Uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, juče nam je predstavnik Vlade rekao da se reformski zakoni u oblasti zdravlja rade, da su u poodmakloj fazi i da će vrlo brzo biti stavljeni u skupštinsku proceduru. Ako je tako, mišljenja smo da je trebalo sačekati te reformske zakone, pa da onda sve odjedanput završimo, a ne ovako na parče da rešavamo određene stvari. Ali, pošto zaista postoji potreba za usklađivanjem sa Zakonom o radu, onda možemo da uradimo i ovaj deo posla, mada se postavlja pitanje zašto ovi reformski zakoni i reforma u zdravstvu ne idu brže, da li je to zato što nadležno ministarstvo smatra da stanje u zdravstvu nije alarmantno.
Kakvo je zapravo stanje u zdravstvu? Sredinom marta u jednom novinskom članku izašao je napis Instituta za kardiovaskularne bolesti na Dedinju, pod jednim sablasnim naslovom - "Dugovi da ti srce stane". Tu je direktor objašnjavao u kakvoj nemaštini i bedi radi ova renomirana ustanova, pa između ostalog kaže da se leče oni bolesnici koji mogu sami da plate određene troškove, a ti troškovi, recimo, za baj-pas, za ispitivanje i ugradnju, koštaju oko 8.000 maraka. On takođe kaže - oni koji nemaju novca, staju na listu čekanja. A, na provokativno pitanje novinara da li dočekaju, on kaže - mnogi taj red ni ne dočekaju.
Ovih dana diljem Srbije kola jedan letak, molba sa Univezitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici. To je klinika, ko ne zna, nastavna baza za fakultet, gde dolaze budući dečji lekari specijalisti da uče i da se vežbaju. Između ostalog se kaže kakvo je stanje na toj klinici. Na hematologiji, gde se deca leče od malignih oboljenja, nema razvoda kiseonika. Na kardiologiji ne postoji nijedan ispravan monitor za praćenje teških srčanih mana. Na odeljenju za opekotine otpada malter sa zida, a za anesteziju se koristi poljska oprema pozajmljena od vojske.
Ovde se poziva na jednu kampanju pomoći ovoj bolnici. U toj kampanji se navodi da će učestvovati neki ambasadori, glumci, neke kompanije, političari, kao Mlađan Dinkić, Goran Pitić, Svilanović, Božidar Đelić. Postavlja se pitanje - da li probleme u zdravstvu treba da rešavamo pomoću ovakvih kampanja, pomoću spotova, ili sistemski? Napominjem da su ovo beogradske renomirane zdravstvene ustanove, koje, ruku na srce, ipak dobijaju mnogo više para nego što dobijaju druge zdravstvene ustanove po drugim centrima. Napomenuću samo da Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, za slični obim poslova dobija mnogo manje para nego "Dedinje", koje je bilo miljenik bivšeg režima, a nažalost sada i ovog režima. Kako tek onda prolaze ostale zdravstvene ustanove po manjim opštinskim centrima?
Naše stanje je zaista alarmantno. Nedopustivo je da se Ministarstvo na ovaj način odnosi prema zdravlju i da ne krećemo već u zaista ozbiljne i temeljne sistemske reforme u zdravstvu.
Ali, šta da radimo, mi ćemo se osvrnuti na ovaj predloženi zakon koji se sastoji iz dva lista i šest članova, ali i njega ćemo obraditi da pokažemo da i tu ima mnoštvo nelogičnosti, mada ćemo podržati taj zakon, jer je potrebno da bi se harmonizovao sa ostalim zakonima.
Dakle, vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji smo dobili, najpre propisuje prekovremeni rad. Prekovremeni rad u zdravstvenim ustanovama bio je propisan Zakonom o radnim odnosima iz 1996. godine, ali nažalost nije našao mesto u novom Zakonu o radu. Tu ima samo jedna odredba koja kaže - dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje se posebnim zakonom - član 38. Zakona o radu. Taj poseban zakon očigledno je Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Kada njega čitamo došli smo u jedan zatvoreni krug, da Vlada prepisuje prekovremeni rad iz bivšeg zakona o radnim odnosima, a te odredbe se nisu našle u ovom važećem Zakonu o radu. Sasvim je jasno da je trebalo prekovremeni rad propisati u Zakonu o radu, na šta smo mi kao poslanička grupa ukazivali, ali nažalost nije imao ko da nas sluša.
