Praktično, opština je odgovorna za sve aktivnosti koje se obavljaju na njenoj teritoriji, počev od donošenja programa razvoja, preko urbanističkih planova, budžeta, razvoja komunalnih delatnosti, razvoja komunalne infrastrukture, održavanja stambenih zgrada, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica u naseljenim mestima.
Članom 22. definisan je obim posla za lokalnu policiju, ali nije jasno da li je ona organizaciona, da li pripada lokalnoj samoupravi ili je deo sistema policije na republičkom nivou.
Pored izbornih poslova, opština obavlja i poverene poslove koji su iz okvira prava i dužnosti Republike.
U okviru poverenih poslova opština obavlja pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva i druge poslove u skladu sa zakonom.
Finansiranje jedinice lokalne samouprave vrši se iz izvornih i ustupljenih prihoda, kao i dopunskih sredstava. Organi opštine su predsednik opštine i skupština opštine. Skupštinu opštine čine odbornici koje biraju građani. Broj odbornika u skupštini opštine ne može biti manji od 19 i veći od 75. Radi preciznijeg definisanja trebalo je odrediti minimalni i maksimalni broj birača po jednom odborniku. Skupština opštine bira predsednika skupštine i zamenika predsednika skupštine, postavlja i razrešava sekretara skupštine, na predlog predsednika skupštine.
Predsednik opštine bira se neposredno tajnim glasanjem i vrši izvršnu funkciju u opštini. Predsednik opštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti. Zamenika predsednika opštine imenuje i razrešava predsednik opštine, uz saglasnost skupštine opštine. Kako je predsednik opštine praktično preuzeo funkciju sadašnjeg izvršnog odbora, odnosno izvršnu funkciju, a zadržao atribute predsednika opštine po važećem zakonu o lokalnoj samoupravi, opravdano se postavlja pitanje da li je on u stanju, po kapacitetu, da ovu funkciju sam uspešno obavi.
Vlada je prihvatila amandman koji predviđa formiranje kabineta predsednika opštine, koji može da broji najviše 11 članova i ima zadatak da pomaže predsedniku opštine u vršenju izvršne funkcije. Predsednik opštine je, obzirom da je izglasan neposredno tajnim glasanjem, dosta dobro zaštićen od instituta opoziva, jer se zahteva u postupku opoziva izjašnjavanje birača tajnim glasanjem.
Novinu u ovom zakonu predstavlja mogućnost postavljanja glavnog arhitekte u opštinskoj upravi, kao i mogućnost ugovaranja poslova sa opštinskim menadžerom, ukoliko je statutom predviđeno.
U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za finansiranje izvornih i poverenih poslova. Sredstva budžeta obezbeđuju se iz izvornih i ustupljenih javnih prihoda. Ukoliko se na ovaj način ne obezbedi finansiranje utvrđenih poslova obezbeđuju se dopunska sredstva iz budžeta Republike. Postoji 16 izvornih javnih prihoda, ali je problem u tome što mnoge opštine nemaju po svim izvorima prihode.
Tako opština Lučani, iz koje ja dolazim, iz sedam izvora nije ostvarila u toku prošle godine nikakav prihod. Učešće izvornih javnih prihoda u toku 2001. godine u budžetu opštine Lučani iznosi 18%. Ovo ukazuje da opština bez ustupljenih javnih prihoda ne bi mogla da funkcioniše. Ustupljeni javni prihodi predstavljaju najveći prihod u opštinskim budžetima. Republika ustupa jedinici lokalne samouprave javne prihode koji se ostvare na njenoj teritoriji, i to: porez na dohodak građana u iznosu 100%, deo poreza na zarade, porez na fond zarada po stopi do 3,5%, porez na imovinu od 100%, porez na nasleđe i poklon 100%, porez na prenos apsolutnih prava 100% i deo poreza na promet proizvoda i usluga.
