Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 151 narodni poslanik.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ratimir Svirčević, Dragan Jočić, Vladimir Dobrosavljević, Branimir Trajković, Rodoljub Šabić, Momčilo Trajković, Radoslav Veselinović, samo pre podne, a Milena Andrić i Vasilije Pavićević.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije; sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Nenad Čanak, predsednik Skupštine AP Vojvodine i dr Predrag Filipov, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, u svojstvu ovlašćenih predstavnika Skupštine AP Vojvodine, koja je podnela Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, a čije je razmatranje u toku.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", kao i predstavnike Udruženja porodica otetih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku dr Tomislavu Jovanoviću, izabranom sa izborne liste Demokratska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije, izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku dr Tomislavu Jovanoviću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru. (Aplauz.)
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANjU ODREĐENIH NADLEŽNOSTI AUTONOMNE POKRAJINE (nastavak)
Podsećam vas da smo raspravu o Predlogu zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine u pojedinostima prekinuli zbog nedostatka kvoruma, koji je konstatovan u toku glasanja o amandmanu na član 51, a koji su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić i Predrag Čanović.
Stavljam na glasanje amandman na član 51. Predloga zakona, koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Tomislav Nikolić i narodni poslanik Predrag Čanović.
Za 40, protiv 97, uzdržanih 27, nije glasalo 7, ukupno 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 52. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
(Iz Službe Skupštine upozoravaju da je preskočen jedan amandman na član...)
Preskočen je amandman na član 51.
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Tomić.
Predstavnik predlagača i Vlada nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li narodni poslanik Dragan Tomić želi reč? Izvolite, ima reč narodni poslanik Dragan Tomić.

Poštovana gospodo narodni poslanici, član 51. tretira jednu oblast koja je od posebnog interesa za Republiku Srbiju i predstavlja jedno od strateških obezbeđenja sigurnosti Republike Srbije. On govori o robnim rezervama. Postojećim propisima robne rezerve u Srbiji formira Republika i opštine. Njihov strateški značaj je razvijan iz više razloga.
Prvi i osnovni je sigurno - ukupna stabilnost, očuvanje stabilnosti resursa. Koji su to resursi? To je pre svega hrana. Ona je sadržana najviše u ovoj oblasti materijalnih rezervi. Poveravanjem ove nadležnosti Vojvodini, Republika Srbija možda najviše ovde odstupa od koncepta ekonomske politike i čuvanja strateških rezervi, koje su od najbitnijeg značaja za stanovništvo.
Da podsetim, to su pre svega žitarice, pšenica i kukuruz, uljarice, šećer, meso i mesne prerađevine, a naravno i druge vrste proizvoda pre svega, u vezanih za poljorivrednu proizvodnju.
Prenošenjem ove oblasti na autonomnu pokrajinu, sigurno se narušava i bezbednosna sigurnost Republike Srbije. Moram da kažem da ćemo na isteku ove kalendarske godine imati priliku, kao uža Srbija, da kupujemo od Vojvodine pšenicu, kukuruz, meso i mesne prerađevine, ulje i šećer.
Naravno, pored ovih strateških sirovina, tu postoje i druge, kao što su energenti, kao što su određene vrste materija u oblasti hemijskih proizvoda itd. Mislim da se ovde najdalje odstupilo od koncepta državnosti i stvorili su se uslovi za nešto što ponajviše Vojvodini daje atribute republike.
Postojećim zakonskim propisima ti elementi su nedostupni autonomijama i sa njima može samo da raspolaže Republika.
Na kraju svake fiskalne i ekonomske godine, Republika sabira svoje resurse, svoje viškove u proizvodnji, i pravi bilanse, a iz te oblasti izvozi te strateške sirovine i nabavlja one druge energente, kao što su sirovine za preradu lekova, kao što je nafta i naftni derivati, kao što su ostale vrste potrebnih sirovina za Republiku Srbiju i za rad privrede u Srbiji.
Donošenjem ovakvog člana zakona u ovom omnibusu mnogo toga je ugroženo. Mislim da i predlagač, a i onaj ko je dao saglasnost za ovakav član zakona, nikako ne vodi računa o interesima Republike Srbije.
Mi smo imali ovde izlaganje i premijera Đinđića o ekonomskoj politici Republike Srbije za 2002. godinu. Ona je dijametralno različita u odnosu na ovaj član zakona, jer je ovim direktno ugrožena ekonomska stabilnost Republike Srbije, dato je u ruke rukovanje važnim državnim resursima nekim drugim organima, u koje ja, da budem iskren, nemam poverenja i ne verujem da će ostvarivanje ove funkcije biti u interesu svih građana Srbije.
Prema tome, očekujem da prihvatite ovaj amandman i da odbijete ovo što ste predložili, jer imam utisak da niste ni razmišljali, a verovatno dobar deo poslanika i ne zna šta znače robne rezerve, pa predlažem da ovaj amandman prihvatite i da odbijete ovo što je predloženo u zakonu. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman koji je na član 51. podneo narodni poslanik Dragan Tomić.
