Kolege narodni poslanici, poštovani posmatrači, danas na dnevnom redu imamo jedan zakon koji je u setu zakona koji treba da izvrše decentralizaciju vlasti u našoj zemlji i sprovedu ono što smo zacrtali kao svoj program pre promena i što smo počeli da realizujemo nakon promena koje su se desile u našoj zemlji. Zaista, kad pogledate, šta je logičnije nego da se problem rešava tamo gde je nastao i da ga rešavaju oni kojih se taj problem tiče.
Ako pogledate Zakon o lokalnoj samoupravi koji smo imali, gotovo da je bilo nemoguće ne napraviti bolji zakon od tog. Jer, Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je važeći do donošenja ovog zakona, jeste bio jedan od zakona sa najgorim mogućim rešenjima i najtežim posledicama koje smo imali u prethodnom periodu.
Sam motiv, po predlagaču, za donošenje ovog zakona jeste usklađivanje sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi; dakle, prilagođavanje naše zakonske regulative evropskim i svetskim standardima koji treba da nas u dogledno vreme približe Evropi, čiji smo deo.
Prvo se otvara pitanje šta ovaj predlog zakona nudi u tom smislu, dakle, koja su poboljšanja u odnosu na zakon koji smo imali? Naveo bih tu nekoliko veoma bitnih poboljšanja. Pre svega, napuštanje skupštinskog sistema koji smo imali i koji je generisao brojne probleme u realizaciji određenih odluka, a da nikada niste znali ko je zapravo bio odgovoran za pojedinu izvršenu radnju, odnosno, pre svega za realizaciju izvršnih funkcija u domenu lokalne samouprave. Dakle, imali ste jednu situaciju gde je u samoj izvršnoj vlasti, kao i na određenim nivoima upravljanja, dolazilo do paralelizma, gde nisu bile jasno razgraničene funkcije. To ovaj novi zakon na jedan dosta dobar, rekao bih evropski način razrešava.
Imamo institute poput ombudsmana, imamo uvođenje lokalne policije. Ovde su se čule neke primedbe na takvo rešenje. Dovoljno je obići razvijene evropske i svetske gradove i svuda ćete videti da lokalna samouprava (to je jedan proces koji je odavno završen u razvijenijem delu Evrope i sveta) ima svoju policiju koja se nekada po nekim detaljima razlikuje od ostalih nivoa policijskih snaga (imate obično i republičku i saveznu), koja ima striktno zadat domen rada, zadatak koji izvršava i valjda ne treba ponavljati, da je ona u okviru jedinstvenog komandovanja, da je ona u okviru ukupnih policijskih snaga koje jedna zemlja ima.
Takođe, ovaj zakon nam donosi i dobra rešenja u smislu razgraničenja izvornih i prenetih nadležnosti, što nismo imali u rešenjima prethodnog zakona. Zatim, ostavlja mogućnost da se osnivaju škole, ustanove primarne zdravstvene zaštite i dr.
Međutim, šta ovaj zakon nije predvideo? Sva ova rešenja i predložena suština Zakona o lokalnoj samoupravi nemaju ekonomsku i imovinsku osnovu. Ukoliko zakon nema ekonomsku i imovinsku osnovu, onda sve ono što su pozitivna rešenja praktično pada u vodu, jer vi nećete imati čime, niti na koji način, da jednu takvu lokalnu samoupravu sprovedete u delo. Zapravo, događa nam se i dalje jedna finansijska i materijalna centralizacija, ništa manja od one koju smo imali unazad desetak godina. Taj proces, koga nikako država Srbija da se oslobodi, zaista sprečava da se neka dobra rešenja iz pojedinih zakonskih propisa mogu sutra sprovesti u delo.
