Za reč se javio narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo poslanici, narodni poslanik Socijalističke partije Srbije gospodin Rade Bajić takođe je podneo amandman, i ja ću šire govoriti umesto njega, pošto je  trenutno odsutan; procenio sam da je u ovom trenutku važno da se uključimo u raspravu povodom amandmana narodnog poslanika gospodina Čanovića. Oni su suštinski skoro isti, amandman gospodina Radeta Bajića i Čanovića, upravo zbog sledećeg: kada govorimo o sportu, uglavnom, svakome od nas je u glavama profesionalni sport.
Međutim, za jednu državu, za svaku porodicu, amaterski sport ima višestruko značajniju ulogu, jer vaspitava mlade. Omladina koja se okreće sportu, omladina koja putem sporta nauči na kolektiv, na to da ima pravo da očekuje da može na nekoga da se osloni i da neko može da se osloni na njega u odlučujećem trenutku, takva omladina koja se kroz sport razvija je omladina koja će sutra biti kvalitetan student, kvalitetan radni čovek, otac svoje porodice i građanin ove zemlje.
Zbog toga jeste izuzetno važno za jednu zemlju da u oblasti sporta ima svoje ministarstvo sporta. Mi smo se zbog toga zaista žestoko protivili, ali nismo mogli da ubedimo većinu tadašnjeg DOS-a od 176 poslanika, da Ministarstvo sporta i omladine mora da opstane. Umesto da imamo ministarstvo sporta i omladine, koje će se na nivou Republike Srbije jedinstveno, pre svega, brinuti o amaterizmu u sportu, mi sada dobijamo Predlog omnibus zakona koji u članu 53. faktički nigde ne spominje Republiku Srbiju, ni SRJ, i jednostavno ide ka tome da potpuno na teritoriji Vojvodine, kao delu Srbije, organizuje, u suštini, ovaj vid društvenog života. Čarapa se definitivno, čarapa mislim ustav, para do kraja članom 53.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 55, protiv 95, uzdržanih 27, nije glasalo 12, ukupno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 53. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kakve su stvarne namere predlagača Skupštine AP Vojvodine vidi se i kroz oblast sporta, o kojoj je bilo reči u prethodnom amandmanu. Ispred poslaničke grupe SRS na ovaj član sam podnela amandman, gde  tražimo da se brišu određene tačke, i upravo te tačke za koje smatramo da je neophodno da se izbrišu iz člana u kome se govori o sportu, govore u prilog onome što iznosi SRS neprekidno za ovom govornicom, a to je da su namere separatista iz Vojvodine da ovakvim predlogom zakonom sebi omoguće buduće ustavno ustrojstvo severne srpske pokrajine, da izvrše secesiju i izdvajanje Vojvodine iz ustavno-pravnog poretka Srbije.
Što se tiče ovog člana, da su namere predlagača takve - secesionističke, autonomaške, ne samo da govore ovi članovi u kojima se traži da u oblasti sporta autonomna pokrajina utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za organizovanje sportskih takmičenja, već i tačka 7) za koju mi tražimo da se briše: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sporta: utvrđuje programe međunarodnih sportskih takmičenja od interesa za autonomnu pokrajinu".
Sada ću vam reći ono što mi srpski radikali neprekidno ponavljamo, a to je da je interes građana na teritoriji cele Srbije jedinstven, i tako treba da bude i u ovoj oblasti. To, da apsolutno nisu tačna obrazloženja zbog kojih se odbija ovaj amandman SRS, argumentovano ću vam, kroz nekoliko primera, ilustrovati: naime, do sada je svima vama poznato da su interesi građana, pojedinaca i sportskih klubova sa teritorije AP Vojvodine u oblasti sporta ostvarivani u okviru republičkih sportskih saveza, za svaki sport pojedinačno, i u okviru saveza na nivou SRJ.
Sada se postavlja pitanje, zašto to sada traži autonomna pokrajina, ako će oni reći da to nije ono za šta ih mi optužujemo, kada su do sada građani i sportski klubovi, dakle pojedinci, imali apsolutnu mogućnost da se preko sportskih saveza na nivou Republike i na nivou SRJ afirmišu.
