Uvažena gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, pred nama je jedan projekat zakona koji, po mom mišljenju, treba da ispravi sve ono iz ove oblasti što se u prethodnom periodu pokazalo kao neprimenljivo i neadekvatno.
Ovo je, dakle, jedan zakon koji se donosi iz razloga da se pre svega ubrza proces debirokratizacije, demokratizacije i svakako, da se dostigne zavidan nivo decentralizacije; činjenica je da je neophodno njegov sadašnji tekst, odnosno sadržaj uskladiti sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi.
Ne stoji konstatacija koja je ovde izrečena da je sadašnji zakon, i mnogi drugi, na nivou standarda evropskih zakona. Kako je moguće da su nas svi efekti takvih zakona doveli daleko ispod nivoa tih dešavanja u Evropi.
Dakako, to je jedan od razloga zbog kojih bi trebalo, uvažavajući specifikum, prvenstveno politički ambijent, ekonomsku razvijenost našeg područja, doneti novi zakon koji bi bio funkcionalan i unapredio ovo što sam prethodno govorio. Kraća ... Ne razumem, zašto ovo nije tema?
Kraća analiza, ne u smislu kooperativnosti sa prethodnim zakonom već onoga što je ovde sadržano, ukazaće na jednu dobru stranu ovog zakona, ukazaće na njegovu prihvatljivost od svih onih koji žele dobrobit ovom društvu i ovoj našoj republici.
Kada je reč o osnivanju jedinice lokalne samouprave, onim što je ovde definisano taj segment se unapređuje. Istina, rečeno je tamo da se to dešava na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja građana, što možda u potpunosti nije tačno, ali svakako da će se zakonom to bliže odrediti.
Sledeća stvar o kojoj bih hteo posebno da govorim - radi se o lokalnoj policiji, nečemu što je novo kada je u pitanju država Srbija, a što već odavno postoji u svim zemljama Evrope, pa i sveta. Ne želim da komentarišem nekakve izjave koje su se čule ovde od pojedinaca, zato što držim da nema potrebe zaista bilo šta reći o tome, jer ne shvatam da je to ozbiljno, biće da je pre odraz nečije paranoje, nego što se radi o nekakvim stvarnim posledicama koje bi se mogle dogoditi.
Ova lokalna policija će, pored onoga što je navedeno i rečeno u ovom članu koji definiše samu lokalnu policiju, naravno odigrati još jednu veoma važnu ulogu - sada ću govoriti sa aspekta pripadnika manjinskih zajednica - korigovaće se onaj debalans u nacionalnim mešovitim sredinama, kada je u pitanju sastav sadašnje policije. Možda to nekome neće odgovarati, ali ja se nadam da će ogromnoj većini ljudi u ovoj državi, u Srbiji, to i te kako dobro doći. Primera radi, u sadašnjem sastavu policije u Novom Pazaru, Bošnjaci participiraju do nekih 27% (kako reče načelnik tamošnjeg SUP-a), a vi dobro znate da tamo živi oko 80% Bošnjaka.
Sledeća stvar koju želim da prokomentarišem vrlo ozbiljno, uz izvesnu dozu svoje dileme, odnosi se na organe lokalne samouprave, pre svega na skupštinu opštine i na predsednika, dakle, jednog predstavničkog organa i jednog izvršnog organa, buduće jedinice lokalne samouprave. Moram da se složim sa nekim opservacijama koje su ovde iznesene kada je u pitanju predsednik opštine, naročito u onom delu koji se odnosi na njegov opoziv.
Zaista, sve što je rečeno u tom delu u ovom zakonu ne samo da pomalo odudara od zdrave logike, nego čini mi se unosi i popriličnu dozu konfuzije , ali moram da priznam da nemam sopstveni stav, odnosno rešenje kojim bi se u ovakvom ambijentu u kojem se mi nalazimo to moglo i popraviti. Nadam se da ću boljim uvidom u priložene amandmane pronaći neki od njih koji će, ako ne u potpunosti tu moju dilemu otkloniti, ali bar je unekoliko eliminisati.
