Ima reč gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagač sa zadovoljstvom slušam tok ove rasprave i sa zadovoljstvom ću saslušati svakog poslanika koji je spreman da u ovoj raspravi učestvuje na korektan način.
Ako mislite da se poigravate sa nama, onako kako ste činili juče, ne očekujte da vam u tome pružamo podršku.
Odlučite se više - da li učestvujete u ovoj raspravi ili ne učestvujete. Pošto niste bili u sali kada ste prozvani, ne možete iskoristiti pravo poslanika koji prati raspravu i prisustvuje u sali. Iskoristite svoje vreme; ali se prema vama primenjuju ista ona pravila koja su se primenjivala i prema svim drugim poslanicima. Gospodin Rističević nije dobio reč jednom prilikom, s obzirom da nije bio u sali kada je prozvan. Dakle, to važi i za vas, gospodine Jakšiću, kao i za sve druge. Vreme rasprave je utvrđeno Poslovnikom i to vreme mogu iskoristiti drugi poslanici DSS-a, ali vi ne možete, jer niste želeli da u raspravi učestvujete.
(Marko Jakšić: Imam pravo na repliku.)

Ljudi, ovo je Skupština, dajte da se ponašamo normalno. Nije sporno da čovek koji je prozvan ima pravo na repliku, ali ne može izlaziti za govornicu kad mu padne na pamet. Pre toga se javio gospodin Nikolić, pre gospodina Jakšića, čije  pravo na repliku nije sporno.
Izvolite i replicirajte, ali nemojte da se ponašamo ovako.

Dame i gospodo, znam da se gospodinu Jovanoviću žuri, on bi da ovo ide što brže. Međutim, postoji jedno staro pravilo - polako gospodine Jovanoviću, imamo još vremena - imam pravo na svoju diskusiju. Mislim da nema smisla da me bilo ko sprečava. Iz tih razloga i iz tih pobuda, moram ovde sledeće da kažem - nije u redu, nije korektno da se jednom poslaniku uzima reč.
Zašto nije korektno? Nije korektno iz razloga što smo imali prilike da vidimo kako se bukvalno javno krade, da vidimo da poslanik koji je u Solunu glasa u ovoj skupštini, a poslanik koji je tu, nadomak, nema pravo da glasa.
Neka izađe gospodin Novaković da kaže da li je tog dana glasao ili nije glasao. Svi znamo da se desila izborna krađa, svi znamo da smo uhvatili lopova u samoj krađi, svi znamo da je gospodin Jovanović ovako drsko, odsečno, pred kamerama, javno i glasno rekao da je gospodin Novaković bio tu. To je budućnost Srbije, koja treba Srbiju da vodi - jasno, glasno, lažima do kraja.
Ima jedna stara srpska poslovica koja kaže: "Niko krupno ko Turčin ne laže." Čini mi se da vidim neke ovde koji više i krupnije od Turaka lažu. Ali, šta je ovde poenta čitave priče. Poenta čitave priče nije ni gospodin Maršićanin, nisam ni ja, problem je državni udar na ovu skupštinu. Gospodin Đinđić, uz pomoć svog portparola, junoša se smeje, uz pomoć dva svoja džipa želi da, faktički, onu istu vlast koju je uradio u Vladi, da napravi u ovoj skupštini. To je poenta čitave priče.
Poenta čitave priče je da se spreče izbori koji, svi znamo, treba da budu na proleće. Tu je suština u stvari. Mi smo ovde slušali suđenje ne gospodinu Maršićaninu, nego gospodinu Koštunici. Gospodin Jovanović, stekao sam utisak, tražio je ostavku predsednika SRJ. Toliko se junoša žestio, i ražestio, pa je toliko vikao, a ja sam mislio - bogami, moraće Voja da podnese ostavku, moraće, kako je žestoko krenuo. Mislim da je to u neku ruku i glavna poenta priče.
Da nije gospodina Koštunice, ne bi ti gospodine Jovanoviću bio ovde. Pod njegovim imenom si i postao poslanik. Bukvalno, pola nas iz DOS-a ne bi bilo ovde u ovoj skupštini, a to je svima nama jasno i znano. Šta je sada poenta čitave priče? Pravi se dogovor sa Crnom Gorom, treba da se raspišu izbori i treba da izvršimo udar da bismo prolongirali izbore za naredne tri godine. Tu je poenta priče; nije ni gospodin Maršićanin što je loše radio; niti su pak izbori na samom Kosovu. Priznajem javno i glasno - radio sam i bio sam protiv samih izbora na Kosovu.
(Predsedavajući: Gospodine Jakšiću, vreme.)
Ali, ne vidim da je gospodin Jovanović mnogo bio za Kosovo, a niti je pak Zoran Đinđić mnogo pozivao Srbe na Kosovu da izađu na izibore. Verujte mi da bi me, možda, stranka kaznila da nije čula napade gospodina Jovanovića na mene i automatski, iz cuga se predomislila. Čim me gospodin Jovanović napada, ljudi su shvatili da nema potrebe da me menjaju.
(Predsedavajući: Gospodine Jakšiću, vreme, govorite već minut duže.)
Poenta čitave priče je i to da Zoran Đinđić faktički sve drži u svojim rukama: fondove, Vladu, policiju, sudove. Šta je još ostalo? Još je ostalo da se ovde preuzme Skupština. To je poenta čitave priče. Iz tih razloga i iz tih pobuda, mislim da smo ovu raspravu usmerili pogrešno. To nije u redu i mislim da nema načina da se ovako odredi.
(Predsedavajući: Gospodine Jakšiću, vreme. Molim vas da završavate. Govorite gotovo dva minuta duže.)
Još na samom kraju da kažem, mi imamo priliku da vidimo kakva nam je budućnost. Da li smo mi promenili kriminal koji je do juče ili do sada bio? Da li ćemo sa džipovima.....
(Predsedavajući: Gospodine Jakšiću, govorite duže od pet minuta. Molim vas da završavate.)
...... iz vremena Marka Miloševića, čini mi se imaju samo jedno drugo ime u jednom drugom šefu poslaničke grupe. Da li je to ono zbog čega se DOS borio? Da li je to ono da čovek koji faktički nema ni dana radnog staža, da bukvalno .....
(Predsedavajući: Gospodine Jakšiću, dovodite me u situaciju da ....)
Zahvaljujem vam. Prijatno.