Sport je toliko afirmisan decenijama na teritoriji AP Vojvodine, samo ako pogledate nekoliko sportova pojedinačno videćete da nisu baš prave namere predlagača, kako oni žele da se predstave, već da kroz ovakve tačke ovako predloženog člana zatraže da u dogledno vreme budu članovi evropskih i svetskih sportskih asocijacija, kao što su UEFA, FIBA, FIFA. Sada će prvo da traže da organizuju sportska takmičenja, a onda će u tom procesu svoje secesije i zalaganja da Vojvodina postane republika uraditi sve ovo ostalo.
Dakle, sport je toliko afirmisan i AP Vojvodina, klubovi i pojedinci su imali tako značajnu ulogu da, recimo, ako pogledate Vaterpolo klub "Bečej", koji deluje i delovao je u okviru Vaterpolo saveza Jugoslavije, ne samo što je postigao izvanredne i veoma velike rezultate na međunarodnim sportskim takmičenjima, nego je Vaterpolo klub "Bečej", dakle i grad Bečej, opština, organizovao susret za četiri najbolja vaterpolo kluba u Evropi.
Recimo, ako pogledate našu rukometnu ligu, videćete da je polovina klubova iz Vojvodine u rangu najboljih takmičara u ovom sportu. Na primer, Rukometni klub "Jugović" iz Kaća, osim što je postigao izvanredne rezultate na međunarodnim sportskim takmičenjima, imao je mogućnost da, delujući u okviru Republičkog rukometnog saveza, organizuje značajna takmičenja.
Ako pogledate SPENS, koji je izgrađen 1981. godine za svetsko prvenstvo, videćete da niko nije izmestio taj veliki sportski centar.
Ako pogledate da su naše reprezentacije, kako omladinska, tako i prva "A" reprezentacija (fudbalska, košarkaška) išle na pripreme u Veternik, na Palić, organizovane su velike sportske manifestacije gde je učešće uzela naša "A" reprezentacija, videćete da nikako nije bila zapostavljena AP Vojvodina i da su stvari krenule u drugom pravcu, u onome o kojem mi govorimo i upozoravamo našu javnost.
(Predsednik: Zahvaljujem vam se na diskusiji. Prekoračili ste vreme.)
Dolazimo do toga da će ovakvim svojim postupcima DOS-ovska vladajuća većina u Skupštini Srbije omogućiti autonomašima iz Vojvodine baš ono što ste omogućili Čoviću. Kada govorimo o sportu, dok se sve te stvari dešavaju na Kosovu i Metohiji, gde su Srbi obespravljeni narod, isto tako ćete uz pomoć vaše glasačke mašine dati mogućnost Čanku i njegovim separatistima da svaku oblast uređuju kako žele.
(Predsednik: Upozoravam vas na vreme.)
Za to vreme potpredsednik Vlade, zadužen za Kosovo i Metohiju, se rekreira kroz organizovanje košarkaških turnira. Jasno nam je kuda Srbija ide sa ovakvim zakonima i sa ovakvom DOS-ovskom većinom.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, bio sam sportista, ne baš vrhunski, ali to se valjda i ne očekuje od svakoga ko se bavi sportom. U međuvremenu sam počeo da se bavim politikom i nisam sportski radnik. Smatram da niko ko se bavi politikom ne sme da bude sportski radnik, a mi imamo takvu situaciju da nam se u sport mešaju i pripadnici MUP-a i da se u odnosu prema sportu ništa nije promenilo onoga dana kada je promenjena vlast.
Najgori ljudi u sportu su političari, a možda su gori od njih političari policajci. U oblasti koja je dragulj izvoznih poslova, kako je neko možda malo grublje nazvao, u oblasti u kojoj se okreće ogroman novac, čim vidite političara, znajte da tu nikada zakona neće biti, nikada poštivanja zakona.
Sport treba privatizovati, prepustiti ga onima koji u njega žele da ulažu; država da kontroliše odnose, a gde će sportista da se takmiči, kako će biti organizovana njegova takmičenja, hoće li biti gledalaca ili ne, što bi to interesovalo političare, i uvek one koji su na vlasti. Mi ovde imamo političare koji drže čitave fudbalske klubove. Mi ovde imamo političare koji drže agencije za prodaju fudbalera. Oni svi sede u Narodnoj skupštini i tobož o važnim stvarima ovde odlučuju, a čim izađe i dođe u domet mobilnog telefona, on priča koga ima za prodaju, koliko taj košta i koliki je njegov procenat.
