Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, uvažena gospođo ministre, već je dosta toga rečeno, atmosfera je otprilike poprilično opuštena, a koncentracija skoro nikakva. Radi se o jednom vrlo važnom i vrlo značajnom zakonu; svi se zaklinjemo i govorimo o mladima, a čini mi se da im najmanje pažnje poklanjamo danas u ovoj popodnevnoj raspravi, kako sam rekao,  o jednom vrlo važnom zakonskom projektu. Normalno nije nov, rešenja u njemu su nova samo u delu kojia se tiče ovog jednokratnog roditeljskog dodatka i to predviđenog za drugo, treće i četvrto dete, sa čim se ja ne slažem. Predlažem da to pravo bude konstituisano sa rođenjem prvog deteta i da ga imaju i drugo i treće i četvrto dete.
Kako je predviđeno ovim zakonom da on stupa na snagu 1, juna, i da će se jednokratno početi da primenjuje od juna meseca, a oni koji saznaju za ovo pravo imaće vremena da ga ostvare tek za dve godine, ako je otprilike neko vreme potrebno za rađanje novog deteta najmanje devet meseci. Znači, ta prava će biti konstituisana tek u narednoj, odnosno u narednim godinama, pošto se radi o drugom, trećem i četvrtom detetu. Mislim da je oduzimanje prava prvom detetu nehumano, a pogotovo, ovde je navedena u diskusijama i mogućnost da se desi da se rode dvojke, trojke, pa i četvorke; onda ćemo lišiti dete rođeno kao blizanca, jedno dete ćemo lišiti tog prava, a drugom detetu ćemo to pravo konstituisano ovim zakonom dati.
Druga stvar, koja je moja primedba, jeste da ovaj zakon nikako nije smeo da dođe na dnevni red po hitnom postupku, kao i da bude uvršten kao 3. odnosno 2. tačka dnevnog reda. Zato je vrlo malo prostora da se ovaj zakon na jedan kvalitetniji način izuči i da se daju neke primedbe i amandmanskog i suštinskog načelnog karaktera.
Ovde se takođe ... slažem se, Mićoviću, da smo glasali, ja nisam glasao i zato imam pravo da to stavim kao primedbu, prvo, predlagaču koji je tako nešto i stavio na glasanje. Normalno je da vi imate većinu, možete da izglasate i da je danas 17. novembar, ali on to nije. Prema tome, moje je pravo da o tome govorim.
Ono što sam hteo da kažem to je da je dato pravo na dečiji dodatak, od prvog do četvrtog deteta, da je to pravo ovim novim predlogom zakona konstituisano i za porodice koje se bave hraniteljstvom. Znači, dete u hraniteljskoj porodici će ostvariti ovo pravo.
Ovo govorim iz iskustva opštine iz koje dolazim. U mojoj opštini, u centru u Miloševcu, za porodični smeštaj dece, trenutno se nalazi oko četiri stotine dece lišene roditeljskog staranja. Sva ta deca se nalaze u selu Miloševac, u poljoprivrednim porodicama. Ovde je ovim zakonom limitirano da ta deca, koja žive u porodicama koje imaju hektar ili pola hektara, odnosno preko jednog hektara, neće moći da ostvare to pravo, a to je selo, to su porodice koje, siguran sam, imaju preko ovog hektara, koje primaju nadoknadu, doduše, zato što drže decu lišenu roditeljskog staranja, preko ovog centra koji vrši nadzor.
Ali, kao što sam rekao, deca se nalaze u porodicama i u tim porodicama postoje, ljudi moji, ako hoćete da me slušate, i potpuna usvojenja. To govori o odnosu tog naroda prema toj deci. I pored dece koju imaju, oni usvajaju tu decu i postoji potpuno usvojenje i izjednačavaju ih sa svojom rođenom decom. A mi ćemo ih limitirati ovim delom gde se kaže - ako imaju prihode, pa pored toga i imovinu.
Mislim da gospođa ministar ne mora sada, pošto sam propustio da podnesem amandman, na to da odgovori, ali bi mogla o ovome da razmisli i da se na neki drugi način, ili nekom narednom izmenom ili dopunom ovog zakona, omogući svakoj toj porodici da pored hranarine može da ostvari i ovo drugo pravo.
Ovde je takođe bilo reči o nekom prethodnom periodu, da to nije bilo uređeno pomenutih 50 godina unazad. Mogu odgovorno da vam tvrdim da su se ljudi odricali prava na nasleđe nepokretne imovine da bi ostvarivali pravo na dečiji dodatak. To govori o tome da je to pravo nekada bilo značajno i da je imalo značajnog učešća u prihodima porodice i značajno uticalo na povećanje broja članova porodice.