Daću vam, umesto opisa rešenja iz zakona, nekoliko primera na kojima se najjasnije vidi šta je suština ovoga što govorim. Republička skupština je 1995. donela zakon koji se zove Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Tim zakonom je praktično sva imovina, dakle, sva ekonomska i imovinska osnova u ovoj državi preneta i de jure i de fakto na Republiku Srbiju. Imate situaciju da je nakon donošenja tog zakona 1995. godine, samo u Novom Sadu prodato 2.918 kvadratnih metara u ekstra zoni Zmaj Jovine i Dunavske ulice, da u gradu niko nije znao kome je to prodato, pod kojim uslovima, a pogotovo niko u gradu nije imao nikakav interes od te prodaje, jer se, normalno, sav novac slio u republički budžet.
Takođe smo imali situaciju da je grad Novi Sad samodoprinosom izgradio termoelektranu, toplanu, za jedinstveni sistem grejanja Novog Sada, koji je bio i ostao jedan od najboljih u našoj zemlji. U tom periodu su tu termoelektranu, toplanu, preneli u EPS da bi svojevremeno, kada je doneta odluka da proizvodi struju, ona toplotna energija koja je trebalo da greje građane Novog Sada grejala Dunav, a građani Novog Sada su plaćali plin, odnosno gas da bi se grejali tih davnih zima. Kako smo se grejali znamo, kakve su nam te zime i ta leta bila, takođe znamo. Kao i niz drugih primera.
Uostalom, ako se ne uvažavaju ovakvi argumenti, onda je dovoljno da pogledate kako je rešeno pitanje imovine lokalne samouprave u gradovima ka kojima težimo ili bar težimo da budemo kao oni, a to su razvijeni evropski gradovi. Videćete da ti evropski gradovi imaju imovinu kojom raspolažu i imaju policiju, svoje osnovne škole, primarnu zdravstvenu zaštitu, kao i niz drugih stvari koje mi u ovom proteklom periodu nismo imali, a što je još gore ovaj zakon ne predviđa da to dobijemo.
Moramo otvoreno da kažemo, kada je bila javna rasprava u Novom Sadu, bio je pomoćnik ministra, gospodin Protić. Kada se sučelila ovakva argumentacija javno, na televiziji, gospodin Protić je sam priznao da on nije lično protiv, a čak se sećam izraza koji je upotrebljen, te komunalne imovine, da nije logično da lokalna samouprava nema materijalnu osnovu na bazi koje će ostvarivati svoja prava. To je stanovište Vlade da to nije u skladu sa republičkim Ustavom iz 1990. godine, član 56. i 59, kao ni saveznim Ustavom, član 73. Naravno, ko nije lenj može da pogleda te odredbe Ustava i da vidi da apsolutno nije protivustavno ukoliko bi se određena imovina, odnosno imovinska i materijalna osnova, prenela lokalnoj samoupravi. To se ne kosi sa tim ustavnim odredbama, jer se tamo predviđaju i ostali vidovi imovine.
Dakle, ovo je jedan deo argumentacije za koji mislim da se zaista mora uvažiti, odnosno ovaj parlament bi ga morao uvažiti. Svi vi, kolege poslanici, potičete iz određenih lokalnih sredina i svi imate iskustva sa problemima koji tamo nastaju, a koje ne možete rešiti ukoliko nemate nadležnosti da ih rešite. Takođe, postoje bezbrojni primeri gde možemo pokazati da smo čak i bez nadležnosti bolje radili nego onaj što je u tom trenutku nadležnost imao. Jednostavno, ne postoji nikakav, a najmanje ekonomski, razlog da lokalna samouprava ne dobije svoju ekonomsku, imovinsku osnovu, da bi mogla da uradi ono što po ovom zakonu,ukoliko takav bude donet, i treba da uradi.
Prema tome, na kraju želim da kažem da će poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine i Lige za Šumadiju podržati ovaj zakon u načelu. Očekujemo njegove bitne dorade, a pre svega u smislu ovoga što sam govorio. Ovaj zakon je moguće popraviti. On će svakako biti i jeste bolji od onoga koji smo imali. Ovog momenta nama treba jedan bolji zakon o lokalnoj samoupravi, do koga bismo mogli da dođemo kroz zasedanje, odnosno rad po ovoj tački dnevnog reda. Hvala.