Reč ima gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi znate da nas posle ove blamaže čeka Predlog zakona o radu. Zamolio bih vas da radimo intenzivnije, da ne izlazite iz sale, da održite kvorum da bi smo mogli da radimo do kraja.
(Aleksandar Radosavljević: Do jaja.)
To je vaše vaspitanje, mladi kolega. Ali, ne možete ni jednom poslaniku da uskratite pravo da govori, čak i ako se nije nalazio u sali u vreme kada je prozivan. Poslanička grupa ima određeno vreme za raspravu u načelu. Poslanička grupa vam je dostavila jedan spisak, ima pravo da ga menja ad hok. Ja sam vama rekao, gospodine Šabiću, da tog časa neće da govori poslanik Blažić nego gospodin Veljković i vi to treba da uvažite; ili da mi pronađete odredbu Poslovnika po kojoj to ne može da se desi; ili da nađete odredbu Poslovnika po kojoj bismo poslušali i nalog gospodina Jovanovića, da taj poslanik više uopšte nema pravo da govori ako u vreme kad je prozivan nije bio u sali.
Dolaskom DOS-a na vlast mnogo toga se u ovom parlamentu promenilo na gore. Poslovnik je sužavan, prava poslanika su sužavana do maksimuma. Vi sada pola sata sedite na toj stolici i već sužavate ono što je do sada već dovoljno suženo. Zato vas molim da ne gazite Poslovnik. Narodni poslanici SRS-a će govoriti po redosledu koji su prijavili, ukoliko su tu. Mi smo posle pola sata bili spremni da nastavimo sednicu, a mi smo vas čekali još sat vremena da se iskupite. Sada vi tražite da mi ceo sat sedimo u sali i čekamo dok se vi nabrojite na 126. Imajte razumevanja i za jedne i za druge.
Još jedna stvar - poslanika Arsića uopšte niste prozvali. Sada bi trebalo da kažem da vi više nemate pravo da vodite sednicu Skupštine, jer ste jednog poslanika SRS-a preskočili. Greške se dešavaju. Zato vas molim - svi poslanici SRS-a će dobiti reč ili ćemo praviti skandal.

