DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 06.12.2001.

19. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

19. dan rada

06.12.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:45 do 19:05

OBRAĆANJA

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Gospodine Nikoliću, ako treba da odgovorim, ono što je sasvim izvesno, to je da još nije prestao mandat predsednika Skupštine Dragana Maršićanina. Budući da nije prestao, pitanje koje je otvorio gospodin Ivković i koje vi otvarate, još nije na dnevnom redu. Može predsedavati bilo ko. Mandat nije prestao.
To pitanje se otvara onda kada mu mandat prestane. Ako niste zadovoljni mogu staviti na glasanje.
Izvolite gospodine Mihajlov.

Dejan Mihajlov

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, uvaženi poslanici, imamo jednu pomalo nelogičnu stvar. Ne znam da li ćemo, kada glasamo automatski jednim glasanjem, glasati za imenovanje novog predsednika, jer je to sada jedna tačka dnevnog reda; kako ćemo voditi rasprave, šta ćemo raditi; i to je pomalo čudno, posve nesvakidašnje u parlamentarnoj praksi, da se vezuje razrešenje i imenovanje u jednoj tački dnevnog reda. Dobro, poslanička većina sve može. Neko je ovde već rekao da je u Srbiji sve moguće, pa je moguće i ovo. Moguće je da se glasa kako se glasalo. Ali, dobro, nećemo o tome.
Ono što je bitno za nas u ovoj situaciji, to je da li mogu da se vode dve različite rasprave o jednoj tački. Ako je to moguće, ako Skupština odluči da je moguće raspravljati o dve potpuno različite stvari u okviru jedne tačke dnevnog reda, onda je to opet moguće i opet je svojstveno samo našem Parlamentu. Neko dobacuje da je to usvojeno; naravno da je usvojeno i opet nas tu ništa ne čudi.
Ono što bih hteo da predložim, pošto imamo već dve tačke spojene u jednoj tački i pošto ne možemo da vodimo dve rasprave, da vreme za trajanje rasprave u načelu produžimo, ako ništa drugo, onda na 10 časova. Pošto vodimo dve rasprave u jednoj tački, pošto vodimo rasprave o veoma bitnoj instituciji - razrešenju predsednika Parlamenta i predlogu za izbor na tu funkciju; sa koje izabrana ličnost, ukoliko predsednik Republike Srbije da ostavku, vrši dužnost predsednika Republike Srbije; govorimo o jednom odgovornom poslu, o jednoj odgovornoj instituciji. Zato predlažem da se rasprava, ako ništa drugo, udvostruči, da bismo imali vremena da govorimo o ovom razrešenju, a i o imenovanju novog poslanika, da na taj način pokažemo da u ovom parlamentu, iako je sve moguće, postoji bar neki minimum tolerancije, poštovanja ove institucije i ovog doma.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Izvolite.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je da se prethodno izjasnimo o inicijativi koju sam predložio, a koja je proistekla iz prava definisanog članom 81. Poslovnika o radu Republičke skupštine. Dakle, tražim da Skupština glasa o tome da rasprava o ovoj tački dnevnog reda traje bez prekida predviđenog za pauzu od jednog sata, dakle dok se ne obavi glasanje, koje je veoma jasno predloženo u inicijativi, a tek potom možemo da se izjasnimo i o predlogu kolege iz Demokratske stranke Srbije.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Samo se po sebi razume gospodine Jovanoviću. Stavićemo oba predloga na glasanje i to redom kojim su predloženi.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Dakle, predsednik poslaničke grupe DOS gospodin Čedomir Jovanović, stavio je predlog da današnju raspravu vodimo bez Poslovnikom predviđene pauze, dakle da radimo bez pauze do okončanja. Taj predlog stavljam na glasanje.
Za 128, protiv 65, uzdržanih nema, nije glasao 41, ukupno 234 narodna poslanika.
Konstatujem da je usvojen predlog gospodina Jovanovića da radimo bez pauze i da radimo do okončanja rasprave.
Gospodin Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DOS - DSS, stavio je predlog da udvostručimo Poslovnikom predloženo vreme rasprave, dakle da rasprava umesto pet, traje 10 časova. Taj predlog stavljam na glasanje.
Za 66, protiv 116, uzdržanih nema, nisu glasala 52, ukupno 234 narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog gospodina Dejana Mihajlova.
Izvolite, gospodin Pelević, po Poslovniku.