Pored nekih drugih primedaba koje smo izneli, koje su amandmanski rečene, mislim da ćemo imati više vremena kad se govori o amandmanima da obrazložimo neke naše predloge i iskoristiću to vreme, normalno, u tom drugom svom javljanju, po predlogu svog amandmana, da stavim još neku primedbu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da je neko drugi seo na mesto predsedavajućeg, jer, ako kojim slučajem pomenem španska sela, dobiću opomenu.
Dobro bi bilo, ministre, da koristite ove pare što nam otima predsednik Narodne skupštine i da to dajete bilo kojoj deci, bolje to nego da to ode ko zna gde i ko zna na koji način da se utroši. Tako bismo mogli više da pomognemo i da utičemo, pa makar i pod prisilom predsednika parlamenta.
Ono što je rekao ministar za ovom govornicom, ili kako već ovi vaši iz ženske mreže, ili ne znam čega, vas nazivaju ministarkom, kako vam je draže, nije baš tačno. Naime, rečeno je u ovom odeljku, koji jeste nov u odnosu na ono što je postojalo ranije u Zakonu o društvenoj brizi o deci, koji se tiče roditeljskog dodatka, tačno se kaže u članu 14. - roditeljski dodatak ostvaruje majka za svoje drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin SRJ, ima prebivalište u Republici Srbiji i - sada ide onaj uslov o kome smo mi govorili, o kome je govorio zamenik šefa poslaničke grupe SRS, Tomislav Nikolić, a taj uslov je - ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. A, šta ćemo sa onima koji ne ostvaruju to pravo, šta ćemo da radimo?
Bili ste, ministre, pre neki dan, kao i ja, u mačvansko-tamnavskom kraju, pa ste čuli šta vam kažu seljaci, šta vam kažu poljoprivrednici, oni koji nemaju ili u najvećoj meri nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, zbog nekih mera koje su ranije donošene, suprotno mišljenju i političkom stavu SRS.
Šta ćemo da radimo sa svima onima gde treba da podstičemo i ostvarujemo, kako vi kažete u obrazloženju, veći pronatalitetni efekat, a imamo, ne belu kugu, već više nemamo čak ni starijih stanovnika, a kamoli nekog od mlađih ljudi.
Kaže se da će umnogome doprineti, valjda, boljoj populacionoj politici i doprineti većem natalitetu to ukoliko se za drugo dete ustanovi 50.000 dinara, treće dete 90.000, a četvrto 120.000 dinara, a šta je sa svim onim obavezama koje su postojale ranije u ime države, u nizu godina, koje više ne postoje, nego mi jednokratno to obavimo i više nemamo nikakvih problema. Pitanje je, i sigurno je da deci i majkama, onima koji moraju da brinu o potomstvu, neće biti lakše i neće biti bolje.
Ovde je Živodarka Dacin govorila vrlo precizno, ja ne znam, pravo da vam kažem, žena traži, pa potroši onoliko koliko je potrebno, pošto treba uskoro da mi se rodi drugo dete, te neće potpasti pod ovaj zakon, pošto je juni 2002. godine, ali stvarno ode mnogo novca. Ja ću da se snađem, ma koliko otimala Nataša Mićić, ali ne znam šta će oni ljudi koji nemaju plate, imaju mnogo manje, ili koji su otpušteni sa posla, poput 10, 20, 30, 50.000 građana Srbije, koji su dobili otkaze, koji su krivi samo zato što DOS-ov režim na takav način sprovodi reforme i tim reformama se hvali.
I jedna vrlo konkretna primedba - u Zakonu o društvenoj brizi o deci, u onome što je tada predložio Tomislav Nikolić, narodni poslanik SRS, i što je usvojeno, u članu 7. pisalo je sledeće: "Trećim detetom iz porodice sa troje dece, u skladu sa ovim zakonom, smatra se treće i svako naredno dete u porodici iz opštine, odnosno delova opština, naselja, sa negativnom stopom prirodnog priraštaja stanovništava".
