda ministar predlog povlači. Komentar nije potreban. To je bilo, gospodo i dame, na Odboru za pravosuđe.
Kada smo ukazali na to, kada smo ukazali na izvesne postupke ministra za unutrašnje poslove, kada smo kritikovali ministra koji kaže da je u Srbiji dozvoljeno da ima sve i svašta, a mi nećemo Srbiju koja će da ima sve i svašta, onda smo došli na tapet i onda ste kao prvoga izabrali gospodina Maršićanina.
Obraćam se onima, a mislim da je takva ipak većina, koji imaju savesti. Njima se obraćam. Koji su u ovu skupštinu došli zbog onoga za šta su ih poslali građani Srbije. Ne znam šta ste sa ovim drugim želeli, izuzev da napadnete DSS. Pazite: "Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, a zube polomi". Pazite, gospodo, da vam se to ne dogodi.
Reći ću vam zašto vam još smeta DSS. Bliže nam se izbori, a vama se koža ježi od pomisli na izbore. To vama smeta, gospodo. Gospodo, mi smo jasno i glasno rekli zašto hoćemo taj nesrećni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. To je nužnost, to je imanentno i ta nesrećna saradnja je tu, mi je ne možemo izbeći. Šta će zakon doneti? Doneće upravo ono što nam je rekao gospodin Maršićanin, a da se ne bi ponavljali to ću vam samo morati da ponovim još jednom: Doneće to da nećete moći da manipulišete Haškim tribunalom i dobićete to da će biti zaštićen, koliko je god to moguće, svaki jugoslovenski građanin, a valjda nam je prvo to cilj.
Nije nam cilj da rasprodajemo Srbiju za jeftine pare, da bi ostali na vlasti i da bi stvorili finansijsku oligarhiju (žagor u sali). Možete da negodujete koliko god hoćete, ali vi tu oligarhiju stvarate ili ste je već stvorili. Druga stvar gospodo, vi ste pokazali i nastavili staru praksu. Podsetiću vas, naše kritike su bile jako oštre kada smo govorili o tzv. vladanju uredbama u bivšem režimu.
Pogledajte broj uredbi koji ste doneli, gospodo. Uredbama se ne vlada. Vlada se zakonima. Zakonima se vlada! Vi ste ponovo počeli da vladate uredbama i upravo to hoćete da eliminišete iz Skupštine ono što vam smeta, pa vam onda ni uredbe neće biti potrebne.
Povod za sve bilo je nešto što smo imali u bliskoj prošlosti, na žalost, nešto što se zove - izborna krađa. Vi ste, gospodo, pokušali da nas ubedite da se može glasati iz Soluna. To je, valjda, ta transparentna demokratija. Nekoliko poslanika je za ovom govornicom tražilo od gospodina Novakovića da nam ovde jasno i glasno kaže da li je bio ili nije bio.
Mi smo ovde deset meseci, dame i gospodo, i jako dobro se poznajemo. Naravno, sa izuzecima onih koji su danas došli da ispune građansku dužnost da pritisnu dugme, a nepoznati su, pa smo ih prvi ili drugi put videli ispred skupštinske sale. Dakle, to su razlozi. Vi ste išli dalje, pa ste objašavali kako je gospodin došao, pa otišao, pa ste onda videli da nije bio u avionu i sijaset drugih razloga ste nam ovde dali.
Nismo čuli još od gospodina Novakovića da li je ovde bio i da li je glasao. To bih zaista voleo da čujem. Inače, poznajem gospodina Novakovića, on toga dana zaista nije bio ovde.
Koliko ste želeli napredak ovoj Srbiji, vidi se i po nesrećnom izboru predsednika Višeg privrednog suda, vrlo važne funkcije kada se ima u vidu da nam slede tenderi, likvidacije, stečaji. Gospodo, tu su u prošlom režimu mnogi vrlo krupne pare hvatali. To je činjenica. Gospođa Vasilić je preporučena na Odboru za pravosuđe od strane predsednice Vrhovnog suda Srbije, koju smo svi zajedno ovde izabrali. Preporučena je sa rečima - ona je najstručniji čovek i pozvana za ovu funkciju.
Kolege u pravosudnom odboru, koji znaju zanat, bili su za njen izbor. Demokratska stranka je to sprečila i reći ću vam argumenat, a vi cenite koliko je ozbiljan: to ne bi bilo zgodno, jer bi ta gospođa sudija iritirala sudije, a što odlazeći iz suda rekla - ja ću se vratiti na velika vrata. Pa, čovek takvog formata u struci i treba da se vrati na velika vrata. Neće valjda na mala.
Dakle, to je bio razlog zbog koga je nismo dobili za predsednika Privrednog suda. Sada će valjda to biti neko drugi, ko će baciti struku u zasenak, pa će se povinovati uredbama ili usmenim uredbama, da ne kažem naredbama.