Borislav Pelević

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se razdvoji glasanje o razrešenju predsednika Narodne skupštine i imenovanju predsednika Narodne skupštine.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Dakle, predlog gospodina Pelevića je naravno umesan, ali mislim da je i suvišan, budući da ćemo sasvim sigurno glasati odvojeno.
Ako insistirate da glasamo o predlogu gospodina Pelevića, ja ću predlog staviti na glasanje, ali samo po sebi se podrazumeva.
Dakle, staviću na glasanje predlog gospodina Pelevića, da se odvojeno glasa o razrešenju i odvojeno o izboru novog predsednika Skupštine.
Stavljam predlog na glasanje.
Za 131, protiv 41, uzdržanih nema, nije glasalo 57, ukupno 229 narodnih poslanika.
Dakle, glasaćemo odvojeno o Predlogu za razrešenje.
Molim vas, gospodine Vučiću, da ne komentarišete. Dobacujete mi sa mesta I, umesto da vam izreknem opomenu, molim vas da mi ne dobacujete.
Neću vam izreći opomenu. Nemate pravo. Može gospodin Nikolić, i ako tražI, dobiće.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: O glupostima odlučujete.)
Pre nego što pristupimo pretresu, podsetiću na vreme koje je na raspolaganju predstavnicima pojedinih grupa.
Dakle, budući da smo utvrdili da ćemo raditi pet sati, poslanička grupa DOS ima na raspolaganju dva sata, sedam minuta i 12 sekundi; DOS - dr Vojislav Koštunica, Demokratska Stranka Srbije 54 minuta; Socijalistička partija Srbije 44 minuta i 24 sekunde; Srpska radikalna stranka 27 minuta i 36 sekundi; Stranka srpskog jedinstva 16 minuta i 48 sekundi; DOS - Nova Srbija devet minuta i 36 sekundi; DOS - Liga socijaldemokrata Vojvodine, Liga za Šumadiju osam minuta i 24 sekunde; DOS - Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija sedam minuta i 12 sekundi.
I naravno, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, i to tri narodna poslanika koja se prijave prvi, svako po pet minuta.
Otvaram pretres po ovoj tački dnevnog reda.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Povreda Poslovnika, kako da se neko prijavi kada nema obrasca?)
Zašto bi to bila povreda Poslovnika? Da li vam predsednik Skupštine ili predsedavajućI daju obrazac?
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Sekretar Skupštine.)
Gospodine Nikoliću, pretpostavljam da ste dobili obrazac.
Da li predstavnik predlagača želi da obrazloži predlog. Gospodine Jovanoviću, izvolite.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, po hitnom postupku, rasprava o inicijativi za razrešenje predsednika republičkog parlamenta gospodina Dragana Maršićanina I, istovremeno, rasprava o imenovanju novog predsednika parlamenta Srbije, gospođe Nataše Mićić.
Demokratska opozicija Srbije je, po mišljenju nas koji smo pokrenuli ovu inicijativu, dobila mandat građana Srbije, mandat koji je ozbiljno osporen poslednjim političkim dešavanjima u okviru pobedničke koalicije. Mi smo želeli i danas želimo da Srbiju promenimo. Mi nismo spremni da ovim društvom vladamo poštujući političke manire, dominantne u prethodnoj deceniji, koja je obeležena haosom i nesrećom.
Mi smo kao poslanička većina u ovom parlamentu, shodno takvom svom političkom razmišljanju i shodno koalicionom dogovoru koji je obavezivao tada i obavezuje danas potpisnike koalicionog sporazuma, predložili gospodina Maršićanina za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Tom svojom incijativom mi smo, kao izborna koalicija, kao izabrana da bi promenila Srbiju, inaugurisali gospodina Maršićanina kao simbol te promene. Danas on to više nije.
Dvostruka je motivacija kojom mi pravdamo ovakvu inicijativu. Sa jedne strane, ona proizilazi iz pozicije Demokratske stranke Srbije i razlike koju je svojevoljno ta stranka učinila distancirajući se od Demokratske opozicije Srbije.
