Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Milan Radulović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik Srpske radikalne stranke ja neću u šali ništa da kažem, nego veoma ozbiljno ono što mislim. Izlaganje premijera Đinđića samo je pojačalo moje nepoverenje u sve ono što radi Vlada Republike Srbije. Građani Srbije su obmanuti, predizborna obećanja nisu ispunjena i od obećane strane pomoći neće biti ništa.
Šta možemo da očekujemo u narednoj godini? Biće otpuštanja radnika, a, kako reče Zoran Đinđić ima ih koji rade u nelikvidnim firmama, oko 800.000 ljudi. Svi korisnici budžeta moraju da shvate u kakvoj se situaciji nalazimo, kaže Zoran Đinđić. Svi građani Srbije već uveliko osećaju posledice neuspešnog delovanja Vlade, na čijem čelu je Zoran Đinđić. Koje je to reforme sprovela Vlada da bi se nazvala reformskom? Prodaćete vašim prijateljima iz inostranstva par cementara. To je lako prodati, a šta ćete sa onim firmama i radnicima koje niko neće hteti?
Pominje se otplata dugova inostranstvu. Vi ste, gospodo iz DOS-a, zaslužni za otplatu dugova koje niko do sada nije plaćao. Vašim dolaskom na vlast, uz pomoć vaših prijatelja sa Zapada, dugovi su ponovo postali aktuelni. Dobićete stranu pomoć od najgorih neprijatelja srpskog naroda, pa ćete taj isti krvavi novac koristiti za otplatu dugova. Narod od toga neće imati ništa. Imaće glad, bedu, siromaštvo, otkaze. Zar je iko mogao očekivati nešto od Vlade u kojoj su Zoran Đinđić, Jožef Kasa, Vladan Batić, Žarko Korać. Nedostaje još Havijer Solana i film može da počne i još jedna priča o izdaji i propasti srpskog naroda. Vreme je za izbore, jer nas očekuje transparentna 2002. godina sa mnogo transparenata, čije poruke ćete, nadam se, razumeti.

Reč ima narodni poslanik Milan Radulović, a sledeći je narodni poslanik Mića Ilić.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu je, kada ga čovek čita, u osnovi jedan jednostavan, ekonomski reklo bi se knjigovodstveni spis. Njime se utvrđuju pretpostavke na koji način Vlada namerava da prikuplja novac u državnu blagajnu i, sa druge strane, precizno propisuje na koji način i kuda će taj novac biti raspoređen i kako će biti potrošen.
Međutim, zakon o budžetu je istovremeno i jedan politički spis; iza svakog zakona o budžetu stoji jedna ekonomska logika ili ekonomska doktrina i neka politička ideja, da ne kažem politička filosofija. Zakon o budžetu je, naravno, jedan od najvažnijih zakona koji može da ponudi jedna vlada. Prema tome, kada se govori o Zakonu o budžetu, mora da se identifikuje ideološki i socijalni status predlagača.
Srbija je, dame i gospodo početkom ove godine formirala većinsku koalicionu vladu demokratskih snaga Srbije. Srbija iz 2001. godine izlazi i u 2002. godinu ulazi sa manjinskom levičarskom vladom. Činjenica da je to manjinska levičarska vlada ne mora da govori ništa o budžetu. Ima i drugih levičarskih vlada, ima manjinskih vlada, a njihov budžet može da bude dobar ili loš. Pri tom, pravde radi, treba reći da iza ovog budžeta stoji logika levog centra, malo levljeg. Dakle, kada kažem da je budžet levičarski, ne mislim da je komunistički, ali levičarski jeste.
Da kažem nekoliko reči o samom sadržaju ovog političkog spisa. Kao što ste videli Vlada je predvidela oko 220 ili 240 mlrd. dinara kojima će raspolagati u narednoj godini. Kada se zna u kom se stanju nalazi obrazovni sistem u Srbiji, zdravstveni sistem, putna i železnička mreža; kada se ima u vidu koliko ima socijalno potrebu tih ljudi, odnosno siromašnog stanovništva, onda ova sredstva, ma koliko zvučala kao visoka, mogu da budu jedva dovoljna. Ovo su skromna sredstva; ako se ostvare, Vlada će na vrlo skroman, mogućnostima primeren način uspeti da zadovolji i servisira ono o čemu je ona dužna da se brine.