Predlagač Zakona greši ako uređuje prekovremeni rad po uzoru na član 44. Zakona o radnim odnosima iz 1996. godine, jer tu zadržava nerazlikovanje između dežurstva i prekovremenog rada.
Naime, pored redovnog dežurstva u zdravstvu postoje i dve vrste prekovremenog rada. Jedno je uobičajeni prekovremeni rad, koji ne može da se planira i to je potreba nezavršene zdravstvene usluge, iznenadno povećanje obima posla i sve što jednostavno ne može da se planira, a realno se dešava svakodnevno.
Druga kategorija je tzv. pripravnost, ili u narodu nazvano kućno dežurstvo, znači kada se izlazak lekara dešava po potrebi, odnosno po pozivu pacijenta. To je jedan poseban vid prekovremenog rada i mora da se uvede, a nažalost nije predviđeno, jer u nekim zdravstvenim ustanovama nije opravdano, zbog opšte prirode delatnosti, da se uvodi neprekidno dežurstvo. To su, recimo, zdravstvene stanice po selima, zatim ustanove kao što je npr. Pasterov zavod u Novom Sadu, gde nema potrebe da se stalno dežura, ali ima potrebe kada pacijenti dođu da se neko odazove i da izvrši intervenciju. To utvrđuje direktor doma zdravlja, da bi obezbedio kontinuiranu zdravstvenu zaštitu.
Dakle, po nama, treba obavezno razdvojiti prekovremeni rad od dežurstva. Međutim, Predlogom Vlade obuhvaćeno je samo redovno dežurstvo i to: noću, na dan državnog praznika i nedeljom, a ograničeno je na svega 10 sati nedeljno, čime se po nama ne može na odgovarajući način obezbediti adekvatna zdravstvena zaštita. To je u praksi već potvrđeno i znamo da dežurstvo po bolnicama traje od 12 do 24 sata, nakon čega se obezbeđuju određeni slobodni dani, a plaćanje je bilo regulisano tim posebnim kolektivnim ugovorom.
Stavom 5. novog člana 9a ovog predloga propisuje se da zdravstveni i drugi radnici imaju pravo na uvećanu zaradu, za prekovremeni rad, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Međutim, to je suvišno jer to već stoji u Zakonu o radu, gde se kaže: "Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu, za prekovremeni rad, rad na dan praznika koji je neradni dan, noćni rad i rad u smenama". To je član 82. stav 1. Zakona o radu i vrlo je jasan. Nije bilo nikakvih ograničenja da se uvećana zarada za prekovremeni rad i dežurstva reguliše tim posebnim kolektivnim ugovorom, kako je i ranije bilo, a sa pozivom na ovaj član Zakona o radu. Umesto toga, predlagač demagoški daje neko pravo zdravstvenim radnicima, koje oni faktički već imaju po Zakonu o radu.
U ostalim odredbama Predloga zakona uvodi se u zdravstvene ustanove volonterski i dopunski rad. U obrazloženju Predloga zakona piše da se volonterski i dopunski rad uvode iz razloga što Zakon o radu ne predviđa mogućnost volonterskog obavljanja pripravničkog staža i stručnog usavršavanja, kao ni mogućnosti radnog angažovanja u vidu dopunskog rada. To piše u obrazloženju, što smo svi dobili. To je delimično tačno, jer Zakon o radu ne predviđa volonterski rad, ali je netačno da ne poznaje dopunski rad. Dakle, opet sitno podmetanje koje se može proveriti; naime, članovi 93. i 94. Zakona o radu, Odeljak o zabrani konkurencije, jasno se govori i iz toga proizilazi da je dopunski rad i te kako dopušten po Zakonu o radu.
