Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član zakonskog projekta, omnibusa, kako ga vi nazivate, pokazuje da dosovska vlast apsolutno ne mari za ono što je obećala u svom predizbornom programu. Vi ovde uvodite, reafirmišete, obnavljate jedan kruti, etatistički i birokratski koncept školstva. Vi ovde nagoveštavate da će autonomna pokrajina utvrđivati mrežu srednjih škola, umesto da idete u reformu već postojećeg Zakona o srednjem obrazovanju i omogućite institucionalno uvođenje i privatnih srednjih škola, pored državnih, i slobodu formiranja srednjih škola pod određenim uslovima. Vi se držite mreže i ne date ništa van mreže. To je birokratski koncept.
Dalje, ovde se kaže da će pokrajina sama osnivati srednje škole i određivati njihovu mrežu. Znači, na taj način izlazi iz srpskog sistema. Ako će za ostatak Srbije postojati jedna mreža, jedan sistem, a za pokrajinu druga mreža i drugi sistem, koji će faktor to ujednačavati? Taj faktor ne postoji.
Dalje, ovde glumite da popravljate položaj pripadnika nacionalnih manjina u sferi obrazovanja. Ništa im ne popravljate. Ono što je bila nadležnost republičkog ministra sada će biti nadležnost pokrajinskog, i ništa više. Sada će taj pokrajinski da donosi programe za jezike nacionalnih manjina. Zašto? Zašto ne dozvolite da to rade organi lokalne samouprave, na osnovu opštih okvira koje odredi Republika? Zašto bi položaj nacionalnih manjina u Vojvodini bio drugačiji od položaja nacionalnih manjina u ostatku Srbije? Zašto bi položaj Mađara u Vojvodini, ili Rumuna, Rusina, Slovaka i drugih, bio različit od položaja Bugara u ostatku Srbije, na primer? Valjda se i po ovom pitanju status nacionalnih manjina mora izjednačiti.
Ako ćemo da utvrđujemo jednak status svih nacionalnih manjina u Srbiji, onda to mora jedinstveno da se reguliše na nivou Srbije, a ne od konkretnog režima u Srbiji da zavisi u ostatku Srbije kakva će biti situacija, od konkretnog režima u Vojvodini kakva će biti u Vojvodini.
U tački 12, za koju naš narodni poslanik Cvetanović traži da se izbriše, kažete da će pokrajina sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove prosvete odobravati udžbenike i nastavna sredstva za pojedine predmete od interesa za nacionalne manjine. Vi ovde nagoveštavate sporazum. Ovo kao da je Žika Berisavljević pisao. Ovo je iz vremena samoupravnih sporazuma i društvenih dogovora.
Vi predviđate zakonom sporazum, a zamislite sada: republički ministar prosvete je iz Srpske radikalne stranke, a pokrajinski ministar je iz Čankove stranke - glavu na panj stavljam da nikada neće biti moguć sporazum. Zakon kaže - sporazum, a oni neće da se sporazumeju. Šta onda? Što niste o tome razmišljali? Ne možete vi zakonom normirati nešto što je u praksi nemoguće provesti. Oni se možda mogu sporazumeti po određenim pitanjima, ali ih ne može zakon naterati da se sporazumeju ako neće.
Ovo su vrlo ozbiljna pitanja. Ja znam da je najlakše ne razmišljati, ne čitati, dizati ruku, ubacivati karticu, pritiskati taster i gotovo. To je najlakše, a posle će se uz gusle pevati tragična sudbina srpskog naroda i vaša uloga u promovisanju te tragične sudbine.
Dalje, ovde se govori čak i o školskom kalendaru. Jedan školski kalendar će da postoji za Pokrajinu Vojvodinu, a drugi za ostatak Srbije. Šta to znači? Znači, kada bude raspust za srednje škole u Srbiji, neće biti raspust u Vojvodini ili obratno.
Šta još znači taj kalendar? Možda ćete u Vojvodini uvesti da se ide u školu i subotom i nedeljom, a u ostatku Srbije toga neće biti itd. Čitav niz neverovatnih situacija se može desiti u praksi ako se ovakav zakon usvoji.
