PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 10.04.2002.

7. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Molim narodne poslanike da nastavimo rad.

Nastavljamo raspravu o 5. tački dnevnog reda, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti u pojedinostima.

(POJEDINOSTI)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Predrag Mijailović, Mihajlo Jagodić i Dragoljub Vojinović; Branislav Blažić i Goran Cvetanović; Milan Stanković i Toma Bušetić i Predrag Čanović.

Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština, nakon što je zaključen zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, prihvatila Predlog ovog zakona u načelu, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Predrag Mijailović, Mihajlo Jagodić i Dragoljub Vojinović.

Vlada, Odbor za zdravlje i porodicu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović.

Predrag Mijailović

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 9. poslanici Demokratske stranke Srbije podneli su amandman. Suština tog amandmana je da dežurstvo i prekovremeni rad nisu iste kategorije rada. Obrazloženje odluke Zakonodavnog odbora, odnosno Vlade, da se ne prihvati ovaj amandman glasi -  da nije u skladu sa Zakonom o radu.
Tačno je to da nije u skladu sa Zakonom o radu. Ali, u isto vreme, naglašavam - ovaj amandman jeste u skladu sa bolesnim čovekom i štiti bolesnog čoveka. U suprotnom, ukoliko se ovaj amandman ne usvoji, bolestan čovek biće oštećen, pa pitam - da li je bitnije to je nešto u skladu sa Zakonom o radnu ili je, pak, bitniji bolestan čovek.
Uostalom, kada se usvajao Zakon o radu tada je u članu 38. predlagač tog zakona rekao da će se ovaj problem rešiti u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Zašto to sada ne rešavamo? Da li zbog nekog principa ili iz nekog inata? Smatram da se ovde samo može voditi inat preko bolesnog čoveka.
Ne bih ponavljao šta znači prekovremeni rad. Jednostavno, to je ostanak posle određenog radnog vremena, ako se nije zaokružio neki rad, u stvari tzv. kompletna medicinska procedura, bilo da je to operativni zahvat, bilo da je to endoskopski pregled ili slično. Prema tome, dežurstvo kod nas počinje u 14,00 časova i traje izjutra do 7,00 časova.
Ona tvrdnja da u svetu postoji tzv. smenski rad nije tačna. U svetu se radi od 9,00 do 18,00 časova, postoje dva sata pauze, znači 7 sati je normalno radno vreme. Napominjem da je to evropsko radno vreme i da tako rade sve firme, a kod nas rade od 7,00 do 14,00 časova. Molim vas, od 18,00 do 9,00 izjutra je 15 časova. To se u svetu obavlja na taj način, odnosno pokriva tako što se vrši dežurstvo, a što je najbolje; to je tzv. pripravnost, tako da mlađi lekar ostaje na odeljenju, dok je specijalista, za svaki slučaj, u dometu, recimo telefonskom, da može brzo doći i intervenisati.
Mi nismo toliko bogati da tražimo još i pripravnost. Prekovremeni rad i dežurstvo jesu najteži i najkrvaviji deo posla i niko ovde ne može tvrditi da to mi želimo radi para, jer jednostavno ekipa koja je smanjena na jednog lekara ili dve medicinske sestre najviše, preuzima sve obaveze i teškoće koje će nastati u toku dežurstva.
Zato, gospodo narodni poslanici, ko misli da je lako dežurati neka pođe sa mnom ili sa nekim drugim lekarom neka provede jednu noć u zdravstvenoj ustanovi, shvatiće šta je to. Cilj ovog amandmana, gospodo narodni poslanici, nije da neko zaradi pare. Cilj amandmana je organizacija rada zdravstvene ustanove u našoj zemlji na jedino mogući način.
Prepisani član 44, u vidu i formi člana 99. stav 4, glasi - da prekovremeni rad i dežurstvo mogu trajati po zaposlenom 10 časova. Šta ako recimo, a što je najčešće na dečijim odeljenjima, imamo tri lekara. Oni će u toku sedmice dežurati po jednom, a šta ćemo za onih pet dana, odnosno ostala četiri dana, ko će to da pokrije.
Dalje, čak da imamo i sedam lekara, da li neko od tih lekara ima pravo da se razboli, da ode na stručno usavršavanje, na godišnji odmor. Kod nas lekara je jasno da po ugovoru moramo u sezoni godišnjih odmora u julu i avgustu iskoristiti samo dve sedmice, a tri ili četiri možemo iskoristiti pod uslovom da nađemo kolegu koji hoće da nas zamenjuje. To je prilagođavanje, to je prodavanje zdravlja radi pacijenta.
Zato, gospodo narodni poslanici, na vas apelujem, ne zbog lekara, nego zbog bolesnog čoveka, da usvojite ovaj amandman. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Predloženi amandman je dobar. Srpska radikalna stranka će glasati za taj amandman, između ostalog i zbog toga što je poslanička grupa SRS predložila sličan amandman, samo što naš amandman ima jedan stav više.
U obrazloženju Vlade zbog čega se ne prihvata ovaj amandman kaže se da, kako se dežurstvo, kao prekovremeni rad, može uvesti noću, u dane državnog praznika i nedeljom, predloženo rešenje iz člana 1. stava 4. Predloga zakona da ne može trajati duže od 10 sati nedeljno po zaposlenom, smatramo adekvatnim, jer je navodno rešenje dugi niz godina bilo prisutno u praksi.
Ako Vlada stalno potencira da vrši reforme i ako potencira da su bile neke nepravilnosti u ranijem radu, što je tačno, ne vidim razloge da se postojeće rešenje, koje nije bilo ispravno, zadrži i dalje. Znači, u svakom slučaju je potrebno promeniti takvo rešenje.
Razlozi za promene su višestruki. Razlog za izmenu člana 9a stav 1. je postojanje potrebe za usklađivanjem sa odredbama člana 37. stav 1. Zakona o radu, koji reguliše - da je na zahtev poslodavca zaposleni obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se završi posao koji nije planiran. To je prekovremeni rad.
Jasno je da dežurstvo u zdravstvenim ustanovama ne predstavlja prekovremeni rad u ovom smislu, već posebnu vrstu prekovremenog rada, koji je nužan i uobičajen u zdravstvenim ustanovama i kao takav se mora posebno urediti zakonom. Ovo tim pre što su se u dosadašnjoj zdravstvenoj praksi stvarali problemi oko osnova i visine nagrađivanja zaposlenih za dežurstvo, tj. kompenzacija sa slobodnim danima.
Baš zbog toga što hirurzi rade težak rad, a nemaju beneficirani radni staž, to zdravstveni radnici i ne traže, potrebno je bar ovim odredbama promeniti predstojeća rešenja. Zdravstvenim radnicima koji imaju samo 12 sati odmora između dva uzastopna dana i radni sati provedeni u dežurstvu treba da uđu u mesečni fond radnih sati zaposlenih, jer je po Zakonu o radu, odredbama članova 34, 37. i 39, predviđeno da svo vreme provedeno na poslu ulazi u fond radnih sati.
Ovakvim rešenjima prikraćeni su zdravstveni radnici koji dežuraju, jer na te sate koje provedu na poslu ne izdvajaju se sredstva za penzioni fond. Samim tim su zdravstveni radnici tu ugroženi. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DOS Demokratska stranka Srbije.