Nema razloga, gospodine Nikoliću, da pravite skandal. Prvo, ako ste već reklamirali povredu Poslovnika, trebalo je da mi ukažete koju sam odredbu Poslovnika povredio.
(Tomislav Nikolić: Član 89. stav 4.)
Nije tačno. Možemo je pročitati zajedno, pa ćemo utvrditi da je nisam povredio. Ali, nezavisno od toga, glavna primedba je bila da nekom uskraćujem pravo na reč. Gospodina Arsića nisam prozvao jer nije došao na red. Naime, gospodin Aleksandar Vučić je na vreme tražio promenu.
(Tomislav Nikolić: Kako ste mogli Blažića pre Arsića?)
Zato što je u spisku koji sam dobio tako navedeno. Imam spisak, možemo ga uporediti.
(Tomislav Nikolić: Šta piše pod brojem jedan?)
Pogledajte sami spisak. Koristim spisak koji sam dobio. Proverite sami šta ste predali kao listu diskutanata.
Vučić je napravio zamenu sa Arsićem i ta zamena je izvršena. Tako je gospodin Vučić i dobio reč. Reč će dobiti i gospodin Arsić. Što se tiče te mogućnosti da poslanik može da govori kad god mu padne na pamet, da može otići u grad, vratiti se i tražiti reč, ne vidim na kojoj se odredbi Poslovnika to zasniva i mislim da mi imputirate da bilo kome oduzimam reč. Hoćete da se glasa da li je povređena odredba člana 89. stav 4. Poslovnika? (Ne.)
Zaista se trudim, gospodine Nikoliću, u prilično mučnoj situaciji.
Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković, a zatim Božidar Vujić.

