Najpre ću vam se, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaliti što ste došli u velikom broju, makar na samom početku. Bio sam zgranut kad sam video tu čak i gospodina Kasu, kome se posebno srdačno zahvaljujem, kao potpredsedniku Vlade i poslaniku, što se udostojio da dođe u skupštinsku zgradu.
Najpre ću se kratko osvrnuti na tekst Predloga i obrazloženje, to ostaje ovde kao dokument, na osnovu koga je predloženo razrešenje predsednika jednog parlamenta, Narodne skupštine Republike Srbije; jer, ono što smo čuli u usmenom izlaganju odsutnog gospodina Jovanovića nema veze sa ovim što ovde stoji, pa ću svoju pažnju usmeriti na pisani tekst.
U kratkom obrazloženju stoji da je "od izbora za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije do danas, Dragan Maršićanin u više navrata prekršio koalicioni sporazum Demokratske opozicije Srbije".
Ova rečenica, kao jedna od dve kojima se obrazlaže razrešenje predsednika Skupštine, ukazuje na potpuno nepoznavanje - naravno, ne gospodina Jovanovića ili gospodina Đinđića, koji je zapravo predsednik ove poslaničke grupe - šta je to država i šta je to Narodna skupština; ili makar šta bi to trebalo da budu.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ma ko on bio, mora da se drži Ustava, zakona i Poslovnika o radu; a ne koalicionih sporazuma. O čemu predlagač ovde govori, sem o potpunom nepoznavanju institucija ove države.
Zatim, u obrazloženju stoji: "Dragan Maršićanin se svojim postupcima i radom u Narodnoj skupštini Republike Srbije stavio u ulogu isključivo zastupanja interesa DSS, čime je narušio funkciju predsednika Narodne skupštine i izgubio poverenje poslanika DOS-a".
U dobroj meri to jeste tačno to jeste; tačno zbog toga što je DSS ostala jedini zaštitnik programa DOS-a, onakvog kakav je postojao pre godinu dana, programa sa kojim je dobio izbore. Obrazložiću to kasnije, ukoliko budete strpljivi da saslušate.
Dakle, između ostalog, u ovom domu sam se zalagao da Narodna skupština izvrši svoju ustavnu obavezu kontrole izvršne vlasti, kontrole Vlade Republike Srbije. Da li to DOS želi ili ne želi? Ne, to DOS ne želi. To što jeste programsko opredeljenje DOS-a, nekada njegovo i danas DSS-a, jesam zastupao u ovoj skupštini.
Vi ćete reći da to nije zalaganje DOS-a. Slažem se da nije, slažem se da sam u tom delu ostao da zastupam isključivo stavove DSS-a, ali time i Ustava Srbije.
Pokušavao sam i od ove Narodne skupštine, onoliko koliko mi je bilo u moći, da učinim instituciju koja će uživati poverenje građana. Povodom predloga DOS-a da se ukinu televizijiski prenosi, da mi kao stranka dobijemo tu većinu u onda zajedničkoj poslaničkoj grupi da se zadrže televizijski prenosi, jer je to jedna od demokratskih tekovina za koju smo se zalagali kada smo bili opozicione stranke. Smatramo da građani Srbije i dalje, sada kada smo na vlasti, treba da imaju uvid u ono što se radi u ovom najvišem organu. Zalažem se za to i danas, kao predsednik Skupštine još neko vreme, a videćemo kakva će zalaganja DOS-a kasnije biti.
U još nekoliko takvih i sličnih slučajeva, gde se današnji DOS odmakao od programskih opredeljenja Demokratske opozicije Srbije kakvu smo nekada zajedno napravili, ostao sam usamljen i zaista u tom delu zastupao stavove DSS-a, uključujući i izricanje veoma kritičkih sudova na rad Vlade Republike Srbije. Smatram kao nekada svi mi, da Vlada mora da bude odgovorna, da mora da bude pod kontrolom parlamenta. Poslanici su obavezni, bez obzira da li su u opoziciji ili u skupštinskoj većini koja podržava Vladu, ne da daju a priori poverenje Vladi za sve što ona naumi i učini, već upravo da rade tako suprotno - kako bi Skupština mogla Vladu da ograničava i kontroliše; a poslanička većina upravo zato da bi njena Vlada funkcionisala odgovorno, jer jedino odgovorna Vlada može da bude dobra Vlada. Vi ste to, gospodo iz DOS-a, zaboravili. DSS to nije zaboravila. Izricanje oštrih sudova prema Vladi Republike Srbije je bila moja obaveza.