Ono što je važno istaći jeste da volonterski i dopunski rad nisu svojstveni samo zdravstvenim ustanovama. Postoje i u privredi, državnim organima i javnim službama. Znači treba menjati odredbe Zakona o radu. To su opet propusti Zakona o radu, na koje smo mi ukazivali.Sada se na ovaj način ti propusti rešavaju u zakonu o zdravlju, a ostale oblasti i dalje ostaju nepokrivene po tom pitanju. Kada bismo bukvalno tumačili, sa stanovišta zdravlja, iz ovog predloga proizilazi da su od 21. decembra 2001. godine (kada je Zakon o radu stupio na snagu) pa do danas bili nedopušteni i prekovremeni rad i dežurstva u zdravstvu, i da su zdravstveni radnici koji su noćima, subotama i nedeljama dežurali da bi građanima pružali permanenciju u zdravstvenoj zaštiti zapravo kršili zakon i radili van propisa.
Tako dolazimo do suštine. Propisivanjem prekovremenog rada, dežurstava i volonterskog rada u zdravstvu predlagač Zakona faktički ispravlja greške sadržane u Zakonu o radu, a ispravlja ih tako što prepisuje odredbe Zakona o radnim odnosima iz 1996. godine. Naravno, mi smo za to da se te greške isprave i bolje ovako nego da ne budu uopšte ispravljene, ali ipak smo očekivali da se ne prepisuju neki stari zakoni, nego da se modernije, drugačije i savremenije odrede neki odnosi koji su savremeni u Evropi i svetu.
Da bi se legalizovao postojeći dopunski rad zdravstvenih radnika, neophodno je precizno utvrditi vrstu, način, vreme trajanja rada kod drugog poslodavca, slično onome kako je to regulisano Zakonom o radu. Takođe, treba utvrditi da li ovaj vid dopunskog rada zaposleni zdravstveni radnik može da samostalno obavlja u ustanovi gde je zaposlen, naravno ukoliko za to ima potrebe i interesa i on i poslodavac. Ovo je vrlo važno pitanje koje niko nije dotakao, jer na ovaj način, regulisanjem ovakvog dopunskog rada, možemo otvoreno reći, udarili bismo na žarište korupcije u zdravstvu, a kapaciteti zdravstvenih ustanova bi se mnogo racionalnije koristili, pa samim tim i investiciono održavali.
Svi mi dobro znamo da ima mnoštvo zdravstvenih radnika koji ne mogu ili ne žele da otvore sopstvene ordinacije, ne mogu ili ne žele da rade u drugim privatnim ordinacijama, nego svoj dopunski rad na crno obavljaju na sopstvenom radnom mestu. Znamo redove privatnih pacijenata koji stoje pred određenim ordinacijama za vreme radnog vremena u državnim ustanovama. Dakle, to pitanje jednom treba pokrenuti, tu javnu tajnu razobličiti i otvoriti mogućnost da zdravstveni radnici posle podne, van radnog vremena, na sopstvenom radnom mestu rade privatno, naravno organizovano, uz određenu nadoknadu, u interesu svih-njihovom, poslodavaca i naravno pacijenata.
Na kraju, što se tiče volonterskih specijalizacija nezaposlenih zdravstvenih radnika, njih treba dozvoliti iz razloga što će ovaj vid stručnog usavršavanja omogućiti nezaposlenim zdravstvenim radnicima da se osposobe za poslove koje će kasnije moći da rade privatno ili u državnim ustanovama, ali poenta je da se broj tih specijalizacija i njihiva vrsta ne može davati haotično, nego to mora biti organizovano, njih moraju da utvrde područni instituti za zaštitu zdravlja, u skladu sa dugoročnim ciljevima jedinstvene zdravstvene politike u Srbiji.
Kao poslanička grupa Demokratske stranke Srbije mi ćemo podržati ovaj zakon, jer naravno da razumemo da je potrebno da se harmonizuju određeni zakoni koji su već doneti, ali apelujemo i insistiramo da se Ministarstvo zdravlja konačno ozbiljno pozabavi sa reformom zdravstva, jer to je nasušna potreba ovog naroda.