PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 19.02.2002.

17. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

17. dan rada

19.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Ljubomir Mucić

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kakva li se bura sprema posle ovog prepodnevnog zatišja ne znam, verovatno ćemo videti u popodnevnom zasedanju.
Posle loše ocene u oktobarskom roku i žestokih kritika od strane poslanika, ministar Batić, u ime Vlade Republike Srbije, povukao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Reklo bi se - ništa novo, ništa čudno za ovu vladu i predloge zakonskih projekata.
Čudnije i iznenađujuće je da sa istim predlogom, ni za jotu nije izmenjen, Vlada ponovo izlazi pred ovaj parlament, nadajući se blažem kriterijumu i povoljnijim vetrovima od strane nekih poslaničkih grupa. Najveće čudo je amandman Vlade na sopstveni predlog zakona, ali ni to nije čudo, već redovna praksa za ispravljanje greške.
Osnovni razlog, odnosno motiv za drastično povećanje sudskih taksi, dat je u obrazloženju gde stoji (citiram): "Jedna od svrha sudske takse je i da rad sudova finansiraju učesnici sudskog postupka i uvećanjem sudske takse povećava se učešće taksenih obveznika u finansiranju rada sudova".
Ova konstatacija je tačna, ali nikako mi ne ide u glavu da materijalni položaj jednog od državnih organa zavisi od toga koliko se narod sudi i koliko plaća da bi ostvario svoje pravo.
Šta znači princip da će svoje pravo ostvariti samo oni koji imaju da plate, da li će se isto svesti na već uvedeni princip da se leče, školuju i žive samo oni koji imaju sve to da plate? Kako će se poboljšati materijalni položaj pravosuđa, ako se smanji obim predmeta i učešće taksenih obveznika, a narod počne sam da isteruje pravdu?
To ste i vi istakli u tački 2. obrazloženja, mislim da je juče neko od narodnih poslanika, da li gospodin Vučić, o tome govorio, a u obrazloženju piše: "Prilikom propisivanja donje granice vrednosti spora, vođeno je računa o tome da se, budući da se prema vrednosti spora utvrđuje visina takse, ovom merom pravni subjekti stimulišu da svoje obaveze, ukoliko se mogu izraziti u malom nominalnom iznosu, izvršavaju vansudskim putem, čime bi se umanjila nepotrebna parničenja".
To znači da je donja granica povećana 10-40 puta. Pa, da su mogli da se dogovore, ne bi na sud ni dolazili. Pitam vas i tražim odgovor na jedno ozbiljno pitanje - kojim će putem preko 250.000 korisnika tekućih računa likvidiranih i banaka u stečaju dobiti svoj novac, ili deo, ili čak manji deo, ako ne u sudskom postupku, ako znamo da je preko 70% onih koji se hrane na odloženo plaćanje, a svoje obaveze odmah moraju da plate, a pare im ostale na računu?
Koliku taksu oni treba da plate, pa da stanu u red i čekaju i nadaju se svojim novcima? Taksa je bila 60 dinara, a nova taksa je 500 dinara, odnosno, povećana je osam puta. To znači da je od 250.000 korisnika tekućih računa deo njih već podigao po 5.000 dinara, a svi oni koji nisu i kojima je ostalo preko tog iznosa, moraće da plate novu taksu, znači po 500 dinara, da bi ušli u red za naplatu svojih potraživanja.
Samo po tom osnovu građanima će biti uzeto preko 100 miliona dinara. Da li će to značiti da će se poboljšati materijalni položaj trgovinskih sudova, a za građane baš ih briga i niko njih ne pita?
Mišljenja smo da materijalni položaj sudija i zaposlenih u pravosuđu mora da se popravi, ali iz sredstava budžeta, o čemu sam govorio kad smo usvajali budžet, smanjenjem sredstava za rad raznih vladinih agencija i nevladinih organizacija, i kroz umerenije povećanje sudskih taksi, kako smo to u amandmanima predložili.
Još dva pitanja bih želeo na kraju da postavim - da li mislite da će narod odmah početi da se sudi i da plaća velike takse, od dana stupanja na snagu ovog zakona, da bi se ostvarili postavljeni ciljevi ministra i Vlade, ili je već to realizovano u prethodnih šest meseci?
Odakle ćete obezbediti sredstva za finansiranje Haškog tribunala, koji vi redovno pratite? Prema ovom malom broju prisutnih poslanika ovde vidim da to redovno pratite. Odakle ćete obezbediti sredstva za finansiranje Haškog tribunala, pošto neki učesnici u finansiranju otkazuju poslušnost, i da li će pravda i u ovoj zemlji zavisiti samo od onoga ko ima da plati? Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić (replika na izlaganje narodnog poslanika Ljubomira Mucića).