Međutim, dobra stvar u ovom budžetu, pohvalna stvar, jeste što Vlada predviđa da ove godine manje posudi para no da vrati. Predviđena je, otprilike, 21 milijarda otplate kamata, što stranim, što domaćim poveriocima, a posuđivanje oko 19 milijardi, što iz inostranih banaka, što od naše Narodne banke i poslovnih banaka. To je, dakle, jedan pozitivan, vrlo pozitivan stav u ovom budžetu i mislim da on zaslužuje da bude naglašen.
Uzme li se međutim, u obzir da će ovih 240 milijardi - koje rekoh mogu na skroman način da zadovolje socijalne potrebe i ono o čemu je Vlada dužna da se stara - biti skupljeno tako što će se od bruto nacionalnog proizvoda uzeti za javnu potrošnju 50%, možda neki promil više ili manje, ali pre će biti više od 50%, onda ovaj budžet izaziva u čoveku zebnju. Prosto, postavlja se pitanje šta kakve će biti posledice ovakve široke, razgranate socijalne politike? Vlada levog centra vodi računa o socijalnom statusu stanovništva, to takođe može da bude pohvalno.
Kad se uzme u razmatranje ta socijalna politika Vlade, a s druge strane, kad se ima na umu stanje privrede koja treba da upumpa novac u fondove, onda dolazi, čini mi se, do jedne snažne neravnoteže. Vlada je u obrazloženju ovog zakona rekla da privredu podstiče tako što smanjuje porez na finansijske transakcije, pa očekuje da će to eventualno da smanji kamate. To smanjenje kamata neće biti dovoljno. Ako se uzima 50% iz privrede, privreda je prigušena, privreda jedva može da diše. Iza ovakvog socijalnog programa bi mogla da stoji snažna privreda, moćna privreda. Međutim, mi takve privrde nemamo. Mi imamo privredu koja je pokleknula, privredni sistem koji je, bezmalo, u rasulu. Ova neravnoteža između privrede, s jedne strane, i s druge strane, ambicozne socijalne politike koju vodi Vlada, uslovljena je ranijim objektivnim stanjem.
Ono što pomalo izaziva podozrenje u Vladu, u manjinsku Vladu levog centra, jeste način na koji ona pokušava da upravlja privredom. Naime - to se vidi i u ovom budžetu - Vlada se javlja kao neko ko je vlasnik, ne samo budžeta: ona je dobrim delom i vlasnik privrede. Vlada je i vlasnik privatizacije u Srbiji, Vlada predviđa da već u prvoj godini uzme sredstva koja dobija od privatizacije, da deficit u budžetu pokrije delimično sredstvima koja bude izvukla iz prodaje privrede. Znam da to Zakon o privatizaciji predviđa. Ali, ljudi, bilo bi najlogičnije da je tih devet milijardi, koje Vlada planira da iz privatizacije uvuče u budžet, ostavljeno privredi, da je ostavljeno da privreda pokuša da počne neku proizvodnju, i uđe u stvaranje novih vrednosti.
Naravno, budžet raspoređuje stvorene vrednosti, ali budžet može da blokira stvaranje novih vrednosti. Bojim se da je ovo takav budžet.
Osim toga, Vlada ima običaj ( a to je ono što je nasleđeno) da upravlja državnim i društvenim preduzećima. Ona imenuje upravne odbore, ona stvara menadžerske timove. Sve je to, razume se, nasleđeno.
Ali, pitanje je: da li je bilo moguće stvoriti u društvenim preduzećima i u državnim firmama samostalne menadžerske timove. Da li je Vlada mogla da uradi jednu jednostavnu stvar: da donese zakon o inkompatibilitetu, odnosno o konfliktu interesa, i da se maksimalno povuče iz privrede, da podstakne i osokoli menadžerski i tehno-menadžerski sloj, da on pokuša da posrnulu privredu i posrnula društvena preduzeća rekonstruiše.