Najzad, nešto više o proceduri, o Poslovniku, o tome da nema obrazloženja za hitnost postupka zbog mogućih štetnih posledica itd; naravno, neću u to ulaziti jer to samo govori da jedna velika poslanička grupa, koja želi da vlada Srbijom, nije u stanju da savlada ni jedan običan predlog za razrešenje predsednika Skupštine. Ali, to je u krajnjoj liniji manje značajno.
Značajnije su okolnosti u kojima mi danas raspravljamo o razrešenju jednog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Neću govoriti o prilikama u zemlji, već o tomeda je gospodin Jovanović zapravo zaboravio, ako se ne varam - žao mi je što nije tu, mogao bi da odgovori ako to nije tako - da se ovde radi o razrešenju predsednika Skupštine, nego je više govorio o DSS-u i o predsedniku SRJ, pa sam se u jednom momentu potpuno zbunio i na kojoj sam zapravo sada funkciji i o kome on to zapravo govori. Ali, dobro je da je otišao da se koncentriše, pa će se verovatno vratiti.
Govoriću o okolnostima u kojima raspravljamo o razrešenju predsednika Narodne skupštine. Napadi, oštra kampanja, organizovana kampanja od strane, pre svega, biroa za informisanje - dezinformisanje Vlade Republike Srbije, preko medija i ovde u parlamentu, započela je, najsnažnije od onog momenta kada je DSS istakla neslaganje sa programom i načinom rada Republičke vlade; sa činjenicom da Republička vlada, više nego sklona tome, zapravo svakodnevno krši zakone i Ustav u svom radu; da radi neprozirno, da ne kažem netransparentno, skriveno od očiju javnosti, skriveno od očiju ovog parlamenta; da radi putem nezakonitog formiranja agencija itd.
Dakle, u takvim okolnostima, kada je DSS odlučila da povuče svoje predstavnike iz Vlade Republike Srbije i pojačala svoju zakonodavnu aktivnost u parlamentu, u tom momentu počinju napadi na nas. DSS je podnela ovom parlamentu paket reformskih zakona iz oblasti pravosuđa, koji su u ovoj skupštini usvojeni i koji su dobili, naknadno od predstavnika Saveta Evrope, veoma visoku ocenu. Savet Evrope, između ostalog, zahteva od naše države, a to je i u našem interesu, da uskladimo zakone sa zakonodavstvom Evrope. To je jedan od uslova da budemo primljeni kao punoporavni članovi Saveta Evrope i da nam se otvori put za ulazak u Evropsku uniju.
Pored usklađivanja zakonodavstva, od nas se zahteva uspostavljanje pravne države, borba protiv kriminala i korupcije, uspostavljanje institucija. To su zahtevi Evropske unije, a ne kakvi će biti porezi; ne kako će se vršiti privatizacija; ne ono o čemu svakodnevno slušamo iz usta predstavnika Vlade Republike Srbije. Te obaveze oni preuzimaju uz odgovarajuće dogovore sa drugim institucijama, koje nemaju veze sa našim putem u Evropu. To su odnosi sa MMF-om, Svetskom bankom. Nemojte da nas lažu da su to uslovi za naš ulazak u Evropu. Uslovi za naš ulazak u Evropu i naš interes da tamo uđemo jesu pravna država, čvrste institucije i zakonodavstvo usklađeno sa evropskim zemljama. Sve drugo je puka izmišljotina.
Dakle, kada smo upravo u tom delu pojačali svoju zakonodavnu aktivnost, kada smo ovde predložili reformske zakone iz oblasti pravosuđa, visoko ocenjene, podržane od stručne javnosti i (u tom periodu) od stranaka koalicije DOS, ali pre svega u momentu kada smo dali inicijativu, izjasnili se i izradili zakon za saradnju sa Haškim tribunalom, otvorila se žestoka kampanja protiv DSS-a i krenulo je stvaranje parlamentarne krize u Srbiji.
