Hvala. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS-a.

Dame i gospodo poslanici, poslanik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, gospodin Žarko Obradović je predložio da se briše član 1.
Možda bi bilo zanimljivo da se ovde naglas pročita stav 1. člana 1. koji kaže: "Ovim zakonom bliže se određuju nadležnosti autonomne pokrajine, naročito u oblastima u kojima Republika uređuje sistem".
Koje su to oblasti u kojima Republika na celoj svojoj teritoriji ne uređuje sistem? Valjda republika jedino i jeste republika zato što sama na svojoj teritoriji uređuje sistem. Sveti Petar treba da uredi sistem? Ko?
Prema tome, samo zbog ovog stava koji kaže "naročito u oblastima u kojima Republika uređuje sistem", naravno da će Republika da uređuje sistem na celoj svojoj teritoriji. Druga je stvar što će za pojedine delove tog sistema nadležnost prenositi na niže nivoe upravljanja. Autonomna pokrajina ne može biti ravnopravan nivo upravljanja, nego niži nivo upravljanja. Tu je suština zahteva da se briše član 1.
Molim vas, uređivanje autonomije na teritoriji Republike zaista je jedan dinamičan sistem. Taj dinamičan sistem tokom vremena verovatno ide i ka različitim rešenjima. Jasno je da se na kraju tih različitih rešenja nalaze ekstremi - unitarizam ili separatizam. Koliko se približava jednom ili drugom ekstremu, direktno zavisi od nosilaca političke moći u tom trenutku dinamičkog razvoja položaja autonomne pokrajine na teritoriji jedne države.
O tome koliko je remetilački faktor, u političkom smislu, danas pokrajinska skupština, najbolje govori njen predsednik, koji je ovde sedeo juče, a danas proglašava pola ove sale fašistima. Po tom predsedniku, gospodinu Čanku, 117 poslanika u ovoj sali su fašisti. Evo njegove izjave danas u novinama. Znači, 119 su dobri, a 117 su fašisti.
Šta je on? Zašto nosi onaj šal? Šta mu taj predstavlja? Čovek njegovu snagu oseća taman pola metra od njega.
Prema tome, mi smo ovde u obavezi, u interesu svih građana Srbije, a naročito u interesu građana Vojvodine, da nas razumeju, da mi razumemo tradiciju tog prostora, njihove specifičnosti, da sigurno Vojvodina treba da ima autonomiju, ali autonomiju koja je deo sistema, a sistem je Republika.
Republika uređuje sistem na celoj svojoj teritoriji, a prenosi i daje prava i nadležnosti koja ne remete sistem. Ako se dogodi ono što se događa ovde, da se nadzor i kontrola nad primenom republičkih zakona prenose na Vojvodinu, onda ste joj dali suverenitet. Mislim da nosimo jednu ogromnu odgovornost prema svim građanima Srbije i da svako od nas dobro treba da razmisli o stranačkoj poslušnosti, kao što su novopečeni autonomaši iz Čačka imali podelu juče između sebe. Hvala lepo.