Mi ovde nigde ne pominjemo peto dete, nema ni tačne definicije šta se pod ovim podrazumeva. A šta ćemo da radimo kada dođe peto dete, da li tu ide negativna diskriminacija ili važe ista pravila kao da je u pitanju treće ili četvrto, ili drugo dete? Toga nema. Dakle, rađajte do četvrtog deteta, a peto dete nemojte slučajno da imate; to je nešto što je potpuno neverovatno, posebno kada imamo u vidu činjenicu da se time ne destimulišu Šiptari zato što se nalaze u potpuno drugom ustavno-pravnom ili zakonodavno-pravnom poretku. Nemamo više tu vrstu problema, nemamo više tu vrstu muke sa kojom bismo morali da se opterećujemo, pa eventualno takve zakone da donosimo, da Srbi ne bi nestali na područjima gde žive.
Dakle, nemam ništa protiv toga što Vlada donosi, kako neko reče, marketinške zakone. Svaki zakon je u neku ruku marketinški, ili je dobar ili je loš, na određeni način se u propagandnom smislu odražava u konačnom rezultatu, prema tome kakav će građani odnos imati prema Vladi Srbije, prema DOS-ovom režimu u celini. Ali, ono što mislim to je da bi dobro bilo da Vlada donese jedan zakon koji više nije tehnički, jedan zakon koji nije prepisani zakon, gde doda jedan ili dva člana, da bi neko tek mogao da se pohvali kako stižu novi zakoni.
(Predsednik: Vreme.)
Vreme srpskih radikala tek dolazi.
Dakle, bilo bi dobro, i prošli put smo razgovarali, gospođo ministre, o jednom tehničkom zakonu, o primeni jednog drugog zakona, hajde da vidimo možemo li u makar jednoj oblasti, ako ćete vi da budete iskreniji i korektniji nego većina drugih ministara, da napravimo neku promenu, da bude nešto objektivno i ozbiljno bolje, da vidimo šta tu možemo da uradimo.
Ovako, plašim se za svu našu decu, a valjda svi odrasli ljudi, polazim od sebe, žive za decu, nemamo mi više mnogo šta za sebe da živimo; da bismo njima omogućili, da bi bilo više, da bismo strateški razmišljali i omogućili opstanak srpskog naroda i svih ostalih građana Republike Srbije, potrebno je da se prihvate ovakve izmene i da se prihvate amandmani poslanika SRS.
Iskoristio bih priliku, pre nego što mi otmete 3.000 dinara, da pozovem građane Kikinde i Severnobanatskog okruga da sutra dođu na veliki miting, narodni miting srpskih radikala, u 15,00 časova, u centru Kikinde. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, to je poslednji prijavljeni govornik; preostalo vreme poslaničke grupe SPS-a je osam minuta i 10 sekundi. Izvolite.

Hvala. Poštovana gospodo narodni poslanici, ovaj zakon u sebi sadrži dobru ideju u naslovu, kada govori o finansijskoj podršci porodici sa decom. Međutim, preskače niz zaista važnih detalja za razvoj deteta. Onaj ko se iole bavio novcem, potrebnim porodici ili ima porodicu, može da govori o ovim stvarima.
Nemam utisak da je ovaj zakon pravljen na brzu ruku, ali imam utisak da u sebi ima marketinški karakter. Kada god su u pitanju deca, u svakom slučaju, daću podršku, bez obzira koliko ovo imalo neki svoj nakaradni pristup u startu.
Prva i osnovna stvar je što zakon ne tretira prvo dete u porodici. Čini mi se da je najteža stvar formirati porodicu, dobiti prvo dete i postaviti ga na noge. U finansijskom smislu to predstavlja najteži poduhvat, i čini mi se da je ovde to u zakonu dobro zaobiđeno, mislim pre svega previdom, a poslanička grupa SPS-a je reagovala amandmanima. Očekujemo da će Ministarstvo to usvojiti; jer je zaista neprihvatljivo da se prave različiti tretmani prvog, drugog i trećeg, da ne pričamo o četvrtom detetu, a da ne pitam šta se dešava sa petim ili šestim detetom.
Drugo, šta se događa sa porodicama koje su juče dobile treće, četvrto ili peto dete, ili pre mesec dana, ili koje će dobiti četvrto - peto dete u narednih deset dana?! Neće biti tretirane ovde.
Ova pomoć ima klasičan jednokratni karakter i nastojanje da se u prvoj fazi potrebe porodice reše na određen način, i mi iz SPS-a to pozdravljamo. Uostalom, kad god se dešava taj čin rođenja u porodici, uvek se nađu i prijatelji i rodbina, nađe se ko će pomoći mladoj porodici da se prvo dete postavi na noge.