Dejan Mihajlov

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, ovaj amandman treba usvojiti da bi se sačuvao i očuvao proces rada u zdravstvenim ustanovama i kako građani, ti krajnji korisnici, ne bi trpeli. Ne mislimo da bi usvajanje ovog amandmana umnogome oštetilo budžet Republike Srbije, iz koga se finansiraju potrebe i plate zdravstvenih radnika. A mi ćemo preduzeti te da bi se održao kvalitet iovako ne preterano velike zdravstvene zaštite naših sugrađana i kvalitet usluga koji sada uživaju, koji je možda  srazmeran ekonomskom trenutku u kome se naša država nalazi.
Smatramo da bi bilo dobro usvojiti ovaj amandman. Ukoliko i ne prođe, mi kao DSS ćemo glasati za amandmane onih poslaničkih grupa koje idu u istom ovom pravcu i koji slede posle našeg amandmana.
Samo istine radi, hteo bih da dam jednu informaciju koja se pominjala u prepodnevnom delu, da je gospodin Joksimović i dalje u stanu. Gospodin Joksimović se iselio iz stana koji je dobio na korišćenje od Vlade Republike Srbije. To je stan koji je nešto manji od 30 kvadratnih metara. Za razliku od gospodina Joksimovića, koji se iz tog stana iselio, neki drugi su se uselili, i to u vile na Dedinju. Mislim da je to nešto o čemu javnost treba da bude obaveštena, tako da ako već govorimo o tome, onda treba da znamo punu informaciju da je on kriv jedino što nije išao u vilu na Dedinju ili u trosoban stan, već u garsonjeru od 23 kvadrata.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, replika.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne bavimo se mi ovde stambenom problematikom ni gospodina Joksimovića, ni svih onih koje vi u aluzijama pominjete. Reč je o pogrešnoj interpretaciji onoga što sam rekao. Prvo, ne mislim da je isključiva krivica DSS zbog rezultata i efekata rada resornog ministra, gospodina Joksimovića. Mislim da smo za to jednako odgovorni, jer smo uprkos protestima zdravstvenih radnika, uprkos činjenicama koje su pratile izbor gospodina Joksimovića, a koje su isticanje te kandidature opisivale kao lom i unutar same DSS, na tako nešto pristali.
Rekao sam samo da bi sve bilo mnogo korisnije da je taj čovek energiju upotrebljenu u odbranu svog stana upotrebio u odbranu prava zdravstvenih radnika za drugačije organizovanje zdravstva u Srbiji. Mislim da on ima puno pravo da živi i da, istovremeno, ima puno pravo da uživa i sve one statusne, ne bih rekao privilegije, već norme koje prate takvu vrstu zvanja. Srpski ministri, predsednici države, predsednici vlada, dok rade svoj posao, moraju poštovati norme civilizovanog političkog života. Te norme nas obavezuju i na, između ostalog, onakvu vrstu ponašanja kojoj nije pribegao gospodin Joksimović, ali je on o samom sebi dovoljno rekao.
Mislim da ova rasprava ne bi trebalo da ide u tom pravcu. Ako zaboravljate o kom čoveku je reč, podsećam vas da se samo osvrnete godinu dana unazad i vidite šta su članovi vaše stranke rekli o njemu, šta je rekla o njemu gospođa Kostić, šta je o njemu rekao vaš Odbor za zdravstvo, koji ga nije predložio i, konačno, pogledajte šta o njemu misle njegove kolege u zdravstvu. Ne postoji nijedan čovek koji podržava takvu vrstu politike.
(Glas iz sale: To su naše stvari.)
Tačno je da su to naše stvari i treba da se rešavaju unutar naše koalicije, a ne na ovakav način, jer je to zajednička sramota.
(Dejan Mihajlov: Replika.)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Vi ste izazvali repliku.
(Dejan Mihajlov: On nije imao pravo na repliku, nije bio pomenut.)