Ovako, pošto to Vlada nije uradila, pošto nije donela zakon kojim se oslobađa privreda - a privreda je 60 godina u rukama političke oligarhije - ona je u stanovništvu izazvala jednu sumnju, a ta sumnja je sublimisana u pitanje: da li je ovo reformatorska ili restauratorska Vlada? Hoće li ova vlada da postavi privredu na potpuno nove osnove ili ova vlada hoće da restauriše postojeće stanje privrede, da njime ekonomično, domaćinski i efikasno, racionalno upravlja, ali ne i da ga bitno menja kako bi privreda i dalje ostala snažno vezana uz Vladu?
Ovo je budžet jedne levičarske vlade i po tome što je u njemu snažan duh etatizma, duh onoga etatizma kod se sva moć pokušava koncentrisati u državu, umesto da država stvori uslove utvrdi pravila to kojima će što više sistema i što više ljudi koji stvaraju vrednosti biti u stanju da slobodno deluju, samoinicijativno, da su u stanju da sami stvaraju vrednosti, ali da su u stanju i da sami reprodukuju menadžerski, birokratski i tehnokratski sloj koji će moći da upravlja tim sistemima.
Dakle, ovo su neke male zebnje koje ovaj budžet budi. Razlog je ta neravnoteža između ambicioznog socijalnog programa i stanja privrede, kao i činjenica da Vlada ne daje dovoljno dokaza i dovoljno signala da je spremna da ide u pravljenje ambijenta tržišne privrede, liberalne privrede, a pokazuje jednu vrstu oportunizma, konformizma (verovatno pritisnuta samim okolnostima) da postojeće stanje restaurira i da njime "svrsishodno" upravlja, umesto da ga menja.
Ovaj način pravljenja budžeta i ovaj način upravljanja državom stvara tz. slabe birače. Veliki sloj stanovništva je zavisan od sredstava koja prima iz budžeta, privreda kojoj nije omogućena samostalnost takođe je zavisna. Slabi birači nisu dobra pretpostavka za reformisanje države. Zavisni birači ne mogu biti nosioci demokratske svesti.
Srpska vlada levog centra je pritisnuta vrlo teškim nasleđem i socijalnim problemima koje mora da rešava. Ona je ograničena, a na njenim leđima je ruinirana privreda, privreda u ruševinama. Ali Vlada levog centra je takođe pritisnuta i time što mora da pribavlja pomoć i novac iz inostranstva. Čini mi se, i to je moja osnovna zamerka - građanska, a ne politička zamerka - da Vlada nema dovoljno sluha ni za demokratski potencijal sopstvenog naroda, ni za demokratske inicijative koje dolaze iz ovog naroda, ni dovoljno vere u našu demokratsku tradiciju. Ona je, u stvari, sputana; okrenuta je više knjigovođama u Svetskoj banci, u MMF-u, koji treba da budu "inicijatori" naše demokratske svesti, no nama. Time će, gospodine predsedniče, vaša Vlada da se nađe u vrlo ozbiljnoj opasnosti: da se iz demokratske vlade degeneriše u vladu pseudo-prosvećenog apsolutizma.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, budžet Republike Srbije za 2002. godinu rađen je na osnovu planskih pokazatelja, koji nemaju osnove u nekim kriterijumima koji treba da budu uporedni sa ostvarenjem iz budžeta 2001. godine.
Moram da napomenem samo nekoliko pokazatelja, koji će to reći - ako je budžet za 2001. godinu planiran na osnovu porasta bruto proizvoda od 5% i inflacije od 30%, mi ovog trenutka imamo samo jednu činjenicu - da inflacija nije 30% , već 40%, a porast društvenog proizvoda od 5% ne možemo da utvrdimo.