Kada su u pitanju novopredviđene institucije, a pre svega mislim na opštinskog arhitektu, menadžera, ombudsman, savet za međunacionalne odnose, saveta za zaštitu i razvoj jedinica lokalne samouprave, sa moje strane mogu da izreknem samo reči pohvale. Naime, sve su to nove institucije, koje će uveliko pomoći da se funkcija koju sada ima u svojoj nadležnosti jedinica lokalne samouprave što bolje realizuje.
Kada je u pitanju savet za međunacionalne odnose, onako kako je predviđen zaista je u ovom momentu i te kako neophodan, ali držim do toga da će on odigrati onu najvažniju ulogu, a to je da učini sve da prestane potreba za njegovim postojanjem. Videli ste i sami u priloženom tekstu da zapravo one jedinice lokalne samouprave u kojima jedna nacionalna manjina participira sa više od 5% u strukturi stanovništva ili sve ukupno sa više od 10% imaju pravo da formiraju takve savete i u sastav takvog saveta mogu da daju svoje članove one manjinske zajednice kojih ima i 1%. Sve je to dobro za ovo vreme, za ovaj trenutak u kojem se nalazimo, ali opet ponavljam i nadam se da će okrenuti ljude u tim jedinicama lokalnih samouprava da svoje odnose grade na bazi ideja, stručne sposobnosti i kvalifikacija, i time izgraditi potrebe za njegovim nestajanjem.
Kada malo bolje pročitate zakon znaćete šta je tema. Možda vam sada izgleda da ovo nije tema.
Što se tiče ekonomskog funkcionisanja samih jedinica lokalne samouprave i tu mogu da izreknem samo reči pohvale, jer, kako je rečeno, postoje tri načina prihodovane strane u budžetu jedinica lokalne samouprave, a to su: izvorni prihodi, ustupljeni prihodi i treća vrsta prihoda se odnosi na one lokalne samouprave koje po osnovu prethodna dva ne mogu izmiriti sve svoje potrebe, da imaju pravo i na deo sredstava koja su predviđena kao dopunska sredstva u budžetu Republike Srbije.
Mali komentar što se tiče ustupljenih prihoda - odnosi se na to što taj izraz, sam termin koji definiše pojam i suštinu toga, mi nekako ne odgovara. Zapravo, moje shvatanje je da su svi prihodi Republike ostvareni na teritorijama jedinica lokalne samouprave koje su u okviru Republike, pa onda se radi o prihodima koje jedinice lokalne samouprava ustupaju Republici, odnosno da kažemo da ih izdržavaju. Dakle, ne radi se o ustupljenim prihodima, već o prihodima koje jedinice lokalne samouprave zadržavaju. To je definisano u članu 98.
Još jedan termin će zavrediti moj kraći komentar, a to je pojam pograničnih opština. U obrazloženju je rečeno, a ja se baš ne slažem sa ovakvim objašnjenjem, da taj kriterijum pograničnih oblasti ne znači njihovu generalnu nerazvijenost. Nisu sve opštine koje su pogranične nerazvijene, ali popriličan broj opština, uslovno rečeno pograničnih, po meni uživa status nerazvijenih opština.
Kada je u pitanju odnos organa Republike i teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave, tu su jasno precizirani razlozi za raspuštanje skupštine jedinice lokalne samouprave.
Sve u svemu, poslanička grupa koju ja predstavljam, dakle Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija, u načelu će i te kako prihvatiti predloženi tekst, sa velikom nadom da će brojni amandmani u priličnoj meri korigovati, odnosno popraviti ovaj tekst.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Momčilo Trajković, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, dragi gosti, ja bih želeo da iskoristim momenat  da kažem nekoliko reči o ovom zakonu o lokalnoj samoupravi i da potražim odgovor na pitanje šta je lokalna samouprava i Kosovo i Metohija. Sa pravom u zakonu nije regulisana lokalna samouprava na Kosovu i Metohiji, zato što je to teritorija pod protektoratom i tamo važe sasvim druge norme, odnosno norme koje smo i mi prihvatili. Prihvatili smo ih onog momenta kada smo izašli na izbore 17. novembra, jer je u ustavnim okvirima definisana lokalna samouprava za kosovsko-metohijske Srbe i zato je nemoguće da se ona sada ovde reguliše.
