Dame i gospodo, amandman na član 28. se odnosi na utvrđenu taksu u tarifnom broju 26. Tarifni broj 26 odnosi se na taksu koja je utvrđena za privatnu tužbu i protivtužbu. Radi se o taksi koja je utvrđena za blaže krivično delo, gde država nije zainteresovana za gonjenje preko javnog tužioca, pa su ta najblaža krivična dela, kao što su uvreda, kleveta i slična krivična dela, za koja ocenjuje država da nije u znatnoj meri povređen društveni interes, pa je prepušteno oštećenom da to goni podizanjem privatne tužbe.
Dosadašnja taksa je bila u iznosu od 160 dinara za privatnu tužbu, a sada se predlaže povećanje na 500 dinara. Imajući u vidu da se taksa za privatnu tužbu sa tim iznosom plaćanja takse za tužbu ne završava, već ide normalno, kao i u svim ovim predmetima pred sudom, i taksa za prvostepenu presudu, pa eventualno, taksa za žalbu, taksa za drugostepenu presudu, to se uvećava za duplo, otprilike, dva i nešto puta.
Stoga, obzirom da se radi o krivičnim delima koja ne predstavljaju veliku društvenu opasnost, da se radi o blažim krivičnim delima, smatramo da ne treba izvršiti povećanje u ovolikom iznosu, jer to podrazumeva da se na iznos takse na tužbu plaćaju, kao što rekoh, i takse za prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu. Stoga bi trebalo, po nama, odnosno po predlogu amandmana poslaničke grupe DSS, predviđenu taksu umanjiti, pa umesto 500 dinara za tužbu, da stoji 300 dinara, kao i za žalbu, umesto 300 dinara, 150 dinara.
Mislim da, imajući u vidu sve one argumente koje smo dali u načelu i u prethodnim amandmanima, te da nisu ogromni iznosi koji bi se po ovom osnovu prikupljali, a da dovodi do jedne pravne sigurnosti, jer će taksa biti bliža materijalnim mogućnostima građana i povredi njihovih, prevashodno zakonom zaštićenih prava, a to su čast i ugled, trebalo bi u ovom članu prihvatiti amandman DSS-a.