Razmislite o čemu se zapravo tu radi? Kome je interes da ova država ne dobije zakon o saradnji sa Haškim tribunalom? Razmislite, nemojte ukati, nego razmislite bez ukanja o čemu se tu zapravo radi i zašto neko želi otvaranje parlamentarne krize u Srbiji; da spreči donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, kojim bi se obezbedila saradnja ove države; ispunila obaveza prema međunarodnoj zajednici i prema tom sudu; obezbedila saradnja na pravnim osnovama, ali istovremeno i zaštitili interesi države i svakog građanina koji može biti na udaru ovog suda, sa kojim mi moramo da sarađujemo. U tom momentu, a u trenutku kada smo ovde vodili raspravu o zakonu o radu, do momenta kada smo to istakli - može Čeda Jovanović pričati šta god hoće, na koga pomislite kada se setite one narodne izreke "kad zine, slaže", može on pričati šta god hoće - nikakvog dogovora između DS i DSS nije bilo; nije se trgovalo. DSS u ovom hramu, a time ću završiti izlaganje, nije trgovac i nikad neće biti trgovac.
Dogovor je bio, iza toga stojim, a vama može Čeda pričati šta god hoće, a vi mu verujte šta god hoćete, sledeći: "Gospodo, nemojte kočiti donošenje paketa reformskih zakona, u osnovi dobrih. Imate prigovore na određene članove, imate amandmane, to je u redu. Ali, nemojte zaustavljati donošenje reformskih zakona koje je ova Srbija čekala godinu dana, koji su uslov međunarodne zajednice."
Iz pukog inata, štiteći jednog nesposobnog ministra pravde, koji umesto da radi svoj posao izmišlja neustavne varijante za skidanje obeležja, kao da su obeležja i simboli važni, a ne suština u kojoj mi danas živimo. Uostalom, kao što to nije zvezda petokraka, moglo bi privremeno obeležje da bude hekler.
Dakle, to je bio dogovor. Dogovor je bio: "Deblokirajmo nelogičnu, štetnu blokadu parlamenta. Raspravljajmo, uskladimo zakone o pravosuđu, uskladimo naše primedbe, naše amandmane o zakonu o radu." Rekli smo od prvog dana: "Zakon o radu je u osnovi dobar, ali zakon o radu, kako je predložen, ne štiti privredu i ne poštuje socijalne prilike u Srbiji."
Ima dovoljno prostora da ostane reformski, da sve njegove odredbe budu u saglasnosti sa konvencijama Međunarodne organizacije rada, ali onako kako je predložen ne štiti one koje će u ovim okolnostima, u periodu tranzicije, neminovno morati da ostaju bez posla. To se mora, ipak, utvrditi određivanjem minimalne zaštite tih ljudi, kriterijumima po kojima će se to vršiti, pratećim socijalnim programima itd, što se ne može ovim zakonom regulisati.
To je isto bio naš zahtev i to je bio dogovor, da ne idemo na teranje inata, da se odblokiraju stvari; da umesto dva u osnovi dobra zakona dobijemo set dobrih zakona iz oblasti pravosuđa i da dobijemo dobar zakon o radu. Nije se završio dogovor, nisu prihvaćeni neki ključni amandmani o zakonu o radu. Uostalom, on je na dnevnom redu i ko vam kaže da se neće izglasati u ovoj skupštini; o tome će se ovde još raspravljati.
Možda bi to danas već bilo rešeno da neko nije odlučio da, u momentu kada je ovde utvrđena krađa - sada vas gledam, nemojte da saginjete glavu - porekne to i sve ovo pokrene. Može gospodin Jovanović, kao veza gospodina Đinđića u ovom parlamentu, na putu ka parlamentu i na putu ka Surčinu, iznositi da je dokazana manipulacija snimcima. Ali, taj snimak za koji se tvrdi da ga je montirala Demokratska stranka Srbije je puštan sa originalne kasete Radio-televizije Srbije u emisiji u kojoj sam ja učestvovao preksinoć. Kada su sa svoje originalne BETA kasete pustili samoinicijativno, dva puta, i iz toga se sve može videti, kao što je i svima vama, gospodo saučesnici u krađi, jasno da gospodin Novaković ovde nije bio.
