TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.12.2001.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

26.12.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 18:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2002. godinu (načela) (2001)
  • Treća sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Glasanje o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2002. godinu (načela) (2001)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2002. godinu (pojedinosti) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se o ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić na član 1.
    Za 49, protiv 132, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 12, od 193 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe SRS.
    Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, a amandman će obrazložiti Stevan Kesejić.
    ...

    Stevan Kesejić

    Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli, poslanička grupa SRS imala je samo 24 sata na raspolaganju da temeljito izvrši novu konstrukciju budžeta koji je predložen od Vlade Republike Srbije; mi smo zaista ovo temeljito uradili. Član 2. govori u stvari o usklađivanju budžetskih rashoda sa budžetskim prihodima, iz člana 1. već smo to malopre čuli.
    Hteo bih da kažem nešto više o tome - da je, pre svega, poslanička grupa SRS vodila računa da one stavke iz rashoda budžeta oceni u onom pravcu koji će biti profitabilan i koristan i to za korisnike ovog budžeta, ali isto tako i da rastereti izdatke iz budžeta po korisnicima.
    Tako, na primer, ekonomska klasifikacija 42, sa nazivom - korišćenje roba i usluga, odnosi se na neke nerazumljive stavke koje Vlada ovde predlaže. Jedna od tih (ne mogu sve da obrazlažem) su troškovi za poslovna putovanja u iznosu od 1.135.000.000 dinara, pa se može postaviti pitanje šta se to dogodilo u odnosu na prošlu godinu kada su ti troškovi za poslovna putovanja bili pet puta manji. Da li je to poskupeo avion Stanka Subotića ili je potrebno da se Vlada malo više vozi nekim drugim skupljim avionima. Takođe, u istoj ekonomskoj klasifikaciji postoji stavka - specijalizovane usluge, u iznosu od 4.119.000.000, što će reći da se iz ovih sredstava planira finansiranje onih agencija ili onih usluga za koje samo Vlada zna, i to govori, u stvari, o transparentnosti Vlade.
    Nema konkretizacije, iako se ovde govori o specijalizovanim uslugama. Koje će to usluge biti i kakve će koristi imati oni koji dobiju te usluge? Da li su to profitabilne organizacije ili su to neke nevladine organizacije, ili su to neki strani savetnici koji bi trebalo iz budžeta Republike Srbije da uzimaju pare.
    Takođe, u oči pada da su stalne tekuće rezerve u budžetu sasvim nelogične, imajući u vidu da Vlada predviđa budžetski deficit. Otkud onda da se u rashodnoj strani budžeta nađu stalne i tekuće budžetske rezerve. To nigde u svetu nema, ni u jednom budžetskom zakonu na svetu takva jedna stavka ne bi mogla da opstane.
    Takođe, veoma je simptomatično i apostrofirao bih otplatu stranih kamata. Strane kamate u iznosu od 15 mlrd. i 612 miliona su prosto neprihvatljive. Neprihvatiljive su tim pre što su Vlada Republike Srbije, premijer Zoran Đinđić, kao i ministar za finansije Đelić, obećavali silne pare i donacije, pa smatramo da bi inostrane kamate trebalo servisirati iz tih donacija, od tih 6,5 mlrd. dolara ili nekih drugih sredstava, koje Vlada ovde pred narodnim poslanicima onako transparentno, grlato obećava.
    Takođe, može se govoriti i o subvencijama. Subvencije koje predviđa Vlada mi smatramo da nisu dobro raspoređene. Smatramo da bi od tih subvencija najviše zahvata trebalo da ima poljoprivreda, što ćemo kasnije u amandmanima, koje je podnela poslanička grupa SRS, konkretnije o pozicijama iznositi. Dakle, vodili smo računa da budžetski rashodi budu usklađeni sa budžetskim prihodima i vodili smo računa da on bude restriktivan i štedljiv, a ne rasipnički, kako je to Vlada predložila.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Reč ima Tomislav Nikolić, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, za mnoge od vas koje budžet uopšte nije interesovao, član 2. odnosi se na izdatke budžeta Poslanička grupa SRS pokušala je da amandmanom na član 2, u stvari, natera Vladu da čini onako kako nam je obećala onda kada je birana, a to je da svi prihodi i rashodi idu preko budžeta i da izdaci budžeta predvide ono što će se iz budžeta potrošiti.
