Poštovana gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, pred sobom bi trebalo da imamo ekonomsku politiku za 2002. godinu. Naravno da smo čuli neka obrazloženja. Kada neko nešto radi, on to nešto dobro i uradi. Međutim,  moram da kažem ono šta mi mislimo o prošloj godini, šta mislimo o Predlogu budžeta za ovu godinu i šta je stav Socijalističke partije po ovom pitanju.
Molim vas da umirite poslanike.
Nisam čuo nijednu reč, iako sam pažljivo slušao (skoro 60 minuta) obrazlaganje budžeta, da je neko pomenuo industrijsku proizvodnju, rast industrijske proizvodnje, otvaranje novih kapaciteta, zapošljavanje mladih. Ima u budžetu jedna stavka, zove se prekvalifikacija radne snage, znači, to nije otvaranje novih radnih mesta. To se verovatno odnosi na zatvaranje radnih mesta i pokušaj da se nešto od toga što će biti zatvoreno prekvalifikuje i zaposli. Znači, u celom satu obrazlaganja ekonomske politike za narednu godinu, termin "industrijska proizvodnja" nije pomenut.
Kada govorimo o industrijskoj proizvodnji, ministar Đelić je rekao da će od prodaje cementara biti pokriven deo budžetskog deficita. Znači, nije rečeno, iako smo pažljivo slušali ministra Vlahovića kad je obrazlagao Predlog zakona o privatizaciji, da će prvo ta sredstva biti korišćena kao obrtna sredstva za podsticaj razvoja u industrijskoj proizvodnji, da će nam služiti kao osnova za otvaranje novih kapaciteta, da će najveći deo sredstava biti lociran u opštine u kojima se nalaze sedišta onih preduzeća čija je privatizacija završena i od kojih je država Srbija ubrala neki dolar, odnosno marku.
Dakle, tražim, u ime SPS-a i u ime poslaničke grupe SPS-a, odgovore na ova najvažnija pitanja. To su pitanja ekonomske politike za 2002. godinu.
Kada uporedimo ciljeve ekonomske politike u 2002. godini, o kojima je govorio ministar Đelić, a to su - očuvanje stabilnosti, inflacija od svega 20%, kako možemo uopšte to napisati i o tome govoriti, kada ništa nismo rekli o industrijskoj proizvodnji, o rastu industrijske proizvodnje, i kako ćemo uopšte obezbediti rast ličnih dohodaka o kojem se ovde govorilo, a on se pominje negde u iznosu od 4 do 19%.
Naravno, sledeća stavka u cilju ekonomske politike je poboljšanje životnog standarda. Naravno, da poboljšanje životnog standarda može doći samo onda ako ovi prethodni ciljevi budu ispunjeni. Znači, ne možemo fingirati poboljšanje životnog standarda kvazimerama, a to su ove mere o kojima se ovde obrazlagalo.
Znači, nećemo imati umereni rast plata. I danas sam, u toku prepodnevne rasprave, nekoliko puta rekao da bruto plata ne odslikava realnu platu, neto platu, neto prihod zaposlenog radnika. Ona ipak nije dvesta maraka, dosta je niža od toga, iako je 200 maraka, za 200 maraka ne možete da kupite ono što ste mogli kupiti prošle godine za 200 maraka. Ne možete da kupite ni za 10 maraka ono što ste mogli da kupite ranije.
Šta će nam doneti restrukturiranje preduzeća i banaka - kad smo govorili o bankama, danas sam pročitao podatak da u Hrvatskoj ovih dana nemamo ni jednu jedinu nacionalnu banku. Naša predviđanja su da će se do kraja 2002. godine takođe u Srbiji desiti ista ili slična situacija - nećemo imati nijednu nacionalnu banku, nijednu banku koja će štititi nacionalnu privredu, industriju i razvoj, kreditirati domaću proizvodnju, koja će podsticati izvoz.
Nema podsticaja izvoza iz domaće privrede, i u ovom momentu deficiti Srbije u industriji su izuzetno visoki. Ako samo pomenem podatak da smo u ovoj godini u razmeni sa Slovenijom, koja je iznosila 200 miliona maraka, imali platni deficit od 167 miliona, znači, iz Srbije je izvezeno robe u iznosu od 37 miliona. Kada bismo još pogledali strukturu te robe, onda bismo lako zaključili da je pretežni deo u toj robnoj razmeni poluproizvod, polufabrikat, a malo je gotovog proizvoda.