Vaše ćutanje, verujte mi, ne toliko koliko aplauz otpozadi, govori mi - a gospodin Jovanović je govorio o krađi i manipulaciji - vaše ćutanje i vaša tišina dok sam ovo govorio mi daje nade da ćemo jednom možda biti u prilici da i o ovim stvarima razgovaramo na način kako se među korektnim ljudima može razgovarati.
Najzad, kada sam govorio o ovim okolnostima, kada sam govorio o setu reformskih zakona, kada sam govorio o onome što je možda ovde najbitnije i najvažnije, a to je pokušaj da se spreči donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, onda još samo da odredimo ko je, za boga miloga, taj koji želi da izazove krizu u Srbiji. Kriza u Srbiji danas odgovara onima koji pokušavaju, a neće uspeti, da zaustave proces redefinisanja ustavnim putem, odnosa u zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore koji žele da to zaustave, u momentu kada je takav proces dobio punu podršku predstavnika međunarodne zajednice; u momentu kada treba taj proces da dobije puni zamah da bi se konačno rešilo pitanje zajedničke države; da bi ova država mogla da dobije novi ustav, nove izbore i da normalnim, regularnim putem reši duboku političku krizu koja u njoj više meseci postoji.
Takođe onima koji žele da Srbijom nesmetano vladaju. A govori se ovde o raznim potezima: moguće je to, sa svim posledicama koje bi bile izazvane i sa svom odgovornošću za izazvane posledice. Proći ćemo i to, prošli smo i vreme Slobodana Miloševića, pa ne mislite valjda da ćemo se pokolebati u vremenu koje već neko zove vremenom Zorana Đinđića, Bože sačuvaj.
Mi u ove priče uvek ulazimo sa potpuno izvesnim ishodom, a taj ishod je pobeda Demokratske stranke Srbije, odnosno njene političke opcije. Dakle, parlamentarna kriza u Srbiji, nastaje kršenjem koalicionog sporazuma Demokratske opozicije Srbije, u kome stoji da mesto predsednika Republičke vlade pripada Demokratskoj stranci - ne pravimo pitanje ko je to; pravićemo - a mesto predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Demokratskoj stranci Srbije.
Nikada mene, na moju veliku sreću i zadovoljstvo, nije izabrala Demokratska opozicija Srbije. Mene je izabrala Demokratska stranka Srbije i građani koji su glasali za DOS, onaj ondašnji, kao i za Demokratsku stranku Srbije koja je bila u tom, tada jedinstvenom, DOS-u. Vi ste glasali po obavezi, kao što smo i mi glasali po obavezi, za predsednika Republičke vlade, po koalicionom sporazumu.
Najzad, Slobodan Milošević je za sve ovo kriv, jer da njega i njegovog rigidnog režima nije bilo, ne bismo nikada u ovim koalicijama bili, svako bi išao svojim putem, ne bismo jedni druge maltretirali, ne bismo spajali nespojive koncepcije. I danas, kao i u ono vreme, imamo dve nepomirljivo suprotstavljene koncepcije, o kojima je pokušao nešto da kaže gospodin Jovanović, ali je otišao u detalje, a ne na načela. Te nepomirljive koncepcije (i tu je zaista pitanje kako se sada mi možemo i dalje, a bez razrešenja funkcije, gledati) su već davno poznate.
Jedna koncepcija, zapamtite, u nju smo zajedno ušli pre godinu dana kao Demokratska opozicija Srbije, jeste pravna država na prvom mestu. Pogledajte program Demokratske opozicije Srbije, pogledajte program Vlade Republike Srbije. Na prvom mestu - pravna država, institucije, jake i poštovane, čvrste. Pravna država.
A ne bezakonje, ne ono što je celishodno, a što je dopustivo, bez obzira što je nezakonito. Cilj ne bira sredstva. O čemu mi, gospodo, danas, posle godinu dana, pričamo? O celishodnosti? Sve je dopušteno. Za ubicu celishodno je da ubije. Da, da. Hoćemo li dotle stići? Imali smo takvih primera, gospodo.
