Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o lokalnoj samoupravi. To je jedan od onih zakona koji po prirodi stvari zavređuju posebnu pažnju kako  regionalnih i političkih partija, tako i građana tih regija.
Naime, kao poslanik SDP, koji predstavlja građane Sandžaka, mogu da kažem da je ovaj predlog zakona po ideji, kao deklarativni akt, u osnovi dobar. On je svakako bolji od sada važećeg zakona, koji mu ne bi smeo biti mera kvaliteta.
Ako znamo da je jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona usklađivanje sistema lokalne samouprave sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, a takođe bi ovaj novi zakon trebalo da doprinese ubrzanju procesa demokratizacije i decentralizacije, onda to svakako zaslužuje našu podršku, makar kao prvi korak ka donošenju jednog pravog zakona o lokalnoj samoupravi, posle ustavne rekonstrukcije.
Međutim, ovaj predlog zakona ima i brojnih manjkavosti i nedostataka. U prvom redu, to se odnosi na obim poslova iz izbornog delokruga opštine, gde zapravo i nema značajnijih novina u odnosu na postojeći zakon, ako se izuzme utvrđivanje prava opština da osnivaju ustanove u oblasti osnovnog obrazovanja i primarne zdravstvene zaštite.
Kada su u pitanju povereni poslovi, tu imamo predloženo rešenje da se poslovi poveravaju zakonom, i to svim ili pojedinim opštinama. Ovde je ostavljena mogućnost dovođenja u neravnopravan položaj pojedinih opština. Iz dosadašnje prakse može se s pravom pretpostaviti da bi to bile opštine koje po nečemu nisu po volji centralnoj vlasti. Građani sandžačkih opština otvoreno sumnjaju da bi baš ove opštine mogle biti uskraćene za obavljanje pojedinih poverenih poslova, jer, da vas podsetim, takva je bila praksa dugo godina, takve se stvari i danas, nažalost, dešavaju kada su u pitanju neki poslovi koji su u nadležnosti Vlade, pogotovo pojedinih resornih ministarstava.
Naime, kako objasniti činjenicu da je Sekretarijat unutrašnjih poslova u Novom Pazaru, koji pokriva i opštine Tutin i Sjenica, valjda jedini u Srbiji gde još nije došlo ni do kakvih kadrovskih promena. Da ne govorimo o usklađivanju nacionalne strukture zaposlenih u MUP-u i u drugim državnim organima.
Što se tiče lokalne policije, ovako kako je predloženo nije jasno da li ti poslovi spadaju u izvorni delokrug ili su to povereni poslovi. Mislim da nema potrebe stvarati famu oko toga i da su to dostignuća savremenog sveta, da su svuda u svetu to izvorni poslovi, ali da će ta lokalna policija biti u hijerarhiji komandovanja u okviru jedinstvenog MUP-a Republike Srbije.
Kada govorimo o manjkavostima ovog zakona, što se tiče izbora predsednika opštine i njegovih ovlašćenja, to je zapravo jedan važan korak napred, međutim, mislim da bismo usvajanjem nekih amandmana ipak morali malo ograničiti njegova ovlašćenja, jer smo potpuno, ovako kako je predloženo, degradirali status odbornika, tj. skupštine opštine.
Što se tiče imovine opština, to pitanje nije rešeno. Ovde je bilo puno govora o tome.
Sve u svemu, mi ćemo podržati ovaj zakon u načelu i pokušaćemo da ga popravimo amandmanima što je moguće više.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a posle njega narodni poslanik Novica Đurašković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne zna čovek odakle da počne kad ne valja zakon. Otprilike, sudbina mu je kao i sudbina vladavine DOS-a. To je juče izvanredno oslikao ministar za energetiku, kaže: "Sistem je izvanredan, samo su građani nezadovoljni". To će vam biti i sa ovim zakonom. Izgleda da vam je zakon izvanredan, ali građani će biti potpuno nezadovoljni onim što radite.
Evo, čuh od predlagača da je do sada predsednik skupštine opštine bio hipertrofiran. Pa, ne vidim nešto kod vas, gospođo Mićić, vi imate, otprilike, ta ovlašćenja, ne vidim da ste nešto hipertrofirani. Baš vam ta frizurica danas lepo stoji.
Kako biste vi uopšte stvorili atmosferu komunikacije, bar nagoveštaja prijateljstava, da vam nije mene u ovoj Narodnoj skupštini. Samo bi se gledali preko nišana.