Sa druge strane, ona proizilazi iz autoriteta predsednika parlamenta, koji je definitivno ugrožen postupcima gospodina Dragana Maršićanina tokom poslednjih nekoliko dana. Biću direktan i mislim da smo dužni da, pre svega afirmišući instituciju parlamenta Srbije, govorimo otvoreno, poštujući činjenice, bez ikakvog prikrivanja istine ili ostavljanja nečeg za dane koji su pred nama.
Demokratska stranka Srbije je svojom političkom voljom od onoga dana kada je potpisala kolektivni sporazum sa svim drugim strankama, članicama DOS-a, I suviše daleko otišla od onoga što je za nas prioritet. Svoju inicijativu, koja za posledicu ima, ovakav naš stav, ona je sprovodila u tri nivoa: konstantnim izbegavanjem odgovornosti koja prati političke procene i poteze koje smo zajednički vukli; dalje, konstantnom, i danas neprekinutom proizvodnjom afera kojima se degradira nova vlast; i konačno otvorenom, formalnom ili ne, koalicijom sa strankama koje su naši ogorčeni politički protivnici, a koja je tri puta zaredom promovisana u parlamentu Republike Srbije, prilikom donošenja tri važna zakona. To su Zakon o privrednim komorama, Zakon o centralnoj agenciji za mala I srednja preduzeća i Zakon o radu.
Nama nije važna informacija kojom se rezultati tih glasanja mogu vezati za podršku pojedinih opozicionih poslaničkih grupa. Nas interesuje kako je moguće da u SPS ili Stranci srpskog jedinstva pojedini zakoni koje predlaže DOS, i koji su u potpunosti proistekli iz izbornog programa naše koalicije, budu bliži socijalistima, radikalima, a dalji našim koalicionim partnerima.
To je za Demokratsku opoziciju Srbije neprihvatljivo i mi tako nešto želimo jasno, politički, da predstavimo kao distanciranje od one podrške na osnovu koje je gospodin Maršićanin izabran za predsednika republičkog parlamenta.
DOS je preuzeo vlast u ovom društvu, suočavajući se potpuno svesno sa brojnim nerešenim problemima i brojnim otvorenim pitanjima. U ovoj raspravi nećemo govoriti o našim dnevnim političkim sukobima, koji su nas iritirali tokom prethodnih 10 meseci i koji danas nepovratno kvare naše međusobne odnose. Govorićemo o koncepcijskim razlikama koje su u međuvremenu stvorene i koje nalažu smenu gospodina Maršićanina kao predsednika republičkog parlamenta, s obzirom da mi na tom mestu želimo da vidimo čoveka koji će u potpunosti slediti one promovisane vrednosti na kojima smo mi insistirali u septembru mesecu prošle godine, kada smo pobedili na saveznim izborima i na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije; upravo one političke vrednosti koje su dobile dvotrećinsku podršku građana na izborima održanim za republički parlament u decembru mesecu prošle godine.
Mi smo pokušali i danas pokušavamo: da nađemo trajno rešenje za problem juga Srbije; za problem Kosova i Metohije; da pronađemo mesto za našu zemlju u okviru međunarodne zajednice koja će našem društvu garantovati poštovanje svih onih interesa na kojima mi insistiramo i istovremeno nas dovesti u poziciju da u okviru zajednice drugih naroda, živimo poštujući iste one principe koje poštuje moderni svet.
Mi smo, konačno, preuzeli razorenu ekonomiju ovog društva, suočavajući se takođe sa brojnim problemima o kojima mesecima ovde razgovaramo.
Sva ta pitanja su u međuvremenu postala problematična, otvarajući teme direktnog osporavanja Demokratske stranke Srbije kao našeg koalicionog partnera. Tačno je da predstavnici SPS-a ili SRS imaju pravo da nazovu politiku koju mi vodimo na prostoru Kosova i Metohije sramnom, ali Demokratska stranka Srbije nema pravo da ne poštuje odluku DOS-a i otvoreno sprovede antiizbornu kampanju pred kosmetske izbore koji su održani 17. novembra; niti predsednik te stranke ima pravo da kaže da će u Kosovsku Mitrovicu otići u izbornu kampanju, onda kada mu bude bilo omogućeno da ode u Prištinu; jer podsetiću vas da je u avgustu mesecu prošle godine, kada je u jeku bila njegova izborna kampanja, on u tu Mitrovicu otišao ne postavljajući pitanje Prištine.
