Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, po hitnom postupku, rasprava o inicijativi za razrešenje predsednika republičkog parlamenta gospodina Dragana Maršićanina I, istovremeno, rasprava o imenovanju novog predsednika parlamenta Srbije, gospođe Nataše Mićić.
Demokratska opozicija Srbije je, po mišljenju nas koji smo pokrenuli ovu inicijativu, dobila mandat građana Srbije, mandat koji je ozbiljno osporen poslednjim političkim dešavanjima u okviru pobedničke koalicije. Mi smo želeli i danas želimo da Srbiju promenimo. Mi nismo spremni da ovim društvom vladamo poštujući političke manire, dominantne u prethodnoj deceniji, koja je obeležena haosom i nesrećom.
Mi smo kao poslanička većina u ovom parlamentu, shodno takvom svom političkom razmišljanju i shodno koalicionom dogovoru koji je obavezivao tada i obavezuje danas potpisnike koalicionog sporazuma, predložili gospodina Maršićanina za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Tom svojom incijativom mi smo, kao izborna koalicija, kao izabrana da bi promenila Srbiju, inaugurisali gospodina Maršićanina kao simbol te promene. Danas on to više nije.
Dvostruka je motivacija kojom mi pravdamo ovakvu inicijativu. Sa jedne strane, ona proizilazi iz pozicije Demokratske stranke Srbije i razlike koju je svojevoljno ta stranka učinila distancirajući se od Demokratske opozicije Srbije.
Sa druge strane, ona proizilazi iz autoriteta predsednika parlamenta, koji je definitivno ugrožen postupcima gospodina Dragana Maršićanina tokom poslednjih nekoliko dana. Biću direktan i mislim da smo dužni da, pre svega afirmišući instituciju parlamenta Srbije, govorimo otvoreno, poštujući činjenice, bez ikakvog prikrivanja istine ili ostavljanja nečeg za dane koji su pred nama.
Demokratska stranka Srbije je svojom političkom voljom od onoga dana kada je potpisala kolektivni sporazum sa svim drugim strankama, članicama DOS-a, I suviše daleko otišla od onoga što je za nas prioritet. Svoju inicijativu, koja za posledicu ima, ovakav naš stav, ona je sprovodila u tri nivoa: konstantnim izbegavanjem odgovornosti koja prati političke procene i poteze koje smo zajednički vukli; dalje, konstantnom, i danas neprekinutom proizvodnjom afera kojima se degradira nova vlast; i konačno otvorenom, formalnom ili ne, koalicijom sa strankama koje su naši ogorčeni politički protivnici, a koja je tri puta zaredom promovisana u parlamentu Republike Srbije, prilikom donošenja tri važna zakona. To su Zakon o privrednim komorama, Zakon o centralnoj agenciji za mala I srednja preduzeća i Zakon o radu.
Nama nije važna informacija kojom se rezultati tih glasanja mogu vezati za podršku pojedinih opozicionih poslaničkih grupa. Nas interesuje kako je moguće da u SPS ili Stranci srpskog jedinstva pojedini zakoni koje predlaže DOS, i koji su u potpunosti proistekli iz izbornog programa naše koalicije, budu bliži socijalistima, radikalima, a dalji našim koalicionim partnerima.
To je za Demokratsku opoziciju Srbije neprihvatljivo i mi tako nešto želimo jasno, politički, da predstavimo kao distanciranje od one podrške na osnovu koje je gospodin Maršićanin izabran za predsednika republičkog parlamenta.
DOS je preuzeo vlast u ovom društvu, suočavajući se potpuno svesno sa brojnim nerešenim problemima i brojnim otvorenim pitanjima. U ovoj raspravi nećemo govoriti o našim dnevnim političkim sukobima, koji su nas iritirali tokom prethodnih 10 meseci i koji danas nepovratno kvare naše međusobne odnose. Govorićemo o koncepcijskim razlikama koje su u međuvremenu stvorene i koje nalažu smenu gospodina Maršićanina kao predsednika republičkog parlamenta, s obzirom da mi na tom mestu želimo da vidimo čoveka koji će u potpunosti slediti one promovisane vrednosti na kojima smo mi insistirali u septembru mesecu prošle godine, kada smo pobedili na saveznim izborima i na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije; upravo one političke vrednosti koje su dobile dvotrećinsku podršku građana na izborima održanim za republički parlament u decembru mesecu prošle godine.
Mi smo pokušali i danas pokušavamo: da nađemo trajno rešenje za problem juga Srbije; za problem Kosova i Metohije; da pronađemo mesto za našu zemlju u okviru međunarodne zajednice koja će našem društvu garantovati poštovanje svih onih interesa na kojima mi insistiramo i istovremeno nas dovesti u poziciju da u okviru zajednice drugih naroda, živimo poštujući iste one principe koje poštuje moderni svet.