Lokalna policija neće moći da opstane, ne ide, nije uklopljena u sistem. Ako ste već nekoliko novih funkcija zamislili da predate lokalnoj samoupravi, nije bilo moguće da to sada bude usvojeno u zakonu, a da kažete - biće regulisano zakonom. Onog časa kada ovaj zakon stupi na snagu, više nema osnova da se reguliše nekim drugim zakonom. Lokalna policija ne postoji u našem sistemu, ne postoje prava, obaveze, nadležnosti, ne postoji komandovanje. Nemate naoružane policije koja nije u sastavu MUP-a. Ovo će biti prva policija koja će izaći iz sastava MUP-a.
Predsednik opštine je potpuno neustavno zamišljena funkcija. Prvi saziv Ustavnog suda će morati da se pozabavi članom 116. Ustava Republike Srbije, koji poznaje način na koji građani odlučuju o poslovima opštine, poznaje samo dva načina: referendum i preko svojih predstavnika u skupštini opštine, a skupštinu opštine čine odbornici izabrani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Nema drugog načina predstavljanja građana u opštini koji bi bio dozvoljen ili moguć Ustavom Republike Srbije. Predsednik opštine nije onaj koga je Ustav do sada predviđao kao čoveka preko koga će građani odlučivati o poslovima opštine. Predlagač nam je rekao da se ovde radi o podeli vlasti. O kojoj vlasti? Pa, zar nije lokalna samouprava servis građana? Nema nijednog organa vlasti u lokalnoj samoupravi, izuzev ako vi to ne počnete tako da zamišljate.
Predsednik opštine predlaže zamenika, koga mora da izglasa skupština opštine; ako ga ne izglasa skupština opštine, nema pravo da izabere nekog drugog zamenika, osim onoga koga predloži predsednik skupštine. Predsednik skupštine postavlja načelnika organa uprave, predsednik skupštine postavlja sekretara skupštine. Na šta svodite funkciju odbornika ili same skupštine opštine; na šta svodite njene sednice; na šta svodite njeno odlučivanje?
Predsednik opštine ima svog čoveka u liku glavnog arhitekte, ima svog čoveka u liku glavnog menadžera, sa njima sklapa ugovore, dogovara se o poslovima, radi poslove. Trebalo bi da barem statutom regulišete prava i obaveze predsednika skupštine, ali čitajte tamo odredbe o statutu opštine - tamo nigde ne piše da će statut regulisati prava i dužnosti predsednika skupštine. To je zakonodavac negde izgubio, negde ispustio.
Ostajete pri mesnim zajednicama. Zašto - to verovatno niko od vas neće umeti da objasni. To je direktno nasledstvo Kardelja i jednog sistema za koji rekoste da ste sa njim raščistili, ne samo u ponašanju nego i u glavama. Ali, ja bih rekao da niste.
Ostaje samodoprinos, nešto tipično. Država mora da finansira sve iz prihoda koji su joj garantovani Zakonom o budžetu. Nema dodatnih finansiranja. Nemaju građani nikakav interes da dodatno finansiraju, kad su sve obaveze prema državi namirili. Sada je država dužna njima da obavlja poslove zbog kojih postoji. Kakav samodoprinos? To je funkcionisalo u neka davna vremena - "pomenulo se, ne povratilo se". Ako mogu socijalisti sa tim da raščiste, otkud vama smetnje u političkim, ideološkim, ekonomskim programima da shvatite da ne postoji društvo u kome se zavodi samodoprinos. Građanin ima poreze, akcize, carine, obaveze u skladu sa zakonom koji donese Narodna skupština. Država posle toga, u skladu sa zakonom o budžetu, ima obaveze prema građaninu i ništa više.
Izvinjavam se poslanicima SRS, trebalo je da me opomenete na vreme.

Reč ima narodni poslanik Novica Đurašković, a posle njega narodni poslanik Dragan Jovanović.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi. Bilo je već izrečeno dosta lepog o tom zakonu, ali i dosta kritike. Čućemo još puno toga u narednih četiri i po sata rasprave,  koliko imamo, a ja bih se osvrnuo samo na jednu stvar za koju mislim da zaslužuje našu pažnju. Pre toga moram samo da prokomentarišem neke opaske o ingerencijama, o nadležnostima koje ima predsednik opštine. Tačno je da ima određenih nadležnosti, ali, koliko se ja sećam, u ranijem periodu mnogo veće nadležnosti imao je predsednik opštinskog odbora SPS-a u nekoj sredini.
No, kao Vojvođanin, kao autonomaš, više se sada neću pitati čije su naše pare. Juče smo odškrinuli vrata odgovoru na to pitanje. Sada, kao Kikinđanin, pitam se čija je naša imovina. Kada sam pogledao Predlog zakona, u članu 6. govori se o tome i ponadao sam se da ćemo amandmanima moći da odgovorimo na to pitanje. Hoću samo da vas podsetim na jedno: da je u decembru 1999. godine donet Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. To je bila najveća krađa i najveća pljačka koja je u ovoj zemlji, po meni, ikada učinjena.