Za 48, protiv 94, uzdržanih 28, nije glasalo 14, od ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 53. amandman je podneo narodni posalnik Predrag Čanović.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Predrag Čanović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 53. Predloga zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine  govori o ingerencijama autonomne pokrajine u regulisanju  oblasti sporta.
Poslanička grupa SSJ smatra da je ovaj član potpuno nepotreban i da ga u celosti treba brisati.
Naime, po našem mišljenju, ne postoje nikakvi opravdani razlozi da se za teritoriju AP na poseban način reguliše oblast sporta. Ta oblast se mora regulisati na potpuno jednak sistemski način na teritoriji celokupne Republike, a preko posebnog ministarstva za sport i omladinu.
Sport je oblast koja valjda treba da spaja ljude i narode, a ne da ih razdvaja. Bar je naše poimanje sporta takvo. Pročitaću samo jednu tačku iz člana 53. Predloga zakona. To je tačka 7) gde se kaže: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sporta: utvrđuje programe međunarodnih sportskih takmičenja od interesa za autonomnu pokrajinu".
Zar to ne predstavlja preuzimanje određenih državnih ingerencija? Program međunarodnih sportskih takmičenja valjda bi trebalo da uređuje država preko resornog ministarstva, a to je ministarstvo za sport.
Očigledno je da autonomna pokrajina pokušava da preuzme i neke državne ingerencije. Iz tog razloga, poslanička grupa SSJ smatra da ovaj član u potpunosti treba brisati, dakle, prihvatiti naš amandman.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Ima reč narodni poslanik Borislav Pelević, zamenik predsednika poslaničke grupe SSJ.

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici nevladinih organizacija, smatram da bi Narodna skupština trebalo da usvoji i da glasa za amandman dr Čanovića, koji je ispred stranke SSJ podneo na član 53. Predloga zakona o vraćanju nadležnosti AP Vojvodini.
Ovo govorim i kao narodni poslanik i kao sportski radnik. Kao što vam je poznato, u Srbiji ne postoji ministarstvo sporta, postoji samo Uprava za sport pri Ministarstvu prosvete i sporta, što nije isto.
Naravno, nije isto ni kada se radi o određivanju budžeta, koji se raspoređuje na određena ministarstva. Time najveću štetu imaju sportisti i svi oni koji se bave sportom i fizičkom kulturom. Ne treba zaboraviti da je sport u prošloj godini bio naša najuspešnija grana. U ekipnim sportovima smo postali najuspešnija nacija na svetu - košarka, rukomet, odbojka, vaterpolo. I ne samo u kolektivnim, nego i u pojedinačnim sportovima smo se visoko vinuli u prošloj godini, i to zahvaljujući samo entuzijazmu sportista i sportskih radnika.
I pojedinačni sportovi, kao što su kik-boks, karate, streljaštvo i tenis, nalaze se u samom svetskom vrhu. Smatram i ponovo kažem, da jedina grana u ovoj zemlji koja predstavlja naš najbolji izvozni program jeste sport. U situaciji kada nemamo republičko ministarstvo sporta, pojavljuje se predlog koji je definisan članom 53. ovog predloga zakona, gde se predviđa u tački 7) da pokrajina utvrđuje programe međunarodnih sportskih takmičenja, od interesa za autonomnu pokrajinu, kao da se radi o nekoj grani koja nema nikakve veze sa Srbijom i Jugoslavijom.
Tačka 9) kaže: "osniva pokrajinski zavod za sport i utvrđuje uslove za njegov rad", što znači da se samo pod drugim imenom, pod imenom zavoda, osniva pokrajinsko ministarstvo sporta.
Da li to, dame i gospodo narodni poslanici, znači da ćemo sutra na prvenstvima Evrope i sveta imati reprezentaciju Vojvodine, pod svojom himnom? (Glas iz sale: Znači.) Kaže neko iz Vojvodine - znači. Dobro, ali ne verujem da ćemo to moći da izvedemo na taj način.
Da li to znači da će separatno na prvenstvima Evrope i sveta učestvovati reprezentacija Srbije, reprezentacija Jugoslavije i reprezentacija Vojvodine?
Nadam da do toga nikada neće doći, nikada i neće doći, i zato predlažem zaista da se ovaj amandman dr Čanovića usvoji.
Još je crnje obrazloženje koje daje predlagač, kada kaže: "Nema nikakvog pravnog osnova za centralizovano uređivanje ove oblasti" (misli na sport), te bi sve ingerencije, koje imaju organi Republike, trebalo preneti da na teritoriji pokrajine obavljaju organi pokrajine".
