Dame i gospodo narodni poslanici, ovim predlogom da se uvede novi institut u našoj pravnoj praksi kao ombudsman ruši se jedinstveni pravni sistem i SRJ, a ujedno i Republike Srbije. Srpska radikalna stranka je predložila, imajući u vidu Ustav SRJ i Ustav Republike Srbije, da ovaj institut nije ustavom predviđen i ne može ni u kom slučaju biti poveren, odnosno ne može biti ustanovljen u AP Vojvodini kao jedan od instituta u pravnom sistemu.
Kada je u pitanju ova institucija treba reći, da je ombudsman funkcioner koga bira parlament, sa zadatkom da kontroliše i vrši nadzor nad radom organa uprave i kao čuvar prava građana on ima svoje korene još u dalekoj prošlosti.
Pre svega, prvi put se ombudsman pojavio u Kini kada su bili tzv. mandarini koji su čuvali prava građana, a kasnije se ombudsman javio kao institucija, osnovan u Švedskoj 1809. godine, da bi kasnije i druge zemlje, kao što je Novi Zeland, Švajcarska, Finska, Norveška, Danska, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i neke druge zemlje, uvele naziv ombudsman.
Obzirom da je ombudsman jedan institut koga osniva i bira parlament, nema govora o tome da ombudsman mogu sada osnivati i vatrogasna dobrovoljna društva ili mesne zajednice. Osnovna svojstva i ustanove ombudsmana su: prvo, on je organ parlamenta u čije ime vrši nadzor nad radom organa uprave; drugo, on svojim radom ni u čemu ne zadire u ostale, već postojeće, odluke i nadzor; treće, on nije ovlašćen da menja ili ukida akte organa uprave; on može samo da iznosi mišljenja, ubeđuje, kritikuje i savetuje, da traži uklanjanje nedostataka i eventualno zahteva kažnjavanje krivaca; četvrto, ombudsman je samo jedan u nizu organa koji vrši nadzor nad zakonitošću rada uprave, ali je jedini koji u izvesnoj meri ceni i celishodnost ovog organa, upuštajući se u datom slučaju i u ocenu korišćenja diskrecionih ovlašćenja.
On je organ kome se građani mogu lako, bez posebnih formalnosti i bez troškova, obraćati za brzu i efikasnu intervenciju. Sa druge strane, on je ovlašćen da postupa i po sopstvenoj inicijativi. U svom radu ombudsman se najčešće koncentriše na ispitivanje relativno sitnih slučajeva, manjih grešaka u radu organa uprave i službenika. On gotovo nikada ne interveniše povodom krupnih i očigledno velikih povreda zakona, odnosno prava građana. Ovakve povrede spadaju u nadležnost i isključiva prava nadležnih sudova.
Njegov zadatak je mnogo suptilnije prirode i sastoji se u zauzimanju stava, iznošenju mišljenja i kritikovanju velikog broja manjih povreda prava i pravičnosti, koje uzete zajedno mogu da budu od znatnog negativnog uticaja na rad organa i službenika. Uloga ombudsmana je u osnovi dvostruka. On sa jedne strane treba da bude zaštitnik prava građana, a sa druge strane, međutim, njegovo postojanje je istovremeno u interesu države i njenih organa.
Dakle, Ustav Republike Srbije i Ustav SRJ ne propisuju još uvek ovaj institut i mi takav institut nemamo, pa kada ga bude SRJ imala i kada budemo tu instituciju u ustavu imali, kada to bude propisano Ustavom Republike Srbije tada možemo govoriti, ali samo o državnom republičkom ombudsmanu.
Ovo pravo nije prenosivo i ne može se, kao prethodno pitanje za ostvarivanje autonomaških interesa, odmah formirati njihov ombudsman da bi mogao kasnije da preuzme nadzor nad organima uprave, a da isključi nadzor republičkih organa.
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ako hoćemo u Evropu, ne možemo na ovakav način. Bez gusala i srpske frule ne možemo ići u Evropu.