Mislio sam da je sada vreme da se kroz ovaj zakon deo te imovine, ne deo nego svaka imovina, vrati lokalnoj samoupravi, jer Kikinda je i svojim sredstvima izgradila najsavremeniju bolnicu u severnom Banatu, a ta zgrada je sada vlasništvo Republike Srbije. Građani Kikinde su 1905. godine za svoj grad izgradili velelepnu zgradu u centru, poklonili je svom gradu, a ta zgrada je sada vlasništvo Republike Srbije. To ne bi bilo strašno, da nisam poučen iskustvom iz decembra 1999. godine, kada je prethodna vlast pokušala da rasproda tu imovinu koja nije njena. Prodavali su ono što je oteto, ono što je bilo ukradeno od građana ne samo Kikinde, nego i svih ostalih opština i sela u Republici Srbiji. Na svu sreću, potencijalni kupci nisu naseli na tu njihovu priču i koliko ja znam nije puno toga prodato.
Podneli smo, zajedno sa reformistima Vojvodine, amandmane na taj član, da bismo precizirali i stvorili mogućnost da se imovina vrati lokalnoj samoupravi. Međutim, Vlada je (iako, koliko ja znam, sada nema više puno legalista u toj vladi), rekla - ne, postoji zakon iz 1995. i prihvatila je amandman po kome se član 6. briše. Znači, ostaje na snazi onaj zakon iz 1995. godine.
Obraćam se svim poslanicima u ovoj skupštini Republike Srbije: svako od nas dolazi iz neke sredine, a i od najmanjeg doma kulture u nekom selu, do zgrada u kojima se nalaze sedišta skupštine opštine, gde je opštinska uprava, sve je bilo do decembra 1999. godine vlasništvo lokalne samouprave. Mislim da je ovo mogućnost da se to vrati i očekujem da će, u skladu sa Poslovnikom koji daje mogućnost, Vlada podneti amandman, pošto je član 6. ukinut, a o našim amandmanima ne možemo da raspravljamo. Onda bi Vlada, kao predlagač zakona, mogla podneti jedan amandman (a u toku rasprave na to ima pravo) i vratiti lokalnoj samoupravi ono što joj je oduvek pripadalo. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku. Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Radič Jokovič.

Poštovani poslanici, uvaženo radno predsedništvo, posle velikih priča i dosta vremena, pred nama se našao zakon o lokalnoj samoupravi. U predizbornom programu DOS-a, pored privrede, pravne države, privatizacije, lokalna samouprava je zauzimala jedno od centralnih mesta. Neću danas da govorim o privredi, jer o privredi u zadnjih godinu i po dana u ovoj zemlji niti ko govori niti ko piše. Prema tome, verovatno je to zabranjena reč; da ne bih od šarmantne predsednice dobio opomenu, o tome neću da pričam.
Neću govoriti ni o privatizaciji, jer narod misli da se tu radi o rasprodaji; prema tome, nije uputno pričati. Neću govoriti ni o pravnoj državi, jer posle izjave predsednika Vlade za ovom govornicom, da Ustav nije sveto pismo i da se može kršiti zarad nekih dnevnih potreba, iluzorno je pričati o pravnoj državi. Govoriću o lokalnoj samoupravi.
U predizbornoj kampanji DOS-a, posle onih priča o šest milijardi dolara na granici, glavna priča je bila lokalna samouprava, sa težištem na decentralizaciji. Pričalo se o tome na svakom mitingu, na svakom nastupu i narod je u to poverovao. Međutim, posle velikih priča, obično se ne dešava ništa. Te velike priče, pošto je sada februar, asociraju na onu priču o mačijoj ljubavi - ni veće dreke ni manjeg efekta. Konačno se pojavio zakon o lokalnoj samoupravi. Mogu da kažem da ovakav tekst zakona predstavlja uvredu za građane Srbije. Zašto? Jer polazi od pretpostavke da građani Srbije ne znaju šta je lokalna samouprava, da ne znaju šta je opština, da ne znaju kako treba da izgleda opština.
Gospodin ministar je radio u svoje vreme u jednoj opštini koja je imala čak i lokalnu upravu javnih prihoda, gde su svi prihodi ubirani na nivou opštine, pa je deo prihoda ustupan za troškove države onoliko koliko košta državu. Nije zbog poznate situacije na Kosovu, ta situacija je promenjena.
