Dame i gospodo narodni poslanici, treba brisati sve članove Zakona koji se odnose na preispitivanje izbora saradnika i nastavnika u zvanja obavljenih po Zakonu od 1998. godine, jer bi to bilo neustavno i nezakonito, odnosno protivno pravdi i pravičnosti. Izbori i zasnivanja radnog odnosa izvršeni su definitivno po tada važećem zakonu i oni se mogu dovesti u pitanje samo u skladu sa Ustavom i zakonom iz tog perioda. U suprotnom, to bi bilo retroaktivno dejstvo ovog zakona, što je, kao što sam rekao, apsolutno neustavno.
Prema odredbi člana 117. Ustava SRJ zakoni, drugi propisi i opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Samo pojedine odredbe zakona, ako to zahteva opšti interes utvrđen pri njihovom donošenju, mogu imati povratno dejstvo. Dakle, samo pojedine odredbe.
Prema odredbi člana 121. Ustava Republike Srbije zakoni, drugi propisi ili opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Samo se zakonom može odrediti da pojedine njegove odredbe, ako to zahteva opšti interes utvrđen u postupku donošenja zakona, imaju povratno dejstvo.
Odredbom stava 3. ovog člana Ustava Republike Srbije kažnjiva dela utvrđuju se i kazne za njih se izriču prema zakonu, odnosno prema drugom propisu koji je važio u vreme izvršenja dela i određene radnje, osim ako je novi zakon, odnosno propis blaži za učinioca, što je u konkretnom slučaju trebalo imati u vidu i primeniti.
Prema tome, očigledno je namera predlagača da se ovaj zakon retroaktivno primeni od 1998. godine, što je, kao što sam rekao, protivno Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, a istovremeno i Ustavu Republike Srbije.
Posebno treba brisati odredbe u vezi pokretanja i vođenja disciplinskog postupka protiv zaposlenih na univerzitetu i fakultetu, koji su navodno pravili zloupotrebe položaja ili prekoračivali nadležnosti, odnosno ovlašćenja po Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine.
To je pravna besmislica, ako se pođe od uvek važećeg pravila o tome da nastupa zastarelost i pokretanja i vođenja postupka posle isteka određenog roka (čak i za krivična dela), koji se računa uvek od dana kada je radnja učinjena. S obzirom na vreme koje je prošlo, vođenje i pokretanje disciplinskog postupka je već apsolutno zastarelo, o čemu inače organi i sud vode računa po službenoj dužnosti.
Uostalom, ako bi se postupak inače mogao pokrenuti i voditi zato što vreme za nastupanje zastarelosti još nije isteklo, onda bi se to činilo po tada važećim propisima, a nikako da se to predviđa ovim zakonom.
Uz sve to, ovaj predlog zakona je očigledno sračunat, na to da se izvrši osveta prema nekima i to verovatno iz političkih i drugih razloga, a uvek sa krajnjim ciljem da se odstrane kao nepoželjni sa fakulteta oni koji su u to vreme po važećim propisima birani. Zato je to i politički neprihvatljivo, a u suprotnosti je sa Ustavom i međunarodnim pravom.
Zakon o radu iz 2001. godine ne predviđa ustanovu preuzimanja u radni odnos, pa bi iz tog razloga trebalo brisati tu mogućnost za fakultete, predviđenu u čl. 89. ovog zakona.
Uz to treba reći da je izbor u zvanje (i zasnivanje radnog odnosa) moguće regulisati i drugačije na pojedinim univerzitetima, odnosno fakultetima, te bi putem te inicijative bili izigrani i mnogi drugi propisi u vezi sa tim, na primer propisi o tome kada prestaje radni odnos po sili zakona ili bi mogli da se izbegnu strožiji uslovi u vezi sa izborom ili dužinom vremena izbora određenih lica na fakultetima.
Očigledno da predlagač ovog zakona nije vodio računa o posledicama ako se ovaj zakon bude usvojio. Svako ko je biran po ovom zakonu iz 1998. godine ostao bi bez posla. Svi ispiti na fakultetu koje su studenti polagali, pred tim profesorima, morali bi da budu poništeni.
Svi zaposleni bi, dakle, morali da vrate lične dohotke, svima bi se morao poništiti radni staž i bila bi im ukinuta i oduzeta sva prava koja im inače po Ustavu i zakonu pripadaju, kao stečena prava.