Međutim, nije dovoljno da samo to znamo. Mi moramo da učinimo napore kako bismo dali odgovor na vrlo tešku situaciju na Kosovu i Metohiji, koja pre svega proizilazi iz neregulisane lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji. Kao što znate, tamo je lokalna samouprava uspostavljena na osnovnom principu većine i u poremećenim međunacionalnim odnosima, u neprijateljskom okruženju u kome se danas nalaze Srbi sa Kosova i Metohije, ona je instrument za dalji pritisak na kosovsko-metohijske Srbe.
Srpski pokret otpora, čiji sam ja predsednik i narodni poslanik u ovom parlamentu, imao je svojevremeno svoj predlog političkih i pravnih principa za uvođenje samouprave za Srbe na Kosovu i Metohiji. Znam da ovo pitanje ne možemo zakonom regulisati, ali ukoliko ne tretiramo pitanje Kosova i Metohije u ovom momentu kada se donosi jedan ovakav sistemski zakon, može da se stekne utisak da nas to ne interesuje. Predlažem da Skupština Srbije donese jednu preporuku, razmatrajući pre svega ovaj naš predlog o političkim i pravnim principima uvođenja srpske samouprave na Kosovu i Metohiji.
U poremećenoj demografskoj strukturi na Kosovu i Metohiji lokalna samouprava je ključni instrument zaštite našeg naroda. Mi ne tražimo da to bude etnički čista srpska samouprava, naprotiv, to treba da bude samouprava tamo gde živi kompaktno srpsko stanovništvo, gde je većina, a to znači da prihvatamo da tamo žive i drugi; takođe predlažemo tu samoupravu na jednom višem nivou, a to je tzv. samouprava na nivou autonomnih oblasti.
Ne bih o tome govorio, ali bih želeo da predstavnici poslaničkih klubova, a i Skupština ovo pitanje razmotri i kada usvoji zakon o lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji da usvoji i preporuku i zaduži odgovarajuće organe i institucije u Srbiji i Jugoslaviji (ali i u razgovorima sa UNMIK-om) da se ispoštuje i zahteva uvođenje samouprave za Srbe na Kosovu i Metohiji. U protivnom, imaćemo probleme. Posledice takvog našeg odnosa jesu ovih dana vidljive: pre svega mislim na ono što se dešava u opštini Štrpce, jednoj srpskoj opštini u kojoj je već tri dana predsednik Albanac, i na ono što ovih dana čini UNMIK u severnoj Mitrovici - pokušava da uspostavi vlast SO južna Mitrovica, odnosno albanske opštine i albanske vlasti koje želi na neki način da preseli na sever.
Zato smatram da Skupština Srbije ne može da pređe preko toga i nije dovoljno da samo donese Zakon o lokalnoj samoupravi, nije dovoljno ni što objašnjava u obrazloženju zbog čega Kosova nema tu. Naprotiv, ona treba da ima svoj jasan stav, svoju preporuku.
Na ovome insistiram, jer se Deklaracija koju smo usvojili pre deset meseci jednostavno ne poštuje, od nje smo odustali, a situacija na terenu je sve gora i gora. Još jednom bih iskoristio priliku da pozovem nadležne organe Srbije da hitno odu na Kosovo i Metohiju, pogotovu u Štrpce, u severnu Mitrovicu, tamo gde je moguće da se ode, da porazgovaraju sa ljudima, sa UNMIK-om, da pronađu rešenje, jer se stanje tamo komplikuje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Išpanovič Ištvan, a posle njega Dragan Marković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da sam podneo veći broj amandmana na Predlog zakona o lokalnoj samoupravi imaću prilike da o tim amandmanima govorim, pa bih sada samo nešto načelno rekao o Zakonu.        Mislim da je dobro što je pred nama Predlog zakona o lokalnoj samoupravi i želim da istaknem neke pozitivne karakteristike ovog zakona. U prvom redu, smatram da je dobro što je došlo do decentralizacije lokalne samouprave, do preuzimanja većeg broja pozitivnih iskustava iz demokratskog sveta i do prihvatanja načela Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.