Ovaj zakon podelio bih u tri dela. On ima prvi deo koji je, u stvari, i njegovo težište, o kome se najviše danas priča, a to je naučno-zabavni deo. Zašto je naučni i zašto je zabavni? Naučni je, jer je neko od naučnika, izgleda predlagača, uspeo da smisli novo mesto predsednika opštine, tj. predsednika skupštine opštine, sa faraonskim ovlašćenjima. Ovakva ovlašćenja nisu imali ni faraoni u Egiptu.
Drugo veliko naučno otkriće Ministarstva za lokalnu samoupravu ili Vlade Srbije je opštinski menadžer. Moram da vam kažem da su građani u Srbiji - i u Jagodini, i u Zaječaru, a pogotovo u Batočini, Merošini, Boljevcu - bili ludi za opštinskim menadžerom. Mislim da su sada presrećni, jer su im ova vlada i predlagač dali mogućnost da zaposle lokalnog opštinskog menadžera.
Zašto ovaj deo zakona ima zabavni karakter? Zato što se njime zabavljaju poslanici i građani. Evo, nije bilo poslanika koji nije govorio o ovlašćenjima predsednika opštine. Znači, poslanici se zabavljaju ovlašćenjima predsednika opštine, da ne bi razmišljali o onom tužnom delu koji se zove finansiranje.
Pogledajte član 132. Kada stupa na snagu? Ne stupa na snagu nikada. Piše u članu 132, da deo zakona koji se odnosi na organe uprave opštine stupa na snagu danom redovnih izbora za odbornike. Pošto u Srbiji neće biti redovnih izbora, biće sigurno prevremenih, znači neće da stupi nikada na snagu. U najboljem slučaju stupa na snagu kroz dve i po godine, a mi ga usvajamo na vanrednoj sednici i svi poslanici se zabavljaju ovlašćenjima predsednika opština. Već imamo najavu donošenja Ustava. Verovatno će za dve i po godine da se donese Ustav; prema tome, ovo što treba da stupi u članu 132, gde su menadžer i predsednik opštine, stupa na snagu, u najboljem slučaju, za dve i po godine, znači danom redovnih izbora. U međuvremenu će najverovatnije da se donese Ustav.
Zato je taj deo zabavni - znači, da se zabavljaju poslanici, da ne bi (a i narod), obratili pažnju na ovaj tužni deo zakona. Tužni deo zakona je, dame i gospodo, priča o decentralizaciji i faktička, vrlo perfidna, decentralizacija kroz finansiranje. Objasniću vam kako. Glavni izvor finansiranja u prethodnih 10 godina u opštinama je bio ustupljeni deo poreza na promet. Kada se pogledaju statistike, vidi se da je u prihodima opština taj deo bio 60, 70, 80, a u nekim opštinama čak i 90%. To je ustupljeni deo poreza na promet koji plaćaju svi građani Srbije kada se uhvate za džep. Znači, od mleka, lekova, šta god kupe, plaćaju porez na promet. Novim predlogom u članu 98. predlaže se da ustupljeni deo poreza na promet bude 8%.
Pogledajte drugu tužnu priču, koju niko nije uspeo da kaže ovde: grad Beograd (uticaj Građanskog saveza i onih sa strane), dobija 15% od poreza na promet. Pogledajte zadnjih 10 godina, 15% poreza na promet za grad Beograd, dame i gospodo, matematički izvedeno je više nego ukupan prihod na 8%, ono što je zagarantovano, nego u svih 147 opština u Srbiji. Da ironija bude veća, glasaće za to i poslanici iz opština širom Srbije, glasaće preko 20 predsednika opština koji sede u ovoj sali. Ja bih zamolio, red je i moralno je, da predsednici opština iz Aranđelovca, Gornjeg Milanovca, Arilja, Užičke Požege izađu za govornicu i objasne građanima Srbije zašto je dobar ovaj zakon, zašto je dobro finansiranje. Deo poreza na promet se stalno sužava, i to je siguran prihod, a šta se daje?
Moram da vam kažem - da bi se zamaglila situacija, 10 novih poreza dobija opština. Kaže predlagač velikodušno - ustupa se čak i deo prihoda koji su do sada bili republički; da ne čitam, reći ću vam napamet, ustupa se deo poreza, odnosno celokupni porez od izdavanja pokretnih dobara. Znate šta je to? Izdavanje kazana za pečenje rakije, izdavanje šatora za svadbe; jeste, tako piše u zakonu, pogledajte stranu pa ćete da vidite. Ustupa se porez od osiguranja lica. Ko se osigurava u malim opštinama? Ustupa se porez od igara na sreću, ustupa se porez na nekretnine, prihod od šumskog zemljišta datog za ispašu, prihod od šumskog zemljišta koje se izdaje. Dalje, kao izvorni prihod opštini daje se boravišna taksa. To su sve grandiozni prihodi. Ja bih zamolio predsednike opština da izađu, ako neko hoće, da se pošteno kaže koliki je prihod ostvaren od tih nabrojenih poreza.