Nema kod političara interesa za sport. Ima interesa samo da ostvare što više glasova, da se deci nametnu kao ljudi koji o njima brinu. Baš nas političare briga o tome koji će klub da uspe. Ono jedino što nosite u srcu od deteta, kao navijač, to je valjda sav interes političara prema sportu.
Sada se pronašla Skupština AP Vojvodine kao dušebrižnik o sportu u Vojvodini, pa tačka 1) kaže: "utvrđuje interes građana (autonomne pokrajine) "u oblasti sporta". Sada će pojedinačno dva miliona građana da se izjašnjava pred autonomnom pokrajinom, kao pred anketnim odborom, koji je njihov interes u oblasti sporta!
Njihov interes je da deca mogu da se bave sportom, da kasnije o razvoju brinu stručni treneri i da dete koje je vrhunski talenat, kada se oduži onima koji su ga školovali, na tome zaradi, jer je život sportista veoma kratak, a iskušenja su ogromna; jedna povreda pred vrhunsko takmičenje na kome se očekuje da postavite svetski rekord, liši vas cele karijere; jedna povreda vas isključi iz polusezone u svom klubu i više ne možete da zaradite novac; nigde nisu osigurani; nijedan klub im ne isplaćuje ono na šta se ugovorom obaveže i živi se na obećanjima; mešetari uzimaju novac. Sada će mešetara da ima i u Vojvodini.
Šta će Vojvodina - da igra neku svoju ligu? Tu će biti kvaliteta? Na nivou Jugoslavije ne možete da pronađete dovoljno klubova da igraju u ligi u bilo kom ozbiljnijem sportu, a sada će Vojvodina da utvrdi svoj interes i da ima ligu, ili će da igra ligu sa Mađarskom, Rumunijom. Šta ako neko u Skupštini Vojvodine većinom utvrdi da nije interes građana autonomne pokrajine da igraju ligu sa Srbijom, nego će igrati ligu ili sami ili će igrati sa nekim u inostranstvu. Ako idete na utakmice u kojima igraju klubovi iz Vojvodine i klubovi iz onog drugog dela Srbije, vi već možete da čujete divljanje koje šire političari i prenose na sportski teren.
Samo da vas ne podsećam, da je ona Jugoslavija, komunistička, propala najpre na sportskim terenima. Prvi su rat poveli navijači i nikada ga nisu prekinuli. Ko je imao prilike da posmatra prenos košarkaške utakmice Cibona-Partizan, video je da se ništa nije promenilo i da su sva vaša ljubljenja sa Hrvatima pala u vodu na onoj utakmici. Hrvatska je organizovala da navijači dođu i da masakriraju košarkaše Partizana. Sada ih ubedite da igraju Ligu jadransku sa Hrvatima, koji ih onako dočekuju. Pojavio se i Kutiljero u Vojvodini, a vi ovde pričate priče, usvajate amandmane, obezbeđujete kvorum. Pojavio se onaj Kutiljero...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, zahvaljujem vam se na diskusiji i upozoravam vas da ste prekoračili dozvoljeno vreme.)
Vas moja diskusija sigurno nije navela da mi se za bilo šta zahvaljujete, ali je moja diskusija bila iskrena i tačna, samo vi nastavite da igrate košarku; jedni stavite dres Jugoslavije, a jedni Srbije, pa igrajte, znojte se tamo; matora čičišta kao ja, debela, pokazuju decu za to vreme, vrti se reklama "fast" cigare, pozdrav iz Rovinja, "ronhil", viski se pokazuje na sve strane...

Gospodine Nikoliću, vreme i tema.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman na član 53. koji je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.
Za 49, protiv 86, uzdržanih 26, nije glasao 21, ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 53. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Rade Bajić.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana nije u sali.
