Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, čime je iscrpljena lista prijavljenih govornika, narodnih poslanika u načelnoj raspravi o zakonima o zdravstvu.
Poslanička grupa SPS ima 45 sekundi.

Poštovane kolege poslanici, pošto je vrlo malo vremena preostalo, molio bih za malo pažnje. Ovim predlozima, koji su u stvari izmene i dopune zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, praktično je urađena kozmetika u odnosu na postojeće zakone i ono što je osnovno to je da se usklađuju sa Zakonom o radu, i to je već rečeno.
Ovde ima izvesnih nelogičnosti. Prvo, vraćamo se na stari Zakon o radu; kada se govori o dežurstvima potpuno su izjednačeni prekovremeni rad i dežurstva, što nikako ne može biti isto, jer ako ograničimo da dežurstva mogu nedeljno da traju najviše deset sati šta će se desiti sa lekarom koji krene u dežurstvo posle popodnevne smene i treba da ga završi ujutru, on je praktično dežurao za dve nedelje. Mislim da tu ima određenih nelogičnosti u Predlogu i mislim da je najbliže rešenje koje je predložila poslanička grupa SPS da ovo bude 20 sati nedeljno i da ukupno traje 80 sati mesečno.

Narodni poslaniče, poslanička grupa je iskoristila vreme.

Zahvaljujem se, nisam uspeo da kažem sve ono što sam mislio, ali sam ukazao na jednu nelogičnost i da se ovo amandmanski prihvati.

Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li reč žele predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, pa narodna poslanica Živodarka Dacin, predstavnica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, opšti pad realnog standarda najvećeg dela stanovništva, masovna nezaposlenost, problem starenja i ograničena mogućnost finansiranja penzijskih fondova utiču na sve veću tražnju zdravstvenih usluga, a sve manju mogućnost njihovog korišćenja.
Zato je potrebno praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja stanovništva, higijenskih prilika i uslova života i rada, a onda sprovođenje sveobuhvatnih mera zdravstvene zaštite.
Zbog primarne zdravstvene zaštite koju obavljaju domovi zdravlja potrebno je da i lokalna samouprava direktno obezbedi pomoć tim ustanovama, u smislu investicionog i tekućeg održavanja objekata i nabavke medicinske opreme neophodne za unapređenje zdravstvene delatnosti.
S obzirom da lokalna samouprava treba da zadovolji potrebe građana od njihovog neposrednog interesa, a domovi zdravlja su neposredno vezani za građane, interes je lokalne zajednice da domovi zdravlja budu materijalno i tehnički osposobljeni da građanima pruže maksimalni nivo zdravstvene zaštite.
Tu upravo imamo pozitivan primer lokalne samouprave u Zemunu, kada su radikali bili na vlasti i kada su apsolutno sve zdravstvene ustanove renovirane i nabavljena kompletno nova oprema za pružanje zdravstvenih usluga; između ostalog, kada su radikali bili na vlasti u Zemunu, porodilište koje desetak godina uopšte nije bilo u funkciji, počelo je opet, na zadovoljstvo građana, da funkcioniše.
Da je preventiva vrlo bitna, a samim tim i funkcija domova zdravlja, predstaviću vam primerom ranog otkrivanja tumora. Rano otkriveni tumor može da se izleči operacijom, dok kasno otkriveni karcinom mora da se operiše, a da pacijent bude izložen citostatskoj terapiji, zračenju sa produženim bolničkim lečenjem.
Odnos cena troškova lečenja rano otkrivenog tumora prema kasno otkrivenom je jedan prema 10.000 novčanih jedinica, tj. za toliko više košta lečenje kasno otkrivenog tumora, a da i ne pričamo o ishodu lečenja, samim tim što se kasno postavi dijagnoza. Zato je važno zdravstveno prosvećivanje ljudi, da bi preventiva bila mnogo uspešnija.
Zdravstvene ustanove su tako organizovane i teritorijalno razmeštene da postoji ogromna razlika u kvalitetu usluga i mogućnosti njihovog korišćenja. Zato je osnovna briga o zdravstvenom stanju prevashodno briga pojedinca, njegove porodice, pa tek onda države.