Mogao bi ministar Đelić da bude velikodušan, pošto su to dobri porezi, da uzme sve te poreze za Republiku, a da za 5% poveća porez na promet koji ustupa opštinama. Šta je to što je vrlo loše za opštine van Beograda, u ovom zakonu? Budžet će dalje da se utvrđuje, odnosno potrošnja u opštinama utvrđivaće se godišnjim zakonom koji ima još jedan ograničavajući faktor - ograničava prihode opština. Daju vam, recimo, 8% poreza na promet i 3,5% poreza na prihod građana, ali vam kažu - opština Kraljevo ima pravo na 50 ili 150 miliona, nije bitno. Kada prikupi 150 miliona prestaje priliv po tom osnovu. Znači, razvojni faktor u srednje razvijenim gradovima i opštinama je apsolutno zaustavljiv. Predlagač nije toliko škrt, on je bi velikodušan, pa je rekao, ako se prenese neka od nadležnosti prosvete ili zdravstva, daće se pravo opštinama da povećaju porez na lična primanja građana. Znači, opet iz džepa građana, ne iz poreza na promet koji se plaća nego iz džepova građana.
Znači, finansiranje je katastrofa. Perfidna decentralizacija, još narod u Srbiji zna, decentralizacija nije decentralizacija ovlašćenja, nego decentralizacija kese sa parama.
Prema tome, ne može se podvaliti građanima Srbije. Evo, prava reakcija iz Kikinde: u Kikindi nosimo vlast, u jednoj izbornoj jedinici - 1080 registrovanih birača, a DOS - 11 (i slovima jedanaest) glasova.
Znači, građani prepoznaju sve to, znaju šta je opština, znaju šta je decentralizacija, znaju šta je lokalna samouprava.
Još jedan cinični deo ovog zakona, ne znam, nije me ni rastužio, ali me je iznenadio, kaže se ovako - ako opštine nisu zadovoljne nekim rešenjima ili ako ministarstvo nije zadovoljno statutom opština može da pokrene postupak kod Ustavnog suda Srbije. Zamislite, predlagača, Vladu Srbije, nije sramota da pomene Ustavni sud Srbije, a ljudi promukoše godinu i po dana pričajući da treba formirati Ustavni sud Srbije. Mislim da to u najmanju ruku nije korektno; Ustavni sud se verovatno neće formirati, ne treba upućivati opštine, građane i ministarstva na nešto što neće nikada da se formira.
Mislim da bi bilo vrlo interesantno za građane Srbije, pošto će za ovaj zakon glasati iz svih opština u Srbiji, da predsednici opština (a ja sam ih pobrojao), izađu za govornicu, da pohvale ako je za pohvalu; ja nisam uvek toliko negativno nastrojen, neka pohvale šta je pozitivno da bi građani znali. Jer, tužno je gledati lokalnu televiziju gde vidite svakog predsednika opštine, i po unakrsnim pitanjima građana, stalna priča - nije u nadležnosti, ne možemo da isfinansiramo. To strašno iritira građane.
Prema tome, poslanici SPS glasaće protiv ovog zakona jer smatraju da je novi korak ka centralizaciji umesto ka decentralizaciji. Zalažemo se da se zakon povuče, da se donese novi zakon o lokalnoj samoupravi koji će u potpunosti poštovati načela države i gde će se ostvariti sva ustavna prava građana, a kesa neće ostati u rukama gospodina Đelića, nego će se sredstva stvarno decentralizovati sa ovlašćenjima, a ne da decentralizujemo ovlašćenja, a zadržavamo kesu na svaki način.

Reč ima narodni poslanik Radič Joković, a posle njega narodni poslanik Miloš Lukić.

Poštovana gospođo predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni gosti, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi DOS ispunjava jedno od svojih predizbornih obećanja u pogledu decentralizacije vlasti. Opština obavlja izvorne poslove koji su definisani u članu 19. Predloga zakona i u okviru kojih donosi propise samostalno, u skladu sa svojim pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom i statutom. Ovim predlogom proširen je obim izvornih poslova na osnivanje ustanova i organizacija u oblasti osnovnog obrazovanja, primarne zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.

Molim vas za malo pažnje ili da odredim pauzu.