Naravno, svestan sam da određena pitanja nisu mogla da budu regulisana na način na koji bismo želeli, jer postoje ustavna ograničenja i verovatno ćemo nakon donošenja novog ustava Republike Srbije morati doneti ponovo zakon o lokalnoj samoupravi. Kada govorim o ograničenjima prvenstveno mislim na ograničenja u vezi imovine lokalne samouprave. Znamo da postoji zakon koji praktično oduzima imovinu lokalne samouprave.

Pored toga, postoje problemi oko definisanja opštine, odnosno ne postoji mogućnost da svako naseljeno mesto istovremeno bude i jedinica lokalne samouprave. Takođe, postoji i problem oko definisanja grada, jer po dosadašnjem ustavnom rešenju samo više opština može da čini grad. Znamo da je u svetu prihvaćen princip da i bez više opština možemo imati gradsku lokalnu samoupravu.

Što se tiče podnetih amandmana, cilj tih amandmana je bio isključivo poboljšanje određenih rešenja, poboljšanje teksta u Predlogu zakona. Žao mi je što i sam tekst sadrži neka rešenja koja su neprihvatljiva. Danas sam ovde slušao izlaganja da je sadašnji Zakon o lokalnoj samoupravi mnogo bolji nego predlog koji stoji pred vama; podsetiću one poslanike koji su bili i u ranijem sazivu - kada sam raspravljao o predlogu važećeg zakona o lokalnoj samoupravi predlagao sam prenošenje određenih nadležnosti na opštinu.

Međutim, tada su mi učeni pravnici iz bivše vlade objašnjavali da je to nemoguće, jer zakon, odnosno Ustav ne dozvoljava da se te nadležnosti prenose, a danas čujem da je to moglo i tada, da se te nadležnosti prenesu, ali iz određenih razloga (da ne pominjem iz kojih) nije postojala želja tadašnje vlade da se tako urede nadležnosti lokalne samouprave.

Posebno bih se osvrnuo u načelu i na neke amandmane koji predlažu ponovno uvođenje ili izvršnog odbora ili kolegijuma, kao izvršnog organa lokalne samouprave, što se obrazlaže potrebom ograničavanja funkcije predsednika opštine. Naime, ovde se danas više puta čulo da predsednik opštine po ovom predlogu zakona ima prevelika ovlašćenja.

Međutim, nisam čuo u uporednom pravu da postoje takva rešenja, recimo, u zapadnim zemljama; poznato je da u nekim zemljama predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, odnosno njegova izvršna funkcija izvanredno funkcioniše već više stotina godina. Poznato je, takođe, da su i zemlje u tranziciji, sve one zemlje koje su imale slična rešenja kao što mi sada imamo u važećem sistemu (odnosno imali smo unazad 50 godina), uvele gradonačelnike, odnosno predsednike opština sa takvom, navodno velikom, vlašću i zbog toga smatram da su neopravdane primedbe da predsednik opštine ima preveliku vlast.