Najzad, na kraju, mogu samo da vam kažem još nešto, niste u početku shvatili dve stvari koje je poručivala i govorila Demokratska stranka Srbije - da smo zaista za to da se ispuni ono što smo obećali i da smo zaista, ulazeći u DOS kao koaliciju, maksimalno sebe odredili da ništa ne menjamo u svom programu. Izgleda da iz toga niste izvukli pouku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. (U međuvremenu poslanik Jovanović traži reč.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Budišin, ako želite da me saslušate biću veoma kratak i pokušaću ne da osporim vaše nezadovoljstvo našom političkom odlukom da vam uskratimo svoju podršku, već da vas podsetim da su poslanici DOS-a i Demokratske stranke u ovoj skupštini usvojili zakon kojim se zauvek, bar se nadam zauvek, u ovoj zemlji depolitizuje oblast pravosuđa.
Time i onaj segment u kome se precizira izbor svakog predsednika suda, pa i predsednika Vrhovnog suda. Vaša argumentacija je hroma i ona ne stoji ni po pitanju pomenutog sudije, koji je bio član Savezne izborne komisije, jer ste vi poslanik stranke koja je predložila i postavila za zamenika sekretara Narodne skupštine Republike Srbije zamenika sekretara te iste Savezne izborne komisije.
Pokušajte bez ičeg ličnog u ovom našem postupku da prepoznate ono što zaista u njemu stoji, to je naša jasna namera da uskratimo svoju podršku predstavniku Demokratske stranke Srbije na mestu predsednika Republičkog parlamenta, sa obrazloženjem koje sam dao, koje danas još uvek stoji i koje govori o velikim razlikama između naše dve stranke, ali u tome nije bilo ničeg uvredljivog niti bilo čega što bi moglo degradirati vrednosti Demokratske stranke Srbije, već je to zapravo izraz našeg trenutnog stanja i jedna korektna konstatacija.
Molim vas da se služite argumentima i da neargumentovanim optužbama dodatno ne degradirate atmosferu u kojoj radimo. Podsećam vas još jednom - mi smo usvojili set zakona iz oblasti pravosuđa. Tim zakonima zauvek je oblast pravosuđa depolitizovana i niko ne stoji na putu kandidaturi gospođe koju ste pomenuli za mesto predsednika Vrhovnog suda Srbije.
Mi smo tu ženu imenovali za predsednika suda. Iz veoma jasnih razloga, koji su rečeni svojevremeno, nismo pružili svoju podršku njenoj kandidaturi za mesto predsednika Vrhovnog suda Srbije. Da li je to oligarhija ili ne - neka sudi javnost. Ali, ubuduće, svaki sudija će se birati nezavisno od političke volje, pa će tako i gospođa Vasilić svoju profesionalnu karijeru graditi nezavisno od Demokratske stranke ili od bilo koje druge stranke koja kreira politički ambijent u kome radimo.
Još jednom vas podsećam - nemojte karikirati ovu skupštinsku raspravu pominjanjem ljudi koji nisu tu, niti argumenata koji su lako oborivi, poput ovog argumenta koji se ticao Savezne izborne komisije. Vaša stranka je predložila zamenika sekretara koji je bio zamenik sekretara Savezne izborne komisije i vi ste tu odluku ispoštovali jer je to tehničko lice. Ne vidim da u tome ima ičeg spornog i da bi tako nešto trebalo da bude predmet naše rasprave.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici kako je gospodin predsednik Skupštine vodio Skupštinu proteklih desetak meseci, pokazuje zadnja odluka njegovog predsedavanja, koja je, iako protiv Poslovnika Narodne skupštine, ipak donesena.
Kršio je Poslovnik u toku čitavog svog vođenja ove skupštine, koristeći batinu koju možemo slobodno nazvati - teror većine. Povod njegovoj smeni je, navodno, zloupotreba elektronskog sistema kada se glasalo o zakonu o radu. To nije bila prva zloupotreba tog istog sistema. Prva zloupotreba na koju je ukazano, a ja sam ukazao negde pre osam meseci, kada je jedan poslanik, naš kolega, glasao za još dvojicu poslanika.
Tada predsednik Skupštine nije reagovao, jer mu je to tada bilo u interesu. Kaže da se borio za TV prenose u ovoj skupštini, a meni je dao da raspravljam o jednoj tački dnevnog reda jedva nešto više od jednog minuta. Toliko o njegovoj demokratiji.
Što se gospode iz Demokratske stranke Srbije, žale se na gospodina Đinđića - glasali su za njegovu Vladu. Znali su dobro tada ko je Zoran Đinđić, ko je ministar pravde gospodin Batić, i ko je Dušan Mihajlović, i ko je Jožef Kasa.
Još nešto, samo radi srpske javnosti, jer mi poslanici to znamo. U sadašnjem sazivu parlamenta samo dve stranke nisu glasale za ovu vladu: to su SPS i SRS. Tako da mi pripadne muka kada neko izađe za ovu govornicu i rasplače se nad sudbinom seljaka, a glasao je da tim seljacima ministar bude Dragan Veselinov. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a posle njega narodni poslanik Dragan Jočić.
