Uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, moj amandman je sličan kao i amandman mojih prethodnika, ali ću pokušati malo detaljnije da ga obrazložim, možda ću uspeti da vas ubedim da treba da se usvoji ovaj amandman.
O čemu se radi - mi smo društvo u kome se mnogi naši građani, zbog nemaštine, odriču i najosnovnijih potreba - pravilne ishrane, zdravstvene nege, adekvatnog odevanja i svega onoga što bi trebalo da nam pripada u normalnom društvu.
Ono čega ljudi ni po koju cenu neće da se odreknu, to je dostojna sahrana svojih najrođenijih. Ta dostojna sahrana, nažalost, danas za prosečnog čoveka predstavlja vrlo često izuzetno veliki trošak. Taj trošak on ne može da namiri iz redovnih primanja, pa se često zadužuje ili čak i prodaje nešto od imovine, da bi mogao da ispoštuje sve to što se od njega traži.
Primera radi, da biste znali o kojim veličinama se radi, reći ću vam da troškovi sahrane na groblju iznose od 10.000 do 15.000 dinara, zavisi od mesta, veličine grada i opštine, sa zahtevima javnih komunalnih preduzeća, koji već stoje, za veliko poskupljenje. Troškovi pogrebne opreme koštaju od 15.000 do 20.000 dinara. Troškovi nekog pevačkog društva, muzike ako je pokojnik ateista čovek ne može tek tako da se stavi u zemlju i da se ništa ne dešava, ili troškovi verskog ispraćaja ako je pokojnik vernik, iznose od 3.000 do 5.000 dinara.
Onaj drugi deo, koji niko ne računa, a takođe je vrlo opterećujući za budžet kuće, to je stvar ugleda, stvar poštovanja kuće i pokojnika, koliko će vam ljudi doći na daću posle sahrane, odnosno, obeležavanje godišnjice smrti. Mi vrlo dobro znamo kako to izgleda i u šta se nažalost, to vrlo često pretvori.
Ovi troškovi takođe nisu ispod 1.000-1.500 DEM. Jedna od najvećih sramota u našem narodu je da ostaneš dužan za sahranu. To niko sebi neće da dozvoli, da ne bude po onome "drugi da ti babu saranjuje". To niko nije dozvolio, ni pod kakvim uslovima.
Dakle, svi ovi troškovi, koje retko ko može da izbegne, pogotovu neki kultni običaji sahrane kod našeg naroda, vrlo teško padaju našim ljudima. Da ne ispadnem pretenciozan, ali zbog sahrana deda i baba, unuci često ostaju i bez voća, bez cipela, bez knjiga, dok se ti troškovi ne izmire.
To neko možda osuđuje, kao neki primitivizam, možda gleda ovako ili onako, ali to je tako danas kod nas, i još dugo, dugo, sigurno će biti tako.
Zavod za zdravstveno osiguranje je do sada na ime refundacije, svih ovih troškova, troškova, obezbeđivao oko 8.000 dinara, zavisi od opštine do opštine, ali u principu se taj iznos vrteo.
Sada, ovim predlogom zakona se predviđa da se taj iznos smanji na oko 5.000 dinara. ( Nisam tačno računao, to bi bio otprilike taj iznos, to je po principu usklađivanja obračuna doprinosa na bruto zarade, kako je to i objašnjeno.)
Da li su ljudi, koji su ceo svoj radni vek odvajali za zdravstveno osiguranje, zaslužili barem da im država pomogne da se pristojno sahrane, ako već znamo kako su se lečili ovih zadnjih 10 godina i kakvo je još uvek stanje u zdravstvu, to smo slušali u prethodnim diskusijama.
Kolika je stavka u bilansu rashoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, možemo utvrditi iz "Izveštaja o finansijskom poslovanju Republičkog zavoda za zadravstveno osiguranje za 2001. godinu". U ovoj stavci "rashodi", pod tačkom 17. "naknada pogrebnih troškova za 2001. godinu ", procenat učešća je 0,63%. To su troškovi za sahranu u rashodima Zavoda. Zbog primene "bruto principa", u 2001. godini ti troškovi su bili 0,78%.
Poređenja radi, pod tačkom 4. za stavku "zubarske usluge" planirano je 3,18%. Znači, ovde je 0,63%, a ovde 3,18%. Uz sve uvažavanje problema zuba i pružanja zubarskih usluga, to se ipak može malo prolongirati i na drugačiji način rešavati.
Problem umrlih srodnika može se rešiti samo sahranom (ako neko hoće da kaže da je kremiranje u pitanju, i to je vid sahrane), i to u vrlo kratkom roku, za dan - dva taj "problem" se mora rešiti.
Dakle, problem sahrane, između ostalog, nastaje i zbog toga što o ovome niko ne voli ni da razmišlja, ni da priča, dok se to ne desi. A tada, nastaju ti problemi o kojima sada govorim.
Prema tome, apelujem na sve poslanike da ozbiljno razmislimo o ovome i donesemo odluku da taj procenat, odnosno iznos za pomoć koja se refundira prilikom smrti zdravstvenog osiguranika, ne smanjujemo, znači, da ostavimo onako kako je i do sada bilo. Rekao sam vam koji su to iznosi. Nećemo bitno opteretiti rashodima Zavod za osiguranje, a budite sigurni da ćemo mnogo pomoći ljudima koji se nađu u ovakvoj situaciji. Hvala.