Zato lica i ustanove koje pružaju zdravstvene usluge treba da posluju na tržišnim principima. Onda će zdravstvena usluga biti kvalitetnija, a zdravstvena zaštita efikasnija. Ali, država se javlja samo u zakonski propisanim slučajevima, kada pojedinac nije sposoban ili nema sredstava za zdravstvenu zaštitu. Radi se o tome, već sam napomenuo u prošlom izlaganju, da osobe koje su starije od 65 godina, deca, osobe koje su izložene nekim infektivnim zaraznim oboljenjima i te kako treba da imaju omogućeno besplatno lečenje, odnosno svu negu, bez obzira na njihovo materijalno stanje. Mada, zahvaljujući DOS-u, mi imamo listu lekova koja od 300 lekova, koliko ih je bilo na pozitivnoj listi, sada ima 100 lekova. To su lekovi koji se prepisuju na teret sredstava zdravstvenog osiguranja, od 19. oktobra 2001. godine, kada je DOS došao na vlast.
Organizacije zdravstvenog osiguranja trebalo bi da daju garancije da će pružena zdravstvena usluga biti naplaćena. Srpska radikalna stranka je zato za konkurenciju, jer to dovodi do pada cena zdravstvenih usluga.
Ranije je privatna inicijativa bila sprečavana, ali se sada plašim da ovakvim ponašanjem DOS-ove vlasti, na čelu sa dr Urošem Jovanovićem, zamenikom ministra zdravlja, iz Demokratske stranke, koji je inače hirurg i radi u privatnoj praksi, državne bolnice ne postanu inferiornije u svakom pogledu, u odnosu na privatnu inicijativu i nelojalnu konkurenciju.
Svima je poznato da, primera radi, većina ginekologa, pored toga što radi u državnim bolnicama, ima i privatne ordinacije i većinu vremena provodi tamo, pa postoji objektivna opasnost da državne bolnice ostanu bez specijalista, koji i te kako znače građanima Srbije.
U svim oblastima zdravstvene zaštite mora postojati konkurencija ustanova koje pružaju zdravstvenu uslugu, ali ustanove mogu započeti svoje delatnosti tek pošto specijalizovana organizacija, kojoj su preneti poslovi brige o zdravlju stanovništva, izda rešenje da su ispunjeni svi uslovi i zakonom utvrđeni propisi.
Ali, danas nije takvo stanje. U Leskovcu je pre petnaest dana ovlašćeni zdravstveni inspektor zabranio rad, zbog neadekvatnih dozvola i opreme, Urgentnom centru Zdravstvenog centra. Samo posle 24 časa povukao je rešenje o zabrani rada, iako se činjenično stanje nimalo nije promenilo, što ukazuje da se rad zdravstvenih centara diriguje po političkoj osnovi, a ne po zakonu i onako kako uslovi rada nalažu.
Zbog toga se Srpska radikalna stranka zalaže da se lekar maksimalno vrati struci - lečenju bolesnika, a poslovi organizacije i stvaranje uslova za rad struke poveri nekim drugim profesijama.
Premijer Đinđić je na početku svog mandata obećao da će odlučnom akcijom zaustaviti odliv naših mozgova. Da li je u tome uspeo - dovoljno je, ako ste pratili jutarnju emisiju, koliko je građana Srbije, naših visokih intelektualaca napustilo zemlju samo u zadnjem periodu, ali očigledno DOS-ova vlast ne želi o tome da obavesti javnost.
Veliki broj nezaposlenih zdravstvenih radnika, po programu Srpske radikalne stranke, može rešiti pitanje zaposlenja kroz institut kućnog lekara; na taj način lekari bi postali zdravstveni vodiči celoj porodici, preuzimajući potpunu brigu o zdravstvenom stanju svojih pacijenata.
Srpska radikalna stranka predlaže da sve investicije u zdravstvenoj zaštiti imaju apsolutno poresko oslobađanje, bez obzira da li su investicije uložene u državne ili privatne ustanove. Na taj način bi brojne banje, rehabilitacioni centri i visokospecijalizovane zdravstvene ustanove, zbog našeg poznatog kadrovskog potencijala, uz odgovarajući marketing, privukle i strane pacijente.