Razmišljajmo malo u kakvom se stanju Srbija danas nalazi. O tome mi ovde govorimo, o tim različitim strategijama: hoćemo li pravnu državu ili bezakonje? Hoćemo li vladavinu prava ili hoćemo vladavinu političke oligarhije i vladavinu organizovanog kriminala? Šta mi hoćemo? Šta smo želeli pre godinu dana? Ono što smo želeli pre godinu dana Demokratska stranka Srbije želi i danas, a pitajte se gde ste vi sa vašim stavovima i sa vašim koncepcijama.
Kada smo govorili o jakim institucijama - ponovo vam kažem, pogledajte program DOS-a, pogledajte program Vlade, pogledajte programe svojih stranaka - da li smo ovde, kao narodni poslanici, radili da ova najviša institucija bude jaka, poštovana, stabilna. Ne, nismo. Zašto? Zbog toga što izvršna vlast, Republička vlada, ne žel da parlament bude, onako kako mora i treba da bude, stariji od nje i da kontroliše njen rad, da bi mogla nesmetano da organizuje svoj koncept vladanja Srbijom, potpuno jednak konceptu vladavine Slobodana Miloševića, bez podrške naroda, nekontrolisano i što trajnije.
Koncepti se razlikuju u tome što se mi, Demokratska stranka Srbije, zalažemo, a zalagali smo se izbornim programom pre godinu dana, potpisanim dogovorom sa narodom (pamtite li taj dogovor sa narodom, potpisan u "Sava centru" i sreću koju smo tada osećali, kada smo te dokumente zajedno donosili), za zajedničku državu. Na koji način se danas zalažemo za zajedničku državu? On vam smeta? On razbija zajedničku državu, a ne gospodin Zoran Đinđić? Zaista mi nije jasno. Ako se gospodin Đukanović, gospodin Đinđić, gospodin Batić zalažu za očuvanje zajedničke države, verujte mi ja to nisam otkrio.
Po Poslovniku nema ograničenog vremena, ali biću sasvim kratak. Uostalom, za godinu dana nisam mnogo pričao.
Završiću time što ću reći nešto, a gospodina Šabića molim da mi ne izriče opomenu jer se radi o citatu, tako da ako se naiđe na grube reči, nisu moje, već vladike Nikolaja:
"Ima ljudi koji ovaj život drže za jednu veliku menjačnicu u kojoj se sve da taksirati prema jednoj meri i kao taksirano prodati ili kupiti. Šta pomaže što se zakon tome protivi..." (to je ta celishodnost, znate) "... izdajnik taksira svoju otadžbinu i prodaje. Sudija taksira pravdu i prodaje. U ovoj životnoj menjačnici, sve što postoji, postoji kao roba za razmenu i prodaju, sve se da izmeriti i sve se da isplatiti..." Tako je i moja sirota koleginica noćas, te povlačila, te prihvatala, to je za onih 12 glasova. Tako shvataju život neki ljudi. To je jedan jako obiman tekst, samo sam hteo da vas pitam da li prepoznajete nekoga u ovom tekstu?
(Milka Marinković, sa mesta: Koštunicu.)
"I kada ti ljudi, koji su daleko od toga da budu dobri obmanu narod i dođu u parlament kao najbolji ljudi iz naroda, onda bi bilo čudo kad se hram zakonodavstva ne bi obratio u trgovinu svetinjom i u menjačnicu, bilo bi čudo kada se iz tog hrama ne bi čula bleka i zveket novca. Ili, šta mislite, mislite li vi da oni dolaze sa namerom da skroje najbolje zakone za narod. Varate se, oni dolaze da vode za sebe najudesniju trgovinu" itd. To je napisao, uopšte se ne odnosi na DOS, gospodin Nikolaj Velimirović, odavno, a odnosi se na neke, što se onda ljutite?
Dakle, takve trgovce, a o njima smo nešto na samom početku rekli, takve trgovce koji sede u zakonodavnom hramu, hramu naroda, Isus Hrist bi po Nikolaju, bičem isterao iz ovog doma, na isti način kako bi trgovce isterao iz hrama Božijeg. Naravno, ne možemo to očekivati, ali će se to isto desiti na prvim narednim izborima.
(Aplauz u sali.)