Mi smo, konačno, preuzeli razorenu ekonomiju ovog društva, suočavajući se takođe sa brojnim problemima o kojima mesecima ovde razgovaramo.
Sva ta pitanja su u međuvremenu postala problematična, otvarajući teme direktnog osporavanja Demokratske stranke Srbije kao našeg koalicionog partnera. Tačno je da predstavnici SPS-a ili SRS imaju pravo da nazovu politiku koju mi vodimo na prostoru Kosova i Metohije sramnom, ali Demokratska stranka Srbije nema pravo da ne poštuje odluku DOS-a i otvoreno sprovede antiizbornu kampanju pred kosmetske izbore koji su održani 17. novembra; niti predsednik te stranke ima pravo da kaže da će u Kosovsku Mitrovicu otići u izbornu kampanju, onda kada mu bude bilo omogućeno da ode u Prištinu; jer podsetiću vas da je u avgustu mesecu prošle godine, kada je u jeku bila njegova izborna kampanja, on u tu Mitrovicu otišao ne postavljajući pitanje Prištine.
To je neprincipijelnost preko koje smo mi ćutke prešli, ali ovog puta, sabirajući sve one u međuvremenu počinjene koalicione nesporazume, tako nešto ne želimo da uradimo. Ne možete pozvati građane na izbore na Kosovu i Metohiji, a pri tom sprovesti antiizbornu kampanju koju koordinira i kojom orkestrira Demokratska stranka Srbije. To je nepremostiva razlika između DOS-a i DSS-a, mi tako nešto više ne podržavamo, niti tako nešto tolerišemo. Ne možete po pitanju zajednički utvrđenog koncepta, povratka u međunarodnu zajednicu, u svakom trenutku insistirati na pravima i privilegijama koje taj povratak prati i u svakom, ali baš u svakom, trenutku izbegavati jasnu odgovornost koja proizilazi iz tog prava.
Voljom predsednika SRJ, mimo važeće procedure, mimo Ustava i mimo odluka Skupštine, naša zemlja je postala članica UN. Mi smo to podržali, svesni težine trenutka u kojem je ta odluka doneta. Onog trenutka kada je Goran Svilanović podigao zastavu SRJ ispred zgrade UN, mi smo priznali sve one međunarodne norme, koje do tog trenutka društvo nije priznavalo voljom prethodne vlasti. Između ostalog su nas priznali, s obzirom na donetu odluku I iskazanu volju, na osnovu koje je Savet bezbednosti stekao pravo utvrđivanja istine i definisanja odgovornosti za svakog građanina ovog društva pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
Takođe, predstavnici opozicije i po ovom pitanju mogu drugačije razmišljati od nas, ali oni te odluke nisu ni donosili. Donosili smo ih mi, zajednički, i mi zajednički moramo za njih snositi političku odgovornost ili moramo javnosti reći da je među nama postavljena takva razlika, da više nema mogućnosti za saradnju. DSS je upravo na pitanju saradnje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu (iz sale - tema) pokušao da podeli naše društvo, deleći definitivno DOS.
Mi smo, bez ikakvog ustručavanja, veoma jasno doneli političku odluku na osnovu koje je uhapšen bivši predsednik SRJ gospodin Slobodan Milošević. Predsednik DSS-a i predsednik SRJ znao je za tu odluku. Od izvršenja te odluke se distancirao i pokušao pred građanima Srbije da, po izvršenju te odluke, zauzme drugačiju političku poziciju. Predsednik našeg koalicionog partnera DSS-a i predsednik SRJ je veoma dobro znao da, pored odluke o hapšenju bivšeg predsednika SRJ, mi moramo ispoštovati i odluku o njegovoj ekstradiciji Međunarodnom sudu za ratne zločine; jer, podsetiću vas, to proizilazi iz njegove lične odluke i na osnovu koje je naša zemlja i primljena u članstvo UN.
Po ekstradiciji Međunarodnom sudu za ratne zločine, gospodin Koštunica je kao predsednik DSS-a, našeg koalicionog partnera, dodatno destabilizovao naše društvo, produbljujući i šireći međusobne razlike. Takvu vrstu ponašanja potom su pratile kreirane afere, kojima se destabilizovala Republička vlada, vlada koja je izabrana voljom poslanika DOS-a u ovoj skupštini, istih onih poslanika koji su izabrali i gospodina Maršićanina.
Mislim da na osnovu ovih primera, i primera koji su potom usledili, niko ne može osporiti definitivno razmimoilaženje DOS-a sa jedne strane i DSS-a sa druge strane. To razmimoilaženje prekinulo je i onu vrstu podrške na osnovu koje je gospodin Maršićanin obavljao funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Veoma je važno reći da, pored ovih koncepcijskih razmimoilaženja između DSS-a i DOS-a, postoje veoma jasni, precizni i potpuno personalni argumenti na osnovu kojih je gospodin Maršićanin izgubio autoritet, neophodan za nesmetano obavljanje funkcije predsednika republičkog parlamenta.