Potrebno je, kao u civilizovanim zemljama, da se lekovi ne izdaju bez recepta, a samim tim i bez odgovarajuće zdravstvene dijagnostike, iako je to kod nas uobičajena praksa; tu treba uvesti rigorozne mere kontrole. Zdravstvena zaštita mora biti takva da ne ugrožava zdravstveno stanje građana.
Sposobni i stručni zdravstveni radnici treba da koriste svoje znanje i da rade svoj posao, a ne da se plaše da li pripadaju određenim političkim strankama, ili će zbog svoje političke nepodobnosti imati određene neprihvatljive konsekvence.
Zakon o zdravstvenom osiguranju očigledno je, a to je priznao i potpredsednik Vlade, pravio Republički zavod za zdravstveno osiguranje, čiji je direktor dr Mijat Savić, a njegov zamenik (ili savetnik) je dr Zoran Vesić, brat Gorana Vesića. Po zadnjem izveštaju, Republički zavod za zdravstveno osiguranje je poslovao pozitivno. Da li to znači da su oštećeni osiguranici i zdravstveni radnici, ili je urađena redukcija prava iz zdravstvenog osiguranja?
Od sredstava zdravstvenog osiguranja 80% ide na lične dohotke zaposlenih zdravstvenih radnika, a 20% se izdvaja za materijalne troškove. Materijalni troškovi su, javnosti radi: lekovi, rendgen filmovi, reagensi iz laboratorije, hrana za pacijente, benzin, rezervni delovi za kola, dezificijensi, itd.
Postavljam pitanje - zašto su zadnja tri meseca sredstva koja su isplaćena za materijalne troškove bila u dva navrata u vrednosti od 50%, tj. za tri meseca je samo jednom isplaćen iznos za materijalne troškove.
Da li se čeka da sve negativne predloge zakona treba uraditi pre postavljenja novog ministra zdravlja, a da se kasnije i ova zaostala sredstva, koja su bila obavezna da se isplate blagovremeno, tada realizuju i na taj način pokaže uspešnost novopostavljenog ministra?
Interesantno je da gospodin Čeda Jovanović, koji je dramaturg po profesiji, smatra da je najkompetentniji da odlučuje koliko porođaj treba da traje, i da lekari treba da rade po smenama, jer svako od pacijenata, naročito kad su mala deca u pitanju, može blagovremeno da se informiše kada njihov pedijatar radi.
Neiskustvo gospodina Čedomira, naročito u kontaktu sa malim bebama i decom, daje mi za pravo da ga upoznam da su svi roditelji previše subjektivni kada je bolest njihove dece u pitanju, tako da, kada je njihovo dete izloženo visokoj temperaturi ili, ne daj bože, nekoj ozbiljnijoj bolesti, poput epi napada, sigurno nemaju ni vremena, ni razloga da čekaju kada će njihov pedijatar biti u smeni, da bi primenio adekvatnu dijagnostiku i terapiju.
Moraću da ga edukujem da prosečan porođaj traje 12 sati, da je kod prvorotki taj vremenski period mnogo duži i da, bez obzira što porođaj može da vodi i dobro obučena babica, uz nadzor ordinirajućeg akušera koji odgovara za ishod trudnoće koju je kontrolisao, ne preporučujem osobama poput Jovanovića da i teoretski razmatraju da su kompetentni da i razmišljaju o tome. Jer, kako je i osnivač leskovačke ginekologije, dr Kiš, rekao: "Nemoj kiretirati, ako ne znaš operirati". Hvala.

Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

Poštovano predsedništvo, gospodine potpredsedniče Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, meni je zaista drago što je pri ovom obraćanju ovde prisutan i dragi, mladi kolega, Čedomir Jovanović, i zarad njega, i zarad svih onih koji nisu zapravo u temi koja je na dnevnom redu, a sebi daju za pravo da komentarišu pojmove i njihovu različitost i specifičnost koja je isključivo vezana za zdravstvenu struku, mislim da morate priznati da smo verovatno mi, koji smo ovde govorili, a radimo najmanje po 25 godina u zdravstvu, mnogo kompetentniji da pričamo o temi koja je danas na dnevnom redu.