Možemo da utvrdimo da je prošle godine, kao i ranijih godina, poljoprivreda bila osnov za bitisanje i da za poljoprivredu prošle godine nije izdvojeno dovoljno sredstava, kao ni u ovom budžetu za 2002. godinu.
Da bi se mogao utvrditi porast društvenog bruto proizvoda, treba pre svega da vidimo šta je u protekloj godini Vlada učinila na osnovnim konceptima da se pokrene privreda, da se privredni kapaciteti stave u funkciju i da industrijska proizvodnja bude u osnovama plana.
Toliko podataka imamo, a nemamo, i čini mi se da je industrijska proizvodnja na minimumu i da je ispod minimuma, a u to ćemo se uveriti narednih dana, kada to bude objavljeno.
Planira se da budžet ima povećanje u odnosu na prihod koji je planiran u delu za 2002. godinu, u iznosu od 67%, odnosno, da iznosi 180 milijardi dinara, a da u odnosu na deficit, koji je 2001. godine bio 21.800.000.000 dinara, a sada je 38,8 milijardi dinara, čini povećanje ukupnog budžeta sa deficitom od 69%.
To je preambiciozno, jer nema potvrdu ostvarenja u 2001. godini. Kada dokažete i utvrdite da porast industrijske proizvodnje prati porast bruto društvenog proizvoda, onda možemo da budemo optimisti. Umesto što govorite o donacijama, zatim kreditima međunarodnih banaka, i pre svega onim stvarima koje se tiču toga da ćemo privatizacijom da utičemo na finansiranje deficita, za novih 11 milijardi dinara, treba da kažete, gospodo, šta je ostvareno u protekloj godini od privatizacije i da li je planirani deficit od 10 milijardi dinara u 2001. godini od privatizacije ostvaren, odnosno od donatora, za 11,9 milijardi dinara.
Zbog toga što treba brzo da kažemo, ja ću da pređem na stavku budžeta Razdeo 9, dakle to je Agrarni budžet, tako je to zvano u 2001. godini, a sada deo sredstava planiranih za Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Deo poljoprivrede ostavljam kolegi Radovančevu, a odnosi se na vodoprivredu i šumarstvo.
Ukupni Agrarni budžet u prošloj godini iznosio je 5.100.000.000 dinara i činio je 4% od ukupnog rashodnog dela budžeta. Ove godine iznosi 6.300.000.000 i nije tačno da iznosi 7,9 milijardi dinara, jer tu ulazi i milijardu dinara od onoga što nije bilo prošle godine u budžetu, od vodoprivrednih usluga za iskorišćenu vodnu energiju, za šljunak, pesak i ostale vodoprivredne naknade koje tu idu. To ne može da se upoređuje, onda treba u budžetu da budu neke druge stavke, kod, recimo, rudarstva, kod energetike, kod nekih drugih stvari, pa da onda to bude to.
To nije ni transparentno, nego je to trebalo odatle da se skloni, jer je i ranijih godina vodoprivreda ubirajući sredstva za svoje usluge, ta ista sredstva ulagala u gradnju svojih objekata. Moram da kažem da sada kada se to uporedi učešće tog poljoprivrednog dela od 6,3 milijarde dinara iznosi 2,86% od ukupnog budžetskog rashoda, što je u odnosu na 4% iz prethodne godine minimalnije, odnosno ispod tih okvira.
Vi se zalažete da u narednoj, odnosno 2002. godini poljoprivreda bude osnov. Evo pokazatelja koji je čist i jasan i govori o činjenici da to nije tako. Vi ste u poljoprivrednom delu samo zadržali ono što ste planirali u subvencijama za poljoprivredu - a kolega Radovančev će govoriti o tome - skoro isti nivo. Kada se govori o šumarstvu, tu ima kolega koji su iz šumarstva, i to je zadržano na istom delu, u istom procentu, minimalno povećanje je bilo.