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, ja, razume se, koristim priliku da izađem za govornicu, pošto osim prava na repliku ne mogu da se javim za reč i da govorim bilo šta o predloženom zakonu, iz prostog razloga što mi je, čini mi se, na protivustavan i protivzakonit način oduzeto to pravo.
Ja bih podsetio građane Srbije, narod Srbije, da smo Predlog ovog zakona (dakle, ne nacrt, ne ono što je trebalo Vlada tek da usvaja, već Predlog zakona) imali u Narodnoj skupštini Republike Srbije pre nekoliko meseci, i u potpuno istovetnom tekstu ponovo se pojavio pred narodnim poslanicima. Jedina razlika je što je jedanput potpisnik tog teksta Dušan Mihajlović, a drugi put Jožef Kasa.
Bilo bi zanimljivo da nam neko kaže kakve su se to promene u međuvremenu dogodile. Ali, suština (a o tome je govorio i gospodin Mucić, kada me je pomenuo, o tome je govorio i narodni poslanik Slobodan Janjić), jeste u sledećem - neki iz režima, neki iz vlasti, imaju slabo pamćenje, kao Mahmut Bakali, ne mogu da se sete šta su juče izgovorili.
Podsećam prisutne u ovoj sali da smo mi slušali kako će sve biti mnogo bolje, uspešnije, jednostavnije, lakše, kako će narod živeti neuporedivo bolje, kako će, prosto, narod želeti da mu takva vlast ostane i opstane godinama i decenijama, jer bezmalo neće znati šta da radi sa tim parama.
Na kraju smo došli do toga - ja sam izveo jednu malu računicu (a o tome su već poslanici govorili), sabrao sam da dva obična hleba, za koja danas kažu 600 grama, a nema ni 600 grama, dakle, dva obična hleba, litar mleka, litar jogurta i dva jajeta, to je već 120 dinara. Ako to pomnožite sa 30 dana, dobićete računicu od 3.600 dinara. To je već značajno više od minimalne zarade u Republici, a to je više od 50% prosečne zarade u Republici Srbiji.
Ako to pogledate, a postavite onda pitanje - a gde vam je za obuću i odeću novac, gde vam je novac za struju, gde vam je novac za meso, gde vam je novac za bilo šta što su elementarne potrebe svakog stanovnika, svakog čoveka, bilo da je dete, bilo da je starac, bilo da je odrastao čovek, mislim da će se tada videti i ustanoviti koliko se bedno i koliko se teško živi.
Zašto je važno istaći ovo oko sudskih taksi? Jutros sam, dolazeći u stranačke prostorije SRS, video red ispred jedne od menjačnica. Pitao sam se zbog čega ljudi stoje u redu, da li narod ima toliko novca, pa menjaju sada u evro ili u neku drugu valutu, švajcarski franak, američki dolar, a onda sam prišao i video da ljudi menjaju po 10, 20 i 50 maraka, ne bi li mogli da odu u neku od susednih prodavnica, da kupe hleb i mleko, ono što im je najneophodnije, najvažnije, da bi mogli porodice da prehrane, da bi mogli da prežive.
Ja bih molio Vladu Republike Srbije, i tražim od Vlade Republike Srbije, kada već za 10 puta povećava takse (poslednje izmene su bile 1997, a DOS je na vlasti od 2000. godine, dakle, možete da govorite o tri godine), da kaže da li je moguće da je inflacija bila 1000% ili više od 1000%, i da li je moguće da su uslovi života građana popravljeni, pa je moguće da im se i na ovakav način nameću nameti?
(Predsedavajuća: Tri minuta 30 sekundi. )
Dakle, da li je moguće da im se i na ovakav način nameću novi nameti, da ih plaćaju? Ja samo mislim - da li neko voleo ili ne voleo srpske radikale, voleo jedne ili druge - narod više neće moći da izdrži, zato što se zaista živi sve teže, čak to vidite i vi. I kada razgovaramo između sebe, mi koji ovde imamo relativno visoke plate, pa nemamo ništa više od toga, sve potrošimo na troškove, možete da mislite kako je teško narodu koji ima pet, šest, sedam ili osam puta manja primanja od nas. Kako će oni da prežive?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega narodni poslanik Dragan Tomić.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, verujte mi, nisam pravnik, ali nisam znao da u ovoj zemlji Srbiji ima 3.000 sudija i da je 19.000 zaposlenih u sudstvu, jer je Holding kompanija "Zorka" u Šapcu nekada sa svojih 20 fabrika imala, sada više nema, oko 7.000.