Znači, nastavlja se priča iz one bivše Jugoslavije - isto stanje, ista meta, isto odstojanje. A onda, prema nama dolaze tzv. visokokvalitetne robe; centar Beograda je prepun i radnji, i prodavnica i mogućnosti da kupite te robe. Znači,uvozni lobi je u Srbiji značajno ojačao. Ako se ima u vidu ukupna razmena u ovoj godini, ako smo imali stagnaciju industrijske proizvodnje, rast uvoza, i to značajan rast uvoza u Srbiji, gubitke u srpskoj privredi koji su i veći i značajniji, prosto se pitam - na koji način ćemo rast budžeta, za nekih 100 milijardi, uspeti da pokrijemo iz realnih prihoda države.
Koji će to biti realni prihodi? I, molim vas, nemojte samo da pominjemo donacije. Više bih voleo da pomenemo rast društvenog proizvoda, rast industrijske proizvodnje od 5% ili 6%, ali da je to realni rast proizvodnje, iz koga ćemo pokrivati i imati prihode kao država Srbija, nego da pokrivamo trajnim donacijama ili drugim deficitima, ili kreditima.
Zanima me, u ime SPS-a, jer ovih dana smo razgovarali o tome - da li ova vlada ima nameru da zaštiti domaći bankarski sistem, da sačuva neku domaću banku, koja će biti temelj razvoja srpske privrede i na koju će se srpska privreda moći osloniti? Znači, da bude domaći oslonac. Ima li namere da se bilo koja banka u Srbiji sačuva? Pošto je trend takav , prosto ne mogu da shvatim, i mislim da bi bilo dobro, i ako postoji u Ustavu pravo da se osnuje Narodna banka Srbije, da se neko pametan seti i krene u osnivanje Narodne banke Srbije, jer izgleda nećemo moći drugačije sačuvati srpsku privredu u ovom momentu.
Šta je odslikalo ovu godinu - ovu godinu je odslikala velika nestabilnost, žestoki napadi na SPS, priča kako je ona kriminalna organizacija. Iako se nalazimo u vremenu kada više od godinu dana nismo na vlasti možemo da konstatujemo da je korupcija u društvu i dalje na visokom nivou, da su tokovi šverca u ovoj državi pojačani, i postoje i dalje, da na tom planu nisu urađene korenite i brze promene, .... bivši predsednik države Srbije, Slobodan Milošević, je izručen Hagu na neustavan način.
Brojni ljudi u SPS-u nalaze se na kojekakvim kvazioptužnicama, vrše se razne represije prema ljudima u SPS-u, a sve sa razlozima da se opravda neka buduća politika ili očuvanje tendencije rasta.
SPS traži od ove vlade trajnu odgovornost i ozbiljnost, ka očuvanju srpske privrede, ka očuvanju srpskog bankarskog sistema, ka očuvanju interesa, nacionalnog interesa srpskog naroda, ka očuvanju dostojanstva srpskog naroda, i naravno, najviše traži od ove vlade borbu protiv kriminala, traži da na svaki način položi račune ovom narodu, a ako ne može, tražimo da se raspišu vanredni izbori i da se na narednim izborima izjasni narod za koga je. Hvala lepo.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč? ( Ne želi.)
Ako ne, reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, prvo mi je velika čast da mogu posle toliko meseci rada ove skupštine i nas u Skupštini da vidim da nam je Vlada skoro u kompletnom sastavu ovde, i kada bi bilo sreće da budžet i rebalansi budžeta budu češće na dnevnom redu verovatno bismo i predstavnike Vlade viđali češće.
U ime poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva moram prvo da izrazim veliko nezadovoljstvo, i smatram da je to uvreda za nas narodne poslanike u ovoj skupštini, što smo materijal, odnosno Predlog zakona o budžetu Republike Srbije dobili 19. decembra, na najveću srpsku slavu Svetog Nikolaja, koja je, uzgred budi rečeno, i slava Stranke srpskog jedinstva. Iz tog razloga poslanici Stranke srpskog jedinstva nisu mogli juče da učestvuju u radu ovog parlamenta i izvinjavamo se ne samo kolegama poslanicima, nego i građanima Republike Srbije.
Kada kažem da je uvreda za narodne poslanike smatram da je, ako smo već ovde izabrani od naroda da prenesemo narodno raspoloženje, narodne primedbe itd. na ovaj zakon, bilo normalno da bar imamo četiri, pet dana za razmatranje Predloga zakona o budžetu; bez obzira koliko ko sebe smatrao pametnim mislim da je za 24 sata nemoguće pogledati stavke budžeta, uporediti ih sa budžetom iz 2001. godine i dati određene, najdobronamernije predloge, sugestije da bi budžet bio bolji i da bi bio bolji život građana Republike Srbije u 2002. godini.
