Nije bilo pravo replike. Vi uopšte niste slušali o kome sam govorio. Uopšte nije bio prethodni govornik, koji nema pojma o čemu priča uzgred rečeno, nego je bio onaj pre njega, i to sam napomenuo na početku svog izlaganja. Ali, to uopšte niste slušali. Samo vas molim da imate jednake aršine, da na isti način ocenjujete i poslanike vlasti i poslanike opozicije.
To je vaša obaveza. A ako nastavite na ovakav način, samo nas da opominjete i nikakve mere ne izričete poslanicima vladajuće većine, molim vas samo da se onda ne hvalite sopstvenom humanošću, nego da kažete - to su pare koje sam uzela radikalima, pa je to takva humanost, a ne da govorite kako ste vi humani, a uzimaćemo od radikala i ni od koga drugog. Hvala vam.

 Koliko sam razumela, vaš predlog je da budem objektivna i nepristrasna i da izričem mere kazni svim poslanicima. Da li je tako? (Aleksandar Vučić, sa mesta: Da budete jednaki prema svima.) Da, da budem jednaka prema svima. Trudim  se da tako postupam. Ali, ako niste zadovoljni odgovorom to mogu da stavim na glasanje. Šta mogu kad se neke poslaničke grupe više drže Poslovnika, a druge manje.
Po Poslovniku? Predlog? Da li imate predlog? Izvolite.

Predlog po Poslovniku: da se rasprava u pojedinostima ograniči na tri minuta za svaki amandman. Samo da odgovorim gospodinu Vučiću, zaista nisam imao nameru nikoga da uvredim, na bilo koji način (žagor). Rekao sam ono za šta sam bio svedok - gospodin Vodinelić zaista na predavanjima nikada nije govorio o politici.
Molim da se Skupština izjasni o mom predlogu. (Negoduju poslanici Srpske radikalne stranke.)

Vi ste izazvali repliku. Već ste govorili o tome, kao da ste koristili pravo replike, a zloupotrebljavali ste govornicu. (Aleksandar Vučić insistira da dobije reč.)
Ovaj predlog ćemo staviti na glasanje kada otvorim pretres u pojedinostima, odnosno tada ćemo odlučiti o tom predlogu. (Aleksandar Vučić insistira da dobije reč.)
Izvolite, pravo na repliku, jednako prema svima.

Dame i gospodo narodni poslanici (žagor), kada sam govorio o Zakonu u načelu ukratko sam rekao šta se zbivalo na Pravnom fakultetu u Beogradu. Sada imam priliku da to duže obrazložim. Naime, to su bile teške godine; godine u kojima su se studenti delili na one koji su bili nacionalne orijentacije i one koji su bili, što je podržavala  u to vreme većina profesora uglavnom iz Građanskog saveza, kako mi smatramo iz Srpske radikalne stranke, antinacionalne ili antisrpske orijentacije.
U tom periodu je bilo sukoba i na predavanjima i na vežbama. Gotovo da se nije birao način kako će se politički delovati protiv onih drugih, a prednjačili su predstavnici Građanskog saveza Srbije ili nekih sličnih stranaka, jer su i oni rano počeli da se cepaju i držali su se kao neka vrsta sekte na Pravnom fakultetu u Beogradu. Tako ste mogli na oglasnim tablama, svuda, da vidite pozive da se konačno, rečima razume se, ne oružjem, obračuna sa neistinama o navodnoj oslobodilačkoj borbi srpskog naroda zapadno od Drine i Dunava, pa su pravljene tribine o tome kako Srbi - zločinci ubijaju sve druge po Sarajevu, a u svemu tome je učestvovao i profesor koga ste pominjali.
Meni on nikada ništa nažao nije učinio. Kod njegove supruge sam polagao i bila je izuzetno korektna. Deset sam dobio, ako vas ineteresuje. Ali, ovo su činjenice. U tome je učestvovao i Gašo Knežević. Učestvovali su i mnogi drugi profesori Pravnog fakulteta u Beogradu. Oni koji bi se tome suprotstavljali obično bi izvlačili deblji kraj. Navešću jedan primer: trebalo je da se polaže ustavno pravo, bile su neke demonstracije na Terazijama i onda su tražili svi da se ide na Terazije, i profesori su ih poveli.... (žagor).
Hoćete li da ućutite? Nemojte. Vaša pristojnost najbolje govori o vama a ne o meni, koji govorim i pokušavam nešto da vam kažem, ali očigledno je da vas jedino interesuje ono što vi čujete, ono što vam govori Zoran Đinđić kada se sretne sa studentima i đacima, pošto više nikog drugog neće ni da zove na ove razgovore, pošto mu ne veruju ni radnici, ni seljaci, ili ljudi koji imaju preko 20 godina (žagor), pa onda oni ispod njih, ali prozrela su ga i deca, pa više ni decu neće da zove na svoje mitinge i svoje susrete.
Dakle, (Predsednik - vreme) ovo što sam rekao sa ove govornice je živa istina (žagor). Da je to istina, danas, pokazuje progon svih onih koji drugačije misle od gospodina Kneževića. Ono što je on rekao - blaga lustracija, to je ne samo nepravničko ponašanje, već antipravničko ponašanje. Donošenje takvih zakona ili takvih mera u okviru nekih drugih zakona je neprimereno modernim pravnim porecima. Ali, šta da radim kada mnogi od vas to neće da čuju.

Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavnjenih za reč.... Imate predlog po Poslovniku? Izvolite, reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, predlog po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekako je postalo jako učestalo da ovde, iz ovih redova, dobijamo stalno predlog za zakivanje rasprave o amandmanima na tri minuta, a kažem vam da to ruinira ovaj parlament. Nemojmo to da radimo, nego da obavimo raspravu prema Poslovniku.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo, prema članu 89. Poslovnika, žele reč? (Ne.)
Za reč se javio ministar prosvete i sporta, gospodin Gašo Knežević.

Gospođo predsedavajuća, predsedništvo, poštovani poslanici, ovaj skoro dvodnevni dijalog o zakonu u principu završio bih zaista samo sa nekoliko opaski. Maksimalno širok krug ljudi je konsultovan prilikom donošenja ovog zakona. Toliko širok da možemo reći da su ovaj zakon zapravo pisali univerziteti i fakulteti.
Istovremeno, u procesu pripreme zakona obavljeni su razgovori sa skoro svim poslaničkim grupama i dogovoreno je da ćemo se držati nekih regula, prihvatili smo još u toj pretskupštinskoj fazi neke sugestije i time je Ministarstvo želelo da pokaže da nije ni za kakvu politizaciju kada se radi o Zakonu o univerzitetu.
Poslanici SPS su često pominjali Danila Ž. Markovića i vreme iz 1992. godine. Ne zbog Danila Ž. Markovića, za koga mislim da je bio gromada naše prosvetne istorije, ne samom svojom težinom, nego zbog vremena 1992. godine, a kako Danilo Ž. Marković nije ovde, o svom kolegi ne želim da razgovaram, pa ću se zadržati na 1992. godini.
Od kada je došao na vlast SPS od ove zemlje je napravljeno pusto, odnosno izolovano ostrvo. Ne interesuje me da li je za to kriva međunarodna zajednica ili politika vlasti, ali činjenica je da je ova zemlja bila izolovano ostrvo. U takvoj situaciji ova zemlja je morala da jede svoju supstancu da bi preživela. Samo zbog toga što je bruto nacionalni dohodak, JDP ove države pojeden dvotrećinski, ova zemlja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda. I to je dovoljan razlog da se promeni jedna vlast, što je i učinjeno. Zbog toga, pitam vas da li vi zaista mislite da mi imamo pravo da sa drugim normalnim svetom delimo vreme? Vi zaista mislite da smo mi po našem bruto nacionalnom dohotku, po stanju institucija u ovoj zemlji, u 2002. godini; a ja mislim da je i 1992. godina u koju mi idemo napred, zapravo iskorak ka budućnosti prema situaciji, prema momentu u kome mi sada živimo, zahvaljujući dejstvu vlasti koja je deset godina bila u ovoj zemlji.
To moram potpuno iskreno reći. Pojeli smo sopstvenu supstancu. Ovde je nešto rečeno, a što se tiče jedne rečenice koju sam upotrebio u uvodnom izlaganju, a to je delimična ili slaba retroaktivnost, nije bitno, ali ja ću pokušati sada da svima onima koji su ljuti protivnici člana 141. i dalje ukažem na pravne razloge zbog kojih ovo zapravo i nije retroaktivnost u formalno-pravnom smislu.
U materijalno-pravnom smislu ima elemenata retroaktivnosti. Predlagač nije imao nameru da revidira sve izbore, već je samo određenim telima dao pravo na inicijativu, ta tela su dekani i katedre fakulteta. Pri tome, nikakav 5. oktobar nije pominjan u zakonu, već su svi oni izbori koji su završeni po proceduri Zakona iz 1998. godine otvoreni za revidiranje.
