PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 04.02.2002.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

8. dan rada

04.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 16:25

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kroz član 56. ogleda se apsurdnost Predloga zakona i strašna želja predlagača, koju Vlada Srbije nije uspela da sputa i da uvede u ustavne i zakonske okvire. Da vas podsetim, a one od vas koji ne čitaju Predlog zakona da  upoznam, da ovaj član Predloga zakona predviđa da autonomna pokrajina bliže uređuje sadržinu i izgled pečata pokrajinskih organa, organa jedinice lokalne samouprave i pravnih lica koja vrše upravna ovlašćenja, a imaju sedište na teritoriji autonomne pokrajine, i tačka 2) - daje saglasnost na sadržinu i izgled pečata. Stav 2. kaže: da se posao iz stava 1. tačke 2) vrši kao poveren.
Ima u našem narodu objašnjenje kada se preuzme totalna vlast, onda se obično kaže - kadija te tuži, kadija ti sudi. Pogledajte ovaj član zakona - autonomna pokrajina uređuje sadržinu, oblik, izgled i veličinu pečata, a posle toga daje saglasnost na urađeni pečat.
Ima li tu igde bilo kakve kontrole? Da li to još ima negde da onaj ko odredi kako to treba da izgleda u poslednjoj instanci i utvrđuje da li je urađeno kako treba da izgleda? A kome će da se žali onaj kome nadležni organ autonomne pokrajine ne odobri pečat, čak i ako je u skladu sa uslovima koje je on sam postavio?
Ili, ko će da zaustavi oblik pečata koji nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa zakonima, ako autonomna pokrajina da saglasnost na takav pečat?
Mi smo amandmanom išli na stav 2. ovog člana i rekli da se on briše, odnosno da zakon izgleda tako kako bi trebalo da izgleda, ovaj stav 2. ne bi ni postojao.
Čitav zakon bi se odnosio na poslove koji su isključivo povereni. Još jednom vas podsećam, zakonom možemo samo da odredimo koji su poslovi povereni, a to znači da ne treba izdvajati pojedine stavove ili pojedine članove ovog zakona. U zakonu treba da budu navedeni poslovi koji se poveravaju.
Statut autonomne pokrajine određuje koji su poslovi nadležnost autonomne pokrajine. Zakon se u to ne meša, niti može, niti sme Narodna skupština, time što će neki posao da označi kao poveren, da neki drugi utvrdi kao posao koji je nadležnost AP Vojvodine. To nije naš posao. Naš je posao da za sve poslove koji posle ovog zakona počnu da se obavljaju na teritoriji autonomne pokrajine utvrdimo da su povereni, za sve poslove, a statut AP i Ustav Srbije da utvrde koji su poslovi nadležnost autonomne pokrajine.
Dakle, zaista bi mogla autonomna pokrajina kao povereni posao da utvrđuje izgled pečata i da daje saglasnost na pečat, ali to važi za svih 70 članova ovog predloga zakona, sve su povereni poslovi. Zato smo menjali naziv zakona i tražili da on bude predlog zakona o poveravanju određenih poslova autonomnoj pokrajini, pošto je to naša mogućnost i naša nadležnost.
Ovo što se Narodna skupština usudila da autonomnoj pokrajini procenjuje šta je njena nadležnost, a šta je njen povereni posao, to je naše mešanje u ono na šta nemamo pravo. Ovaj predlog zakona pred Ustavnim sudom Srbije kada se konstituiše, a kada će ne znamo, jednog dana će sigurno biti konstituisan, oboriće prvi pokretač inicijative za ocenu ustavnosti. To je sasvim jasno, ali vi idete dalje, gurate.
