Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 21. kojim se predlaže brisanje ovog člana. Razlozi za pisanje ovog amandmana su jedan jako loš predlog zakona, koji je toliko restriktivan da ukida i ona prava koja su do sada postojala. Restriktivnost se ogleda i kroz uslove za sticanje prava koja se daju po ovom predlogu zakona.
Inače, lično bih hteo da pitam ministarku zašto je ovaj zakon donet po hitnom postupku, čemu žurba da se određena sredstva koja su u dosadašnjem zakonu bila garantovana građanima Srbije ukidaju, zašto se vrši presek 1.juna, a ne 31.decembra, kao što se obično vrši presek u nekom od zakonskih projekata. Ono što iritira, pogotovo mena kao Srbina sa Kosova i Metohije, to su čl. 18, 30. i 33.
Zatim, kroz obrazloženje ovog predloga zakona, kroz objašnjenje pojedinih odredbi ovog zakona ponavljaju se stalno reči: "Centralna Srbija i AP Vojvodina". Šta je sa Kosovom i Metohijom? Kakva je sudbina nas Srba sa Kosova i Metohije. Zašto ovaj zakon ne važi za Srbe sa Kosova i Metohije? Zašto nas, gospođo ministarko, unapred otpisujete.
Ukidate materinski dodatak, pomoć za opremu novorođenčadi, ukidate dodatak za treće dete. Koliko ste zahteva poslednjih godinu i po dana imali iz Kosovske Mitrovice, a nijedan niste pozitivno rešili. Na desetine porodica nije ostvarilo svoje pravo koje je zakonom bilo predviđeno. Mogu i da vam dokažem, imam za pojedine porodice i dokumenta.
Razlog koji vi navodite za to što ukidate sve ove odredbe jeste, na primer, jedna vaša rečenica - "dolaze džipom u obdanište po treće dete za koje nisu platili obdanište". Sada vas pitam, koji su to podaci, kakva je to statistika, ko vam je dao te informacije da dolaze. Oni koji imaju džipove, malo je njih koji imaju treće dete. Mislim da su to pojedinačni slučajevi, a pojedinačan slučaj ne sme da bude uzorak za sve građane Srbije.
Najvećem broju onih koji imaju treće dete je neophodna pomoć i mi smo dužni da im pomognemo da bar to obdanište ne plaćaju kao ostali. Međutim, vi i tu kategoriju sada ukidate zato što postoje takvi pojedini slučajevi a mislim da se takve porodice mogu prebrojati na prste jedne ruke, koje tako dolaze u bilo koje obdanište u Srbiji, a pogotovu u unutrašnjosti; ubeđen sam da ih nema.
Iznosite pozitivnost ovog zakona kroz roditeljski dodatak i njegovu jednokratnu isplatu, kao da je to neki boljitak za naše porodice. Mogu da kažem da je to jedna obmana, jedna velika prevara ili, bolje reći, pljačka građana Srbije. Kad ovo kažem, navešću konkretan primer - zakonskim predlogom je određeno da se za treće dete dobija roditeljski dodatak u iznosu od 90 hiljada dinara. Ako mi sada tu cifru od 90 hiljada, koja se jednokratno isplaćuje, podelimo sa trenutnim iznosom dečijeg dodatka koji iznosi 1.150 dinara, kada se to podeli dobija se da vi unapred plaćate taj dečiji dodatak za dete do sedam godina života, a od sedam do 18 ta porodica biva zakinuta.
Smatram da je za porodicu bitnije ako ima konstantan prihod od 1.150 dinara mesečno u sledećih 18 godina života, odnosno 19, koliko je ovim zakonom predloženo, nego to što ćete vi jednokratno dati za sedam godina unapred. To je neka moja procena kao matematičara ovog problema iz zakona.
Na kraju, ono što me naročito iritira je što za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna materijalna sredstva. Tvrdim da ima viška materijalnih sredstava. Gde se sada ta sredstva prelivaju? Ako zakidamo našim porodicama, a naročito deci, kome su onda namenjena ova sredstva koja će biti zakinuta ovim predlogom zakona u odnosu na prethodni zakon koji je važio do sada.