To je neprincipijelnost preko koje smo mi ćutke prešli, ali ovog puta, sabirajući sve one u međuvremenu počinjene koalicione nesporazume, tako nešto ne želimo da uradimo. Ne možete pozvati građane na izbore na Kosovu i Metohiji, a pri tom sprovesti antiizbornu kampanju koju koordinira i kojom orkestrira Demokratska stranka Srbije. To je nepremostiva razlika između DOS-a i DSS-a, mi tako nešto više ne podržavamo, niti tako nešto tolerišemo. Ne možete po pitanju zajednički utvrđenog koncepta, povratka u međunarodnu zajednicu, u svakom trenutku insistirati na pravima i privilegijama koje taj povratak prati i u svakom, ali baš u svakom, trenutku izbegavati jasnu odgovornost koja proizilazi iz tog prava.
Voljom predsednika SRJ, mimo važeće procedure, mimo Ustava i mimo odluka Skupštine, naša zemlja je postala članica UN. Mi smo to podržali, svesni težine trenutka u kojem je ta odluka doneta. Onog trenutka kada je Goran Svilanović podigao zastavu SRJ ispred zgrade UN, mi smo priznali sve one međunarodne norme, koje do tog trenutka društvo nije priznavalo voljom prethodne vlasti. Između ostalog su nas priznali, s obzirom na donetu odluku I iskazanu volju, na osnovu koje je Savet bezbednosti stekao pravo utvrđivanja istine i definisanja odgovornosti za svakog građanina ovog društva pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
Takođe, predstavnici opozicije i po ovom pitanju mogu drugačije razmišljati od nas, ali oni te odluke nisu ni donosili. Donosili smo ih mi, zajednički, i mi zajednički moramo za njih snositi političku odgovornost ili moramo javnosti reći da je među nama postavljena takva razlika, da više nema mogućnosti za saradnju. DSS je upravo na pitanju saradnje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu (iz sale - tema) pokušao da podeli naše društvo, deleći definitivno DOS.
Mi smo, bez ikakvog ustručavanja, veoma jasno doneli političku odluku na osnovu koje je uhapšen bivši predsednik SRJ gospodin Slobodan Milošević. Predsednik DSS-a i predsednik SRJ znao je za tu odluku. Od izvršenja te odluke se distancirao i pokušao pred građanima Srbije da, po izvršenju te odluke, zauzme drugačiju političku poziciju. Predsednik našeg koalicionog partnera DSS-a i predsednik SRJ je veoma dobro znao da, pored odluke o hapšenju bivšeg predsednika SRJ, mi moramo ispoštovati i odluku o njegovoj ekstradiciji Međunarodnom sudu za ratne zločine; jer, podsetiću vas, to proizilazi iz njegove lične odluke i na osnovu koje je naša zemlja i primljena u članstvo UN.
Po ekstradiciji Međunarodnom sudu za ratne zločine, gospodin Koštunica je kao predsednik DSS-a, našeg koalicionog partnera, dodatno destabilizovao naše društvo, produbljujući i šireći međusobne razlike. Takvu vrstu ponašanja potom su pratile kreirane afere, kojima se destabilizovala Republička vlada, vlada koja je izabrana voljom poslanika DOS-a u ovoj skupštini, istih onih poslanika koji su izabrali i gospodina Maršićanina.
Mislim da na osnovu ovih primera, i primera koji su potom usledili, niko ne može osporiti definitivno razmimoilaženje DOS-a sa jedne strane i DSS-a sa druge strane. To razmimoilaženje prekinulo je i onu vrstu podrške na osnovu koje je gospodin Maršićanin obavljao funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Veoma je važno reći da, pored ovih koncepcijskih razmimoilaženja između DSS-a i DOS-a, postoje veoma jasni, precizni i potpuno personalni argumenti na osnovu kojih je gospodin Maršićanin izgubio autoritet, neophodan za nesmetano obavljanje funkcije predsednika republičkog parlamenta.
On je, kao predsednik ovog parlamenta, u direktnom dogovoru sa mnom, kao predstavnikom najveće poslaničke grupe u parlamentu, postigao kompromisni dogovor na osnovu kojeg se poslanička grupa DOS obavezala da će podržati zakone o pravosuđu i na takav način obustaviti međusobne konflikte koji se prenose na parlament.
Zauzvrat, DSS čiji je potpredsednik gospodin Maršićanin, obavezala se da će, u skladu sa dogovorom koji će pratiti realizaciju tog sporazuma, podržati Zakon o radu.