Takođe, Republika ustupa i naknadu za izgradnju, održavanje i korišćenje lokalnih i nekategorisanih puteva, kao i deo drugih naknada. Član 99. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi - posebnim zakonom utvrđuje se deo poreza na zarade i deo poreza na promet proizvoda i usluga u procentima i godišnji obim sredstava koji pripada opštini po osnovu ovih prihoda. Godišnji obim sredstava po opštinama utvrđuje se u skladu sa opštim bilansom javnih prihoda i javnih rashoda, polazeći od sledećih kriterijuma: veličina teritorije opštine, broj stanovnika, broj odeljenja osnovnih i srednjih škola, broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i razvijenost opštine.
Kod osnovnih i srednjih škola pored broja odeljenja treba uzeti i broj škola, jer troškovi rastu sa brojem odeljenja, ali mnogo višerastu sa brojem škola, zahvaljujući troškovima održavanja školskih zgrada, grejanja i tome slično. Isti princip treba zadržati i kod broja objekata za smeštaj dece koja su obuhvaćena društvenom brigom o deci.
Potrebno je napustiti nasleđenu praksu, koja je članom 99. ovog zakona zadržana, da se određuje godišnji obim sredstava koji pripada opštinama. Treba odrediti procentualni deo poreza na zarade i procentualni deo poreza na promet proizvoda i usluga koji, na bazi kriterijuma pripada za finansiranje opština, a ukinuti godišnji obim sredstava tzv. limit.
Zahvaljujući ovom ograničenju iz budžeta opštine Lučani u republički budžet odlio se iznos od 4.710.000 u protekloj godini. Ovaj iznos je veći od iznosa kojeg je opština mogla da izdvoji za finansiranje materijalnih troškova osnovnog i srednjeg obrazovanja, jer kriterijumi kod određivanja obima sredstava su takvi da nije uzet broj škola već samo broj odeljenja, što je umanjilo obim sredstava, a materijalni troškovi škola nisu mogli biti pokriveni u potrebnoj meri.
U ovakvim uslovima finansiranja budžeti opština, sa redukovanim izvorima finansiranja, neće moći da isfinansiraju predviđene obaveze, koje su ovim predlogom zakona još i uvećane za troškove pokrivanja osnovnog obrazovanja i primarne zdravstvene zaštite. Postavlja se pitanje finansiranja lokalne policije, koja ovim zakonom nije definisana. Znači, potrebno je takvim opštinama uvećati obim ustupljenih prihoda kako bi mogle da obezbede normalno funkcionisanje.
Na kraju, poslanička grupa Nove Srbije podržaće Predlog zakona u načelu, a od ishoda usvajanja predloženih amandmana zavisiće naša podrška zakonu u celini.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, a posle njega narodni poslanik Slavoljub Matić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moramo se složiti u jednoj stvari, a to je da je ovaj zakon izazvao veliku pažnju u javnosti; možemo slobodno reći da je bilo dosta komentara oko koncepcije i oko njegovog sprovođenja. Na početku se postavlja jedno principijelno pitanje koje se stalno ponavlja, a to je da redosled donošenja propisa u ovoj skupštini postaje vrlo čudan. Ipak je bilo logičnije da ovom zakonu prethodi izmena Ustava, da tome prethodi regionalizacija, pa zatim da se na nivou lokalne samouprave uređuju odnosi.
U obrazloženju ovog zakona imamo prvo tezu da je to usklađivanje sa Poveljom o lokalnoj samoupravi u evropskim državama. Kada god se pomene usklađivanje sa Evropom postavlja se ono staro pitanje - šta je starije. Da li je potrebno stvoriti prvo ekonomske uslove za sprovođenje ovakvog zakona ili prvo dati sva ovlašćenja?
Drugo pitanje je pitanje debirokratizacije. U narodu, a i kod nas u Stranci srpskog jedinstva, postavlja se jedno pitanje - da li će ovim zakonom jačati sada jedna nova birokratija, tzv. lokalna birokratija. Moramo priznati da kadrovska rešenja koja sada imamo na lokalnom nivou nisu nimalo kvalitetna i nisu dorasla ni ovim ovlašćenjima koja sada imaju, a pitanje je kako će se nositi sa tolikim bremenom ovlašćenja i odgovornosti u novim uslovima.