Šta to znači, nego cepanje jedinstvene grane, sportske grane, jedinstvenog sporta, cepanje na nekoliko reprezentacija, na nekoliko ministarstva, na nekoliko saveza. Mislim da to nije dobro i mislim da to ne bismo smeli nikako da prihvatimo. Hvala na razumevanju.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Peleviću, podsetiću vas kao sportistu da se decenijama unazad u ovoj zemlji organizuju sportska takmičenja na nivou opštine, grada, regiona, pokrajine, Republike, kao i na nivou savezne države.
U članu 53. postoji rečenica u kojoj se kaže da autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sporta, preuzima na sebe realizaciju određenih prava, odnosno raspolaganje pravima i realizaciju obaveza koje proizilaze iz zajednički utvrđenih sloboda. Taj zakon nije promenjen i stoga ste vi u potpunosti pogrešili tražeći argumentaciju za amandman koji je predstavnik vaše stranke podneo.
Nema smisla pričati o reprezentaciji Vojvodine u trenutku u kojem istovremeno kao argument koji treba da održi centralizaciju našeg sporta pominjete odbojkašku reprezentaciju. Upravo je Vojvodina ili u kompletnom smislu Novi Sad doneo sve one trenutke uspeha i slave našem društvu, koje između ostalog koristite pokušavajući da odbranite jedan svoj politički stav koji je legitiman, ali koji nema uporište u ovom članu.
Govori se o sportskim takmičenjima koja su od regionalnog i pokrajinskog značaja. Podsetiću vas na brojne regate koje se održavaju svake godine i o kojima država do sada nije brinula na način na koji bi recimo, to mogla da učini pokrajina, s obzirom da su one za pokrajinu od velikog značaja, a za državu od minimalnog. Mislim, recimo, na biciklistička takmičenja, trke koje su organizovane poslednjih nekoliko godina i koje su bile potpuno zapostavljene zbog brojnih problema, a ne zbog toga što neko o njima nije želeo da brine.
Ako pokrajina iz svojih sredstava, na osnovu ovog zakona i korekcije koju je Vlada učinila, obezbedi finansijsku pomoć i realizaciju nekog takmičenja, zašto tako nešto ne omogućiti, jer mislim da niste u pravu kada ste se poslužili jednom dosta rigidnom argumentacijom, pogotovo ne zbog toga što se bavite sportom i znate da se oduvek u ovom društvu negovao sportski duh koji je sam po sebi imao i lokalni karakter. Bez takve vrste takmičenja nema ni uspešnog sporta.
Mislim da moramo podržati ovaj član zakona zato što on zapravo afirmiše onu vrstu sportskog takmičenja i organizacije, koja je sama po sebi bila u nepovoljnom položaju zbog našeg stava da se mora ukinuta republičko ministarstvo sporta, koje samo po sebi nije posvetilo potrebnu pažnju onim oblastima sportskog života kojima je moralo da se bavi do sada.

Pravo na repliku narodni poslanik Borislav Pelević.

Dame  i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Jovanoviću, očigledno je da se niste nikada bavili sportom i da ne razumete dovoljno problematiku sporta. Ja sam se bavio sportom duže vremena, a trenutno sam član Predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i jako su mi dobro poznati svi problemi u sportu u Jugoslaviji.
Ne osporavam to što ste vi rekli, da je Vojvodina dala neizmeran doprinos razvoju sporta u Srbiji. Naravno, ali isto toliko koliko i svi drugi krajevi Srbije. Ovde se radi o nečemu drugom. Ovde se jedinstva država Srbija želi pocepati baš preko sporta i to uvek ide najlakšim putem. Dakle, upozoravam na opasnost koja je sadržana u članu 53, posebno na tačke 7) i 9), kao i na obrazloženje, gde se kaže da sve ingerencije koje danas ima Uprava za sport, odnosno Ministarstvo sporta Srbije, treba preneti na pokrajinske organe i na pokrajinski zavod za sport, što znači na pokrajinsko ministarstvo sporta. To je ono na šta ukazujem; u svakom slučaju mi, takođe, u svim sportskim granama imamo vrsne sportiste i sportske radnike iz Vojvodine i tako treba i da ostane.
Zar treba dozvoliti da se jedan jedinstveni sport Srbije pocepa na nekoliko saveza, na nekoliko ministarstava, a o tome se upravo radi u Predlogu ovog zakona, naročito po članu 53, i o tome sam govorio. Jedinstvena država se najlakše cepa preko cepanja jedinstvenog sporta, jedinstvene informativne delatnosti i svega onoga što kreće kao početak, da bi se na kraju završilo sa nekakvim ustavotvornim skupštinama i sa pravljenjem ustava; jer oni prave ustav svakako. Oni prave nacrt ustava - 14 stranaka iz Vojvodine i iz nevladinih organizacija prave nacrt ustava. Kao što znate, ustav nije osnovni akt pokrajine, nego je statut osnovni akt pokrajine, a ustav je osnovni akt Republike; o tome se radi gospodine Jovanoviću.