To neka ide kao primedba Vladi, da ubuduće ne bude takav pristup, jer smatram da je bilo bolje da smo imali nekoliko dana mogućnosti da to pogledamo, a ne da ne radimo na katolički Božić, kao što se čuje da se neće raditi 24. i 25. a da veliku srpsku slavu Svetog Nikolaja iskoristimo za budžet.
Inače, slušajući uvodi ekspoze gospodina predsednika Vlade i nekoliko ministara, verujte mi, dame i gospodo, da sam se zapitao i na kraju sam morao da pozovem moju kuću, da se malo našalim i pitam da li još uvek živim sa svojom porodicom u Srbiji, jer toliko bolje živimo u 2001. godini nego u 2000. godini, da sam jednostavno ostao zapanjen. Mislim da gospoda ministri na čelu sa predsednikom Vlade, treba da se kreću našim gradovima, našim selima, našim ulicama, da kontaktiraju malo sa građanima Srbije, pa da vide kako se to i koliko bolje živi u 2001. godini, nego što se živelo u 2000. godini. Možda neki bolje žive, i verovatno da ima nekih koji bolje žive, ali velika populacija, veliki broj građana živi lošije.
Ne mogu da govorim o svim pozicijama iz predloga budžeta, iz razloga što Odbor za ekonomske odnose i finansije Stranke srpskog jedinstva nije imao vremena, upravo zbog slave, da kao stručno telo da određene primedbe, pa ću, koliko mogu kao poslanik, da dam određene primedbe i sugestije na budžet, a one se sastoje u sledećem:
Kada je u pitanju poljoprivreda, odnosno resor Ministarstva poljoprivrede vidimo da po prvi put unazad nekoliko godina nema agrarnog budžeta. Sve je to po pojedinim tačkama drugačije spakovano, ali nema naziva agrarni budžet. Nema u Predlogu, kada već govorimo o delu budžeta koji se odnosi na resor poljoprivrede, da je predviđena stavka u budžetu da će se konačno isplatiti šećerna repa poljoprivrednim proizvođačima koji su taj proizvod predali 1997, 1998. i 1999. godine, i do dana današnjeg nemaju šećera, ni para, a vidim da je u budžetu predviđena stavka da se daje premija za proizvođače šećerne repe, premija za mleko itd. Mislim da bi to moralo da uđe u budžet za 2002. godinu.
Takođe, poznat je stav Stranke srpskog jedinstva da smo se mi uvek zalagali za bolji natalitet na selu, jer nam je selo zamrlo, i u selu nema više ko da proizvodi, domaćinstva su staračka itd. i zato smatramo da bi preko Ministarstva za socijalna pitanja, trebalo da se nađe stavka i da se obezbede sredstva na bilo koji način, da li iz donacija ili izdvajanjem iz realnih prihoda, da se svim majkama koje rađaju decu, a žive na selu i poljoprivredna proizvodnja im je osnovno zanimanje, obezbedi dečji dodatak kao i svim zaposlenim majkama.
Treće, na brzinu gledajući kolika su opredeljena sredstva za pomoć izbeglim i raseljenim licima koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije i deleći sa procenom da u Srbiji ima oko 600.000 izbeglih i raseljenih lica, dolazimo do jedne cifre da se za ovu godinu predviđa pomoć tim licima od svega 2.000 dinara. Ako to podelimo sa 365 dana uvažene dame i gospodo, sami ćete doći do cifre koliko je to dinara dnevno. Da li ti ljudi mogu da obezbede dovoljno sredstava za sebe i svoju porodicu, ako imamo stalne priče da ćete pored ovolikog broja nezaposlenih u Srbiji, zbog privatizacije i ostalih promena koje će se dogoditi u 2002. godini, biti još više nezaposlenih lica. Mislim da ćemo se naći u stanju da će mnogo veći broj lica biti u stanju socijalne potrebe nego što je danas.
Nešto što prošle godine u budžetu nismo imali, a danas imamo dosta u Predlogu, jeste i veliki broj agencija, raznoraznih agencija, protiv kojih lično nemam ništa, ali mislim da je veliki deo sredstava u budžetu predviđen za rad tih agencija. Lično mislim, a i poslanički klub SSJ to smatra, da te agencije treba da obezbede sredstva za svoj rad na drugi način, a da iz budžeta ostvaruju minimalna sredstva za svoj rad.
