Dame i gospodo, SRS je podnela amandman na član 1. Međutim, ono što karakteriše ovu diskusiju do sada na neki način pokazuje da je izvršen pokušaj politizacije ovog problema. Posebno bih hteo da kažem da su tu politizaciju pokušali da izvrše oni ljudi koji nisu u zdravstvu. Siguran sam da zdravstveni radnici, koji su govorili u ova dva dana, nisu želeli politizaciju zdravstva.
Izaći za ovu govornicu i reći kako je nekad bilo politizacije, a danas nema, kako se nekad nekim partijskim knjižicama išlo kod lekara, a danas se ide zdravstvenim knjižicama, mislim da je jedna jeftina demagogija i ne odgovara pravoj istini. Politizacije je bilo i ranije, a ima je i danas. Prema tome, to je jedno zlo u zdravstvu koje, u svakom slučaju, treba da se iskoreni. Dok se to ne izvrši, teško je da ćemo naći novi put rešavanja nekih problema u zdravstvu.
Ono što smo mi želeli da pomognemo u ovoj situaciji, ne gledajući ni malo na neke partijske programe ili neku jeftinu političku demagogiju, jeste želja da ukažemo na problem koji je evidentan, da će na ovaj način biti jako veliki problem organizovati zdravstvenu službu, pogotovo u nekim bolničkim službama, kao što je hirurgija, anestezija, iz prostog razloga što nemamo dovoljno izvršilaca i što će se postaviti problem da li ćemo moći da obezbedimo adekvatnu permanentnost zdravstvene zaštite i nivo koji smo do sada imali. To je jednostavno objašnjenje.
Nije u pitanju nikakva želja da se bilo koja struka dominantno pokaže nad ostalim. Nije bila želja, što je neko ovde rekao, da se ugrožava Srbija. Žalosno je to da neko ovde izjavi da se ugrožava Srbija, a na taj način što će se održati dežurstvo u službama koje drugačije ne mogu to da urade.
Gospodo, zovite vi to kako hoćete. Da li ga zovete dežurstvo, da li ga zovete prekovremeni rad, suština je da li smo mi u mogućnosti ili želimo li da obezbedimo permanentan nivo zdravstvene zaštite. Nije politizacija, iz prostog razloga što bi trebalo opozicija ovakav jedan zakon rado da prihvati, jer vlast koja to uradi, sutra na izborima pred svojim biračima treba da objasni i da kaže - mi smo za to vreme uradili to ili to, a onda će birači procenjivati. To je suština jedne predizborne kampanje, da kažu - oni su nam obećali permanentnu zdravstvenu zaštitu, a ukinuli su nam dežurstvo ili pripravnost.
Ovde u prvom članu je jasno da se ukida čak i subota. Gospodo, subote nema. Ona se ne pominje, da li je u pripravnosti, u dežurstvu, a ne pominje se ni u redovnom radu. U dežurstvu se pominju samo nedelja i državni praznici. Šta ćemo sa subotom, ko će da radi subotu. Da li se razmišljalo o tome što, recimo, u hirurškoj ekipi - mora jedan kod kuće da bude pripravan. Matematički, prosto gledano, u nekim sredinama to nije izvodljivo. Ne radi se uopšte o želji da to mora na svakom mestu. Negde će to moći. Tamo gde može, možda bi moglo i da se podrži. Ali, imate sredina gde to neće moći da se uradi. Jasno je da je to nešto što apsolutno treba isključiti.
U našem amandmanu, koji je vrlo sličan ovom prethodnom, nudimo samo vrlo jednostavna rešenja, koja bi trebalo da obezbede upravo ono što je suština želje u zdravstvenoj zaštiti, a to je permanentnost i nivo zdravstvene zaštite.