Što se tiče diskusija oko načina opoziva predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, podneo sam amandman koji, nažalost, Vlada nije prihvatila, a mislim da je to dobro rešenje. To je amandman na član 45. zakona. Ovde je takođe danas rečeno da će predsednik imati preveliku vlast i teško će ga bilo ko razrešiti. Lično mislim da predlog koji je bio u zakonu - da se razrešenje traži na osnovu izjašnjavanja građana, znači da ponovo, kao i njegov izbor, i razrešenje bude na osnovu neposrednog izbora - nije dobar. U svom amandmanu sam dao drugi predlog, i to: razrešenje ukoliko bude sukoba između skupštine opštine odnosno predsednika opštine, da onda skupština opštine samim svojim raspuštanjem praktično razrešava i predsednika opštine.

To je u uporednom pravu poznat metod razrešenja predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, a ukoliko bi on postupao protivno zakonu tada postoji drugi način, a to je da se traži njegovo razrešenje putem sudskog postupka.

Hvala lepo. O svojim amandmanima ću posebno govoriti kada dođu na dnevni red.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, a potom Mujo Muković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ će glasati protiv ovog zakona u načelu. Kada to kažem, ne kažem da je ovaj zakon loš. Ima nešto što nam se ne sviđa, ima nešto što možda nije ušlo u ovaj zakon, a trebalo je da uđe. Ono što se meni lično sviđa i ono što SSJ odgovara je to što se na ovaj način i pomoću ovog zakona decentralizuju više stranačke naredbe, kao što je to do sada bilo, pa predsednik opštine mora da bude onaj kome narede iz Beograda, a ne onaj ko je najbolji odbornik i ko vredi u tom gradu. Na ovaj način će se izbeći takva stranačka disciplina, na štetu lokalne samouprave.
Takođe, ne može više neko da bude predsednik opštine, ako njegov predsednik stranke zna dobro da priča i da govori, pa ode u neko selo da tamo drži tribinu i to jednom u četiri godine, a posle toga nikada se više ne obrati tim građanima; ali, kada bi ga pustili da izađe iz tog sela, on ne bi znao da pronađe put kako da se vrati odakle je došao.
Takođe, neposredno na izborima više neće moći da prođe onaj čije je zanimanje jedino politika, dame i gospodo. Do sada je to moglo. Sada će građani tražiti - da vidimo šta je taj kandidat radio zadnjih 20 godina, zadnjih 10 godina, da vidimo šta je on uradio za taj grad, kakva mu je porodica, kakvo je preduzeće gde je radio ili gde je vlasnik. Ovaj zakon to više neće dozvoljavati.
Jeste da su velike ingerencije predsednika opštine i da predsednik opštine na neki način može da radi šta hoće ali, gospodo, izvršni odbor je do sada činio niz zloupotreba - stranka mu naredi da se izmeni neki DUP u delu grada gde nije predviđeno da se pravi nečija kuća, onda izvršni odbor to izglasa, i pravno - formalno niko ne odgovara, jer odlukom izvršnog odbora, koji čini 15, 23 - 25 članova, postoji pokriće. Na ovaj način predsednik opštine ima direktnu odgovornost.
I znajte, poštovane dame i gospodo, niko neće moći da zaluta, da postane predsednik opštine. Za tog nekog će glasati građani u gradu gde živi. Mnogo je lako da neko ode u Novi Sad i da kaže - onaj tamo je loš poslanik, ili loš predsednik, ali idi tamo u onaj grad gde on živi, pa to reci o njemu. A najbolji pokazatelj su poslednji izbori i kada neko od političara ode i nekoga napada, onda treba da se podseti koliko je glasova dobio kao kandidat za odbornika.
U ovoj sali sedi najmanje 90% poslanika koji su ujedno bili kandidati za odbornike. Znamo kako su prošli. Nema više referenduma, za i protiv, toga više nema. Sada će biti izglasan čovek koji vredi, onaj koji ima materijalne dokaze šta je radio zadnjih 10, odnosno 20 godina.
Takođe, u ovom zakonu fali nešto o čemu do sada nije vodila računa ni država, a ni Republika. Država nije vodila računa o prognanom i izbeglom srpskom narodu iz Hrvatske i Bosne, jer neki od tih naših Srba, do dana današnjeg, a devet godina su u Srbiji, nisu dobili državljanstvo.
Takođe se nije vodilo računa, odnosno Republika nije vodila računa o srpskom narodu prognanom sa Kosmeta; čak je Republika ukinula pomoć za lica od 18 do 65 godina. E, o njima treba da vodi računa lokalna samouprava. Možda, gospodine ministre, u ovom zakonu fali taj član, da lokalna samouprava ima obavezu da vodi računa o onim porodicama sa Kosmeta koje nemaju od čega da žive, čiji članovi nisu nigde zaposleni. Ako o njima ne vodi računa lokalna samouprava, a daje se ovako veliko ovlašćenje predsedniku opštine, ko će onda voditi računa o njima?
Dame i gospodo, ponoviću još jednom, SSJ neće glasati za ovaj zakon u načelu. Ako se prihvate naši amandmani, mi ćemo u pojedinostima možda glasati za ovaj zakon, iz razloga što, opet da ponovim, ne može više niko da zaluta i ne može više niko da prevari narod zato što njegov predsednik dobro priča, zato što su to bili mitingaški govori. Došlo je vreme da vidimo gde je ko bio i šta je radio.
Ako je kandidat za predsednika opštine iz vladajuće partije, onda će građani reći - ako je vaš predsednik partije trenutno i predsednik države, hajde da vidimo šta ste to vi doneli u ovaj grad i šta ste ostavili ovom gradu?
Ili, ako je vaš kandidat iz DS, predsednik Vlade ujedno je predsednik DS, onda će građani reći - ako vi ništa niste pomogli ovom gradu, a možda ste mu nešto i pomogli, možda ćete reći u izbornoj kampanji, ali ako ništa niste pomogli ovom gradu kada je vaš predsednik partije predsednik Vlade, kada ćete vi pomoći ovom gradu?
Znači, kandidat broj jedan mora da bude onaj čija je biografija čista, onaj ko je domaćin, ko je pomagao taj grad, ko nije samo u demagoškim nastupima držao govore i tribine u izbornoj kampanji i dobro je naučio da priča, jer mu je to jedino zanimanje.
Došlo je vreme izveštaja o radu. Svako ko se bude kandidovao za predsednika opštine, moraće da opravda zašto se kandiduje i kojoj partiji on to pripada. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović (pravo na repliku).