Na kraju, kada su u pitanju sredstva opredeljena za rad okruga, pošto dolazim iz Pomoravskog okruga, vidim da je u predlogu budžeta za 2002. godinu predviđeno da od ukupnih sredstava, a to je 7.063.000 Pomoravski okrug treba da dobije 1.938.000, a da od prihoda zarađenih iz izvornih aktivnosti obezbedi 5.125.000 dinara. Ako to uporedimo sa drugim okruzima koji su u daleko boljem položaju, daleko razvijeniji, imaju daleko veći prosek plata, mislim da je ovo za Pomoravski okrug dosta velika stavka da mora da obezbedi sredstva sopstvenim načinom, a da iz budžeta dobija vrlo malo. Vidite neke druge okruge, kao što je, recimo, Rasinski, za koji lično mislim da je u boljem privrednom položaju nego što je Pomoravski okrug.
Na kraju svega ovoga mogu da kažem da, iz razloga koje sam izneo, poslanici SSJ ne mogu da podrže Predlog zakona o budžetu za 2002. godinu i neće glasati za njega.

Dajem reč predsedniku poslaničke grupe DOS - Demokratska stranka Srbije gospodinu Dejanu Mihajlovu.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, pravljenje budžeta je svakako jedan od najozbiljnijih poslova kojim se bavi kako Vlada, tako i Skupština i on zahteva posebnu pažnju. Pre svega, treba dobro analizirati situaciju u kojoj se država nalazi, potrebe države i praviti budžet, skrojiti ga sa onim čime država raspolaže, tako da svi budu zadovoljni u meri u kojoj je to moguće.
Analizirajući za ovo kratko vreme, koliko nam je ostavljeno pred sednicu na kojoj se raspravlja o budžetu, situaciju u kojoj se država nalazi i ono što je predviđeno budžetom, došli smo do zaključka da u trenutku kada se u Srbiji, bez obzira na sve pokušaje, beleži pad industrijske proizvodnje, kada je rast društvenog bruto proizvoda, kako je rečeno, posledica jedino uspešne poljoprivredne godine, odnosno uspešne sezone pre svega zahvaljujući povoljnim meteorološkim uslovima i onome što možda nije bilo puno u nadležnosti Vlade Republike Srbije, došli smo do toga da se beleži rast bruto društvenog proizvoda, što je dobro i što je svakako nešto što će nas opredeliti za odlučivanje i raspravljanje prilikom donošenja ovog budžeta.
Ukoliko imamo rast budžeta za 2002. godinu 90% u odnosu na 2001. godinu, i ukoliko se predviđa rast bruto društvenog proizvoda za 4% i nominalni rast cena za 20%, možemo da zaključimo da budžet znatno više odskače od porasta koji se beleži u ovim drugim oblastima. Naravno, ukoliko je prisutna i činjenica da je javna potrošnja oko 51% od bruto društvenog proizvoda, neki standard u svetu je otprilike 38 do 40%, vidimo da je zahvatanje od privrede mnogo veće nego u nekim drugim zemljama. To je ono što u svakom slučaju u ovoj situaciji opterećuje državu koja treba da podmiri sve obaveze.
Naravno, ukoliko se beleži veliki rast budžeta, 90% u odnosu na budžet iz prošle godine, a vidimo da privreda neće beležiti taj rast, dolazimo u situaciju da vidimo kako će se taj budžetski deficit koji, hteli mi to ili ne, mora da nastane u ovoj situaciji, jednostavno zatvoriti, kako će se napuniti budžet. Mi imamo deficit od 15%, i to je isto nestandardno za svetske prilike i za evropske prilike u ovom trenutku. Jeste da postoji neki trend budžetskog deficita, ali daleko manji, od svega par procenata, a mi predviđamo 15% budžetskog deficita u sledećoj godini. Interesantno je kako se predviđa da se budžetski deficit zatvori. Tu ima više načina i više modela. Jedan od njih je, pre svega, privatizacija, odnosno sredstva koja se uberu iz procesa privatizacije poslužiće za zatvaranje budžetskog deficita.
Mi smatramo da će proces privatizacije, koji je, doduše, počeo malo sporo, a koji će se očigledno efikasnije nastaviti u narednoj godini, biti taj koji će puniti budžetski deficit. Možemo da zaključimo da nije dobro imovinu koja je generacijama sticana u ovoj državi, čiji je dobar deo nacionalizovan i posle toga unapređen, trošiti jednokratno u budžetu za jednu godinu. Mislimo da to možda nije pravi način da se popuni budžetski deficit, već je bolje da se sredstva od privatizacije kanališu u investicije i na taj način utroše. Mislimo da bi to bilo mnogo korisnije.