Kada se kaže reč "demokratizacija" odmah se postavlja kontrapitanje - šta je sa prevelikim ovlašćenjima predsednika opštine. Znamo da je predsednik opštine dobio izuzetno velika ovlašćenja i to izaziva polemiku, izaziva strepnju. Jednostavno rečeno, ovde se protežu dve teze, da mi ekonomski još uvek nismo zreli za ovakav zakon i da je ovo Balkan po mentalitetu našeg naroda i pitanje je kako će se ljudi ponašati sa tolikim bremenom odgovornosti.
Takođe jedno pitanje koje izaziva komentare je pitanje opštinskog menadžera. Ja bih pre rekao da bi svi funkcioneri u opštini trebalo da imaju funkciju menadžera i zadatak da se kao menadžeri ponašaju, da dovlače strani kapital i kapital drugih investitora u svoje opštine i da se trude da ta opština što bolje funkcioniše. Logičnije je da predsednik opštine može uzimati menadžere iz različitih oblasti, recimo - poljoprivrede, savremene tehnologije, a nije logično da jedan čovek bude sposoban da objedinjuje sve ovo.
Kada se radi o prihodima, izvorni prihodi su takođe primamljiva stvar, međutim, to može biti vrlo "vruć krompir" u rukama naše nove lokalne vlasti, jer se ona praktično suprotstavlja lokalnom stanovništvu i prinuđena je da od svojih sugrađana uzima prihode da bi uspešno obavljala svoju dužnost.
Nemojte biti iznenađeni kada ovaj zakon bude stupio na snagu, pred opštinama će sve češće biti okupljanja nezadovoljnih učitelja, lekara i slično. To do sada nije bio slučaj, jer je uvek bio izgovor da je to u nadležnosti Republike.
U celini gledano, ovaj zakon je ipak jedan veliki izazov, jer bi trebalo da znači da posle usvajanja ovog zakona treba da uslede izbori na kojima bi se pokazala narodna volja i gde bi ljudi koji su savesni, vredni, odgovorni, disciplinovani dobili poverenje, i to oni ljudi koje njihovi sugrađani dobro poznaju.
Stranka srpskog jedinstva se nada da će biti usvojen naš amandman da se posle šest meseci od donošenja ovog zakona raspišu lokalni izbori. To bi bila jedna uteha i to bi bila velika motivacija svima nama da se borimo i dokazujemo na lokalnom nivou. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a posle njega Gordana Pop-Lazić.

Kolege narodni izabranici, pokušaću ukratko, pošto ću zastupati nekoliko amandmana Demokratske stranke Srbije koje smo pripremili za ovaj predlog zakona, da kažem nekoliko reči. Ne mogu da zaobiđem jednu priču, anegdotu sa jednog skupa predsednika opština koji potiču iz Demokratske stranke Srbije, gde je naš kolega Baja Milošević iz Demokratske stranke Srbije, poslanik i predsednik opštine iz Aranđelovca, rekao - kada građanina zaboli zub on ne  zna kud će, pa dođe kod predsednika opštine da se žali. Jeste. Sadašnji zakon je upravo takav. Građani misle da su široka ovlašćenja predsednika opština a zapostavlja se činjenica da to po dosadašnjem Zakonu o lokalnoj samoupravi ne stoji. Ovlašćenja nisu velika, skoro nikakva su. Građanstvo misli da predsednik opštine može nekim svojim radnjama da pomogne, a on, naravno, može da bude samo prvi među jednakima - odbornicima.