Vrata ne samo da su zaključana, zazidana su, a vi našom glavom, narodnom, udarate u ta vrata, a stojite po strani i čekate kada jedna glava pukne da zamenite drugom i računate pašće, otvoriće se ta vrata jednog dana. Na protivustavan način ne donose se zakoni. Na nezakonit način ne vodi se država. To bi trebalo da znate ako ste bar jednu knjigu iz političke teorije pročitali.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 34, protiv 81, uzdržanih 20, nije glasalo 19, ukupno 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 57. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Petar Jojić, narodni poslanik Zoran D. Nikolić i zajedno narodni poslanici Jovan Deretić i Zoran Novaković.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim predlogom da se uvede novi institut u našoj pravnoj praksi kao ombudsman ruši se jedinstveni pravni sistem i SRJ, a ujedno i Republike Srbije. Srpska radikalna stranka je predložila, imajući u vidu Ustav SRJ i Ustav Republike Srbije, da ovaj institut nije ustavom predviđen i ne može ni u kom slučaju biti poveren, odnosno ne može biti ustanovljen u AP Vojvodini kao jedan od instituta u pravnom sistemu.
Kada je u pitanju ova institucija treba reći, da je ombudsman funkcioner koga bira parlament, sa zadatkom da kontroliše i vrši nadzor nad radom organa uprave i kao čuvar prava građana on ima svoje korene još u dalekoj prošlosti.
Pre svega, prvi put se ombudsman pojavio u Kini kada su bili tzv. mandarini koji su čuvali prava građana, a kasnije se ombudsman javio kao institucija, osnovan u Švedskoj 1809. godine, da bi kasnije i druge zemlje, kao što je Novi Zeland, Švajcarska, Finska, Norveška, Danska, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i neke druge zemlje, uvele naziv ombudsman.
Obzirom da je ombudsman jedan institut koga osniva i bira parlament, nema govora o tome da ombudsman mogu sada osnivati i vatrogasna dobrovoljna društva ili mesne zajednice. Osnovna svojstva i ustanove ombudsmana su: prvo, on je organ parlamenta u čije ime vrši nadzor nad radom organa uprave; drugo, on svojim radom ni u čemu ne zadire u ostale, već postojeće, odluke i nadzor; treće, on nije ovlašćen da menja ili ukida akte organa uprave; on može samo da iznosi mišljenja, ubeđuje, kritikuje i savetuje, da traži uklanjanje nedostataka i eventualno zahteva kažnjavanje krivaca; četvrto, ombudsman je samo jedan u nizu organa koji vrši nadzor nad zakonitošću rada uprave, ali je jedini koji u izvesnoj meri ceni i celishodnost ovog organa, upuštajući se u datom slučaju i u ocenu korišćenja diskrecionih ovlašćenja.
On je organ kome se građani mogu lako, bez posebnih formalnosti i bez troškova, obraćati za brzu i efikasnu intervenciju. Sa druge strane, on je ovlašćen da postupa i po sopstvenoj inicijativi. U svom radu ombudsman se najčešće koncentriše na ispitivanje relativno sitnih slučajeva, manjih grešaka u radu organa uprave i službenika. On gotovo nikada ne interveniše povodom krupnih i očigledno velikih povreda zakona, odnosno prava građana. Ovakve povrede spadaju u nadležnost i isključiva prava nadležnih sudova.
Njegov zadatak je mnogo suptilnije prirode i sastoji se u zauzimanju stava, iznošenju mišljenja i kritikovanju velikog broja manjih povreda prava i pravičnosti, koje uzete zajedno mogu da budu od znatnog negativnog uticaja na rad organa i službenika. Uloga ombudsmana je u osnovi dvostruka. On sa jedne strane treba da bude zaštitnik prava građana, a sa druge strane, međutim, njegovo postojanje je istovremeno u interesu države i njenih organa.
Dakle, Ustav Republike Srbije i Ustav SRJ ne propisuju još uvek ovaj institut i mi takav institut nemamo, pa kada ga bude SRJ imala i kada budemo tu instituciju u ustavu imali, kada to bude propisano Ustavom Republike Srbije tada možemo govoriti, ali samo o državnom republičkom ombudsmanu.
Ovo pravo nije prenosivo i ne može se, kao prethodno pitanje za ostvarivanje autonomaških interesa, odmah formirati njihov ombudsman da bi mogao kasnije da preuzme nadzor nad organima uprave, a da isključi nadzor republičkih organa.
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ako hoćemo u Evropu, ne možemo na ovakav način. Bez gusala i srpske frule ne možemo ići u Evropu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran D. Nikolić, kao podnosilac amandmana.