Reč ima gospodin Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je napravljena jedna veštačka dilema. Članom 108. stav 2. Ustava Republike Srbije i članom 1. stav 2. Statuta AP Vojvodine propisano je da građani u autonomnoj pokrajini samostalno ostvaruju prava i ispunjavaju dužnosti utvrđene Ustavom i zakonom. U daljoj razradi ove odredbe, u Ustavu u članu 109. nabrajaju se poslovi od naročitog interesa za građane u AP Vojvodini, koje ona vrši preko svojih organa. Konkretizovanje nadležnosti nabrojanih u članu 109. Ustava, odnosno u poglavlju Statuta koji se bavi pitanjem nadležnosti AP Vojvodine, prepušteno je republičkim zakonima. Tako je to bilo.
Međutim, u većini zakona donetih od vremena stupanja na snagu Ustava iz 1990. godine, to konkretizovanje ili uopšte nije učinjeno ili je učinjeno krajnje restriktivno, tako da su te nadležnosti formulisane do neke mere koja je manje-više simbolična. Time je upravo status AP Vojvodine i uopšte autonomne pokrajine sveden na puku proklamaciju. To se upravo ovim predlogom zakona ispravlja.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, u svojstvu predsednika poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS će podržati amandman da se briše prvi član ovog zakonskog projekta. Moram ovde da istaknem da odbacujemo apsolutno obrazloženje koje je podneo Branislav Ivković, jer takvo obrazloženje  može podneti samo onaj koji nema pojma o političkoj teoriji. Ovde je Branislav Ivković rekao da su unitarizam i separatizam dva ekstrema. On bi već pao na ispitu na prvoj godini svakog fakulteta društvenih nauka. Svi veliki demokratski projekti baziraju se na supstratu unitarne države. Potpuni demokratski projekat može da se ostvari samo u unitarnoj državi, jer samo unitarna država do kraja sprovodi princip jedan čovek jedan glas. Sve drugo je redukovanje demokratije u prilog nekim drugim ciljevima.
Tamo gde se uspostavljaju kolektivna prava određenih društvenih grupa redukuje se osnovni demokratski koncept. Dolazimo u situaciju koju danas imamo u Saveznoj Republici Jugoslaviji - da jedan državljanin Crne Gore vredi kao 17 državljana Republike Srbije. Ako neko tvrdi da je to demokratija, on nema pojma šta je demokratija. Federalizam u ovom slučaju redukuje demokratiju, da bi neke druge interese realizovao.
U ovom slučaju, kada se uvode autonomije, redukuje se demokratija, jer postoje neki drugi politički interesi o kojima razmišlja i kojima pokušava da udovolji onaj ko piše ustavni tekst. Prema tome, unitarizam nikakve veze nema, ni kao antipod, sa separatizmom. Unitarizam jača državu, na njemu se izgrađuje demokratija u potpunom konceptu. Separatizam rastura državu, a onaj ko rastura državu rastura i demokratiju, jer je demokratija moguća samo u okviru države. Demokratije nema van države. Što je država čvršća, tu postoji šansa da je u njoj demokratija potpunija. Tamo gde se bilo kakvo odstupanje pravi od principa jedan čovek jedan glas, tamo se redukuje demokratija, ali treba sesti, nešto pročitati, nešto naučiti, ali ne lupetati ono što čoveku padne na pamet.

Pravo na repliku, narodni poslanik Branislav Ivković.

Zanimljivo je uvek slušati ljude jakih reči i moćnog glasa i stasa. Verovatno, ne uvek baš i dalekih dometa. Želim da kažem da me uopšte ne pogađa činjenica da nisam dobar iz društvenih predmeta, zato i jesam završio Tehnički fakultet i mnogo sam na tom tehničkom fakultetu bio sretan kada sam se otarasio takvih stvari kao što su sociologija, politički sistem, a bavio se onim što se realno stvara.
Međutim, moram da kažem sledeće: na tom tehničkom fakultetu mnogo sam se bavio teorijom sistema informacija, upravljanjem projektima u građevinarstvu. Prva stvar koju pričam svojim studentima je - najveća opasnost jednog sistema je višak informacija. Svaka informacija mora biti pravovremena, mora biti dovoljna i mora biti razumljiva. Da bi neko upravljao sistemom, on mora da ima pravovremene informacije, dovoljne za njegov nivo upravljanja i razumljive njemu samom. U prevelikoj centralizaciji toga nema. U prevelikoj centralizaciji javlja se najveća opasnost za dobar "desižn mejking" (decision making), dobar proces donošenja odluke, a to je dovoljno informacija, pravovremenih i razumljivih. Javlja se višak informacija.
Upravo zato, prevelika centralizacija, unitarizam u suštini koji ide ka totalnoj centralizaciji i odlučivanju na jednom mestu, nije dobra. Taj sistem se raspada. Zato treba uvek da se zalažemo za razvoj odgovarajućih podsistema i davanje i prenošenje nadležnosti i vlasti na određene podsisteme, ali u okviru unapred utvrđenog koordinacionog sistema. Naravno, društvenjaci te stvari ne razumeju, teže je sa njima govoriti. Samo da kažem iz te oblasti, građanska država, čista građanska država je u suprotnosti sa autonomijom, jer teritorijalna autonomija u suštini iskazuje opredeljenje za davanje većih prava pojedinim grupama građana koji žive u okviru te teritorijalne autonomije.
Mi, socijalisti, upravo zbog poštovanja specifičnosti tradicija prostora Vojvodine opredeljujemo se za teritorijalnu autonomiju, svesni toga da određena grupa građana teritorije Republike Srbije dobija određena veća prava i da to nije onaj princip čiste građanske države. Mi se zato opredeljujemo sa ograničenjem, a to je da uvek dominantno bude rešenje za Republiku Srbiju, optimalno rešenje, a u okviru njega da se traži ravnomeran razvoj tih njenih delova. Hvala lepo.
(Poslanik Šešelj, s mesta: Replika.)

