Narodni poslanik Veroljub Arsić je danas, zajedno sa svim poslanicima Srpske radikalne stranke, osim Gordane Pop-Lazić i mene, na sahrani saveznog poslanika Vlajka Stojiljkovića. Zato ne može da brani svoj amandman, ali bi bilo dobro da mi bar sada ne dobacujete.
Sada već možete, sada ću preći na amandman.
Dakle, slušajući raspravu predstavnika Vlade, predstavnika vladajuće većine u ovom parlamentu, čovek mora da se upita da li se ovde pojedinci cepaju kao ličnosti. Naizgled država nema dovoljno novaca, mora da vodi mnogo računa o tome koliko će upisati studenata koji će biti finansirani iz budžeta Republike Srbije, a onda nam podnosi član 43. Predloga zakona kojim sve to baca pod noge, zato što taj član 43. Predloga zakona, dozvolićete mi da grubo kažem, a mogu i da sračunam, omogućava našoj deci da studiraju bar 10 godina, da od tih 10 godina bar pet godina studiraju iz budžeta, i da ne završe fakultet.
Vi kažete - student se upiše da ga finansira država. Predlogom zakona odobravate mu da ne položi prvu godinu, da je ponovi - ponovo iz budžeta, da je ne položi, onda je dužan da je upiše kao student koji se sam finansira. Ako je položi, drugu godinu ponovo upisuje kao student koga finansira budžet, i opet ima pravo dva puta da je ne položi, pa onda jednom da upiše kao student koji se finansira sam, da tu godinu u toku godine položi, da ponovo na trećoj godini ostane.... Dokle će to da traje? Dame i gospodo narodni poslanici, da li vi hoćete decu koja će završavati fakultete ili koja će imati moralno opravdanje kao i njihovi roditelji.
Svi ste vi roditelji - dobro, neki još nisu stigli u tu fazu, ima vas dosta mladih - ali kada vam dete izgubi godinu u srednjoj školi, kada je ponavljač, imate rasprave sa njim, gledate šta nije u redu, da nije u lošem društvu, šta se to desilo sa vašim detetom da ponavlja godinu. Onog časa kada završi srednju školu, zahvaljujući okolnostima i ramu koji nameće društvo, za vas više nije tragedija kada dete izgubi godinu. To je sad normalno, jer, evo, ovaj što predlaže zakon, on sam kaže da jedna godina mora da se daje bar dve godine.
Zašto to? Hoćete li da finansirate sve studente, dobre studente, one koji će da završe fakultet ili ćete da ponavljate greške iz perioda pre 1998. godine, da deca gube život na fakultetima i kada pogledaju u ogledalo, sa 30 godina, ne znaju ni gde će ni šta će. Pitate se - zašto mi nemamo dece u Srbiji? Pa, ko to kreće u brak sa 32 ili 33 godine? Školovao se 15 godina na fakultetima, a ništa nije završio.
Amandman Srpske radikalne stranke je jasan. (žagor). Ma, šta ti mene pitaš. Vidiš da sam završio i vidiš kako lepo diskutujem. Očigledno je da imam znanje.
Amandman Srpske radikalne stranke je jasan. Kada dete izgubi jednu godinu, mora da se upiše kao student koji se sam finansira. Ako se jednom upiše kao student koji se sam finansira i te godine stekne uslove za upis u sledeću godinu, ima pravo da je upiše kao student koga finansira budžet, i nikada više. A, ne, kad god stekne uslove, upisuj ga ponovo kao studenta koga će finansirati budžet. Zato deca gube godinu.
Ovaj član je ključan za godine studiranja na fakultetu, veoma važan, veoma bitan. Možete vi neke članove zakona da branite tako - da država nema novca da finansira studenta, ali ne znam kako ćete ovaj član zakona u kome rasipate državni novac, što je meni nebitno. Meni je mnogo važnije to šta će biti sa decom, koju prozivate da gube godinu, da izgube dve godine, da plate samo jednu, pa onda da ponovo izgube dve državne, a da plate samo jednu, pa da ponovo izgube dve i tako u nedogled.
Ako u poslaničkim grupama sede roditelji, koji brinu ne samo o svom budžetu nego i o deci koju su dobili voljom Boga, vi ćete glasati za ovaj amandman. A, ako sledite ne znam kakvu disciplinu ili bilo koje druge motive, koje ja ne mogu da prepoznam, ako poslušate predstavnika predlagača, koji ovde izađe i kaže da je zakonodavac, onda glasajte kako god hoćete.