    Naime, čitajući član 2. zaključili biste da će država sledeće godine da košta 219 mlrd. i 516 miliona dinara. Međutim, ako na to dodate 14,838.675.000 vanbudžetskih prihoda postavlja se pitanje, kako to da Vlada koja je osuđivala prethodnu metodologiju, zato što sve nije transparentno i sve nije iskazano kroz prihodnu i rashodnu stranu, otkud to da Vlada odjednom ima 14,838.675.000 sredstava koje će naplatiti i isplatiti, a da ih praktično nema u izdacima budžeta.
    Naravno, pretpostavljam da je Vlada računala da će Skupština stići da raspravlja o zakonu o budžetskom sistemu i da je čitavo obrazloženje budžeta je zasnovano na tome da je usvojen zakon o budžetskom sistemu. Čitava klasifikacija prihoda - rashoda izvršena je na osnovu nekog zakona o budžetskom sistemu, (koji će verovatno jednog dana biti na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije) i po toj tzv. gfs metodologiji, koja kod nas nijednim zakonom još uvek nije prihvaćena, a budžet nam nudi takvu metodologiju i klasifikaciju.
    Mi smo se ovde bazirali na onome što je realno, naš amandman ne predviđa smanjenje plata za zaposlene, ali zato predviđa smanjenje mnogih troškova u koje je Vlada uletela, olako rekao bih po nalogu ili po naređenju. Kako drugačije tumačiti da će donacije nevladinim organizacijama sledeće godine biti 424.800.000 dinara - bez obzira na to što Vlada daje jedno ovlaš, šturo obaveštenje da će to obuhvatiti izdatke uglavnom preko Ministarstva za socijalna pitanja: Savez gluvih i nagluvih - ne treba, to je vrlo mali iznos; najveći iznos u tome je Crveni krst Srbije.
    Postavlja se pitanje šta je Crveni krst Srbije, kakva je to organizacija i ko je dužan da je finansira? Zašto bi Vlada Republike Srbije, zašto bi građani Republike Srbije finansirali jednu međunarodnu organizaciju? Ta organizacija ima svoje prihode, ima svoj budžet i ta organizacija finansira širom sveta različite aktivnosti. Što bi se to zvalo Crveni krst, ako ga mi finansiramo iz budžeta? Daćemo svoj naziv, da nas ne vezuje više niko za međunarodnu organizaciju koju mi finansiramo. Nazvaćemo je pomoć ugroženima Srbije, pa ćemo deliti iz budžeta sredstva, ali neće se zvati Crveni krst. Jer, Crveni krst je međunarodna organizacija, a međunarodna organizacija se finansira po međunarodnim pravilima i iz međunarodnih sredstava; a nikako da mi dajemo sredstva jednoj organizaciji koja će se nazivati međunarodnom i praktično mi iz svojih sredstava finansiramo svoje građane, a ispada da nam to čini Crveni krst koji je međunarodna orgnizacija.
    U članu 3. još detaljnije ću obrazložiti gde nestaje određeni procenat prihoda, koji se uopšte ne prikazuje i zašto se ne prikazuje. Ne razumem da budžet, koji je po mom mišljenju sa 19% deficitaran, ima i tekuću rezervu koja je četiri milijarde. Predpostavljam da postoji neracionalno a za vas racionalno obrazloženje i za to. Ako možemo da samo u jednoj rečenici da sumiramo, ovo je amandman koji realno govori koliki će biti izdaci budžeta sa sadašnjim stopama poreza, doprinosa i sa sadašnjim zahvatanjima od građana. Ovaj amandman naravno, ne tretira, kao što ne bi trebalo ni Vlada iz oblaka da tretira, nekakve prihode koji imaju svoje ime, ali nemaju ni osnovicu, pa čak ni neku planiranu vrednost.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe DOS.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da vam sada pomognem kako ne bismo imali slične dileme tokom rasprave u pojedinostima o drugim amandmanima koji su u proceduri.