Ovaj zakon pokušava taj problem da reši - prvo, neposrednim izborima samog gradonačelnika ili predsednika opštine, širokim ovlašćenjima koja su ustupljena predsedniku opštine ili gradonačelniku. To pokušava na jedan, neki pravnici kažu neustavan, ali u svakom slučaju na jedan preširok način, gde se najšira ovlašćenja upravo daju predsednicima opština koji onda zapadaju u mogućnost da i te kako zloupotrebljavaju svoju funkciju.
Upravo iz tog razloga najveći deo amandmana koje smo podneli kao poslanici Demokratske stranka Srbije se bazira na želji da čitavu priču oko nadležnosti predsednika opština i same skupštine opštine svedemo u ustavne okvire. To je naša namera. O toj nameri pričali smo i sa predstavnicima nekih drugih poslaničkih grupa, sa našim glavnim partnerima ovde u samom parlamentu, sa predstavnicima Republičke vlade i pošto sam učestvovao u tim razgovorima činilo mi se da ćemo doći do jednog razložnog stava, gde ćemo izbalansirano pristupiti samom problemu.
Nažalost, naše dnevne političke prilike, ovakve kakve su, nisu dovele do dogovora, iako smo imali svi poprilično jedinstven stav da u tom delu Predlog zakona valja popraviti. Najbolji primer za ovo što govorim jesu amandmani koje su podneli predstavnici DOS-a, tj. poslanici koji najvećim delom potiču iz Demokratske stranke, koji su takođe uvideli ovaj problem.
Ali, njihov predlog, koji je nažalost usvojila Republička vlada tj. resorno ministarstvo, jeste jedan hibridan način organizovanja, tj. predlog koji se bazira na tome da skupština opštine na predlog predsednika opštine bira članove opštinskog kabineta, kojima sam predsednik opštine, dakle čovek sa najširim ovlašćenjima, definiše njihov delokrug radnji koje treba obavljati unutar te opštinske - ne vlade nego kabineta.
To je nešto što se svakako kosi sa našim intencijama da se u okviru zakona nađe pravi balans između predsednika opštine i narodnih izabranika koji su odbornici u skupštini opštine, koji će biti u mogućnosti da utiču na sprovođenje politike preko opštinskog saveta, kako to definišemo mi iz Demokratske stranke Srbije, dakle preko jednog vida opštinske vlade, ako pronađemo pravi delokrug i jednog i drugog izvršnog organa.
To bi bio jedan od pravih puteva a zbog javnosti ću vas obavestiti koje bi bile nadležnosti jednog i drugog izvršnog organa. Naš je predlog, i to ćete čuti kroz amandmane, da se sam gradonačelnik bira neposredno, da predstavlja i zastupa opštinu, da vrši izvršne funkcije koje nisu zakonom i statutom stavljene u nadležnost opštinskog saveta, da predlaže druga opštinska akta ako se ne utvrde statutom kao nadležnost saveta, da predloži izbor i razrešenje opštinskog saveta, odnosno pojedinih članova, da vrši druge poslove u skladu sa zakonom, statutom i drugim aktima.
Uvodimo pojam opštinski savet, koji bi brojao od četiri do 11 članova u zavisnosti od veličine opštine, gde bi svi bili profesionalci i nosili bi odgovornost za sledeće poslove - neposredno opštinski savet izvršava odluke skupštine opštine, predlaže budžet, predlaže druge opšte akte kada se utvrde statutom, stara se o izvršavanju poverenih poslova, postavlja i razrešava načelnike uprava, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, rešava u drugom stepenu u upravnom postupku, nadzire rad opštinske uprave, naredbodavac je budžeta, donosi pojedinačne akte kada je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom i vrši druge poslove u skladu sa zakonom, statutom i drugim aktima opštine.
To je glavnina naših amandmana i mi ćemo pokušati da vas ubedimo, kako bi doveli u pravi odnos skupštinu opštine i neposredno izabranog gradonačelnika ili predsednika opštine. To je naša želja i nadam se da ćemo imati potvrdu u vašim glasovima.