Ne možete, vi ste izazvali repliku. Žao mi je.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 62, protiv 87, uzdržano 18, nije glasalo 20, ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, još nisu sanirane posledice razbijanja SRJ, a isto tako razbijanja Republike Srbije. Iz samog predloga možete videti od čega polazi predlagač, od kojih to navodno sitnica i malih nadležnosti želi da preuzme vlast od Republike Srbije. Ne treba zaboraviti izjave čelnika novih autonomaša koji su nedavno rekli da hoće da Vojvodina bude republika.
Oni su nedavno govorili da im treba zakonodavna, sudska i izvršna vlast. Da nisu takve izjave davali, da se nisu zalagali za državu u državi, mogao bi im neko eventualno nešto i poverovati. Zamislite od čega polaze, kažu - dajte nam, poverite nam sada poslove biranja i imenovanja sudskih tumača. Šta vam to znači? Sutra ćete nam reći - dajte nam pravo, donećemo zakon po kome ćemo da biramo i sudije.
Zašto bi Vojvodina trebalo da bude izuzetak u odnosu na ostale krajeve? Ovde se, dame i gospodo narodni poslanici, radi o čistom prikrivenom, i po Srbiju veoma opasnom, separatizmu. U nizu aktivnosti koje je predložila i pokrenula Liga socijaldemokrata Vojvodine sa svojim predsednikom Nenadom Čankom, koji je istovremeno i predsednik Skupštine Vojvodine, ovaj predlog zakona ima čisto separatistički značaj.
Naime, ovde se u predlogu zakona proširuje navodno samouprava, koja vodi otcepljenju, a postoji i nedavna izjava Nenada Čanka koji je rekao da bi sedam velikih vojvođanskih opština: Kikinda, Zrenjanin, Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Vršac i Pančevo trebalo da dobiju status gradova koji bi im omogućio da postanu samostalne i bogate oblasti.
Dame i gospodo, ko je u ovoj državi Srbiji dao pravo nekome da oduzme pravo na mišljenje da bude bogato i Užice, Valjevo, Čačak, Surdulica, Niš i drugi krajevi, ko je dao to pravo nekome da zabrani da građani Srbije i misle o tome.
Sećamo se mi dobro onih autonomaša koji su bili država u državi.
Zamislite samo, da vam spomenem jedan primer, kada je ubijen turski ambasador u Beogradu, bez pokrajinskog sekretara za unutrašnje poslove, republički sekretar za unutrašnje poslove nije mogao da pošalje inspektora da vodi istragu da bi se nepoznati izvršilac otkrio.
Kada kažu - gde su i čije su to pare, gde su to i čiji su naši novci, bolje je da budu novci beogradski nego novosadski. Zamislite, južni Banat - moraće 200 km da se odlazi do Novog Sada iz Bele Crkve; zamislite da je za vreme vladavine po Ustavu iz 1974. godine, učenik koji je završio gimnaziju u Pančevu morao da polaže pet diferencijalnih ispita jer je takav bio sistem školstva u Vojvodini, a da oni iz Valjeva, iz Požarevca, iz Jagodine te probleme nisu imali. Pet difrencijalnih ispita je učenik gimnazije iz Pančeva morao da polaže na Fakultetu političkih nauka, a onaj iz Splita polagao je samo jedan diferencijalni ispit.
Čemu ovo vodi? Građani Vojvodine, a posebno bih želeo da se osvrnem na građane iz južnog Banata, više žele doći u pozorište beogradsko, nego novosadsko. Više vole doći na koncert u Sava centar, nego da idu u Spens. Ne daj bože da idu u bolnicu, bolje da idu u Klinički centar i na klinike u Beogradu, nego da idu 100 km, u Novi Sad.
Čemu ovo vodi. Igra je veoma opasna. Ja se sećam da su separatisti iz Hrvatske i Slovenije dolazili na tajna mesta i sastajali se na Fruškoj gori sa bivšim autonomašima...
(Predsednik: Vreme, vreme.)
... kako treba razbiti Republiku Srbiju i kako treba razbiti SRJ.
Nema nijednog opravdanog razloga da bi se ovi veoma važni državni poslovi poverili nekome. To bi vam značilo kao da detetu date žilet, ništa drugo, ili da mu date litar benzina i šibicu. Znači, to je rizik. A juče sam gledao moje Užičane kako glasaju za otcepljenje Vojvodine. Ne znam kako će ovo prihvatiti Užičani, a bilo je poslanika koji su glasali da se Vojvodina otcepi od Republike Srbije.
Mišljenja sam da je ovo očigledna prevara i jedan način kako da se na prikriven put izađe i dođe do države.