Isto tako, rekla bih da treba da činimo da svojim radom doprinesemo da sve ovo što je u redu bude i bolje. Preporuka da svoje partijske knjižice ostavljamo mi, gospođice ili gospođe, u svoje torbice, a narodni poslanici u svoje torbe, zaista ne može da stoji, jer vam odgovorno tvrdim da smo se svi mi, zdravstveni radnici u ovoj skupštini, složili i postigli konsenzus oko problema koji su evidentno prisutni u radu zdravstvenih institucija.
Znate, vrlo je lako paušalno davati ocene - limitira se radno vreme zdravstvenim radnicima na 10 sati nedeljno i 40 mesečno, pa izvolÄte gospodo direktori, gospodo zdravstveni radnici, preraspodelite se, a pri tom obezbedite kontinuiranu zdravstvenu zaštitu i u primarnoj i u sekundarnoj, kao i u tercijarnim institucijama.
Međutim, treba nešto da vam je jasno. Vi ste na poslednjim izborima dobili, da kažem, apsolutno poverenje građana Srbije. Građani Srbije očigledno nisu bili zadovoljni onim što je prethodna vlast radila. Međutim, koliko će biti zadovoljni ovim što sadašnja vlast radi - pokazaće vreme. Jer, jednostavno, i ono što im je pripadalo, vi, kao takvi, ukidate. Najbolji sud o svemu tome kako se radi i šta se radi daće vreme i naši pacijenti po ovom pitanju, a to su, otprilike, svi građani Srbije, pa prepustimo zato njima da daju završnu reč.
Rekla bih da je kamen spoticanja ovde zapravo iz ove priče o jednom lošem Zakonu o radu, u koji, tvrdim, niko od stručnih, kompetentnih ljudi iz zdravstvene struke nije bio uključen. To je moglo da se prenebregne. Moglo je prvo - da se odrade svi zakoni, da li je to sad popularno da kažete - reformski, ali je očigledno da treba nešto uraditi iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, pa bismo se tada svi aktivno uključili i upozorili kakve rigidne posledice Zakona o radu mogu biti po zdravstvo i pacijente, što je najvažnije.
Ovako, jasno je da je ovo samo usklađivanje sa Zakonom o radu, a ko kaže da je taj Zakon o radu valjan. On se pokazuje, evo već na ovom prvom primeru, kao zakon koji ne ispunjava ono što je očekivano. Znate, desilo se, ponovo su Zakon o radu i sve ove situacije pravili ljudi koji sede u velikim centrima i koji sagledavaju ili ne probleme koje imaju velike institucije i bolnice, klinički centri, i sigurno je da ima verovatno negde viška zaposlenih ljudi iz zdravstvene struke, a, bogami, mogla bih da kažem, i nekih drugih struka.
Međutim, s obzirom da ste vi vlast, vaša će obaveza biti, pre svega, da odradite pravilno zdravstvenu mrežu svih ustanova i institucija. Drugo, da snimite patologiju terena, što se tiče bolesti i bolesnika, da snimite broj zaposlenih i da opredelite koliko gde treba da bude zaposlenih. Znate, to je sve lako reći, ali je teško napraviti zakone koji će moći sve to da pomire a da pri tom ne trpe pacijenti. Ne zaboravite, mi smo ovde zbog pacijenata i zbog građana Srbije i kao zdravstveni radnici i kao narodni poslanici.
Biće velika odgovornost da kažete, jer je definitivno tačno, da nam je primarna zdravstvena zaštita deficitarna u stručnim kadrovima, u lekarima opšte prakse, stomatolozima, farmaceutima i tome slično, a da možda ima višak specijalista. Teško će biti reći da jedno odeljenje u jednoj bolnici, nije važno da li je u Beogradu ili u unutrašnjosti, ima višak hirurga, internista, ginekologa, pedijatara i da posle 20 godina specijalističkog staža treba da neko od njih ode u ambulantu opšte prakse sela ili grada, da bi, na kraju, pokrio pacijente, jer je tamo najveća frekvenca, a da pri tom ne bude ugrožena situacija na stacionaru, ni što se tiče pacijenata, ni što se tiče kadrova. Ili, pak, da kažete, a to je u unutrašnjosti definitivno pojava, da je u višku specijalista iz oblasti stomatologije, koji se, naravno, sve više opredeljuju za privatnu praksu i da neko posle 20 godina specijalističkog rada treba da ode u ambulantu opšte prakse stomatologije.