Što se tiče vodoprivrede, tu je katastrofa. Prošle godine je planirano 440 miliona dinara za subvencije za gradnju objekata od opšteg značaja, a najvećim delom za vodosnabdevanje. Sada je to 440 miliona dinara, što je nedovoljno, kada eksperti iz oblasti vodoprivrede iz raznih instituta ovde govore da minimum iz budžeta treba da bude 3,1 milijarda dinara. Iz tog razloga smatram da ovaj deo i ceo agrarni budžet, a posebno za vodoprivredu, nije realan i da treba da bude znatno veći, u većem procentu.
Što se tiče obrazloženja koje je Vlada dala, znači da 440 miliona dinara bude uloženo u sufinansiranje visokih brana za vodosnabdevanje, za regionalne vodoprivredne sisteme, to je takođe nedovoljno, jer smo zaboravili regionalni i magistralni cevovod za Mladenovac; obrazloženje je da će od ovih milijardu dinara, to da bude potrošeno za zaštitu vodoprivrednog sistema. To smo i ranije mi u vodoprivredi radili i trošili prema mogućnostima, ali to je sve nedovoljno.
Stavili ste jednu zamerku bivšem režimu, ne samo socijalističkom, gde ste dobrim delom i vi pripadali - da nije ostvarena zaštita vodoprivrednih objekata i da u tom delu treba sada da se izdvoji više sredstava. Ne samo SPS nego i komunistička partija izgradila je pre svega u proteklih 50 godina: 3.600 km nasipa, 29 visokih brana sa višenamenskim sadržajem, 930 km kanalske mreže u hidrosistemu Dunav - Tisa - Dunav sa 25 ustava, zatim 826 km regulacionih građevina, i na taj način zaštitila je plodna polja i oranice na površini od 1.590.000 ha. Ova nova vlada treba više da izdvoji sredstava za ovu namenu i za održavanje vodoprivrednih objekata. SPS neće podržati ovaj budžet, jer smatramo da nije realan i nije adekvatan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov, a posle njega Goran Cvetanović. Odustajete? Onda, reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a posle njega narodni poslanik Đorđe Mamula.

Dame i gospodo narodni poslanici, premijer je u toku izlaganja konstatovao da je impresivna filozofija budžeta, a krajnje vreme je da profesor filozofije sa filozofiranja krene na dela, jer očigledno, ako posmatramo njegov ekspoze, vidimo da je izjavio da je u to vreme bilo 820.000 nezaposlenih, a danas tvrdi da ima 700.000 nezaposlenih. Tvrdio je da je to jedna od najvažnijih mera uspešnosti ekonomske politike Vlade, a ne znam da li će se radnici FAP-a, "Zastave" i banaka složiti sa tim. Cilj je Vlade, rekao je 2001. godine, da prosečna porodica od svoje zarade može kupiti celu potrošačku korpu. Očigledno da i taj cilj nije ostvario.
Budžetski prihodi su nerealno planirani, jer Vlada tvrdi da je inflacija bila ispod 30%. Na osnovu toga planirani budžetski prihodi ne smeju biti veći od 35% u odnosu na budžet iz 2001. godine. Deficit budžeta je tri puta veći nego u 2001. godini. Ako posmatramo budžet vidimo da je za imaginarnog predsednika Republike planiran budžet od 20 miliona i 572 hiljade dinara a o poziciji 341 za plate, naknade i dodatke za zaposlene u zdravstvu - 95 miliona 813 hiljada dinara. Premijer je obećao, kada je formirana Vlada, da će u narednih šest meseci da osnuje ministarstvo za zaštitu životne sredine. Sada se u budžetu se vidi, pozicija 350, neka uprava za zaštitu životne okoline. U Vladi očigledno ne funkcioniše Ministarstvo zdravlja već tri meseca, pa zato SRS blagovremeno upozorava javnost na stanje u Vladi Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Živodarka Dacin.

Predlog zakona o budžetu je navrat - nanos predat poslanicima, tako da u prvoj rundi razgovora o ovom budžetu prošle nedelje nije bilo dovoljno vremena za ocenu i primedbe. Što se tiče budžetskih prihoda, oni su kao i kod svih budžeta neizvesna okolnost i mogu se planirati na osnovu očekivanja. Mislim da su budžetski rashodi realni. Uopšte, budžetski rashodi i struktura budžeta su prilično jasni, a budžet je na prvi pogled, optimistički planiran. Pregledan je i dosta je racionalno zamišljen, ali naravno i sa dosta mana.