Druga stvar su donacije. Donacije su u ovom budžetu dosta optimistički predviđene. Znamo kako su donacije išle ove godine, mada se kaže da će iduće godine biti bolje, vidimo da su one ispod očekivanja sa kojima smo ušli u budžet za 2001. godinu. Danas imamo samo jednu informaciju da su Sjedinjene Američke Države, odnosno Kongres SAD je rekao da će pružiti pomoć od oko 115 miliona dolara Srbiji, ali zauzvrat traže saradnju sa Haškim tribunalom.
Pravljenje budžetskog deficita, odnosno socijalne potrebe koje se u ovom slučaju finansiraju iz budžeta, a koje država ne može da isfinansira i koje finansira putem donacija, stvaraju državu zavisnom od tih donacija, odnosno kupovinu socijalnog mira zasnivamo na donacijama. Ako je vaš socijalni mir zavisan od donacija, vi dolazite u situaciju da budete politički zavisni od volje donatora. To je ona posledica jednog sistema koji se u ovom trenutku uspostavlja, a koji nije dobar. Jednostavno, politička zavisnost od donacija stavlja nas u poziciju da donatori mogu da diktiraju pojedine političke odluke u državi. Da li je to u ovom trenutku saradnja sa Haškim tribunalom, sutra će biti isporučivanje vukovarske trojke, isporučivanje nekih drugih službenika MUP-a ili nekog drugog.
To je nešto što je možda samo jedan segment tog načina kupovanja socijalnog mira, ali je u svakom slučaju nešto na šta moramo posebno obratiti pažnju i pokušati da ne dovedemo državu u poziciju da se socijalni mir kupuje preko donacija, da onda zbog tih donacija budemo politički zavisni, odnosno da izgubimo tu političku nezavisnost za koju smo se borili i koju treba da stvaramo u ovom trenutku u našoj državi.
Treći vid pokrivanja budžetskog deficita su krediti koji se predviđaju ovim budžetom. Prvo, to je kredit od Svetske banke koji bi se, kako se kaže, dobio pod veoma povoljnim uslovima i koji bi se koristio za pokrivanje budžetskog deficita. Drugi je zaduživanje kod Narodne banke Jugoslavije ili kod drugih poslovnih banaka. Uzimati kredit za pokrivanje budžetskog deficita je nešto što je moguće, ali što mi smatramo da nije dobro. S jedne strane, ovim budžetom je u visini od oko 15 milijardi planirano vraćanje kredita, odnosno kamata na kredite koje smo uzeli. S druge strane, mi vršimo novo zaduživanje za pokrivanje budžetskog deficita.
Očigledno da je u Srbiji jako velika potreba, da proizvodnja u Srbiji nije u mogućnosti da potpuno isfinansira sve potrebe koje je država nametnula sebi i da mora da se pribegava sredstvima koja mogu teško da opterete naredne generacije. To je ono o čemu valja dobro razmišljati i ne tako lako prihvatiti. Moram da kažem da se planira uzimanje kredita od oko 600 miliona maraka kako bi se pokrio budžetski deficit, što je izuzetno velika cifra, naročito ukoliko ulazimo u jedan period tranzicije kada nam jedne dugove otpisuju, a druge dugove pravimo. Tu treba voditi računa da se ne prezadužimo kako kasnije naši budžeti ne bi bili sve lošiji i lošiji.
Što se tiče rashodovne strane, Demokratska stranka Srbije je podnela više amandmana. Ono što je za nas jako važno ovde istaći je da Ministarstvo poljoprivrede Agrarni budžet nije prikazalo onako kako je prikazivan ranijih godina, zato što smo prešli na jedan nov način pravljenja budžeta. Suštinski odredbe koje su bile sadržane u Agrarnom budžetu postoje u ovom budžetu, samo treba posmatrati jednu drugu stvar. Učešće Agrarnog budžeta u budžetu za 2002. godinu je za oko 0,40% manje nego prošle godine. Ove godine je Agrarni budžet učestvovao u budžetu sa 3,96%, a sledeće godine učestvuje sa 3,54% u budžetu.