Nije to tako svejedno, a mislim da bi bilo i vrlo teško uputiti, jedino vladati nekim dekretima ili ne znam kako, nekoga ko je u višku da ode u unutrašnjost da radi, kako bi bila obezbeđena permanentna zdravstvena zaštita za sve pacijente.
To su sve problemi na koje svi mi ovde vrlo dobronamerno upozoravamo, svesni pri tom činjenice da se mnogo ne može promeniti, ali zaista, iz jedne najpozitivnije želje da idemo na dobrobit pacijenata. Nemojmo zaboraviti - oni su nam najvažniji, a svi građani Srbije su naši pacijenti, jer i rođenje, a nažalost i onaj drugi kraj, završava se uglavnom tamo gde teče i ceo život; uvek je vezan za zdravstvo, za zdravstveno osiguranje i za sve ostalo.
Definitivno, mi iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije podneli smo nekoliko amandmana u želji da, ako ništa drugo (jer je opravdanje Vlade da ne može, jer nije u skladu sa Zakonom o radu, i to je nama apsolutno jasno), iz najbolje namere, podstaknemo da na dnevni red ove skupštine dođe predlog o izmenama i dopunama Zakona o radu, kako bi se ono što je već dokazano u praksi izbeglo i korigovalo.
Znate, stiče se utisak da se mi pretvaramo u jedno zaista nehumano društvo, gde nisu potrebni ljudi sa svojom dušom, svojim srcem i konačno sa svojim emocijama, nego roboti. Nemojmo to činiti i ne izgubimo ono najosnovnije što pre svega, svako od nas, kao kvalitet čoveka, treba da poseduje.
Još jednom, samo da bih pojasnila - poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će glasati protiv ova dva predloga o izmenama i dopunama, ne zbog toga što nije svesna da je ovo usklađivanje sa Zakonom o radu, nego zbog činjenice da postoje jaki argumenti koji govore u prilog tome da je to što može da se izmeni najmanje a da bude na dobrobit naših pacijenata. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS-a.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da su građani Srbije naša briga i da mi o njima moramo razmišljati kao o pacijentima koji zaslužuju najbolju zdravstvenu zaštitu. Ovo nije tema o kojoj bi trebalo otvarati neka druga pitanja. Ali, s obzirom da su ona otvorena, ova rasprava se neće završiti a da mi, kao poslanička grupa DOS-a, ne kažemo da su građani Srbije prethodnih 10 godina bili nečiji zamorčići, a ne pacijenti. I da je Srbija, zajedno sa njima, u tih 10 godina, uništavana, a da ste vi, kao poslanička grupa SPS-a, kao ljudi na vlasti, kao poslanička grupa SRS, kao ljudi na vlasti, tada bili nemi.
Prećutali ste jednog Milovana Bojića, prećutali su jednu Leposavu Milićević, prećutali su jednog Tomislava Jankovića, prećutali ste malverzacije na Institutu za onkologiju, malverzacije sa citostaticima namenjenim lečenju dece, prećutali sve ono što je uništilo ovo društvo, ne samo u segmentu zdravstva, već i u svemu što je to zdravstvo pratilo.
Mi možemo razgovarati o trenutnom stanju i predlažem da u tim razgovorima partijske knjižice ostavimo po strani, jer kada odete kod lekara ne idete sa partijskom knjižicom. Ako se nekada išlo, danas se više ne ide. Ide se sa zdravstvenom knjižicom, koja vredi tačno onoliko koliko vredi danas ovo društvo.