Za nas je Zakon o radu sistemski zakon; on u dobroj meri definiše karakter naše budućnosti; od njega zavisi njegovo izglasavanje ili neizglasavanje sprovođenje Zakona o privatizaciji i svih drugih pratećih zakona, na kojima mi insistiramo kao ona poslanička grupa koja podržva tranziciju u našoj zemlji.
Gospodin Maršićanin nije bio voljan da obezbedi neophodnu podršku za izglasavanje Zakona o radu, ne obazirući se pri tome na činjenicu da smo mi - kao poslanička grupa DOS; i ja kao akter tog dogovora; predsednik Odbora za pravosuđe; svi članovi Odbora za pravosuđe; predstavnici Vrhovnog suda; Ministarstvo pravde i lokalne samouprave; Društvo sudija Srbije; u potpunosti ispunili preuzete obaveze. Time je predsednik republičkog parlamenta izgubio autoritet u našim očima i on više nije osoba sa kojom mi možemo da se dogovaramo oko nesmetanog rada naše skupštine.
Drugo veoma važno pitanje, pitanje je otvoreno grubom manipulacijom tokom poslednjeg glasanja o Zakonu o radu u načelu. Gospodin Maršićanin, je kao predsednik republičkog parlamenta, bio dužan da poštuje odluke nadležnih skupštinskih odbora. Administrativni odbor je jednu odluku doneo na osnovu uvida u zvaničnu skupštinsku dokumentaciju koju su sačinili nadležni skupštinski službenici, na čelu sa sekretarom republičkog parlamenta gospodinom Marićem, koji je član DSS-a i njegov lični izbor.
Gospodin Maršićanin je tokom jučerašnjeg, odnosno prekjučerašnjeg dana bio akter potpune, grube manipulacije, zloupotrebe jedne video kasete, optužujući radnike Ministarstva za rad i zapošljavanje za glasačku krađu. Naknadnim analizama definitivno je utvrđeno da su na mestima, na kojima su sedeli predstavnici Ministarstva za rad i zapošljavanje, glasali poslanici Demokratske stranke i Demokratskog centra upravo na onaj način na koji su glasali prethodnih deset meseci, s obzirom da u njihovim poslaničkim klupama nije moguće. To je veoma dobro poznato predsedniku parlamenta i on se oglušio o te činjenice.
Mislim da, na osnovu svega što je rečeno, definitivno pred ovim parlamentom moramo otvoriti pitanje poverenja predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, konstatovati da među nama postoje takve razlike koje zapravo onemogućavaju dalji rad parlamenta u postojećim okolnostima i započeti izbor novog predsednika republičkog parlamenta.
Na osnovu nepisanog pravila parlamentarnog života, najveća poslanička grupa u parlamentu predlaže kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Talp si i druge poslaničke grupe dobile svoje predstavnike u predsedništvu Skupštine, i SPS baš kao i SRS koja svojom voljom to pravo nije želela da iskoristi, nezadovoljna nekim drugim potezima koji su povučeni u internoj skupštinskoj proceduri, kroz dogovore između svih stranaka članica našeg parlamenta.
Dakle, na osnovu svih ovih činjenica, veoma je jasno da DOS ne može podržati onu politiku koju danas na mestu predsednika republičkog parlamenta personifikuje gospodin Maršićanin. Stoga mi tražimo njegovu smenu i želimo izbor čoveka koji će u potpunosti biti simbol onih vrednosti na kojima mi i danas insistiramo; upravo onih vrednosti koje smo želeli da prepoznamo u gospodinu Maršićaninu; vrednosti koje smo videli u januaru mesecu, ali kojih danas nažalost, u njegovom delovanju nema.
Konačno, daću vam i jedan politički savet, vi ga možete čuti i ne morate ga uvažiti: DOS neće dozvoliti da se sutra u našem društvu desi ono što se juče desilo u Irigu, gde je lokalnu vlast formirala koalicija SPS, SRS i DSS. Nećemo dozvoliti da nas danas savladate u parlamentu i na takav način, posredno, u Srbiju vratite onaj duh i političke manire protiv kojih smo se mi ogorčeno borili deset godina. Pobedićemo vas danas na glasanju i obezbedićemo Srbiji srećniju budućnost, upravo onu budućnost u koju ste vi nekada verovali, od koje se danas otklanjate. Hvala. (Aplauz.)