    Što se tiče finansiranja nevladinih organizacija vi ste u pravu, i zapravo ste pomenuli sve one nevladine organizacije koje u najvećoj meri i potražuju ovu vrstu finansijske pomoći i potpore od strane države. Međutim, u tome nema ničeg novog, podsetiću vas da postoje zakoni na osnovu kojih je Republička vlada, a time i poslanička grupa DOS obavezna da vrši takav oblik finansiranja; citiraću vam budžet iz perioda vaše vladavine koji je takođe na identičan način odgovorio istoj obavezi kroz izdvajanje sredstava, po pitanju, recimo, Ministarstva finansija - u Fond za sanaciju i zaštitu od elementarnih nepogoda, za sprovođenje Zakona o fondu za razvoj Republike Srbije, pa onda između ostalog, za otplatu kredita i kupovinu hartija od vrednosti.
    I tu dolazimo i do troškova za Crveni krst Srbije u visini od 16 miliona dinara. To je samo što se tiče Ministarstva finansija. Što se tiče Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, ono se takođe bavilo finansiranjem istih oblika organizacije. Mislim da je jasno da smo mi dužni da, na takav način, i pod ovim okolnostima, ipak pokušamo da pronađemo finansijska sredstva kojima bismo pomogli onima koji takvu vrstu pomoći od nas traže.
    Naravno, to ne isključuje i drugi oblik priliva sredstava u te nevladine organizacije, mi se u tako nešto i ne mešamo, ali odgovaramo svojoj obavezi na isti onaj način na koji su to odgovarale i prethodne vlasti. Dakle, staramo se o Crvenom krstu Srbije i svim drugim nevladinim organizacijama, prema kojima smo dužni da im poklonimo ovaku vrstu pažnje, na osnovu važeće zakonske regulative.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Hvala.
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
    Ima reč narodni poslanik Dragan Tomić, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe SPS.
    ...

    Dragan Tomić

    Poštovana gospodo narodni poslanici, mi pred sobom imamo tri cife budžeta za sledeću godinu - prva i osnovna, za koju se tvrdi da je realna, je od 180 miliona i 704 hiljade, druga od 219 milijardi 516 hiljada i treća je 234 milijarde 354 miliona i 675 hiljada dinara.
    Kada to stavite u komparaciju, onda je i onome ko se pomalo razume, a i onome ko se ne razume, gotovo teško da uhvati vrste prihoda - kako do njih doći, kako se razvrstavaju, na koje izdatke, i kome će u daljem iznosu pripasti?
    Ako smo u ekspozeu primijera i ministra imali obrazloženje da neće doći do rasta proizvodnje, znači, imaćemo jednu stagnaciju u proizvodnji, a onda se tvrdi da će doći, da će porez na dohodak u narednoj godini biti povećan u odnosu na ovu godinu, u kojoj je ostvaren sa 28 milijardi, naredne godine, odnosno 2002. godine, očekuje se 44 milijarde i 816 miliona.
    Prosto su neverovatne kombinacije iz kojih se izvlači procenat rasta. S jedne strane se tvrdi - neće biti, a s druge strane ćemo iz dohotka imati taj prihod. Poslanička grupa SPS nema ništa protiv toga da se finansira Crveni krst Srbije, ako budu formirana sredstva za izbeglice i ostale, to je u redu, ali imamo protiv da se u tu priču uključe i ostale nevladine organizacije, jer njihova funkcija nije zakonom određena, nije u interesu države i nema istu strukturu, niti radi nešto specijalno za državu.
    Prema tome, mislim da je tu sa te strane trebalo ovde imati kritičkiji pristup, dati manja sredstva, jer kad upuredimo da nevladine organizacije imaju 424 miliona, a tamo za omladinu, sport i verske organizacije ukupno 290 i nešto miliona, mislim da tu treba napraviti drugačiju komparaciju, s obzirom na uspehe naših sportista u međunarodnim sportovima, trebalo bi preusmeriti sredstva, bar kada građani plaćaju. Ovo što rade nevladine organizacije, uglavnom samo ima ličnog interesa, a ne ukupno građanstvo. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Pošto se više niko nije javio za reč, stavljam na glasanje amandman koji je podnet na član 2.