Dame i gospodo narodni poslanici, navodno su razlozi za donošenje zakona, kako to predlagač kaže, upravo to što je Zakon o sudskim taksama stupio na snagu 23. aprila 1994. godine, a njegove izmene i dopune izvršene su u dva navrata, i to 1995. godine i 1997. godine. Navodno, izmene i dopune Zakona nisu vršene četiri godine. Ispada da su sudske takse deo prihoda budžeta Republike Srbije i da je svrha sudske takse da učesnici sudskog procesa finansiraju rad sudova, tj. očekuje se efikasan rad sudova povećanjem sudskih taksi. Gospodo, to je još jedna glupost i nestručnost predlagača zakona.
Pravosudna funkcija je jedna od najvažnijih socijalnih funkcija države i ima centralno mesto u svakom političkom sistemu. Osnovna socijalna funkcija države u pravnoj sferi je uspostavljanje pravnog poretka, kao osnovnog regulatora ponašanja u celokupnom društvu. Država je sredstvo, a pravni poredak forma političkog konstituisanja društva. Država se trudi da odredi neophodnu meru celovitosti i optimalnog jedinstva svih elemenata političkog sistema, da bi ga trajno održala uz pomoć pravnog poretka. Što država uspešnije ostvari svoju pravnu funkciju, pravni poredak će biti efikasniji, adekvatniji regulator svih političkih procesa i odnosa. Da bi pravni poredak zaista bio uspešan i optimalan, njegovim normama mora da se podvrgne država koja ga je kreirala.
Da bi funkcionisanje pravnog poretka učinila što efikasnijim i suzbila tendencije birokratizacije, suzbijanje kreativnosti i stvaralačke inicijative, država uvodi značajne podele u pravosudnoj grani vlasti, tako što se dele i na pet sastavnih delova, čije se nadležnosti striktno razlikuju. To su sudovi (redovni i specijalni), javno tužilaštvo, državno pravobranilaštvo, advokature i pravosudna uprava, koja se stara o materijalnom obezbeđivanju sudstva.
Državna politika u oblasti sudskog sistema bazira se na određivanju ciljeva koje imaju sudovi, vrednovanju njihove delatnosti i usmeravanju sudske prakse na osnovu određenih načela. Uvodeći pravosudnu politiku, racionalno usmerena i orijentisana država nastoji da uputi sukobljene subjekte na iznalaženje kompromisa ili konsenzusa, da bi se uputili u presuđivanje i rigorozno provođenje presuda samo tamo gde je kompromis moguć.
Kako ova naša vlada uspešno radi može se videti po standardu građana Srbije. Umesto da je došlo do povećanja životnog standarda građana, vi povećavate sudske takse. U vremenu kada mnoge firme odlaze u stečaj ili likvidaciju, najviše zbog nenaplaćenih dugovanja, moraju da tuže dužnike, a samim tim, moraju da plate i visoke sudske takse. Evo, sad, pa vidite kako država izlazi u susret tim firmama. Takođe, u sadašnjoj krizi, gde građani moraju pred sudom da zatraže pravdu, prvo ih čeka na vratima suda visoka sudska taksa, tako da ih odmah onemogući da zatraže pravdu u toj ustanovi.
Što se tiče finansiranja sudova, to je predviđeno budžetom za 2002. godinu, jer mislim da je velika glupost osloniti se na sudske takse, da bi se omogućila plata sudijama od 1.000 maraka. Gospodo, ako treba sudijama omogućiti platu od 1.000 maraka, onda treba omogućiti 1.000 maraka isto i lekarima, i univerzitetskim profesorima koji su naučili sudije kako treba da sude. Mislim da će dati Bog da će se građani Srbije opametiti i da neće izlaziti više pred sudije, da neće biti suđenja.
Mi, srpski radikali, uvek se zalažemo za nezavisno sudstvo, odnosno sudstvo poštenih sudija. Prethodna vlast je i u svojim redovima imala sudije političke obojenosti, a to, čini mi se, i danas isto tako pokušava ova DOS-ovska vlast, odnosno demohrišćanska vlast, odnosno ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Batić - u njegovim redovima su danas isključivo sudije koji su članovi te stranke. To je potvrđeno i u Šapcu, kada je postavljen za vršioca dužnosti predsednik Okružnog suda.
Gospodo, mislim da SRS neće podržati ovaj zakon, baš zbog toga što je neprincipijelan, zato što je toliko ubitačan i toliko restriktivan, da u stvari, želi da uništi i ono malo ljudskosti u građanima ove zemlje, u građanima Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a posle njega narodni poslanik Dragan Čolić.