Šta je predlog koji je usvojila Vlada? Predlog Demokratske stranke, gde se kaže - predsednik opštine ima sve izvršne funkcije, predsednik opštine predlaže članove svog kabineta ukoliko dva puta skupština opštine ne izabere članove kabineta koje je predložio predsednik opštine, zatim sama skupština bira članove kabineta. Ali postavlja se pitanje kada kažemo - predsednik opštine, šta to znači. Da li je to takođe mogućnost da odbornici participiraju u lokalnoj samoupravi, u izvršnoj vlasti.
Nažalost ne, zato što po samom predlogu, koji je takođe prihvaćen, predsednik opštine definiše nadležnosti članova opštinskog kabineta. Tu bi jedan loš predlog prošao više iz političkih, a manje iz nekih naših zajedničkih interesa da nam zakon bude dobar.
Inače, sam zakon poboljšava neke stvari koje su do sada bile kočnica u razvijanju lokalne samouprave. Proširenje nadležnosti, kada su u pitanju povereni i izvorni poslovi skupštine opštine, i njihovo usklađivanje sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, omogućava da se sama opština ponaša na osnovu svojih uzora iz Evrope u koju svi mi svakako želimo što pre da uđemo.
Kad je u pitanju finansiranje, ne možemo biti zadovoljni ponuđenim rešenjima. Zato smo se opredelili da sa nekoliko amandmana poboljšamo finansiranje samih lokalnih zajednica, odnosno lokalne samouprave, i u tom smislu mislim da će svima nama biti od koristi da upravo takve amandmane podržimo.
Moram da kažem samo, kad su u pitanju naša dosadašnja iskustva, da lokalna samouprava participira negde oko 4% u korišćenju nacionalnog bruto dohotka. Po novom zakonu, lokalna samouprava participiraće negde oko 5,7% od nacionalnog dohotka; evropska iskustva, evropski prosek je negde između 9 i 10%, a imate i ekstremni primer Velike Britanije, gde lokalna samouprava participira 12% od nacionalnog bruto dohotka.
Dakle, mi iz lokalnih samouprava želimo da što više participiramo upravo u tom delu dohotka, koji se ostvaruje na teritoriji opštine, i nadam se da će u tom smislu zakon takođe biti poboljšan. U protivnom, teško ćemo se opredeliti da dignemo ruku za ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste još jedan član ove vlade, pored predsednika Vlade, Zorana Đinđića, koji se vrlo dobro snalazi u stvarima koje uopšte ne poznaje. To ste dokazali svojim ekspozeom, ponizivši tako i nas u Narodnoj skupštini, a i građane Srbije, koji o lokalnoj samoupravi znaju i te kako mnogo. Ako vam je ekspoze pisao advokatski pripravnik koji sedi pored vas, onda je to dovoljan, dva.
Ovaj zakon svakako jeste zakon koji je ustavnog karaktera i jeste sistemski zakon, ne zbog toga što mi hoćemo da to bude sistemski zakon, nego zbog toga što nas Ustav na to obavezuje. Ali, šta to znači sistemski zakon - to je ono što vi očigledno ne znate. To je zakon koji podrazumeva definisanje jedne celine, znači kodifikaciju zakonodavstva u jednoj oblasti. To je ono što ovaj zakon nema, jer u njemu fale odredbe o izbornom sistemu, o sprovođenju izbora, i zakon o glavnom gradu, koji vi ovde nagoveštavate da će se doneti, što znači da je to vraćanje unazad.
Mi smo prvi put u novijoj istoriji dobili Zakon o lokalnoj samoupravi 1999. godine, a pre toga smo imali Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi; taj zakon, ako ništa drugo, imao je tu značajnu pozitivnu stranu što je predstavljao kodifikaciju sveg zakonodavstva koje se ticalo lokalne samouprave.