    Za 51, protiv 138, uzdržanih nema, nije glasalo 13, ukupno 202 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe SRS.
    Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, koji će obrazložiti narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Poslanici SRS podneli su amandman na član 3. Izvršena je korekcija u tački 1, gde stoji da su primanja budžeta u iznosu od 170 milijardi i 704 miliona, to se koriguje na cifru od 123.106,941,000 dinara, imajući u vidu najavljeni rast bruto nacionalnog dohotka od 4,5% i inflaciju od 30-35%, kako je to ministar Đelić, a i premijer u svom ekspozeu rekao.
    Znači, to bi bio realni budžet. Sve ono što je iznad toga, predstavlja rasipnički budžet i naduvani budžet. Deficit u iznosu od 38 milijardi i 812 miliona zadržali smo u tom iznosu, smatrajući da Vlada može da pronađe realno pokriće za taj deficit, ali ne onako kako je to predvidela stavom 2.
    Vlada taj deficit ima nameru da pokrije od privatizacije, i to u iznosu od skoro 11 milijardi. Još uvek niste, ni po ovom novom zakonu, ništa privatizovali, verovatno hoćete u toku iduće godine, ali podsećam - a samo jedanput možete da prodate jedno preduzeće, da je to jednokratni prihod i da bi sredstva od privatizacije trebalo da se vrate privredi u smislu investicija, a ne da služe za potrošnju.
    Računate na donacije u iznosu od 9 milijardi i 90 miliona dinara. Te donacije, naravno, vise o "dugačkom štapu", ali to je svega 300 miliona maraka.
    Podsetiću vas da ih je NATO bombardovanje koštalo 45 milijardi dolara, da smo od Kine i Rusije u toku 1999. i 2000. godine dobili negde oko 750 miliona dolara pomoći u robi, u vidu nafte, gasa, građevinskog materijala, opreme za elektroenergetska postrojenja, i da smo zbog toga te godine, nakon rata, imali struju u toku cele godine, i u zimskom periodu.
    Očekujete sredstva od kredita, od međunarodnih finansijskih institucija, u iznosu od 13 milijardi i 420 miliona dinara. Te kredite, naravno, neko mora da vraća. Vraćaćemo ih mi.
    I, umesto da tražimo da se naplati ratna šteta, a po međunarodnom pravu to nam niko ne može osporiti, sem nas samih, mi prosimo ovde i tražimo kredite koje, naravno, moramo da vratimo.
    Četvrta stavka, koja bi služila za pokriće deficita, jesu krediti od Narodne banke Jugoslavije i domaćih poslovnih banaka, u iznosu od 5 milijardi i 460 miliona. Kojih poslovnih banaka, pitam, da li je to Beobanka, Jugobanka, Investbanka, koju Dinkić sprema za likvidaciju?
    Znamo mi zašto se likvidira Investbanka - zbog toga što je 90% duga Elektroprivrede kod Investbanke, zato što je dug "Zorke"-Šabac, "Sartida" i "JAT-a" takođe kod Investbanke. Kada se likvidira Investbanka, likvidirani su dugovi iz tih preduzeća i onda ih prodajete bez opterećenja.
    Neće biti tih kredita, sem kod NBJ, ali imajući u vidu da ste projektovali vraćanje kamata u iznosu od 6.176 miliona dinara, nameće se zaključak da ste u toku prošle godine imali ogromne kredite od NBJ, što ne može da bude ništa drugo nego primarna emisija, i da se to prikriva kao budžetski deficit iz prošle godine. Zbog toga SRS smatra da bi ovaj budžet trebalo da iznosi 123 milijarde plus budžetski deficit od 38 milijardi, koji bi se popunio iz realnih prihoda. Ti realni prihodi bili bi akcize i porez na promet na onaj deo švercovanog duvana koji vi jednostavno nećete da naplatite. Od šverca duvana treba izdržavati političke stranke ili sam vrh Vlade. Da ste hteli anketni odbor u ovoj skupštini, sigurno bismo došli do toga ko se bavi švercom duvana. Na taj način bismo vrlo lako nadoknadili ovih 38 milijardi.