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Replika, gospodin Mihajlov je tražio prvi. (Ivković, sa mesta: Replika.) Gospodo, ako sebe ne poštujete, onda bar poštujte ovaj trenutak i ovu skupštinu. Kakva su to neukusna dobacivanja? Ovo je stvarno sramota. Nema smisla za ovo ni opomenu izricati.
Izvolite gospodine Mihajlov.

Dejan Mihajlov

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, oni koji se u ovoj skupštini lažno predstavljaju kao DOS, u stvari su damo deo DOS-a, jer DOS nije ono što je ono sada poslanička grupa DOS-a. DOS je Demokratska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica, i to je cela istina o DOS-u. Ako hoćete da govorite u ime DOS-a, vi možete da govorite u ime grupe poslanika DOS-a i dela poslanika DOS-a. To treba da vam bude jasno. Kako ste dobili izbore i kako smo dobili izbore? Kako je ta pobeda izvojevana i kako stoji u koalicionom sporazumu? Rekli ste da nepisana pravila obavezuju i da je nepisano pravilo da najveća poslanička grupa daje predsednika Skupštine. Tačno je, nepisana pravila očigledno ovde neke više obavezuju nego potpisani koalicioni sporazum, nepisana pravila obavezuju više nego zakoni, nepisana pravila su ono što je za neke utvrđivanje pravila u toku utakmice. To je u ovom trenutku najvažnije, za one koji mogu da manipulišu karticama i glasovima, a to je ujedno i njihova odgovornost.
Kada glasate sa SPS-om o Zakonu o privrednim komorama onda je to u redu. Kada glasate sa SSJ za Zakon o malim i srednjim preduzećima onda je to u redu. Kada ne vršite imenovanje predsednika Višeg privrednog suda, Jelisavete Vasilić, sa Srpskom radikalnom strankom onda je to u redu. Kada Demokratska stranka Srbije glasa protiv jednog predloga zakona, onda je to neprincipijelna koalicija sa SPS-om. Gde je tu istina - verovatno samo vi znate, a ja verujem da i građani Srbije znaju.
Zašto socijalisti glasaju za vaše zakone, a vi se time hvalite? Glasaju za vaše zakone zato što su loši, da bi vas što pre zakopali. Eto, zato glasaju za vaše zakone. Zar je opoziciji u interesu da se usvajaju vaši zakoni? Kada mi kažemo - nije dobar zakon, vama pomognu socijalisti da ga izglasate, zato što je loš i to je jasno kao dan.
Mi vam onda dođemo kao savest; kažemo - gospodo, to je loš zakon; socijalisti vam ne misle dobro; ne misli vam ni Stranka srpskog jedinstva dobro; ne misli vam ni Srpska radikalna stranka, kao opozicija, dobro; jer svi oni hoće da vas ruše i zato glasaju za vaše loše zakone. Gospodine Vučiću, to ćete objasniti ...
Tako, u ovoj replici, u jednom trenutku sam se zapitao - da li možda da zatražimo pauzu, da pozovemo gospodina Koštunicu; pošto je gospodin Jovanović očigledno počeo da smenjuje one koji su poverenje dobili na izborima; za koje su građani glasali, koji su obišli Srbiju i koji su vodili kampanju; koji su izašli na crtu Slobodanu Miloševiću; u čije ime je skinut prethodni režim. Mislio sam da treba da napravimo pauzu, da pozovemo i njega, pa kada je gospodin Jovanović krenuo da smenjuje, neka smeni sve koje zna i koje može.
Svi ostali koje je izabrala ova skupština su njeni činovnici. Možda to nekog najviše boli, što ti činovnici mogu da polažu račune ovoj skupštini, i to je suština stvari. Ne radi se ovde o Draganu Maršićaninu, ne radi se ovde ni o kome od nas; ovde se radi o pokušaju da se vlada bez Skupštine, daleko od očiju javnosti; ovde se radi o činjenici da neko želi da radi protiv interesa građana, da radi suprotno programu DOS-a.
I ako je neko prekršio izborno obećanje, ako je neko prekršio ugovor potpisan sa građanima i ako je neko prekršio koalicioni sporazum, onda je to ostatak Demokratske opozicije Srbije u ovoj skupštini; i to je jedina istina. Sporazum tačno govori šta je to. A u daljoj raspravi kada se budemo javljali po ovoj tački, iznećemo još argumenata. Neko ovde hoće da uvede diktaturu izvršne vlasti na mala vrata i to niko u Srbiji ne sme da dozvoli.
Odgovornost Demokratske stranke Srbije i svih stranaka ovde u parlamentu, dame i gospodo, nije Dragan Maršićanin. Ne govori se o njegovoj ostavci; ovde se govori o sprečavanju diktature izvršne vlasti, o snazi i odgovornosti parlamenta za ono što se u državi dešava.