 

 

Dragan Tomić

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je ponovo isti predlog, samo sa dva različita obrazloženja, u želji da se pomogne srpskom pravosuđu. Nema pomoći srpskom pravosuđu na ovakav način, nema nezavisnog srpskog pravosuđa na ovakav način i nema, sigurno, zaštite sudijske funkcije ovolikim višemesečnim napadima na sudijsku funkciju. Bez obzira što u ovom predlogu stoji da će 50% sredstava, ostvarenih po osnovu prihoda od taksi koje i odlaze u budžet Republike Srbije, biti vraćeno u pravosuđe, ne mislim da je to dovoljan prihod da omogući da plate sudijama u pravosuđu budu 1.000 maraka.

O pravim i realnim reformama u tim sektorima ne možete govoriti ako ne pomenete šta je sa platama lekara. Zar one treba da budu manje od 1.000 maraka? Šta je sa platama prosvetnih radnika? Zar i one ne treba da budu velike? Ne može bez korenite promene poreskog sistema. Napravili ste kvazi reformu, nemate sistemska rešenja u toj oblasti. Imate silne grupe za uzajamnu kontrolu, a ne za borbu koja zaista treba da se vodi, a to je borba protiv sive ekonomije. Izmislili ste priču na temu mito i korupcija, a u stvari treba da se vodi borba protiv sive ekonomije, jer tu su najveći izvori korupcije.

Gledam kako sa ove govornice zdušno advokati lamentiraju o sudijama. Zašto i ne bi? Uvek se bore za svoje stranke. Evo, kada predsednik Advokatske komore Jugoslavije ustane i sa ove govornice počne da priča o svojoj praksi, neka mi pokaže koliko je advokata, onih bolje plaćenih, podnelo poresku prijavu u kojoj je iskazalo svoju realno stečenu dobit i platilo porez na tu dobit. Kada umete tako da mlatite po sudijama u Srbiji, onda pokažite gde ste vi i koliko poštujete ovu državu i koliko vam je zaista stalo do nje.