Mislimo, u trenutku kada nam je poljoprivreda jedino što doprinosi rastu bruto društvenog proizvoda u Srbiji, da moramo više investirati u poljoprivredu. Naročito treba ići na nove koncepte poljoprivrede, a to su mini-farme i individualni proizvođači. Treba investirati u tu oblast i pomagati razvoju sela, naročito što Srbija mora da bude visoko razvijena poljoprivredna zemlja - da se preorijentiše na mala i srednja preduzeća. Zato smatramo da subvencije u poljoprivredu, moraju da povećaju promene, zato što je poljoprivreda ta koja može da nam otpiše ili da nam da najveći deo bruto društvenog proizvoda koji može da posluži da se podmire sva socijalna davanja. Videli smo da je bruto društveni proizvod skočio samo zato što je bila dobra poljoprivredna godina. Znači, treba ulagati u poljoprivredu, jer mi tu vidimo mogućnost da se napuni budžet, možda lakše i bolje nego preko akciza ili drugih stvari.
Imamo situaciju da treba povećati sredstva koja su predviđena za izbeglice i da postoje neki dogovori da će to sigurno biti urađeno, možda čak i namenski za rešavanje stambenih problema izbeglica. Ono što nam je zapalo za oko, to je da imamo veliku budžetsku rezervu. U razgovoru smo čuli da će ona biti korišćena namenski za otkup pšenice. Mi bismo voleli da to bude drugačije konstatovano i samom odlukom o budžetu, da ne bismo došli u situaciju da oko 2,5% budžeta bude predviđeno za budžetsku rezervu. To je oko 4,5 milijarde dinara. Smatramo da je to, ukoliko to ostane bez jasnog obrazloženja, velika cifra.
Isto tako, želeli bismo da se ubace odredbe o redovnim finansijskim izveštajima, odnosno prihodima i rashodima budžeta, kako bismo mogli lakše da raspravljamo o samom budžetu. Da smo jedan takav izveštaj dobili pred ovaj budžet i da smo imali završni račun budžeta za 2000. godinu, da smo dobili izveštaj o prihodima i rashodima budžeta za ovu godinu, daleko lakše bismo mogli da učestvujemo u ovoj raspravi, bez obzira što smo Predlog odluke zakona o budžetu dobili samo dva dana pred ovu sednicu.
Otprilike, ovo su osnovne primedbe i osnovna zapažanja koje je DSS imala povodom ovog budžeta i Demokratska stranka Srbije će glasati za predlog budžeta u načelu, dok ćemo našu odluku o glasanju o budžetu u celini vezati za, pošto smo predložili jedan broj amandmana, raspravu i glasanje o amandmanima.

Hvala. Ima reč narodni poslanik Dragan Maršićanin, posle njega Veroljub Arsić.

Poštovana gospođo predsedniče, poštovani narodni poslanici, neću sigurno danas govoriti mnogo o onome što je predsednik Vlade govorio. Mislim da ćemo mi imati priliku  posebno da analiziramo, kako i nalaže obaveza Vlade, jedan celovit izveštaj o radu  Vlade, da ćemo imati prilike da se sa tim izveštajem upoznamo i pretpostavljam da će to do sredine januara biti dostavljeno Narodnoj skupštini.
Želeo bih u ovom momentu ukratko da kažem, da način na koji prihvatamo da raspravljamo o budžetu, kada ga donosimo, predstavlja jedan veliki šamar Narodnoj skupštini, najveći koji smo do sada primili. Imali smo ih više, ali ovo je najgrublje omalovažavanje Narodne skupštine. Mislim da će se i sam gospodin Đelić, koji je dakako najodgovorniji iz resora iz koga dolazi ovaj predlog složiti sa mnom da npr. u Francuskoj ministar koji bi jedan dan pre otvaranja rasprave o budžetu podneo Skupštini predlog takvog zakona, sigurno ne bi bio onaj ministar koji bi taj zakon parlamentu obrazlagao. Sigurno da u tim zemljama koje na drugačiji način grade i ustanovljavaju odnos između izvršne i zakonodavne vlasti, u ovakvim slučajevima, u slučajevima krupnih političkih gafova i incidenata, (jer ovo nije ništa drugo nego je zaista skandalozno ponašanje kada se radi o Zakonu o budžetu i Narodnoj skupštini, i odnosu Vlade prema Skupštini) da bi prema veličini tog gafa podneli i odgovarajuće političke sankcije.
To je u svetu normalno i to i mi treba da sledimo. Nije dobro da pravila i iskustva razvijenih zemalja iskoristimo samo u onim oblastima gde nam odgovara, izbegavamo upravo ta iskustva da koristimo kada se radi o izgradnji institucija i mislim da je to nešto čime sami sebi nanosimo veliku štetu.