Poštovana gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, to što neko dobro priča i pri tom je predsednik Vlade sasvim sigurno ne može biti kvalitet manje u odnosu na rezultate konkretnog rada, ali ipak mislim da je u politici važno voditi računa o onome što se javno izgovori.
Već nekoliko puta, uprkos tome što smo zamolili da temu naših prognanih sunarodnika ostavite mimo ove skupštinske sale, kada ona ne može biti predmet našeg konkretnog razgovora i rada, vi to konstantno činite. Odlukom Skupštine SRJ, iz decembra 2000. godine, zaduženo je Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova za izdavanje državljanstva građanima naše nacionalnosti, sugrađanima koji su prognani sa prostora bivše Jugoslavije.
U proseku, svakog meseca to ministarstvo izda između 15.000 i 18.000 ličnih karata i pasoša tim građanima, i to je najkonkretnija potvrda vašeg neispravnog tumačenja našeg odnosa prema građanima koji su izbegli sa prostora bivše Jugoslavije i koji žive danas na teritoriji Republike Srbije.
Mi o njima brinemo u skladu sa svojim mogućnostima i mislim da su oni naša zajednička briga. Nikako ne smeju biti predmet partijskih nadmetanja i međusobnih kritika. Zakon o lokalnoj samoupravi je zakon kojim se stvara ambijent za jedno zdravije društvo u kome, sasvim sigurno, ravnopravno žive kako starosedeoci, tako i oni koji su silom prilika postali naši sugrađani.

Reč ima narodni poslanik Mujo Muković.