Ne kažem da nije neophodno uvećati takse, svakako jeste. Treba te takse neko i da plati. Stalno menjate tezu. Zaboravili ste da postoji termin privreda, možda jedna od najvažnijih reči koje bi trebalo da budu u upotrebi u Srbiji. Zaboravili ste da banke treba da daju kredite privredi za proizvodnju, pa zaboravljate da se nalazimo pred poljoprivrednom setvom, jer nam počinje jedna godina u toj oblasti. Niko je sa ove govornice ne pominje. Zloupotrebljavate te ljude samo da biste manipulisali sa njihovom političkom podrškom, a ne da bi ostvarivali svoje prihode.

Hoćete li opomenuti da mi oni tamo više nepristojno ne dobacuju, teško je, ovaj sa naočarima, ne znam ni kako se zove. Nigde toliko nevaspitanih ljudi.

Kada bismo imali mogućnost da ljudi plate takse, da dođu u sud i zaštite svoja prava, jer najveći deo pravosuđa vezan je za parnično i vanparnično postupanje, manje za krivično, i to su uglavnom ugrožena prava, da li svojinska ili neka druga. U toj oblasti su svakako ponajviše porasle takse, a svi priznajemo, i mediji i ovde poslanici sa skupštinske govornice priznaju, da je materijalni položaj stanovništva značajno otežan, da je platežna moć svakako pala i da postoje velike socijalne grupe koje ne mogu da obezbede ni ličnu egzistenciju.

Najavljuje se silno otpuštanje zaposlenih radnika. Pa, kako mislite da neko štiti svoja prava, tako što neće uopšte moći doći do suda, da plati zaštitu sopstvenog prava, posebno svojinskog prava. Onda dolazimo na teren ugrožavanja osnovnih ljudskih prava. Molim vas, ne možemo to tretirati samo kroz obaveze i priču, treba da pomognemo pravosuđu. Ovakvom pravosuđu se neće pomoći.

Pravosuđu, zdravstvu i prosveti, a posebno privredi, pomoći ćemo ako se rekonstruiše poreski sistem, ako se naplate porezi svakome, ali realni porezi. Mi se nalazimo u ovoj godini u periodu realnih poreza, a o njima niko ništa nije govorio, nisu ni važni. Imamo pred sobom nekakve kredite, imamo razgovore sa MMF-om gde se pominje 800 miliona dolara, dobijamo kredite za finansiranje budžetske potrošnje, za finansiranje budžetskih deficita. Gde su nam realni prihodi za ovu državu? O tome treba da mislite, gospodo. To vam je osnovni zadatak, valjda vas je za to narod birao.

Da ne bismo džabe zloupotrebljavali ljude u pravosuđu, molim vas da prestanete da pričate o sudijama. Posebno molim gospodu advokate koji sede za ovim klupama - najbolje bi bilo da pokaže građanima svaki od njih svoju poresku prijavu koliko plaća porez, koliko je posebno ugovorom ugovorio sa nekom posebnom strankom. Nije tačno da se plaća paušal, dobro se zna šta rade advokati, kako naplaćuju. Samo na redovnim parničnim zasedanjima, kao i kod pisanja tužbi, jasna je tarifa. U svakom drugom slučaju ugovaraju se posebne vrednosti i one su izražene u procentima od vrednosti spora.

Prema tome, neću da kažem da je i to jedan od izvora korupcije, ali, vodite računa, i neko drugi će vas sutra pitati šta ste radili u godinama iza vas. Prema tome, najbolja je stvar da se ovaj zakon ponovo pogleda, da se primeri platežnoj moći stanovništva; da se pogleda iz kojih oblasti ljudi najviše vode sporove, mislim da je to parnična i vanparnična oblast, da li ima taj svet mogućnosti da plati zaštitu ličnih prava, i da se uskladi sa tim. Ali, mislim da ima dosta amandmana na tu temu.