Jasno je, naravno, da lokalna samouprava ne treba da vrši državne funkcije. Međutim, vi ovde predviđate i prenošenje izvesnih državnih funkcija, kao izvornu nadležnost lokalne samouprave - tu pre svega mislim na policiju. Istina, teško je naći meru u tome šta treba da ostane u funkciji države, a šta može da se prenese kao izvorna nadležnost, da se tako uspostavi na nivou lokalne samouprave, kad je u pitanju zdravstvo, prosveta, kultura. To uglavnom zavisi u svim državama od bogatstva jednog društva. Koliko je društvo bogato, toliko može i da se odrekne nekih svojih nadležnosti i da te nadležnosti sprovodi lokalna samouprava, kao svoje izvorne nadležnosti.
Mislim da je svima jasno šta je lokalna samouprava, tu definiciju ne treba ponavljati. Ali, što se nadležnosti lokalne samouprave tiče, vi ste zadržali princip enumeracije, odnosno nabrajanja nadležnosti. Niste se odlučili, eventualno, za neki demokratičniji princip, recimo za princip generalne klauzule, kao što to postoji u Švedskoj, pa da kažete - sve ono što ne radi država, može da radi lokalna samouprava. To bi bio neki napredak.
Ovako, kad su nadležnosti u pitanju, vidim ovde da ste se vratili na mirovna veća, koja nisu u praksi utemeljena uopšte u srpskom narodu, u našoj državi, a ne treba da zaboravimo da lokalna samouprava ima i te kakvu tradiciju u Srbiji, još od DžII i DžIII veka, pa naovamo, da je čitavo jedno poglavlje Ustava iz 1888. godine bilo posvećeno lokalnoj samoupravi, da je 1889. godine donet Zakon o opštinama, pa 1902. godine ponovo. Znači, nismo mi tu uopšte u zaostatku u odnosu na ostale države u Evropi i u svetu.
Govorite o Evropskoj povelji, a oba prethodna zakona koja su definisala lokalnu samoupravu bila su u potpunosti usklađena sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i nema razloga da to prezentirate javnosti kao razlog za donošenje novog zakona.
Po nama, srpskim radikalima, apsolutno nije postojao nijedan razlog da se sada ide na donošenje novog zakona o lokalnoj samoupravi. Vi u stvari hoćete da napravite jedan privid ovde da ova skupština nešto značajno radi, da se mi nečim značajnim bavimo, a ne radimo u stvari ništa ili gubimo vreme na beznačajnim stvarima, na nečemu što ne može da zaživi još dugo, dugo godina; jer, u jednom članu ovog zakona kažete da će se on primenjivati tek nakon sledećih redovnih izbora, što je apsurdno prejudicirati da li će sledeći izbori biti redovni ili će biti vanredni. To je nešto što je neprihvatljivo.
U vašem ekspozeu niste nam rekli na koju ste se vi to evropsku državu ugledali kada ste predvideli ovakve nadležnosti predsednika opštine. Onoliko koliko znam, postoji predsednik opštine npr. u Francuskoj, ili Grčkoj, koji je istovremeno i izvršni organ, ali postoji i neko iznad njega, recimo, prefekt (i u Grčkoj, i u Francuskoj), koji može da poništi sve odluke takvog jednog predsednika. Ovde toga nema.
Postoji još jedna stvar, koja je vrlo diskutabilna, a to je jedna pravna praznina - postoji zamenik predsednika, odnosno gradonačelnika, koga on sam bira, postoje dva razloga kada predsedniku može da prestane mandat pre vremena na koje je izabran - ako je osuđen na kaznu zatvora do šest meseci ili ako podnese ostavku. Pa, ako je, recimo, u zatvoru tri ili četiri meseca, ko će biti predsednik dok se on ne vrati iz zatvora; taj zamenik predsednika, koga je on doveo sa ulice.
Žao mi je, nemam više vremena, ali kada budemo pričali o amandmanima ukazaćemo vam na sve nedostatke ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić (po Poslovniku.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nema uslova za rad Narodne skupštine i zato molim da, na osnovu člana 82. stav 2. i na osnovu člana 95. stav 1, utvrdimo da li postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum, da bismo mogli da nastavimo rad sednice.