Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodine ministre i gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, uspostavljanje autonomije na delu teritorije jedne republike je izuzetno dinamičan posao, dinamičan i odgovoran posao i za današnjicu, i za generacije koje dolaze.
Taj dinamičan posao može da ima dva ekstremna rezultata - unitarizam ili separatizam. Kakav će rezultat uspostavljanja autonomije da bude direktno zavisi od političkih snaga koje tu autonomiju sprovode. Moram konstatovati da sadašnji sastav Skupštine AP Vojvodine ne sluti na dobro, da će autonomija koja se zagovara na ovaj način, omnibus zakonom, u suštini voditi zaista ka jednoj zaista demokratiji i razvoju zemlje Srbije i privrede Srbije. Pre mi sluti da će današnji sastav Skupštine AP Vojvodine, a normalno je to i očekivati, s obzirom na uslove u kojima je diktatom izabran 8. oktobra, u suštini, taj sastav, veliki izvor političke nestabilnosti u Republici Srbiji.
Nastupi predsednika Skupštine AP Vojvodine pokazuju, i po grču lica kada govori, kako razmišlja i koji su mu ciljevi. Želim da istaknem da su socijalisti apsolutno za autonomiju Vojvodine u okviru
Republike Srbije. Ocenjujemo da smo ustavnim rešenjima iz 1990. godine predvideli, pre svega, glavnom odrednicom, ključnom rečenicom, da je Srbija država njenih građana, sve ono što je bitno za jednu multinacionalnu sredinu, kao što je Vojvodina. Poštujući tradiciju toga prostora, činjenicu da to jeste istorijski srpsko tlo, ali i tlo mnogih nacionalnih zajednica, mi jesmo opredeljeni za autonomiju kroz Ustav Republike Srbije i kroz Statut AP Vojvodine.
U Ustavu Republike Srbije se definiše osam bitnih nadležnosti, ovde u Predlogu zakona imamo 24 oblasti. Znači, Predlog zakona je zakoračio mimo ustavnih ovlašćenja, i to toliko zakoračio da je nas naterao ovde da mi prenosimo ona prava koja pripadaju Saveznom parlamentu, da prenosi na Republiku Srbiju, a Srbija tek onda na AP Vojvodinu.
Dajte da razgovaramo otvoreno o čemu se radi, ako je ovde deo konsolidacije DOS-a i broja glasova u Skupštini. Mi socijalisti jesmo za autonomiju, ali za onu autonomiju koja garantuje celovitost Republike Srbije, za onu autonomiju koja nas neće dovesti u sramnu poziciju koju smo imali 1974. godine ustavnim rešenjima, da Vojvodina ima svoj prostorni plan, da Kosovo i Metohija imaju svoj prostorni plan, a ona nesreća koju smo zvali "Užas" da nema ništa.
Tačno je to da Skupština Vojvodine ima pravo kao jedan poslanik, ali je tačno da među 37 poslanika SPS sedi osam poslanika iz Vojvodine, i ko zna koliko poslanika iz Vojvodine sedi ovde, u ovom parlamentu, u DOS-u , u DSS, i ostalim? O čemu se ovde razgovara? Da li se hoće opet tutorstvo, da li se hoće opet da Vojvodina ima svoj prostorni plan, a da Republika Srbija ne može da donese prostorni plan, dok ne aminuje Skupština Vojvodine? Jesmo li to zatekli?
Znate li vi koje su bile izmene - bile su izmene samo zato što smo uveli mostove na Dunavu i Savi, kojih po prostornom planu Vojvodine
uopšte nije bilo. Hoćete li da razgovaramo da se u Predlogu omnibus zakona predviđa da Vojvodina sama radi svoju vodoprivrednu osnovu? Kako će to Vojvodina da radi vodoprivrednu osnovu, kada je Dunav zajednički u Srbiji? Hoćemo li imati vodoprivrednu osnovu leve strane Dunava i desne strane Dunava? O čemu mi ovde razgovaramo?
Mi ovde razgovaramo o korenima razbijanja Republike Srbije. Ponavljam - ako je to deo političke trgovine, da se stvara stabilnost, dajte ljudi da sve odgovorne partije u ovom parlamentu sednu zajedno i da vidimo koji je to obim autonomije koju Vojvodina može i treba da ima. Jer, Vojvodina ima svoje specifičnosti u tradiciji, kulturi, prostoru, ako hoćete u bogatstvu nacionalnih zajednica i veroispovesti.
Mi sve to razumemo, zato i jesu građani Srbije usvajajući Ustav 1990. godine i glasali da je Srbija država njenih građana, da bi svaki građanin, bilo koje vere i nacionalnog opredeljenja, imao ista prava u ovoj državi. Nemojte da zbog, eventualno, te trgovine zakoračimo ogromnim koracima u začetke separatizma.
