Dame i gospodo narodni poslanici, ja, razume se, koristim priliku da izađem za govornicu, pošto osim prava na repliku ne mogu da se javim za reč i da govorim bilo šta o predloženom zakonu, iz prostog razloga što mi je, čini mi se, na protivustavan i protivzakonit način oduzeto to pravo.
Ja bih podsetio građane Srbije, narod Srbije, da smo Predlog ovog zakona (dakle, ne nacrt, ne ono što je trebalo Vlada tek da usvaja, već Predlog zakona) imali u Narodnoj skupštini Republike Srbije pre nekoliko meseci, i u potpuno istovetnom tekstu ponovo se pojavio pred narodnim poslanicima. Jedina razlika je što je jedanput potpisnik tog teksta Dušan Mihajlović, a drugi put Jožef Kasa.
Bilo bi zanimljivo da nam neko kaže kakve su se to promene u međuvremenu dogodile. Ali, suština (a o tome je govorio i gospodin Mucić, kada me je pomenuo, o tome je govorio i narodni poslanik Slobodan Janjić), jeste u sledećem - neki iz režima, neki iz vlasti, imaju slabo pamćenje, kao Mahmut Bakali, ne mogu da se sete šta su juče izgovorili.
Podsećam prisutne u ovoj sali da smo mi slušali kako će sve biti mnogo bolje, uspešnije, jednostavnije, lakše, kako će narod živeti neuporedivo bolje, kako će, prosto, narod želeti da mu takva vlast ostane i opstane godinama i decenijama, jer bezmalo neće znati šta da radi sa tim parama.
Na kraju smo došli do toga - ja sam izveo jednu malu računicu (a o tome su već poslanici govorili), sabrao sam da dva obična hleba, za koja danas kažu 600 grama, a nema ni 600 grama, dakle, dva obična hleba, litar mleka, litar jogurta i dva jajeta, to je već 120 dinara. Ako to pomnožite sa 30 dana, dobićete računicu od 3.600 dinara. To je već značajno više od minimalne zarade u Republici, a to je više od 50% prosečne zarade u Republici Srbiji.
Ako to pogledate, a postavite onda pitanje - a gde vam je za obuću i odeću novac, gde vam je novac za struju, gde vam je novac za meso, gde vam je novac za bilo šta što su elementarne potrebe svakog stanovnika, svakog čoveka, bilo da je dete, bilo da je starac, bilo da je odrastao čovek, mislim da će se tada videti i ustanoviti koliko se bedno i koliko se teško živi.
Zašto je važno istaći ovo oko sudskih taksi? Jutros sam, dolazeći u stranačke prostorije SRS, video red ispred jedne od menjačnica. Pitao sam se zbog čega ljudi stoje u redu, da li narod ima toliko novca, pa menjaju sada u evro ili u neku drugu valutu, švajcarski franak, američki dolar, a onda sam prišao i video da ljudi menjaju po 10, 20 i 50 maraka, ne bi li mogli da odu u neku od susednih prodavnica, da kupe hleb i mleko, ono što im je najneophodnije, najvažnije, da bi mogli porodice da prehrane, da bi mogli da prežive.
Ja bih molio Vladu Republike Srbije, i tražim od Vlade Republike Srbije, kada već za 10 puta povećava takse (poslednje izmene su bile 1997, a DOS je na vlasti od 2000. godine, dakle, možete da govorite o tri godine), da kaže da li je moguće da je inflacija bila 1000% ili više od 1000%, i da li je moguće da su uslovi života građana popravljeni, pa je moguće da im se i na ovakav način nameću nameti?
(Predsedavajuća: Tri minuta 30 sekundi. )
Dakle, da li je moguće da im se i na ovakav način nameću novi nameti, da ih plaćaju? Ja samo mislim - da li neko voleo ili ne voleo srpske radikale, voleo jedne ili druge - narod više neće moći da izdrži, zato što se zaista živi sve teže, čak to vidite i vi. I kada razgovaramo između sebe, mi koji ovde imamo relativno visoke plate, pa nemamo ništa više od toga, sve potrošimo na troškove, možete da mislite kako je teško narodu koji ima pet, šest, sedam ili osam puta manja primanja od nas. Kako će oni da prežive?