Naravno, jedan dan, tu ćemo se takođe složiti (ukoliko smo odgovorni prema funkciji narodnog poslanika, a moramo biti odgovorni, makar onoliko koliko smo plaćeni da budemo odgovorni, a bogami, nismo baš tako malo plaćeni) jedan dan je nedovoljan da se na čak letimičan, način narodni poslanici upoznaju sa Predlogom ovako ozbiljnog zakona, pogotovo, što sami nisu, naravno, po prirodi stvari sposobni da ga razumeju i da ga protumače. Naravno da poslaničke grupe moraju da angažuju ekipe eksperata koje će analizirati Predlog zakona i brifovati narodne poslanike da o njemu u Narodnoj skupštini govore, i da na osnovu toga zauzmu konačan stav.
No, tako je kako je. Mi ćemo zakon o budžetu doneti. Tu smo gde smo, ali iz ovoga zaista treba izvući odgovarajuće pouke. Međutim, ako sam strog prema drugima, moram reći da ću biti strog i prema gospodinu Mihajlovu i prema sebi samome. Naime, ne slažem sa gospodinom Mihajlovim. Mislim da on nije mogao ozbiljno da razmotri ovaj zakon za jedan dan. On je napravio jedan pokušaj. Verovatno je tu učinio dosta propusta. Pretpostavljam da će gospodin Đelić sa lakoćom da opovrgne sve njegove argumente i tvrdnje. Ali, videćemo u daljem toku rasprave.
Zato sam analizirao i sebe samoga i svoje ponašanje. Dnevno se preispitujem i ustanovio sam, krajnje ozbiljno, da sam u prethodnom periodu činio neke pogreške koje su nedopustive za narodnog poslanika.
Naime, dopustio sam sebi da sumnjam u reformsku vladu, da unapred ne dajem poverenje njihovim predlozima. A, ne davati poverenje reformskoj vladi, ona je reformska zato što sama sebe takvom naziva, pa, ko će bolje od nje znati da li to jeste ili nije, time sam izražavao nepoverenje prema reformama uopšte.
A, deset godina sam imao jedno jasno političko delovanje upravo u tom pravcu i sam sebe doveo, preispitujući svoje političko delovanje, u situaciju da sam sebe zbunim i da konstatujem da se potpuno nejasno ponašam.
Dakle, dozvolio sam sebi jednu ogromnu grešku da sumnjam, kao narodni poslanik u izvršnu vlast.
Danas ću pokušati da tu grešku ispravim. Ceo dan danas ću biti reformista. Glasao sam za dva predloga Vlade Republike Srbije danas, a reći ću vam da ću glasati i o Predlogu zakona o budžetu u načelu za iako ga nisam pročitao; i u celosti za, iako ga nisam pročitao; kao i za sve amandmane koje Vlada Republike Srbije prihvati, iako i njih nisam pročitao, jer želim da sebe dovedem u situaciju da se nađem na, kako se to kaže - reformskom kursu.
Dakle, tragom tog reformskog kursa, kada bih otvorio Predlog zakona o budžetu koji je podnela Republička vlada, unapred bih izrazio sumnju u taj predlog. Jer, zašto bih otvarao nešto ako verujem da je to najbolji mogući predlog i da boljeg od toga nema. Dakle, ne želim da sumnjam u reformsku vladu i zato taj predlog nisam otvorio i zbog toga ću ga prihvatiti. Jer, ne smemo dozvoliti da onaj đavo u nama, narodnim poslanicima, proradi, jer kada otškrinete vrata sumnji, onda kraja nema. Onda možete pomisliti da postoje bolji predlozi, da taj predlog dostavljate ekipi eksperata, onda te ekipe eksperata ustanove da, možda, može nešto bolje da bude u tom zakonskom predlogu, pa onda predlaže amandmane. Onda ulazite u jedno dodatno izražavanje nepoverenja prema predlagaču.
Zaista želim ovom prilikom na zakonu o budžetu, koji je najvažniji akt Narodne skupštine koji ona donosi, da potvrdim svoje reformsko opredeljenje i da ostanem dosledan tome da Predlog zakona neću pročitati, ali da ću ga podržati u svemu.
