Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ovde nema ničeg ličnog, kao ni u filmu "Kum I", sećate se one scene kada prijatelj ulazi kod prijatelja sa pištoljem, prilazi krevetu, okidač pritisne, odnosno povuče onaj obarač, (nemam pištolj, ali sam video film) i, pre nego što ispali metak u glavu svog prijatelja, kaže - ništa lično.
Naravno, ovde nema ničeg ličnog, ovde se radi o sukobu koncepcija, ovde se radi zapravo o neobrazloženom predlogu za razrešenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, jer se obrazloženje odnosi na jedan deo moguće argumentacije za isključenje DSS iz koalicije DOS.
Dakle, naravno da treba da se zna ko je vlast, a ko je opozicija. To se zna od kada su prebrojani rezultati prošlogodišnjih izbora. DSS, kao najjača stranka Demokratske opozicije Srbije, onakve kakva je onda bila, kakve danas dakako, i već duže vremena nema, u tom obliku i sa tim programom, pogotovu u delu izvršne vlasti, danas je ovde bila izložena kritici - ne ja, kao predsednik Skupštine, naprotiv, vrlo neobična rasprava. Upravo oni koji su se izjasnili da neće glasati za razrešenje predsednika Narodne skupštine su čak iznosili neke prigovore o kojima se da razgovarati, o kojima se može diskutovati, prigovore na način kako je, kao predsednik Narodne skupštine, u skladu sa Ustavom, ili suprotno Ustavu, suprotno Poslovniku, ovu funkciju obavljao.
Što se tiče onih koji će glasati za moje razrešenje, takvih argumenata nije bilo, pa otuda i mala teškoća da sada, ako sam u prvom javljanju govorio o razlozima, povodima, okolnostima u kojima se sve ovo dešava, rezimirajući raspravu, očekujući argumentovanu raspravu o predlogu za razrešenje, odgovorim na te predloge.
Dakle, kako tih argumenata, makar od strane predlagača, nije bilo, postoji veliko razočarenje što se poslanička grupa DOS-a nije ovde javljala za reč, jer smo mi svi ljudi koji se jako dobro poznaju, pa je trebalo da čujemo o čemu se zapravo radi, i tako, da malo o svim tim stvarima i argumentima porazgovaramo.
Dakle, ako je to razočarenje, moram reći sada, moram biti malo ličan na kraju ovog dana, da sam, pored toga, razočaran činjenicom da ću biti lišen funkcije predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a da Narodnu skupštinu Republike Srbije ostavljamo ako ne u gorem, onda nimalo boljem stanju, nego što smo je nasledili od prethodnog režima, i to je ono što je u celoj ovoj situaciji zapravo najgore.
I još nešto, što treba reći na samom kraju - danas je već stigao jedan odgovor sa zapravo merodavnog mesta - naravno, nećemo računati gospodina Jovanovića kao merodavnog za DOS, računaćemo gospodina Đinđića - već je stigao odgovor na neke argumente koje sam izneo, iza kojih stojim, da su stvarni povodi i razlozi za pokušaj da se u Srbiji izazove parlamentarna kriza da se produbi i politička kriza.
Stigao je jedan neobičan odgovor, neću reći bizaran, nego neobičan odgovor - na tvrdnju da se suština stvari, zapravo, nalazi u pokušaju da se izazivanjem parlamentarne krize u Srbiji spreči donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom - da se radi o bizarnoj (tako je on rekao, a ne ja) konstataciji.
Dakle, ništa više od toga. Očekujemo dalju raspravu o tome, očekujemo dalju raspravu o tome i u ovoj Narodnoj skupštini, i videćemo, u narednim danima koji slede, o čemu se zaista ovde radi.
Ono što je dobro i ono što je lepo u današnjem danu to je što se, na neki način, opet sa te konferencije za štampu koju je gospodin Đinđić održao, zatvorio, ako mogu da kažem, jedan krug. Ja sam iz Demokratske stranke izašao 1991. godine, vrlo malo sam u njoj bio, sa mesta predsednika opštinskog odbora, vršioca dužnosti predsednika tog odbora, posle jedne rečenice koju je gospodin Đinđić u užem krugu izgovorio, u jednoj tada nevelikoj sali, u kojoj su se sastanci opštinskih odbora održavali, a to je - da politikom u Demokratskoj stranci treba da se bave ljudi koji su spremni da sve žrtvuju i da koriste sve dobrobiti koje vlast pruža.
U tome eto, najzad, nečega doslednog, to gospođa Milošević, kao stara saradnica sa Vračara, svakako zna; u tome je gospodin Đinđić ostao dosledan. To je bila rečenica posle koje sam preuzeo obavezu (to sve kolege, koje su se tada bavile politikom u Demokratskoj stranci, vrlo dobro znaju) i ostao da vršim dužnost predsednika opštinskog odbora do nove skupštine a onda napustio Demokratsku stranku.
Prema tome, ništa zapravo mi ovde nismo čuli novo. Danas se taj krug zatvara time što gospodin Đinđić, i na tome mu zaista hvala, šalje poruku sa konferencije za novinare - Maršićanin danas mora biti smenjen. Zašto je za mene zaista veliko olakšanje ta izjava - zbog toga što, posle ovog glasanja i posle takve izjave, spada ona ljaga sa mog obraza, koju sam imao deleći svu odgovornost za sve ono što se u Srbiji dešava, kao neko ko je predsednik Narodne skupštine i za koga se vezivalo i ono što čini Republička vlada i republička vlast.
I, davanjem ove izjave i skidanjem te ljage, konstatacijom da gospodin Đinđić traži moje razrešenje, meni pada jedan veliki teret sa srca i jedna velika ljaga se skida sa mene, pa ću sa mnogo više slobode i sa mnogo više obraza moći da idem među građane Srbije i da sa mnogo više lakoće odgovaram na njihova pitanja.
Svima onima sa kojima sam u ovom parlamentu sarađivao - a ta saradnja, dakako, nije bila ni blizu onakva kakva je trebalo da bude, mislim na predsednike poslaničkih grupa, mislim na sve narodne poslanike, mislim da smo tu dosta propustili - zahvaljujem se na saradnji. Želim onome ko bude izabran za predsednika Narodne skupštine da sa mnogo više uspeha gradi ovu instituciju, da sa mnogo više podrške, ako uspe da je dobije među ovim narodnim poslanicima, gradi ovu instituciju tako da uživa ugled u Srbiji i predstavlja centralno mesto gde će se kreirati politika Srbije, u kome će se sprovoditi kontrola Republičke vlade, odnosno izvršne vlasti, što i jeste dužnost ovog parlamenta. Hvala vam.