Pomenuta je poslanička grupa i pogrešno je protumačen.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 90, protiv 71, uzdržanih šest, nije glasalo 23, od 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branislav Blažić i Goran Cvetanović.
Odbor za zdravlje i porodicu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu.
Predstavnik Vlade ne prihvata ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, podnosilac amandmana na član 1.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, SRS je podnela amandman na član 1. Međutim, ono što karakteriše ovu diskusiju do sada na neki način pokazuje da je izvršen pokušaj politizacije ovog problema. Posebno bih hteo da kažem da su tu politizaciju pokušali da izvrše oni ljudi koji nisu u zdravstvu. Siguran sam da zdravstveni radnici, koji su govorili u ova dva dana, nisu želeli politizaciju zdravstva.
Izaći za ovu govornicu i reći kako je nekad bilo politizacije, a danas nema, kako se nekad nekim partijskim knjižicama išlo kod lekara, a danas se ide zdravstvenim knjižicama, mislim da je jedna jeftina demagogija i ne odgovara pravoj istini. Politizacije je bilo i ranije, a ima je i danas. Prema tome, to je jedno zlo u zdravstvu koje, u svakom slučaju, treba da se iskoreni. Dok se to ne izvrši, teško je da ćemo naći novi put rešavanja nekih problema u zdravstvu.
Ono što smo mi želeli da pomognemo u ovoj situaciji, ne gledajući ni malo na neke partijske programe ili neku jeftinu političku demagogiju, jeste želja da ukažemo na problem koji je evidentan, da će na ovaj način biti jako veliki problem organizovati zdravstvenu službu, pogotovo u nekim bolničkim službama, kao što je hirurgija, anestezija, iz prostog razloga što nemamo dovoljno izvršilaca i što će se postaviti problem da li ćemo moći da obezbedimo adekvatnu permanentnost zdravstvene zaštite i nivo koji smo do sada imali. To je jednostavno objašnjenje.
Nije u pitanju nikakva želja da se bilo koja struka dominantno pokaže nad ostalim. Nije bila želja, što je neko ovde rekao, da se ugrožava Srbija. Žalosno je to da neko ovde izjavi da se ugrožava Srbija, a na taj način što će se održati dežurstvo u službama koje drugačije ne mogu to da urade.
Gospodo, zovite vi to kako hoćete. Da li ga zovete dežurstvo, da li ga zovete prekovremeni rad, suština je da li smo mi u mogućnosti ili želimo li da obezbedimo permanentan nivo zdravstvene zaštite. Nije politizacija, iz prostog razloga što bi trebalo opozicija ovakav jedan zakon rado da prihvati, jer vlast koja to uradi, sutra na izborima pred svojim biračima treba da objasni i da kaže - mi smo za to vreme uradili to ili to, a onda će birači procenjivati. To je suština jedne predizborne kampanje, da kažu - oni su nam obećali permanentnu zdravstvenu zaštitu, a ukinuli su nam dežurstvo ili pripravnost.
Ovde u prvom članu je jasno da se ukida čak i subota. Gospodo, subote nema. Ona se ne pominje, da li je u pripravnosti, u dežurstvu, a ne pominje se ni u redovnom radu. U dežurstvu se pominju samo nedelja i državni praznici. Šta ćemo sa subotom, ko će da radi subotu. Da li se razmišljalo o tome što, recimo, u hirurškoj ekipi - mora jedan kod kuće da bude pripravan. Matematički, prosto gledano, u nekim sredinama to nije izvodljivo. Ne radi se uopšte o želji da to mora na svakom mestu. Negde će to moći. Tamo gde može, možda bi moglo i da se podrži. Ali, imate sredina gde to neće moći da se uradi. Jasno je da je to nešto što apsolutno treba isključiti.
U našem amandmanu, koji je vrlo sličan ovom prethodnom, nudimo samo vrlo jednostavna rešenja, koja bi trebalo da obezbede upravo ono što je suština želje u zdravstvenoj zaštiti, a to je permanentnost i nivo zdravstvene zaštite.