Da li neko drugi želi reč? (Da.) Izvolite, narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Rade Bajić je, inače, jedan od poznatijih sportista u Vojvodini, naravno da ima mnogo motiva da prouči član 53. omnibus zakona. On je u svom amandmanu zahtevao da se tačke 7) i 10) brišu, a suština je u sledećem - više puta za ovom govornicom  ukazivano je na ustavne odredbe člana 71. i 72. i oblast upravnog nadzora. Po ustavnim odredbama, upravni nadzor Republika Srbija ne može da prenosi ni na jednu instituciju na delu svoje teritorije, isključivo mora da zadrži pravo, ukoliko želi da bude celovita i jedinstvena Republika, da ona vrši upravni nadzor.
Ovde imamo i jednu nelogičnu spregu.U početku se kaže: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sporta", pa se navodi šta se sve radi, jednostavno, treba da radi sve kao zasebna država. Tačno je to da se navodi u skladu sa zakonom, a naravno ne kaže se kojim zakonom. Pretpostavka je republičkim Zakonom o sportu. Ali, član 10. Predloga zakona govori: - "vrši upravni nadzor nad radom organizacija i pojedinaca u oblasti sporta sa teritorije autonomne pokrajine." Rezultat je potpuno jasan. Ako postoji republički zakon po kojem će organi AP Vojvodine raditi sve što treba da rade od utvrđivanja interesa građana sa teritorije pokrajine, do načina utvrđivanja i ispunjavanja uslova znači, svega što se može pomisliti u oblasti sporta. Ako oni istovremeno vrše upravni nadzor, to će sve biti potpuno nespojivo sa nekom celovitom politikom. Moguće da bude nespojivo sa celom tom politikom na nivou Republike Srbije.
Prema tome, ovaj amandman je potpuno jasan. Ovim amandmanom narodni poslanik Rade Bajić ukazuje da se krše članovi 71. i 72. Ustava. Bez obzira na to što se članom 53. poziva da se postupa u skladu sa zakonom, istovremeno se onima koji treba da u skladu sa zakonom dejstvuju, stavlja u ruke instrument upravnog nadzora, da oni sami procenjuju da li dejstvuju po važećem zakonu ili ne, a ne Republika i Republička skupština, koja je taj zakon donela.
Naravno, u celom tom kontekstu tačka 7) koja govori o međunarodnim sportskim takmičenjima je tačka koja izaziva zebnju. I u minulih 10 godina forsirala se regionalna i prirodna saradnja između Mađarske, Rumunije i dela Srbije u Vojvodini. Kada se ta međunarodna saradnja može da odigrava mimo republičkih institucija, pa i zbog upravnog nadzora, to onda može da miriše na određenu internacionalizaciju događanja na teritoriji Vojvodine, a i u oblasti sporta.
Jednostavno, ovo je jedan od poslednjih članova koji pokušava jedan značajni deo opozicije ovde da promeni. Čarapu ste dobro oparali, skoro je doterali do kraja. Ovim članom 53, nažalost, i šumarstvo, i vodoprivreda, i stočarstvo, urbanizam, prostorno planiranje i sve što u domaćinskoj državi, što domaćinska kuća vodi na nivou cele kuće, a ne na nivou dela kuće, otišlo je. Nemojte da ode i ovaj deo koji je vezan za jednu značajnu društvenu aktivnost, koja je i te kako značajna za vaspitavanje budućih generacija koje treba da nose ovu državu. Hvala lepo.

Hvala. Da li se o ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 51, protiv 78, uzdržanih 27, nije glasalo 22, ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 54. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Gordana Pop-Lazić, Petar Petrović i Dragan Todorović.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko prijavljuje za reč? (Da.) Izvolite. Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima u više navrata je potencirao da smo apsolutno protiv donošenja ovakvog jednog zakona, jer je on protivustavan. Samo Ustav može da utvrdi nadležnosti autonomne pokrajine, ali smo svejedno amandmanima reagovali na gotovo sve oblasti koje ovaj zakon tretira. Ovo je poslednja oblast od ukupno 24 koliko ih ima i koje se ovim zakonom regulišu.
Član 54. reguliše polaganje pravosudnih ispita, gde se autonomnoj pokrajini utvrđuje kao poverena nadležnost da uređuje polaganje pravosudnog ispita za lica koja imaju prebivalište na teritoriji autonomne pokrajine, kao i da obrazuje ispitni odbor. Mi se pitamo zašto samo za lica koja imaju prebivališta na teritoriji AP Vojvodine? U obrazloženju predlagač kaže da je ovo potrebno iz razloga racionalnosti i ekonomičnosti, odnosno da pravnicima bude bliže i jeftinije, jer je Novi Sad bliži nego Beograd, da tamo pred ispitnom komisijom polažu pravosudni ispit.
