Poslanička grupa SRS je protiv ovog amandmana. Pokušaću to da objasnim drugačije od predstavnika predlagača. Naime, ako biste ovaj amandman prihvatili, onda biste došli u problem da obrazložite član 2. Predloga zakona, po kome se jasno kaže da je univerzitet autonomna naučna, odnosno umetnička i obrazovna ustanova. To se uklapa sa stavovima SRS. Mi hoćemo da naša deca uđu u jednu obrazovnu ustanovu. Ona je naučna za saradnike fakulteta, ali naša deca tamo idu da uče, da se za njima zatvore vrata, da budu prepuštena vaspitačima, da slušaju predavanja i da posle toga na ispitu pokažu jesu li savladala znanja ili nisu. Onog časa kad ulaze u zgradu fakulteta, oni su studenti na fakultetu; onog časa kad izlaze iz zgrade, oni su građani koji imaju sva prava i sve obaveze koje imaju i ostali građani.
Istovremeno, postavlja se pitanje da li je predlagač bio iskren kada je rekao da neće biti dozvoljeno političko delovanje na univerzitetu. Mislim da sada imamo čak i čitave političke organizacije na univerzitetu, koje se i imenom studenata, ili kako već, koriste da bi dokazale svoje političko delovanje. Zaista me interesuje kako ćete kad stupi na snagu ovaj zakon o univerzitetu, hoće li se ići na zabranu ili ćete one političke organizacije koje ste prećutno promovisali i podržavali sada savetovati da tim poslom prestanu da se bave.
U obrazloženju amandmana podnosilac amandmana je rekao da ga podnosi samo zato da bi ostala mogućnost da se teološki fakultet uključi u Univerzitet u Beogradu. Sve više mi se nameće pitanje zašto Policijsku akademiju ne uključite u sastav univerziteta, zašto razne vojne akademije ne uključite u sastav univerziteta. Ne ide. Uostalom, član 41. Ustava Republike Srbije, mislim stav 2. ili 3. jasno kaže - verske zajednice mogu osnivati verske škole i država će im u tome pomagati. To je potpuno jasno. Teološki fakultet je verska škola. Treba pomoći da on uvek ima najbolje uslove za rad, da ima najbolje predavače. Mislim da je Francuska buržoaska revolucija razdvojila veru od države i da mi nismo baš toliko jaki da to sada, ovako podeljeni, poništavamo, sve te vekovne tekovine jedne revolucije i da sad ponovo zagazimo u nešto što bi nas odvelo ko zna gde.
Dakle, političko organizovanje, versko organizovanje - to sve izvan učionice i izvan zgrade fakulteta; to na slobodu čoveku, ako ima vremena pored obaveza na fakultetu da se i time bavi i to ne treba sputavati. Studenti treba da budu u sastavu političkih stranaka i narodni poslanici, i ništa lepše od toga, ali da im samo činjenica da su studenti donosi određena prava koja drugi građani nemaju, to nikada nećemo moći da dozvolimo. Vidite da se bar u nečemu slažu predlagač i Srpska radikalna stranka, iako je predlagač odstupio od onoga čime se godinama bavio.
Znate, kada deca izađu na ulicu i demonstriraju, nisu to studenti, to su građani Republike Srbije. Vi ste ih tetošili, odgovaralo vam je to, podstrekivali ste studentske demonstracije, a studenti se bune protiv političkog sistema u zemlji. Studenti se bune kako su regulisani naši odnosi sa susedima, zašto naša država hoće da se brani ili već šta ne. To su građani. Da li su izašli bravari? Da li su izašli lekari, nastavnici, profesori, studenti? To ne treba nama da bude merodavno da bismo procenili jesu li u pravu ili nisu.
Ja bih te zamolio da pojedeš to čime si me sada hranila, mnogo će ti više odgovarati.