Zoran D. Nikolić

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, neću ponavljati ono što je uvaženi kolega Jojić govorio o ovom članu, već ću samo reći da postoje brojni ustavno-pravni i suštinski razlozi da ovaj amandman bude usvojen, odnosno da se prihvati brisanje člana 57. Predloga zakona i briše institut ombudsmana iz ovog predloga zakona.        
Prvi razlog je sadržan u članu 111. Ustava, obzirom da su organi autonomne pokrajine ustavna kategorija, a ne zakonska kategorija. Ustav kaže da su to: skupština, izvršno veće i pokrajinski organi uprave. Znači, Republika ne može prenositi nešto što nije u njenoj zakonodavnoj regulativi, već je deo Ustava Republike Srbije. Ne može se bez izmena Ustava Republike Srbije prenositi nadležnost Republike, koju ona, de fakto, nema. To je jedan od razloga.
Drugi razlog se vezuje za mnoge druge članove ovog predloga zakona. U članu 69. stav 4. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da se propis kojim se stvaraju obaveze za budžet ne može doneti ako prethodno organ koji donosi odgovarajaući akt ne utvrdi da su za izvršavanje tih obaveza obezbeđena sredstva. Očigledno se radi o novom organu, očigledno je da će taj organ trošiti neka sredstva i očigledno je da u ovom zakonu ni pomena nema o tim sredstima. Znači, još jedan razlog, sadržan u Ustavu, zbog koga bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.
Inače, naša praksa poznaje instituciju ombudsmana. Podsetiću vas da smo u Ustavu iz 1974. godine imali instituciju sa sličnim ovlašćenjima, a to je čuveni društveni pravobranilac samoupravljanja. Otprilike, ovde zaista vidimo nameru predlagača, kao i u još nekim drugim članovima, da se ovim predlogom zakona izvrši svojevrsna revizija ili oživljavanje pojedinih ustavnih rešenja iz 1974. godine, koja su, kao što znamo, bila generatori raspada prethodne SFRJ. Iz ovih razloga koje sam naveo, smatram da je jedino korektno rešenje od strane Skupštine da se ovaj amandman prihvati.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od podnosilaca amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Deretić.