Mi time nismo zadovoljni i to stanje želimo da promenimo. Preuzimamo na sebe onu vrstu odgovornosti koja prati nefunkcionisanje Ministarstva zdravlja zbog toga što ono trenutno nema ministra; jasno je zbog čega nema ministra, to je bila naša greška i mi zbog toga treba da snosimo i platimo punu cenu za takvu vrstu politike koju smo vodili.
Ali, mi ne možemo da ostanemo nemi pred svim onim pokazateljima koji nam jasno, u ovom trenutku, govore da Srbija nema sredstava da plaća 300 lekova i da time optereti Fond zdravstvenog osiguranja, kada je jasno da nijedna država u tranziciji ne plaća više od 100 lekova. Standard Svetske zdravstvene organizacije je 100 lekova na listi obaveznih lekova. Mi smo imali 300. Od tih 300, nismo obezbeđivali ni 30, ali su zato ljudi koji su snabdevali srpsko zdravstvo posle 5. oktobra završili u zatvorima zbog toga što su proneverili sredstva i zbog toga što ni u jednom trenutku nisu podredili svoj interes interesima građana, u čije ime su, navodno, i sprovodili politiku koju su sprovodili.
Dakle, kada pričamo o ovim izmenama zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, pričamo o izmenama koje prate Zakon o radu. Puno se ovde pričalo o tom zakonu. Jasne su podele koje su bile prisutne u parlamentu. Ali, mi i dalje stojimo iza tog zakona. Ne može se promeniti Srbija uz poštovanje onih zakona koji su je doveli do stanja u kome se nalazi.
Ako hoćemo da razgovaramo o zdravstvu, možemo razgovarati o njegovoj tehnološkoj nesavršenosti, potpunoj prevaziđenosti, o kadrovskoj prevaziđenosti.
Pogledajte na šta nam liči Medicinski fakultet, pogledajte kakva je ova zemlja u kojoj mi živimo, zemlja u kojoj je Milovan Bojić stigao do Akademije nauka, bez ijednog objavljenog rada, bez ijedne operacije. On je mogao da bude akademik Srpske akademije nauka i umetnosti samo na osnovu malverzacija koje je učinio, malverzacija koje ste mu vi dopustili da radi.
Pogledajte gde se nalaze drugi ljudi. Gvozdena metla, koja je počistila srpsko zdravstvo, nije ga čistila na osnovu partijske pripadnosti i ne bi bilo dobro da sada ovde licitiramo sa imenima ljudi koji su ostali na svojim fukcijama; čistila ga je samo na osnovu nepoštovanja zakona i pljačke. Pljačka je bila najizraženija u Institutu za onkologiju, u Kliničkm centru Srbije, u Kardiovaskularnoj bolnici Dedinje, u Kamenici, u Kragujevcu, u Novom Sadu, u porodilištu Narodni front, a Ratko Krsmanović, vaš koalicioni partner, bio je zaposlen u bolnici Dedinje. Nađite jednog poslanika DOS-a koji danas prima platu u bolnici Dedinje ili na bilo kom drugom mestu. Nađite jedan primer koji možete poistovetiti sa onim što se dešavalo u ovoj zemlji 10 godina.
Nama nemojte spočitavati sve ono što mi moramo da uradimo kao nešto što radimo hladne glave i nemilosrdno. Mi smo svesni problema koje će ove izmene proizvesti u nekim situacijama i zbog toga smo ostavili mogućnost da, ukoliko nije moguće organizovati drugačije rad, organizujemo rad uz poštovanje tog prekovremenog rada. Ali, tamo gde postoji mogućnost, to će biti učinjeno. Zbog toga što ova zemlja tako nešto mora da uradi da bi jednog dana bila sposobna da građanima koji dođu u bolnicu pruži ono što oni zaslužuju.
Mi ćemo podržati ovaj zakon. Pozivam vas još jedanput da razmislite pre svega o onome što ste ostavili kao rezultat svoje decenijske vladavine u ovoj zemlji. Ne kažem da ste to u svakom trenutku želeli da uradite, ali su to posledice vašeg konkretnog rada ili okretanja glave u stranu. I ćutanje je nekad davanje saglasnosti. Ćutali ste pred svima njima.