On je, kao predsednik ovog parlamenta, u direktnom dogovoru sa mnom, kao predstavnikom najveće poslaničke grupe u parlamentu, postigao kompromisni dogovor na osnovu kojeg se poslanička grupa DOS obavezala da će podržati zakone o pravosuđu i na takav način obustaviti međusobne konflikte koji se prenose na parlament.
Zauzvrat, DSS čiji je potpredsednik gospodin Maršićanin, obavezala se da će, u skladu sa dogovorom koji će pratiti realizaciju tog sporazuma, podržati Zakon o radu.
Za nas je Zakon o radu sistemski zakon; on u dobroj meri definiše karakter naše budućnosti; od njega zavisi njegovo izglasavanje ili neizglasavanje sprovođenje Zakona o privatizaciji i svih drugih pratećih zakona, na kojima mi insistiramo kao ona poslanička grupa koja podržva tranziciju u našoj zemlji.
Gospodin Maršićanin nije bio voljan da obezbedi neophodnu podršku za izglasavanje Zakona o radu, ne obazirući se pri tome na činjenicu da smo mi - kao poslanička grupa DOS; i ja kao akter tog dogovora; predsednik Odbora za pravosuđe; svi članovi Odbora za pravosuđe; predstavnici Vrhovnog suda; Ministarstvo pravde i lokalne samouprave; Društvo sudija Srbije; u potpunosti ispunili preuzete obaveze. Time je predsednik republičkog parlamenta izgubio autoritet u našim očima i on više nije osoba sa kojom mi možemo da se dogovaramo oko nesmetanog rada naše skupštine.
Drugo veoma važno pitanje, pitanje je otvoreno grubom manipulacijom tokom poslednjeg glasanja o Zakonu o radu u načelu. Gospodin Maršićanin, je kao predsednik republičkog parlamenta, bio dužan da poštuje odluke nadležnih skupštinskih odbora. Administrativni odbor je jednu odluku doneo na osnovu uvida u zvaničnu skupštinsku dokumentaciju koju su sačinili nadležni skupštinski službenici, na čelu sa sekretarom republičkog parlamenta gospodinom Marićem, koji je član DSS-a i njegov lični izbor.
Gospodin Maršićanin je tokom jučerašnjeg, odnosno prekjučerašnjeg dana bio akter potpune, grube manipulacije, zloupotrebe jedne video kasete, optužujući radnike Ministarstva za rad i zapošljavanje za glasačku krađu. Naknadnim analizama definitivno je utvrđeno da su na mestima, na kojima su sedeli predstavnici Ministarstva za rad i zapošljavanje, glasali poslanici Demokratske stranke i Demokratskog centra upravo na onaj način na koji su glasali prethodnih deset meseci, s obzirom da u njihovim poslaničkim klupama nije moguće. To je veoma dobro poznato predsedniku parlamenta i on se oglušio o te činjenice.
Mislim da, na osnovu svega što je rečeno, definitivno pred ovim parlamentom moramo otvoriti pitanje poverenja predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, konstatovati da među nama postoje takve razlike koje zapravo onemogućavaju dalji rad parlamenta u postojećim okolnostima i započeti izbor novog predsednika republičkog parlamenta.
Na osnovu nepisanog pravila parlamentarnog života, najveća poslanička grupa u parlamentu predlaže kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Talp si i druge poslaničke grupe dobile svoje predstavnike u predsedništvu Skupštine, i SPS baš kao i SRS koja svojom voljom to pravo nije želela da iskoristi, nezadovoljna nekim drugim potezima koji su povučeni u internoj skupštinskoj proceduri, kroz dogovore između svih stranaka članica našeg parlamenta.
Dakle, na osnovu svih ovih činjenica, veoma je jasno da DOS ne može podržati onu politiku koju danas na mestu predsednika republičkog parlamenta personifikuje gospodin Maršićanin. Stoga mi tražimo njegovu smenu i želimo izbor čoveka koji će u potpunosti biti simbol onih vrednosti na kojima mi i danas insistiramo; upravo onih vrednosti koje smo želeli da prepoznamo u gospodinu Maršićaninu; vrednosti koje smo videli u januaru mesecu, ali kojih danas nažalost, u njegovom delovanju nema.
Konačno, daću vam i jedan politički savet, vi ga možete čuti i ne morate ga uvažiti: DOS neće dozvoliti da se sutra u našem društvu desi ono što se juče desilo u Irigu, gde je lokalnu vlast formirala koalicija SPS, SRS i DSS. Nećemo dozvoliti da nas danas savladate u parlamentu i na takav način, posredno, u Srbiju vratite onaj duh i političke manire protiv kojih smo se mi ogorčeno borili deset godina. Pobedićemo vas danas na glasanju i obezbedićemo Srbiji srećniju budućnost, upravo onu budućnost u koju ste vi nekada verovali, od koje se danas otklanjate. Hvala. (Aplauz.)