Jovan Deretić

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, mi smo podneli amandman na ovaj član Predloga zakona, jer smatramo da ovo što je predloženo ne može da se uklopi u naš pravni sistem. Nije dozvoljeno prema našem Ustavu. To je prvo.
Drugo, tu funkciju, kako su ga oni preveli - građanskog branioca, ne može da ima autonomna pokrajina, može da ima samo SRJ ili Republika Srbija. To su dva razloga.
Treći razlog je što ovo smatramo nekim efemernim pomodarstvom. U našem jeziku ima dovoljno izraza da kvalifikujemo svaku funkciju. Ne moramo da unosimo ove varvarizme na kojima lomimo jezik kad treba da ih izgovorimo. Imamo primer tendera, koji je kod nas ušao u upotrebu.
Četvrto, značenje te reči u engleskom jeziku. Ali, to njima nije bilo važno. Važno je da dođe što više tih izraza iz stranih jezika u srpski jezik, kao, tako se približavamo Evropi.
Vrlo je interesantno da od 168 amandmana koje su poslanici podneli na Predlog ovog zakona, ne samo predlagač zakona, nego ni Vlada Republike Srbije nije prihvatila baš ni jedan, što nam govori da je iza leđa ovog parlamenta napravljen neki dogovor između gospode Čanka i Đinđića o razbijanju Republike Srbije. Vama je na savesti da li ćete vi ovo podržati ili ne. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Po članu 84. stav 2. i članu 220. stav 1, koji mi omogućavaju da se obratim narodnom poslaniku nakon izlaganja, zbog pogrešne informacije Narodnoj skupštini, obaveštavam da je Vlada prihvatila amandmane narodnog poslanika Dragana Čolića i amandman narodnog poslanika Dragana Markovića na član 49, narodnog poslanika Sretena Mitrovića na član 69. i narodnog poslanika Đure Lazića na član 70, o čemu je narodni poslanik Jovan Deretić pismeno obavešten.
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u ovoj raspravi želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je "videla žaba da se konji potkivaju, pa digla nogu".
(Milka Marinković: Opomena.)
Milka, kad budeš ti vodila Skupštinu, nadam se da nikada više neću biti narodni poslanik. Ako Skupština dođe na to da posle Mićićke ti vodiš Skupštinu, ne trebaju nam onda ni narodni poslanici.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike i govornika da se ne obraćaju jedni drugima.)
Nisam ja za vas govornik, ja sam za vas još uvek narodni poslanik. Ovo nije Hajd park, ovo je Narodna skupština.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje otkud demokratskoj vlasti, koja će brinuti o najvišim idealima, o najvišem stepenu demokratije u društvu, ideja da će građanima trebati advokat protiv takve jedne vlasti. Šta će advokat kada ste vi Evropa preseljena u Srbiju. Vi ste najlepše iz Evrope usadili u Srbiju. Eno, građani idu ulicom i pevaju. Uvredićete ih time što im predlažete još da im i nekog advokata dajete da ih brani od vas. Pa, što od vas da ih brani, kad ste divni, zlatni ste. Evo, u Kikindi ste osvojili tri ili četiri glasa na lokalnim izborima, gde ste imali odbornika koji je podneo ostavku.
U Republici Srbiji, naravno, takva institucija ne postoji. Vi ovde ne kažete da se ovaj posao Vojvodini određuje kao poveren. Upozoravam vas još jedanput, ovo je Skupština AP Vojvodine amandmanom mogla da unese u Statut AP Vojvodine i da zato samo traži saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije, saglasnost na taj amandman. Ovo nije materija koja treba da se nađe u Predlogu zakona, pred narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo Vojvodina sama uređuje. To bi vam bilo kao da ste nam tamo u oblasti sporta rekli - odobrava se autonomnoj pokrajini da ima košarkašku reprezentaciju i da odredi ko će biti selektor. Postoje prirodne stvari koje će lokalna samouprava, autonomija, Republika, rešavati na osnovu svojih statuta ili Ustava Republike Srbije i niko drugi u to ne treba da se meša.
Zašto sada Narodna skupština Republike Srbije piše da će Vojvodina imati ombudsmana, kada to nije poveren posao. Zašto ne napiše koliko će hektara zemlje i kojom kulturom da zaseje Vojvodina. Isto vam je to i u istom odnosu. I to nije naš posao. Zašto se mi mešamo u posao koji nije naš? Da bi tamo neko mogao da kaže, gledaj, ovi nam drobe i oko advokata, to je posao AP Vojvodine. Ko će da odbrani svoje građane od sebe, neka im da ombudsman. Neka da 1.500 ombudsmana i neka ih finansira iz budžeta. Hoće li jednog dana neko da kaže, finansijski je propala autonomna pokrajina, naterala je Narodna skupština da ima ombudsman. Hoćemo li mi sada da odredimo i sredstva autonomnoj pokrajini iz budžeta Srbije, da ona konstituiše ovakvu jednu ustanovu ili neće.
Hoćete vi, mnogo ste vi zapeli, mnogo hteo, mnogo započeo, čas izbora njega je omeo. To je očigledno. Vaš odnos prema sednicama na kojima se raspravlja o ovom predlogu zakona je za mene dovoljan zanak koliko ste u biti protiv ovog predloga zakona. Hajde samo jednom učinite ono za šta ste, samo jednom u ovoj skupštini i glasajte za ono za šta zaista jeste. Nemojte da glasate za šta niste, samo zato što imate neke obaveze prema bilo kome.
Juče sam čuo da čak i ovi najgori autonomaši sada prihvataju Predlog zakona i prihvataju ga sa svim amandmanima koje je dala Vlada Republike Srbije. Da li ste vi autoomaši ili niste? Kakvi ste vi to autonomaši? Hajde da razumem ove što ne brane Srbiju, nikada i nisu rekli da će da je brane. Vi ste rekli da ćete da napadate, vi u pola noći rešavate da prestanete. Počinjem da gubim uopšte političku volju sa vama da se nadmećem. Jednog dana imam neki cilj, vidim šta vam je želja...
(Predsedavajuća: Pet minuta 30 sekundi.)
... taman se pripremim, vi promenite taj cilj, potpuno ga zaokrenete za 1800, borba sa vama postaje besmislena, zato što se svijetlo oružje ne sprema baš za svakoga. Mislio sam da mi radikali arsenal oružja upotrebimo na jakog političkog suparnika, a vi ispadoste ljudi koji naše oružje uopšte ne zavređuju.