Od vas ne tražimo da ćutite danas, ali tražimo da govorite jezikom činjenica, da kažete gde je dve milijarde maraka, koje mi danas možemo da pronađemo, koje su ostale kao zaduženje Fonda za zdravstveno osiguranje, zaduženje koje mi pokušavamo da izmirimo. Gde se te pare nalaze, na kom drugom mestu, da bismo plaćali 300 lekova; gde se nalaze novci sa kojima ćemo platiti lekare za prekovremeni rad; gde se nalaze ona sredstva kojima će se renovirati Zdravstveni centra u Leskovcu. Neko je pravio železničku stanicu u Leskovcu, ali nije vodio računa o Zdravstvenom centru.
Pre godinu dana Kragujevac, u kome je u 19. veku funkcionisao rendgen, ostao je bez rendgena. Ali, taj Klinički centar u Kragujevcu je vodila visoki funkcioner SPS-a, a ne DOS-a ili DS. To su rezultati vašeg konkretnog rada.
Reforma zdravstva je potrebna. U reformi zdravstva moraju učestvovati svi, ona mora veoma pažljivo biti sprovedena i konačnu reč o tome moraju imati naravno i zdravstveni radnici. Ovo nije reforma zdravstva. Reforma zdravstva je sprečena, između ostalog i našom političkom greškom, s obzirom da smo zarad nekih navodno viših političkih ciljeva pristali da u periodu od godinu dana žrtvujemo srpsko zdravstvo.
To je nešto što će imati svoju konsekvencu i jasnu realnu političku cenu koju ćemo i mi plaćati, ali i oni koji su nam postavili onakvog ministra zdravlja; ministra zdravlja koji se više bori za svoj stan u koji je ušao, nego za srpsko zdravstvo tokom godinu dana, koliko je radio na toj funkciji.
Fond zdravstvenog osiguranja je iz sredstava koja su mu bila na raspolaganju u 90% vratio zaduženje koje je imao prema zdravstvenim osiguranicima koji su primali nadoknadu preko 60-tog dana bolovanja. Vraćeno je 90%. Srušena je cena leka, poboljšana je snabdevenost, a da li je to dovoljno? Nije, ali su to realne promene u periodu od samo godinu dana. Ova zemalja je uništavana 10 godina, a vi nama posle godinu dana ispostavljate račun za svoje greške i kažete - malo ste uradili; raspisujete konkurs; organizujete humanitarne akcije za Tiršovu; pa naravno da organizujemo.
Molimo ljude koji imaju da nam pomognu jer mi više nemamo, ali vi to niste radili, vi ste tamo gde nema pronalazili za sebe.
Na onkologiji ste pronašli sredstva za sebe, pronašli ste u zavodima "Crvena zastava" sredstva iz Fonda solidarnosti za sebe, na univerzitetu ste pronašli sredstva za sebe, za najbolje studente Medicinskog fakulteta nema danas mesta na asistenskim pozicijama zbog toga što su podeljene u prethodnih 10 godina.
Možemo o konkretnim imenima da govorimo, ali pogledajte rezultate komisije koja je organizovana u Ministarstvu prosvete, koja je vršila kontrolu diploma koje su tamo dodeljene, kontrolu zvanja i titula koje su tamo podeljene. Ti ljudi danas treba nekome da odlučuju o životu i smrti, ljudi koji su na osnovu partijske knjižice dobili diplomu. Mi nećemo pristati na takvu vrstu politike i veoma rado ćemo se upustiti u rasprvu o amandmanima, sa željom da prihvatimo onu vrstu amandmana koja će umanjiti taj bol koji prati primenu ovog zakona.
Ali, ukoliko se ne sprovede ovaj zakon, Srbija će samo nastaviti da propada. I, ako treba da izaberemo između ćutanja koje je bliže vama ili saopštavanja istine i borbe za nešto bolje, mi biramo ovo drugo i zbog toga vam ne dozvoljavamo da sa nama razgovarate na takav način.
Tačno je da nisam stručnjak za porođaje, ali veoma dobro znam da oni ljudi koji se tim poslom bave moraju imati najbolje uslove za rad i to je naša obaveza. Put do najboljih uslova je ovaj put koji smo mi izabrali. Hvala vam.