Dame i gospodo narodni poslanici, na član 9. poslanici Demokratske stranke Srbije podneli su amandman. Suština tog amandmana je da dežurstvo i prekovremeni rad nisu iste kategorije rada. Obrazloženje odluke Zakonodavnog odbora, odnosno Vlade, da se ne prihvati ovaj amandman glasi - da nije u skladu sa Zakonom o radu.
Tačno je to da nije u skladu sa Zakonom o radu. Ali, u isto vreme, naglašavam - ovaj amandman jeste u skladu sa bolesnim čovekom i štiti bolesnog čoveka. U suprotnom, ukoliko se ovaj amandman ne usvoji, bolestan čovek biće oštećen, pa pitam - da li je bitnije to je nešto u skladu sa Zakonom o radnu ili je, pak, bitniji bolestan čovek.
Uostalom, kada se usvajao Zakon o radu tada je u članu 38. predlagač tog zakona rekao da će se ovaj problem rešiti u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Zašto to sada ne rešavamo? Da li zbog nekog principa ili iz nekog inata? Smatram da se ovde samo može voditi inat preko bolesnog čoveka.
Ne bih ponavljao šta znači prekovremeni rad. Jednostavno, to je ostanak posle određenog radnog vremena, ako se nije zaokružio neki rad, u stvari tzv. kompletna medicinska procedura, bilo da je to operativni zahvat, bilo da je to endoskopski pregled ili slično. Prema tome, dežurstvo kod nas počinje u 14,00 časova i traje izjutra do 7,00 časova.
Ona tvrdnja da u svetu postoji tzv. smenski rad nije tačna. U svetu se radi od 9,00 do 18,00 časova, postoje dva sata pauze, znači 7 sati je normalno radno vreme. Napominjem da je to evropsko radno vreme i da tako rade sve firme, a kod nas rade od 7,00 do 14,00 časova. Molim vas, od 18,00 do 9,00 izjutra je 15 časova. To se u svetu obavlja na taj način, odnosno pokriva tako što se vrši dežurstvo, a što je najbolje; to je tzv. pripravnost, tako da mlađi lekar ostaje na odeljenju, dok je specijalista, za svaki slučaj, u dometu, recimo telefonskom, da može brzo doći i intervenisati.
Mi nismo toliko bogati da tražimo još i pripravnost. Prekovremeni rad i dežurstvo jesu najteži i najkrvaviji deo posla i niko ovde ne može tvrditi da to mi želimo radi para, jer jednostavno ekipa koja je smanjena na jednog lekara ili dve medicinske sestre najviše, preuzima sve obaveze i teškoće koje će nastati u toku dežurstva.
Zato, gospodo narodni poslanici, ko misli da je lako dežurati neka pođe sa mnom ili sa nekim drugim lekarom neka provede jednu noć u zdravstvenoj ustanovi, shvatiće šta je to. Cilj ovog amandmana, gospodo narodni poslanici, nije da neko zaradi pare. Cilj amandmana je organizacija rada zdravstvene ustanove u našoj zemlji na jedino mogući način.
Prepisani član 44, u vidu i formi člana 99. stav 4, glasi - da prekovremeni rad i dežurstvo mogu trajati po zaposlenom 10 časova. Šta ako recimo, a što je najčešće na dečijim odeljenjima, imamo tri lekara. Oni će u toku sedmice dežurati po jednom, a šta ćemo za onih pet dana, odnosno ostala četiri dana, ko će to da pokrije.
Dalje, čak da imamo i sedam lekara, da li neko od tih lekara ima pravo da se razboli, da ode na stručno usavršavanje, na godišnji odmor. Kod nas lekara je jasno da po ugovoru moramo u sezoni godišnjih odmora u julu i avgustu iskoristiti samo dve sedmice, a tri ili četiri možemo iskoristiti pod uslovom da nađemo kolegu koji hoće da nas zamenjuje. To je prilagođavanje, to je prodavanje zdravlja radi pacijenta.
Zato, gospodo narodni poslanici, na vas apelujem, ne zbog lekara, nego zbog bolesnog čoveka, da usvojite ovaj amandman. Hvala.