Taj razlog je neprihvatljiv i neodrživ. Pravnicima iz Vršca, Kovina, Alibunara, pa i ovima iz, recimo, Iriga i Mitrovice mnogo je bliži Beograd nego Novi Sad. S druge strane, ovima u Šapcu bliži je Novi Sad nego Beograd. Ako su hteli tako nešto, nije trebalo da barem postoji ova odredba da je samo za lica koja imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine neophodno da pravosudni ispit polažu u Novom Sadu.
To je obrazloženje koje daje predlagač, a Vlada, kao argument za neprihvatanje amandmana, inače mi tražimo potpuno brisanje ovog člana 54, kaže da je Zakonom o pravosudnom ispitu i inače predviđeno da se može obrazovati više ispitnih odbora. To je tačno. I danas u Beogradu postoje dve ispitne komisije, dva ispitna odbora; ne postoji razlog da se ne formiraju tri ili četiri komisije onoliko koliko je potrebno. Ne vidimo nikakvu smetnju da ta ispitna komisija ode, recimo, u Novi Sad ili u Niš, odnosno približi se onima koji treba da polažu pravosudni ispit.
Ali, ne zaboravimo da se ta komisija obrazuje u Beogradu, da je obrazuje Ministarstvo pravde, i prosto ne mogu da verujem da Ministrstvo pravde nije u stanju da takav posao uradi, da eventuelno prevaziđe taj problem, nego je potrebno da se potpuno ratosilja te brige i da na AP Vojvodinu prebaci taj posao oko obrazovanja ispitnog odbora i polaganja pravosudnog ispita.
Nije u tome stvar. Stvar je u tome što tu ima i nešto malo novaca, malo više novaca, a za one koji polažu pravosudni ispit to uvek košta, i to je dobar prihod za budžet Skupštine AP Vojvodine.
Imajući u vidu sve ove oblasti koje su spomenute u ovom zakonu, i to da ste, recimo, čak predvideli članom 37. da se u oblasti transporta, distribucije i korišćenja prirodnog gasa, obrazuje ispitni odbor za polaganje stručnog ispita u Novom Sadu, zatim za geološka istraživanja u oblasti rudarstva - vidimo da vi u stvari pripremate teren za stvaranje situacije koja bi samo bila prihvaćena posle, eventualno, nekih ustavnih promena. Već godinu dana se priča o ustavnim promenama, iako ste obećavali izbore nakon godinu dana od prošlih izbora, rekli ste za godinu dana novi demokratski izbori pod vašom kontrolom, da se vidi kako narod misli i šta hoće, dovoljno vam je godinu dana da pokažete da ste vredni, pametni i sposobni, da je Srbija krenula napred, a sada opet čujemo iz jednog tabora, predsednika SRJ - treba prvo izbori za ustavotvornu skupštinu, pa onda promene ustava...
(Predsednik: Tema i vreme.)
Govorim o temi, naravno, a iz drugog tabora, DS-a, kažu da nisu potrebni izbori više nikada. Narod je jednom rekao, izabrao DOS da dođe na vlast, da uređuje sve oblasti društvenog života i izbori nam ne trebaju, čak ni 2004. godine, kada bi trebalo da budu redovni izbori.
Znači, do donošenja tog nekog novog ustava, koji je visio o dugačkom štapu, kada, kako i šta, da sve što treba prebacimo na AP Vojvodinu; i već ste ovde u diskusiji, u više navrata, a meni je to zasmetalo, imputirali ste samo naziv Vojvodina, bez prefiksa AP, imputirajući tako onaj užas od Srbije, da polako građanima ulazi u uši da postoji uža Srbija i da postoji tamo neka Vojvodina koja nije u sastavu Srbije, ne bi li to mnogo lakše građani Srbije podneli onog momenta kada budete dobili ...
(Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, upozoravam vas na prekoračenje vremena i na temu.)
... da se AP Vojvodina odvoji iz sastava Republike Srbije.