Pre svega, budžetski račun je zasnovan na precenjenom dinaru. Ugrožava ostatke industrije i izvoz. Prosto rečeno, politika kursa nije tržišna i na takvom kursu NBJ, kursu dinara, napravljen je državni proračun. Na delu je apresijacija dinara, iako je MMF, doduše sa zakašnjenjem, savetovao umerenu depresijaciju dinara, da bi se smanjili problemi vezanog kursa. Po programu Fonda, politika kursa bi morala da bude kvartalno razmatrana i korigovana, ali se verovatno sada čeka valutna zamena od 1. januara, kada euro bude stupio na scenu.
Iz budžeta je jasno da su otplata stranih dugova i pomaganje Fondu PIO, dali prilično veliki pečat ovom budžetu. Međutim, smatram da bi u pogledu agrarnog budžeta moglo da dođe do preraspodele budžetskih sredstava, zbog toga što agrarni budžet podržava četvrtinu domaće ekonomije. Vi ste, gospodine Đeliću, rekli da zapadne zemlje za potrebe poljoprivrede izdvajaju 10-15% budžetskih sredstava, a da je udeo seljaka u tim privredama oko 2%. Obzirom da je kod nas broj seljaka, odnosno poljoprivrednika daleko veći, smatram da je u pogledu agrarnog budžeta trebalo da predvidite veća izdvajanja za potrebe poljoprivrede. Zašto agrarni budžet nije veći meni uopšte nije jasno, ako industrijska proizvodnja beleži pad, a imamo politiku fiksnog kursa dinara.
To što je povećanje društvenog proizvoda ove u odnosu na prethodnu godinu dostiglo 4% treba da zahvalimo poljoprivredi, njenoj proizvodnji i njenom rastu od 20%, što su potvrdili i naši poznati ekonomski stručnjaci. Nužno je ulaganje i liberalni izvoz poljoprivrednih proizvoda, što mi nemamo. Ovako, imamo situaciju da je maloprodajna cena hrane koja ulazi u potrošačku korpu u Mađarskoj niža nego u Srbiji, što ste vi tek nedavno saznali (ta maloprodajna cena hrane, kada je reč o nekim drugim susednim državama, kao što je Austrija, takođe je manja nego ovde), posebno što je to otprilike za 20%, što je i vas iznenadilo, tim pre što je u Mađarskoj daleko veći standard nego ovde. Oni imaju preko pet milijardi deviznih rezervi. Porez na promet na prehrambene proizvode u Mađarskoj je niži, pa ste verovatno vi zato došli na ideju da se smanji porez na promet osnovnih životnih namirnica u ovom budžetu, koji ste nazvali budžetom preživljavanja.
Inače, u Agrarnom budžetu ima i nekih nejasnoća, pa se nameće pitanje da li u okviru tog dela budžeta imamo skrivene budžete, recimo, kada je reč o visini sume od 915 miliona za zdravstvenu zaštitu životinja. Ona je veća nego u ovogodišnjem budžetu, pa se nameće pitanje otkud tolika suma kada je zaštita životinja bila obavljana i tokom ove godine?
Budžet sadrži sredstva za očuvanje standarda, nazivan i socijalnim budžetom, ali se otvara pitanje životnog standarda u vezi cene benzina, koja je, takođe, izgleda uzeta u obzir prilikom ovih budžetskih raspona i određenih suma koje su po razdelima raspodeljene. Ovo je posebno važno zbog toga što sada kod nas cena benzina iznosi 45 dinara, odnosno marku i 50 pfeniga, dok je u Austriji marku i 47 pfeniga, u Bugarskoj marku i 35 pfeniga, u Rumuniji marku i 17 pfeniga, u BiH marku i 30 pfeniga, u Sloveniji marku i 60 pfeniga, u Francuskoj, gde često svraćate, marku i 80 pfeniga. Ovo su podaci sa Interneta, a pojavljuju se i u poslednjem broju "Ekonomista", gde ste vi dali intervuju. Ono što ste rekli - da je u okruženju benzin skuplji nego kod nas - nije tačno.