Molim poslaničku grupu većine DOS-a da povede računa o tome kada se bude razgovaralo o amandmanima na ovu temu, jer svakako će to biti značajno i mislim da nije bitno da li će to govoriti poslanici opozicije ili pozicije, ali važno je da jednom povedemo računa o interesima građana. Na kraju vas molim da, kada govorimo o bilo kojoj temi, vodimo računa šta pričamo, saslušamo jedni druge. Nema smisla šta se radi od ovog parlamenta. Hvala lepo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić. Izvolite.

Dragan Čolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije izlazi pred Narodnu skupštinu sa još jednim lošim predlogom zakona koji ništa dobro građanima Srbije ne donosi, već će samo povećati njihovo nezadovoljstvo. Predlog zakona o sudskim taksama predstavlja još jedan atak na budžet građana, ugrožava njihov standard i ništa dobro ne donosi. Troškovi života su uvećani, cene svih namirnica povećane su višestruko, povećana je cena struje, povećani su porezi i sada šta je Vladi preostalo - da obraduje svoje građane povećanjem sudskih taksi.

Kao poslanik SRS nikako ne mogu da prihvatim obrazloženje predlagača da je jedna od svrha sudske takse da finansira rad sudova i da se uvećanjem sudske takse povećava učešće taksenih obveznika u finansiranju rada sudova. Očigledno je da je intencija predlagača da se popuni budžet Republike Srbije; a kako bi to bilo najbolje - pa, preko građana Srbije i enormnog i neracionalnog povećanja sudskih taksi. Da li je to ono što je DOS-ovska vlast obećala u predizbornoj kampanji? Da li novi namet na vilajet ili novi harač treba da nadomesti sve ono što se u budžetu nije našlo, a vlast je očekivala. Nema strane pomoći, problemi u zemlji se nagomilavaju i sada treba opteretiti one građane koji bi, eventualno, postali učesnici sudskog postupka.

Možda ovaj predlog zakona o sudskim taksama ne bi naišao na otpor nas srpskih radikala, da bar nešto u zemlji funkcioniše, da privreda nije u kolapsu zahvaljujući katastrofalnoj ekonomskoj politici DOS-a, da građani imaju od čega da odgovore na sve veće i veće prohteve države. Očigledno je da Vlada Republike Srbije nema sluha ni razumevanja za sve teže uslove života svojih građana i da sve manje ima razumevanja za sve poteškoće koje je svojom katastrofalnom politikom svalila na građane Srbije. Dobar deo građana Srbije ponekad, ne svojom željom i krivicom, postaje učesnik sudskog spora. Na to su ponekad primorani, a mnogi od njih neće moći platiti elementarnu sudsku taksu. Nije nimalo popularno, a još manje opravdano, da u uslovima socijalne bede i velike ekonomske krize rastu cene bilo čega, pa i sudskih taksi.

Kao poslanik SRS često sam sa ove govornice kritikovao ministra Batića. Ovog puta smatram da je ideolog ovog nerazumnog povećanja sudskih taksi ministar finansija, Đelić. Samozvani svetski ekspert za finansije, a jedino što zna je da uvede harač građanima Srbije. Predlog zakona o sudskim taksama je bio ponuđen poslanicima Narodne skupštine, pa je kao loš iznenada povučen. Sada je ponovo na ceni, a u njemu ništa kvalitativno nije promenjeno u odnosu na prethodni. Građani Srbije koji ne budu imali od čega da plate sudsku taksu neće ni moći u sudovima da traže pravdu, pa preti realna opasnost da pravdu uzmu u svoje ruke, jer drugih mogućnisti neće biti. Gospodo iz DOS-a, kraj vaše vladavine je potpuno izvestan.