Da bismo celovito prišli ovoj oblasti zakonsko rešenje, mora da bude plansko, celovito, da tretira različite socijalne kategorije. Ovde nema tretmana različitih socijalnih kategorija - danas, kada se nalazimo u ovoj fazi razvoja društva, imam utisak da nema velike razlike između prosečne intelektualne porodice i prosečne porodice koja živi na selu. Gotovo su im uslovi identični: i jednoj i drugoj porodici uslovi za podizanje dece, za zasnivanje braka, za prva ulaganja u dete su teški; i jednoj i drugoj porodici je teško obezbediti prvenstveno finansijska, materijalna sredstva da krenu sa ovim.
Čini mi se da su ovde dati samo segmenti poreske politike i da oni ne obuhvataju celinu rešenja ovog problema. Tretman je po mom mišljenju negativan i neće doneti na pravi način kvalitetno rešenje.
Prvo, mislim da smo u poreskim zakonima napravili niz grešaka, a mi smo upozoravali sa ove govornice da bi dečija hrana, dečije pelene, prve osnovne potrebe porodice, dečija odeća i obuća, i sve ono što je neophodno za podizanje deteta trebalo da ima tretman poreskog oslobođenja i poreskog izuzetka.
Nismo se razumeli u početku u toj oblasti i to je nepremostiv jaz da bi ovaj zakon u načelu dobio našu podršku. Kroz takva poreska rešenja se apsolutno, možda ne na ovakav populistički način, ovo pitanje rešava, ali se apsolutno postavljaju uslovi i izjednačava tretman za svaku porodicu. Snižava se cena pelena, dečije hrane, dečije odeće i obuće. Vi danas imate situaciju, čini mi se, u egzemplaru cena da najveći skok cena ima dečija odeća i obuća. Danas da obezbedi dečiju obuću i odeću za neke porodice predstavlja ekskurziju, a imam utisak da mnogi to i preskaču.
Da bi se ovo kvalitetno rešilo potrebno je prihvatiti amandmane Socijalističke partije, koja ima dosta kvalitetne predloge i to predstavlja kvalitetan pomak u ovom predlogu zakona, pa očekujem da to od strane Ministarstva bude i usvojeno.
Kada sam malopre pomenuo socijalne kategorije - mi se danas nalazimo u situaciji da oba roditelja ostaju bez posla, da padaju na teret socijale ove države; da se u nezavidnom položaju nalaze seoska, poljoprivredna domaćinstva, iz više razloga; imaju značajna opterećenja. Kako? Evo, sad se nalazimo u fazi prolećne setve i treba da izdvoje ogromna sredstva (žagor)... samo polako. Pričam o seljačkim gazdinstvima. (Glasovi - tema.) Ovo je tema. Ne znam zašto vama demokratama smeta da pričamo o seljačkom domaćinstvu? Ne razumem. Čim pomenemo seljačka domaćinstva vi se nešto trzate. Da nije zbog ovih protesta kod mene u Mačvi? (Žagor.) Pa, naši seljaci su mnogo dobri i vredni, nemojte se sekirati ništa što su isterali traktore (žagor).
Ali, da se vratim na temu. Da bismo razumeli - oni će imati trošak setve, imaće poresko zaduženje, ogromno za ovu godinu. Samo obaveze za penziono osiguranje po članu će biti preko 11.000. Imaće u proseku od 1.500 do 2.000 maraka, odnosno 1.000 evra zaduženja po tom osnovu. Tek onda dolazi porodica.
I, kada kažete - reforme, idemo u novi put itd. vi tražite da država dobije svoje, ali gde je tu porodica! Porodica nekako dolazi pozadi. Gde je mlada porodica? Gde je mladi bračni par koji treba da dobije prvo dete? Nema ga nigde. Ko će njima da pomogne? Tretira se seljačko gazdinstvo koje ima jedan hektar, ili po članu jedan hektar. Preko toga nema ništa. Tretira se katastarski dohodak. Kakav katastarski dohodak? Ovo nije realan katastarski dohodak. On u sebi ne sadrži ništa. On je iracionalna kategorija.
I, kada uzmete sve ovo što okupira jednu porodicu, znači prvo buduća egzistencija, ulaganja u proizvodnju, obaveze prema državi, da ne kažemo - obaveze za struju koje će stići u narednom periodu, tek onda, na repu prioriteta, dolaze njene potrebe. Valjda porodicu treba da postavimo na prvo mesto. I ne možemo na ovakav način...
(Predsednik: Gospodine Tomiću, zahvaljujem vam se, prekoračili ste vreme.)
... porodicu postaviti na prvo mesto. Mislim da amandmani Socijalističke partije imaju puno smisla i treba krenuti od prvog deteta u porodici, pa i preko četvrtog, jer porodice u Srbiji polako već imaju i po petoro dece. Hvala lepo. (Žagor.)