Dame i gospodo narodni poslanici, počeo bih rečima jednog velikog mislioca koji kaže - ni malo se ne slažem sa onim što mislite, ali ću se do kraja boriti da kažete to što mislite. Gospodine Šabiću, znam da ste vi u vrlo nezgodnoj poziciji, u teškoj ste situaciji i molim vas, omogućite svim prijavljenim govornicima da dobiju reč.
Drugi mislilac je rekao - trgovac ti laže sa smjehom, žena laže sve suze roneći, niko krupno ka Turčin ne laže. Danas bi ove gradacije i ove komparacije mogle da dobiju neke druge subjekte u tom poređenju. Prema tome, nemojte se nervirati, nemojte se jediti. Ovde se zna ko laže, a ko laže taj i krade. Našeg supermena iz Soluna, ovog lepotana, ovog gospodina podsetiti da je njegova obaveza da izađe pred ovu skupštinu, da časno i čestito kaže: kako je on to leteo; kako je on to jezdio ovim nebeskim prostranstvima i kako je on to stigao; neka ga građani Srbije vide. Nažalost, taj gospodin je gradonačelnik Novog Sada, glavnog grada ili prvog grada Autonomne Pokrajine Vojvodine. Međutim, to možda i nije bruka kada znamo kakvog predsednika Skupštine ima Vojvodine; to je onda još i veća bruka.
Jednostavno, nisam ovde izašao da bih bio advokat, niti da bih branio gospodina Dragana Maršićanina. Nemamo ga od čega braniti i mi ovde nismo čuli nijedan jedini argument od nekog ko je bio predlagač ili prenosilac zahteva. Znam da je zahtev Koordinacionog centra za smenom gospodina Marka Jakšića iz stigao Brisela; ne znam odakle je ovaj zahtev stigao, ali saznaćemo. Prema tome, reći ću vam da jednostavno umesto što ćutite, što klimate glavama, izađite gospodo, recite argumente, recite činjenice. Nemojte da ste nervozni, nemojte da ste nestrpljivi, jednostavno činjenice vam ne idu u prilog.
Reći ću vam, šta je ovde problem, šta je Skupština odradila a šta je trebalo da odradi. Neke poslove je Vlada odradila. U Rezoluciji koju predlaže Vlada Narodnoj skupštini broj 10-3852/2001 od 4. maja 2001. godine i Deklaraciji o Kosovu potpisuje Zoran Đinđić veličanstveni i, između ostalog, kaže - dodatnu uznemirenost građana uvelo je otvaranje carinskih punktova na administrativnoj granici Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija i ostalog dela Republike Srbije. Ovo je još jedan akt kojim UNMIK-ova administracija u AP Kosovo i Metohija krši Rezoluciju 1244, stvarajući veštačku privrednu barijeru između AP Kosova i Metohije i ostalog dela Republike Srbije.
Dalje kaže - dajemo punu podršku otporu građana ovim grubim postupcima kojima se krše jugoslovenski carinski propisi i poreski propisi Republike Srbije. Poseban problem predstavlja izrada Pravnog okvira za privremenu samoupravu Kosova. Osnovni tekst koji je napravljen u UNMIK-u ne daje elementarne garancije zaštite prava nacionalnih i etničkih zajednica. Albanski predstavnici u radnoj grupi traže više od toga i vrše pritisak na međunarodne eksperte.
Deklaracija koju je Vlada Srbije takođe i predložila ovoj skupštini na usvajanje, i to smo usvojili, 31. maja, kaže - nadležni državni organi treba da nastave saradnju sa UNMIK-om i OEBS-om u vezi sa doslednom i celovitom primenom Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i ovom deklaracijom. Znate o kojoj deklaraciji govorim.
Dalje - obavezuje se Vlada Republike Srbije da vodi politiku jačanja veza Kosova i Metohije sa drugim delovima Srbije u cilju očuvanja suvereniteta i integriteta Savezne Republike Jugoslavije u skladu sa pomenutom rezolucijom. Posebno se ukazuje na aktivnot Vlade ...
(Dragiša Popović, sa mesta: Šta je tu sporno?)
Reći ću vam, gospodine, vas Kosovo ne zanima. Vi ste uzeli tri milijarde maraka ili dolara u Pariskom klubu za otpis duga.
Kaže dalje - posebno se ukazuje na aktivnosti Vlade Republike Srbije u oblasti prosvete, zdravstva, saobraćaja, trgovine, finansija, kulture i državne uprave; i ono što je sporno, kaže dalje - zahteva se od Vlade podnošenje redovnih mesečnih izveštaja nadležnim skupštinskim odborima po pitanju Kosova i Metohije i toga šta je uradila Vlada Republike Srbije. Nisam video nijedan jedini izveštaj, niti ga je bilo koji nadležni odbor video. To je ono što je sporno i što je za vas bolno. Vas to ne pogađa, vi želite da preko promene Srbije izvršite dekompoziciju, da to razdrobite, rasparčate kako ste hteli.
Što se tiče antikampanje na Kosovu i Metohiji, dečkić koji nema ni dan radnog staža, glavni branilac zakona o radu, ali ne znam gde je to radio i šta je radio, ubeđivao nas je da je Demokratska stranka Srbije vodila antikampanju. Da je Demokratska stranka Srbije vodila antikampanju, znate koji bi procenat glasova imali: nula, toliko ste popularni i toliko bi dobili.
Neće narod da glasa za vaše kandidate. Vaša najveća antikampanja bila je vaša lista, vaša Rada radikalka i kompanija. To vam je najveća antireklama. Neće narod u Kosovskoj Mitrovici da glasa za vašeg kandidata koji kaže - narod u Kosovskoj Mitrovici je kriminalizovan. Da li neko normalan u ovoj zemlji može reći za sve građane jednog grada da su kriminalizovani? To je vaša najveća antikampanja, vaš problem, to je vaša situacija. Ne znam šta i kako ste uradili.
Znate ko je za vas i kako glasao. U vašu kampanju dolazili su poslanici jedne stranke koju uopšte ne želim da pominjem, pa su se u srpskom selu Suvo Grlo svađali sa seljacima; rekli da je Srbija siromašna zemlja, da ih više ne može pomagati, već moraju izaći na izbore, pa će Priština dati penzije, plate i sve ostalo. To kako Priština daje, vidi se. Prema tome, gospodo, vi možete kako hoćete. Ne možete dokle hoćete. Ničija do zore ne gori.

Izvolite, gospodine Nikoliću.

Da ne bi bilo posle, svađale se jetrve preko svekrve, tog šefa Hekerupove poslaničke grupe koga ste pomenuli, tu Radu, što ste rekli radikalka, mi smo to đubre najurili pre dve godine iz stranke, a sada je u Demohrišćanskoj stranci.