Dakle, revidira se procedura koja je devastirala naučno- nastavna veća od njihove funkcije. Nikada u istoriji Beogradskog univerziteta, srpskih univerziteta, naučno-nastavnom veću nije bilo oduzeto pravo da odlučuje o izboru, sem u vreme Nedića. To je jedini period kada naučno-nastavno veće nije odlučivalo. Zbog toga smo došli u apsurdnu situaciju da jedan dekan, po Zakonu iz 1998. godine, samog sebe iz vanrednog profesora izabere u zvanje redovnog profesora.
Molim vas da me ne terate da govorim imena, ali je tačan podatak da je dekan jednog fakulteta u Srbiji sebe izabrao iz zvanja vanrednog u zvanje redovnog profesora. Zašto? To mu je diktirala i omogućavala procedura Zakona iz 1998. godine. To je razlog zašto mi želimo da otvorimo mogućnost da se preispitaju odluke donete po Zakonu iz 1998. godine.
Drugo, mogućnost revidiranja odluke ne postoji prvi put i nije potpuna novina uneta članom 141. Predloga zakona. Sve nezakonite i nepravilne odluke se mogu i šire revidirati. Bilo je slučajeva da je jedan član ovog parlamenta postavio pitanje revidiranja odluke drugog člana ovog parlamenta, a to je poznato i to je moguće činiti bez obzira na član 141.
Dakle, to je upravni postupak u okviru zakonske procedure i nije nikakva novina uneta ovim zakonom.
Najzad, ono što sam već rekao, odluka dejstvuje samo za budućnost, a ne za prošlost.
I najzad, što je najvažnije, a to je četvrti argument, uslovi pod kojima će se revidirati odluke, ako zakon bude usvojen, nisu nikakvi novi uslovi, to su uslovi koji su postojali u momentu donošenja odluke.
Gospodo moja, svaki pravnik sada zna o čemu govorim. Revidira se po uslovima koji su postojali u momentu kada je osoba konkurisala, nikavi novi ili dodatni uslovi se ne postavljaju čoveku i zbog toga formalne retroaktivnosti nema.
Naravno, mislim da postoje mnogi pomaci koje je napravio ovaj zakon i moja je dužnost samo da vas podsetim da je revitalizovan republički savet, da je osnovan studentski parlament, da su uvedeni trimestri, bodovni sistem, mogućnost trogodišnjeg studiranja i to su sve elementi, male kockice koje nas vode bolonjskom procesu. Ukoliko je ujedinjeni evropski prostor naša perspektiva, a mislim da jeste, onda su ovo koraci u pravom smeru. Hvala vam.

Replika? Nemate, niste pomenuti uopšte. Nemojte, molim vas (Bora Stanimirović stoji za govornicom), povučeno vam je ovlašćenje. Za ovu tački dnevnog reda ovlašćen je narodni poslanik Zoran Anđelković, a nemate pravo na repliku. U ime poslaničke grupe niste ovlašćeni.

Zaključujem načelni pretres.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o univerzitetu u načelu.

(Govornici prilazi Zoran Anđelković.)

Nema, stavila sam na glasanje, nemate pravo na reč. Niste se blagovremeno javili, stavila sam na glasanje, niste. Molim vas da se udaljite, ne mogu da raspravljam s vama.

Molim narodne poslanike da se izjasne o Predlogu zakona o univerzitetu u načelu.

Za 129, protiv 45, uzdržanih nema, nije glasalo 26, od ukupno 200 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zakon o univerzitetu u načelu.

OTVARAM PRETRES U POJEDINOSTIMA I ODLUČIVANjE O AMANDMANIMA

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Igora Soldatovića da rasprava o amandmanima traje tri minuta.

Za 93, protiv 95, uzdržanih nema, nije glasalo 11, od ukupno 199 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog da rasprava traje tri minuta, dakle po Poslovniku će trajati pet minuta.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Čanović.

Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Izvolite.