Reč ima ministar za socijalna pitanja, gospođa Gordana Matković.

Ja bih odgovorila na neke primedbe koje su se, čini mi se, najviše pojavljivale ili su po mojoj proceni važne da se na njih odgovori.
Znači, mi smo zaključili da, prema Zakonu o ministarstvima, postoji deo Zakon o društvenoj brizi o deci, a odnosi se na predškolske ustanove, koji će sada preći u domen nadležnosti Ministarstva za obrazovanje. Ono što je preostalo, a što je u nadležnosti ovog ministarstva. Smatrali smo da bi bilo pretenciozno da se nazove zakonom o društvenoj brizi o deci, pošto bi on onda morao da pokriva neuporedivo veći broj oblasti. To je bio motiv zbog čega je ovo zakon o finansijskoj podršci, jer obuhvata one delove koji predstavljaju finansijsku podršku porodicama sa decom.
Kada je reč o populacionoj politici, naravno, jasno je da u razvijenim zemljama postoji takođe veliki problem sa natalitetom, ali isto tako je iskustvo pokazalo da su one zemlje koje su imale mere populacione politike, koje su pokušavale da se nose sa tim problemom, usporile pad ili su zadržale nivo fertiliteta, a nije došlo do njegovog tolikog sniženja kao u onim zemljama koje nisu imale mere populacione politike, pa su čak neke od tih zemalja uspele i da vrate stopu ukupnog fertiliteta na nivo prostog obnavljanja stanovništva, kao Švedska na primer.
Dakle, problem bele kuge je ogroman i on se, kao što sam u uvodnom delu rekla, nikako ne može rešavati samo materijalnim podsticajima, ali pošto je ovo zakon koji se bavi materijalnim podsticajima, onda je taj deo i obuhvatio.
Najzad, još jednom da kažem, naravno, bilo bi jako dobro da možemo da imamo veća davanja i da zadržimo sve ono što su bila davanja predviđena prethodnim zakonom, ali mi, kao što znate, kao ministarstvo imamo budžetsko ograničenje, a to je budžet koji je usvojen od strane ove skupštine i mi smo u okviru tog budžeta nastojali da napravimo nešto što je efikasnije, znači u datim ograničenjima.
Kada je reč o tome zašto ne prvo dete, dakle ako smo kao koncept imali da se odvoje mere populacione od mera socijalne politike, sa aspekta demografske situacije važno je ili je najvažnije da se podstiče rađanje drugog, trećeg i četvrtog reda, jer ono što analize pokazuju to je da nije problem, kada je reč o Srbiji naravno, nedovoljan broj dece koja se rađaju prvog reda rođenja, a da nažalost jedan deo populacije ostaje izvan odluke da rodi i da tu materijalni podsticaji ne mogu da daju rezultate, jer razlozi zbog kojih neki ljudi ne rađaju ni prvo dete nisu uopšte materijalne prirode.
Kada je reč o tome zašto ne pomognemo decu iznad 19 godina -mi bismo imali prostora u budžetu kojim bismo mogli to da podržimo, ali pošto nije bilo ni u prethodnom zakonu, onda nažalost oni koji su stariji od 19 godina, a bez obzira na to što su na redovnom školovanju, neće biti podržani kao ni do sada. Iskreno govoreći, pošto su to ljudi i pošto u stvari nisu deca, smatram da bi bilo mnogo značajnije da se oni podržavaju kroz stipendije, bez obzira da li je reč o poslovnim fondovima, o preduzećima za koja je važno da tu decu vezuju, koja će završiti fakultet i sutra se zaposliti; znači, da se kroz stipendije rešava taj problem, pre nego kroz dečiji dodatak koji, priznaćete, baš za nekog koji ima 25 godina, i da ga dobija, i nije baš nešto što bi bilo važno.
Najzad, ovo je jako važno da se precizira, kada je reč o naknadi troškova - znači, to je u stvari za onog koji je korisnik, za roditelja koji ima dete ometeno u razvoju, ono što bi on plaćao, to se nadoknađuje u potpunosti iz republičkog budžeta. Znači, nećemo nadoknađivati ono što opštine već po svojoj funkciji plaćaju, nego ono što je korisnički udeo cene, tako da je to za korisnika besplatno, ako spada u siromašnije porodice.

Ovim bismo završili današnji rad. Sednicu nastavljamo u utorak, 2. aprila u 10,00 časova.