Sedam dana pre poskupljenja benzina gospodin Goran Novaković, ministar energetike, rekao je da neće doći do promene cene derivata i da one neće biti korigovane, pre svega, zbog pada cene nafte. NIS ostvaruje dobit od 30 dolara po toni, od čega jedna trećina ide za puteve, socijalna davanja i obnovu rafinerija. To je objavljen podatak. Novaković je najavio i pojeftinjenje derivata. Međutim, do toga nije došlo. Zbog pada cene nafte u svetu, benzin bi u Srbiji trebalo da bude 27 dinara po litri, a ne 45, tako da nije jasno, ili je jasno, zašto je ova cena predviđena i zašto je ona uticala na ovakav budžet? Mene zanima šta će biti sa novcem iz donacija, odnosno sa onih 37 miliona eura za puteve, koji su najavljeni ove godine; najavljen je kredit za puteve od 100 miliona eura za ovu godinu, kao i obećanih 70 miliona eura na proleće 2002, kada je godišnje održavanje puteva u Srbiji 125 miliona dolara.
Vi ste najavili da će prosečna plata u 2004. godini biti 280 maraka mesečno, kada budemo već imali iza sebe tri godine članstva u Savetu Evrope. Sada je prosečna plata 230 maraka mesečno, dok je potrošačka korpa 400 maraka, i to ne puna i mahom od robe druge klase. Ovo u vezi standarda vas pitam zbog najave za iduću godinu, jer je ovih dana Elektrodistribucija Srbije najavila isključenja struje za 20 do 30 hiljada potrošača dnevno. To je podatak od 21. decembra, izjava gospodina Lutovca, koja nije demantovana. Ne znam da li je do toga došlo, ali ako se zaista krene tim tempom isključenja, mislim da onda iduće godine neće biti problema oko održavanja standarda.
Pored toga, moram da vam kažem da nije jasno zašto su prilično velika sredstva izdvojena za agencije? Recimo, imamo Ministarstvo kulture, ali imamo Agenciju za kulturu, kao i niz drugih agencija.
Pored toga, kada je reč o reprezentativnim objektima, meni nije jasno zašto to nije ponuđeno za prodaju, jer ako su to objekti građeni posle Drugog svetskog rata, onda ne pripadaju starim vlasnicima pre Drugog svetskog rata i ne ulaze u okvire denacionalizacije. To je trebalo prodati.
Inače, ima nekih bizarnih detalja u budžetu. Recimo, Savez rezervnih vojnih starešina treba da dobije, prema ovom budžetu, milion i 900 hiljada dinara. Pošto smo sve probleme rešili, samo je još ostalo da Savez rezervnih vojnih starešina dobije dva miliona dinara. Pored toga, u nekim stavkama za sport dotacije sportskim i omladinskim organizacijama su 238 miliona dinara, tako da se nameće pitanje da li je onda socijalna situacija tako napeta kada za dotacije sportskim i omladinskim organizacijama treba izdvojiti 238 miliona dinara.
To bi bile neke od primedaba. Inače, pogledao sam i pet poslednjih budžeta Srbije, tako da mislim da je ovaj budžet, uz sve zamerke, pravljen u ovoj datosti u kojoj živimo. Nisam video u stručnoj javnosti argumente koji od ove datosti omogućavaju bolji budžet. Međutim, mislim da je nužno prestrukturiranje sredstava, jer bez toga ono što ste ovde rekli i budžet koji ste ponudili su protivrečni.
(Miroljub Veljković: Hoćete da glasate za budžet?)
Da, glasaću za budžet. Video sam neke vaše ideje, čudi me da to niste u poslednjih pet-šest godina rekli za ovom govornicom, nego tek sada. Žao mi je što nisam bio jasan.