Pošto narodni poslanik Dragan Todorović nije u sali, molim narodnog poslanika Dragana Jočića da uzme reč.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, na čuli početku smo u obrazloženju predloga za razrešenje pominjanje poslednje decenije i pominjanje socijalista.
U ovom parlamentu sam od 1992. godine, doživeo sam mnogo neprijatnih stvari. Bio sam opozicioni poslanik, doživeo sam da se amandmani i predlozi zakona ne usvajaju; da se ne puštaju prenosi; doživeo sam opstrukciju manjine, ali sam to doživeo od jedne grupacije koja je imala ideologiju. Ona je rigidna, ona je bila nepromenjena, bila je anahrona, bila je opasna u jednom momentu za narod, ali je bila ideologija. Ideologija jedne partije, ideologija koja je proizašla iz komunističke ideologije.
Sada opet neprijatni trenuci, ali ne od onih kojima je ideologija partijska država, kojima je leva ideja na srcu, kojima je jednopartijski režim na srcu, nego od onih koji zapravo nemaju ideologiju, već nešto što se zove samo nagon, nagon za sebe, nagon po sebi, i to bez obzira na bilo kakvu posledicu.
Ono što nije novo, a desilo se pre nekoliko dana sa ovom karticom, desilo se i februara 1994. godine, takođe od strane Demokratske stranke. Tada je, pod definicijom i parolom - pošteno, bio pošteno izabran predsednik ove skupštine, Dragan Tomić. Metodologija je bila ista - tajna, nevidljiva, glasovi su odleteli i skratili su Srbiju za četiri godine, zato što su doveli socijaliste da predsedavaju ovom skupštinom.
Nije u pitanju Dragan Maršićanin, nije u pitanju koalicioni sporazum, u pitanju je nešto sasvim drugo. U pitanju je jedna stvar, koju je gospodin Čedomir Jovanović i rekao, a to je da DOS ne postoji. A DOS nije niko drugi uništio, nije nijedna od ovih stranaka, nije ni predsednik poslaničke grupe DOS-a, Čedomir Jovanović, već premijer Zoran Đinđić. On ga je uništio.
Obećali smo, kao DOS, i on je prihvatio obećanje, model podele vlasti i vladavinu prava. Međutim, sada ne da nemamo podelu vlasti, nego se suspenduje parlament, i ne samo da se on suspenduje i pravi kriza, nego ne postoji ni Vlada, niti će postojati.
Postojaće ubrzo samo politička volja jednog čoveka, koji želi da bude sam, a to je Zoran Đinđić. Obećali smo zakone, a ne uredbe za lično bogaćenje; smanjenje administracije, a ne sedam potpredsednika Vlade; saradnju sa međunarodnom zajednicom, da zaštitimo dostojanstvo zemlje i građana; obećali smo, bar DSS, da se neće izručivati, otimati ljudi sa pijaca, sa ulica, nego smo obećali da će se doneti nešto što se zove - zakon o Haškom tribunalu.
Obećali smo novu i bolju policiju, nove zakone o tajnoj policiji i o javnoj bezbednosti; nismo obećali tendere za 2.000 "pežoovih" vozila, nismo obećali nove tendere za 3.000 raznih vozila i BMV-a, dok u zemlji Srbiji nema skenera, nema ležaja, nema lekova, nema sanitetskih kola.
Nismo obećali uniforme raznoraznih vrsta i oblika, koje izmišljamo policiji, a da sami ljudi nemaju čime po bolnicama da se pokrivaju.
Obećali smo nezavisno informisanje. Međutim, umesto toga imamo niz malih, polupriučenih novinara, koji će iz svojih mesta, za sitne pare, objaviti svaku laž u novinama.
Obećali smo nezavisno sudstvo, a ne vladavinu sudskih lobija i privatne advokatske linije, koje će sebi strpati postupke u džepove.
Obećali smo da umesto nedemokratskog, anahronog i sistemski razorenog Miloševićevog pravosuđa, donesemo osnove pravosudnog sistema, gospodo.
Nismo obećali da donosimo smušene zakonske predloge, koji, moram reći, još nespretniji ministri među klupama menjaju, moleći pri tom narodne poslanike da odustanu od svojih amandmana.
Obećali smo da ćemo sve nelogičnosti i socijalne nepravde otkloniti, ali nismo obećali narodu da će ostati bez posla. Nismo obećali da ćemo sve učiniti da novoobogaćenim poslodavcima poboljšamo položaj u odnosu na radnike.
Na kraju, dragi prijatelji, nismo obećali ni krađu, pa makar to bila i krađa skupštinskih kartica.
DOS postoji kao ideja, ali ne kao skup onih stranaka koje su sve ovo izneverile. I zato je kao posledica vraćanje na ova načela, Demokratsta stranka morala da plati kao žrtvu, za sada, mesto predsednika Skupštine.