Molim vas, nema značajnijeg dokumenta za razvoj jedne države, nakon Ustava, od prostornog plana te države. Prostornim planom se uređuju pitanja koja su par ekselans od značaja za jednu državu. Razmatraju se prostorni resursi potencijala od voda, šuma, poljoprivrednog zemljišta do bilo kojeg minerala. I, onda se važu balansi i opredeljuje - jeste, ovde je zemljište poljoprivredno ali će biti lokacija za akumulaciju, jer je potrebna voda, a zato imamo poljoprivredno zemljište na drugom mestu.
Država se uređuje tako što se traži optimalno rešenje za državu kao celinu, a onda se u skladu sa tim optimalnim rešenjem razvijaju rešenja koja garantuju ravnomeran razvoj svih delova te države, optimalan prema resursu, potencijalu tih pojedinih delova. I, na šta treba sad da se svedemo? Da Vojvodina ponovo radi svoje prostorne planove posebne namene, ne razmišljajući o tome šta je sa Srbijom kao celinom.
Hoćemo li da govorimo ponovo o tome, da zavirujemo u stomak, kao u nekadašnjim TV serijama, ko je gde proizveo i koliko kobasica i hleba. Hoćemo li da govorimo o tome da je tačno da je budžet Vojvodine bio 80 miliona dinara, ali jedno ministarstvo sa skromnim finansijskim sredstvima, kao Ministarstvo nauka, davalo je 105 miliona dinara, samo to ministarstvo, ulažući u naučnoistraživački razvoj, ulažući u fakultete, stipendije, opremanje; a gde je prosveta koja je davala milijardu ili dve; gde su ostala ministarstva koja su davala druga sredstva.
Nemojte da gradimo začetke podela. Nemojte zbog nekih drugih razloga da se usvajaju zakoni za koje su prethodni govornici, naročito gospodin Zoran Nikolić, pokazali i dokazali da su totalno neustavni, da zadiru u rešenja koja su daleko izvan nadležnosti koje nisu definisane ni Ustavom Srbije, i izvan su nadležnosti ovog republičkog parlamenta.
Mi kao Republički parlament, kao Skupština, treba da im damo pravo na ombudsmane, a mi nemamo uopšte tu instituciju uvedenu u parlament. Šta se stvara ovim zakonomskim rešenjem? Istovremena snaga 25 zakonskih projekata i preko 150 dokumenata višeg ranga i ovog zakona. Zašto taj haos i čemu? Zašto se tu žuri?
Ponavljam - mi socijalisti jesmo za autonomiju Vojvodine. Za to smo se opredelili. Možda treba tražiti još neka praktičnija rešenja, ali da idemo redom, zakon po zakon: Zakon o planiranju uređenja prostora i naselja, Zakon o građevinskom zemljištu, Zakon o izgradnji objekata, Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, visokom obrazovanju - i, radimo kako je po Ustavu i kako je red u jednoj domaćinskoj kući.
U svakom zakonskom projektu da opredelimo nadležnosti koje prebacujemo na Skupštinu Vojvodine zbog njene tradicije, zbog specifičnosti tog prostora. Ali, ne možemo nešto da damo, nemamo pravo da damo, po Ustavu nemamo pravo - nemamo pravo da damo pravo nadzora i kontrole. Nijedna republička skupština nema pravo da prebaci pravo upravnog nadzora i kontrole na bilo koju skupštinu bilo koje autonomne pokrajine.
Jer, davanje prava nadzora i kontrole organu pokrajine nad sprovođenjem republičkih zakona znači davanje suveriniteta - izlazak Vojvodine iz suvereniteta. I, oko regionalizacije, da se odmah dogovorimo - regionalizacija u svetu znači razvoj. Regionalizacija ne znači tarabe. Regionalizacija znači da prema resursima i potencijalima određene regije razvijaju privredu primerenu potencijalima te regije. Tada se racionalno razvija i infrastruktura i sve što ide uz to.
Nemojte, izbacite te tarabe iz glave. Mi smo ovde birani od građana Srbije da donosimo zakonske projekte koji će pre svega očuvati Srbiju kao celinu, koji će podići privredu na noge, podići proizvodnju. Ponavljam, mi socijalisti smo spremni za razgovor sa svim poslaničkim grupama, da u skladu sa ustavnim rešenjima, u skladu sa Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine, donesemo one zakonske projekte koji će Vojvodini dati dovoljno nadležnosti da prema svojim specifičnostima traži rešenja koja su primerena jednoj multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini. Ali, koja ni slučajno ne zadiru u opstanak Srbije kao celovite države. Hvala lepo.