Naš dragi ministar Božidar Đelić, sposobnosti su njegove retke, nema za njega tajne ni delić, jer je učio budžet od tetke; dok je pijacom sa njom šetao, birao voće, kupovao luka, stručnjake za budžet sretao, iz Pinosave i iz Surduka.
Kada je od njih stekao znanje, došao je bez akcizne marke, da nam budžetsko popravi stanje, uz pomoć večite pijačne varke; a onaj što ga je uvezao, da finansijske prilike sredi, očigledno se samo zezao, pijačno znanje ovde ne vredi.
Stiglo mi pismo pre deset dana, da ga ministru Đeliću predam, radoznalost je, priznajem, mana, ali sam morao da ga pregledam; a u njemu piše - molim, obavestite Božu, kada bude pošao porez da bere, mi samo jednu imamo kožu i samo jednom može da dere.
Recite Boži da ima mere, da otimačke porive stiša, niko pametan ovcu ne dere, pametni znaju - ovca se šiša; i recite mu, kad nas odere, šanse su uske, moramo nešto drugo da radimo, ili da gajimo patke i guske, ili da rasade šipka sadimo; i recite mu da se ne šali, kad bude svoje pružao pipke, nemamo para, sve smo mu dali, umesto para, dobiće šipke.