Poštovani narodni poslanici, SPS se zalagala da u Zakonu kolektivni ugovor o radu bude obavezujući deo. Radi toga brojne amandmane koje smo mi podneli, kao i amandmani drugih partija koje u parlamentu imaju zastupljenost, odnose se na to da se ovaj zakonski predlog poboljša.
Ali, ako u poglavljima ovog predloga, kolektivni ugovor, amandmanima koje smo podneli nije uspeo da prođe: u poglavlju 2 - zasnivanje radnog odnosa, u poglavlju 3 - radno vreme, u poglavlju 4 - odmor i odsustva, i u poglavlju 5 - zaštita zaposlenih, ne vidim zašto u poglavlju 6 - naknade, zarade i druga pitanja, ne može da se stavi "obaveznost kolektivnog ugovaranja", pogotovo u sadašnjem ekonomskom i privrednom trenutku.
Mislim da ovde ima potpuno opravdanje i zahtev sindikata, koji mi u potpunosti podržavamo, ne radi nekih političkih stavova, nego čisto zbog pravnih i ekonomskih odnosa, i sadašnjeg trenutka. Obaveznost poslodavca treba u pogledu zarada da se formira na osnovu opšteg akta, u ovom slučaju kolektivnog ugovora.
Nemoguće je u ovom trenutku, kada još postoji društveni sektor, da u obavezi poslodavca stoji da ugovorom o radu reguliše brojna pitanja zarada, kao što su: zarade u radnom vremenu, zarade za provedeno radno vreme, naknade zarade, dodatak na zarade i, ostalo. Iz tog razloga sam i podneo ovaj amandman koji govori da se u stavu 1. reči "opštim aktom" se brišu, a umesto tih reči stoji "kolektivni ugovor"; isto kao i u stavu 3. da stoji "kolektivni ugovor", a reči: "ugovorom o radu" da se brišu.
Iz tog razloga podnosim i jedan predlog ministru: U stavu 2. ovog člana stoji: "Zaradu, u smislu stava 1. ovog člana, čini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, uvećana zarada, naknadna zarade i druga primanja, osim naknade troškova iz člana 91. ovog zakona i drugih primanja iz člana 92. stav 1. ovog zakona".
Mi smo 3. maja ove godine doneli izmene i dopune Zakona o radnim odnosima, gde je ministar za finansije Đelić, prelazići iz neto u bruto zarade, ovde nas silno ubeđivao da terenski dodatak, topli obrok i regres treba da uđu u bruto zarade i zarade sa dodatkom.
U članu 3. izmena i dopuna Zakona o radnim odnosima, odnosno u dopunjenom članu 64. kao članu 64a stoji: "Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu u smislu člana 63. stav 2. tačka 2. ovog zakona, gde čini dodatak na zaradu". Navodim ono što sada nema u ovom zakonskom predlogu, a to je: ishrana u toku rada (za dane provedene na radu), regres za korišćenje godišnjeg odmora, troškovi rada i boravka na terenu.
Ovim predlogom zakona, ovi stavovi, ovi kriterijumi za koje smo ovde silno vreme izgubili, sada su izbrisani i to ne ulazi u bruto zarade, niti ulazi u zarade koje radnik treba da primi, niti ulazi u penzijski osnov. To znači da vi poništavate ona rešenja koja ste već sada dali.
Iz tog razloga, smatram da ovakav način i obaveznost kolektivnog ugovaranja po osnovu poglavlja zarade, naknadne zarade, treba u ovom trenutku da ostave. Zato predlažem da izvršite korekciju i da ovaj amandman prihvatite, jer ćete na takav način da zadovoljite ne samo radnike, nego da u ovom trenutku ekonomsku situaciju i tržišnu privredu dovedete u situaciju da radnik bude obezbeđen makar u pogledu zarada.