Kada to posmatram tako, onda čak i ona prva primedba za koju sam rekao da je nesumnjiva, ne izgleda baš tako ozbiljna. Zapravo, ta kasna dostava i ono što sam govorio o omalovažavanju Skupštine itd, ne mora da stoji. U stvari vidim da je to bio jedan dodatni doprinos Vlade Republike Srbije razvoju reformskih procesa. Naime, kada vi dostavite Predlog zakona o budžetu 24 sata pre otvaranja rasprave, vi one kolebljive narodne poslanike dovodite u situaciju da im se na minimum uskraćuje vreme u kome ta kolebljivost može da se pretvori u sumnju, a sumnja u čitanje Predloga zakona.
Tako je to, bez obzira na ono što je gospodin Mihajlov istakao (gospodin Đelić ili gospodin predsednik Vlade, ne mogu da se setim, izvinjavam se) da je granica učešća javne potrošnje u bruto nacionalnom dohotku od 50-51% ovde za 5% viša od željene i da je to već granica na kojoj se postavlja pitanje kako će funkcionisati cela stvar. Dakle, da sam čitao taj predlog, konsultovao sam eksperte, mogao bih da istaknem niz primedaba i da izrazim sumnju da li je to moralo tako da bude, da li je možda moglo da se ide na manji budžetski deficit, da li je budžetski deficit od 39 milijardi dinara prava mera, da li su prihodi iz republičkih izvora realno procenjeni. Sigurno da se tu ne bih složio sa gospodinom Mihajlovim mislim da su prihodi od donacija realno procenjeni i možda čak i potcenjeni.
Možda su čak i potcenjeni. Pri tom, na nekoj drugoj strani su precenjeni. Uostalom, to će pokazati izveštaj koji će ministarstvo podneti.
Zaduženje kod Narodne banke, gospodin Đelić je rekao, nije uticalo ove godine na porast inflacije. Ipak je ove godine inflacija veća za 10 u odnosu na planiranu. Možda je to jedan od uzroka zbog čega je došlo do prekoračenja inflacije. Ali, u svakom slučaju, nesumnjivo je da zaduženje kod Narodne banke predstavlja podsticaj inflacije, a da rast cena uvek prati povećanje i mogućnost povećanja novčane mase u opticaju, tako da je nesumnjivo da ona mora da utiče na inflaciju. Da li će ona ostati u granicama planirane, to je drugo, ali ne može da ne utiče. To je ono što je sigurno.
Takođe, da sam čitao i da sam spreman, a nisam, da izrazim sumnju u Predlog, moglo bi da se postavi pitanje saglasnosti ovog predloga zakona o budžetu sa Zakonom o privatizaciji. Jer, u Zakonu o privatizaciji stoji da će se troškovi privatizacije finansirati na teret preduzeća, odnosno kupaca, a ovde je izuzetno visoka stavka predviđena za planirane agencije. Mislim da jeste u budžetu, a da jeste po zakonu, o tome možemo kasnije raspravljati. U Zakonu o privatizaciji stoji da se troškovi privatizacije vrše na teret preduzeća. Dakle, to bi bilo možda i više sumnji nego što je gospodin Mihajlov istakao. Ali, on je valjda ono tvrdo krilo u DSS, a ja sam meko i podržaću ovaj zakon podržavajući reformsku Vladu Srbije.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući izlaganje predsednika Vlade i gospodina ministra Đelića, u njihovim izjavama da je oko 30% stanovništva na ivici siromaštva, pitam se i čini mi se kada se pogleda ova rashodna strana budžeta, da to nije u istoj zemlji, kao da je ova rashodna strana napravljena u nekim zemljama gde je blagostanje, bogatstvo.
Na primer, u budžetu su planirani troškovi za poslovna putovanja milijardu i 135 miliona dinara. Samo se pitam koliko će Srba biti isporučeno u Hag sa tim parama. Dalje, fond za prestrukturiranje banaka u iznosu od četiri milijarde i 50 miliona dinara mi ćemo da plaćamo, a gospodin Dinkić će da zatvara. Tekući transferi za jug Srbije, Kosovo i Metohiju, gospodinu Čoviću, u iznosu od 964 miliona dinara, a svim ostalim gradovima i opštinama u Republici Srbiji 919. Ne znam ni kako je onih 500 miliona potrošeno.
Zgrade i građevinski objekti su verovatno sredstva koja će biti utvrđena za stanove vaših funkcionera i trpe predviđen iznos od tri milijarde 267 miliona, a mašine i oprema u iznosu od dve milijarde 208 miliona za kupovinu stranih automobila, verovatno za te iste vaše funkcionere.

Reč ima ministar finansija Božidar Đelić.