PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 17.04.2002.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

11. dan rada

17.04.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 141 narodni poslanik.
Molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici Stevan Lilić, Dragan Šormaz, Juhas Atila, Pal Karolj, Teodora Vlahović, Ratimir Svirčević, Dragan Jočić, Nebojša Leković, Sredoje Mihajlov, Zoran Bošković, Radmilo Mišović, Nataša Milojević, Miomir Tadić i Srđan Sikimić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije, predstavnike Studentske unije Srbije, predstavnike Saveza studenata Beograda, studente Studijske grupe za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", predstavnike Niške studentske asocijacije i predstavnike Studentske federacije.
Pre nego što nastavimo rad po 6. tački dnevnog reda, jedno kratko obaveštenje - sednica Odbora za pravosuđe i upravu održaće se u 14,00 časova u sali I u prizemlju.
Pelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O UNIVERZITETU (pojedinosti)
Na član 101. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Lemajić, Milan Radulović, Bojana Aleksić, Dragoljub Vojinović i Vladimir Andrić.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Bojana Aleksić.

Bojana Aleksić

Ovo je amandman koji je podnela Demokratska stranka Srbije, da isto lice ne može biti više od dva puta birano za rektora ili prorektora. U skladu sa zakonima koji važe za predsednika države i sve ostale, nelogično je da neko može doživotno da vrši neku funkciju. Mi smo za to da ako predsednik države ne može biti više od dva puta biran, zašto bi mogao biti biran rektor. Isto važi i za dekana.
Vlada Republike Srbije dala je amandman u gotovo istovetnom tekstu. Taj amandman je prihvaćen na Odboru, tako da smo mi u principu saglasni sa amandmanom koji je dala Vlada. Radi se o istovetnom amandmanu, samo je drugačiji red reči i zbog toga mi odustajemo od našeg amandmana.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Konstatujem da je amandman na član 101, koji je podnela grupa narodnih poslanika, povučen.
Na član 101. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bora Stanimirović i Živodarka Dacin.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman prvno moguć.
Reč ima narodna poslanica Živodarka Dacin.

Živodarka Dacin

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije prof. dr Bora Stanimirović i ja smo podneli amandman na član 101, koji u Predlogu zakona glasi: "Izbor rektora i prorektora obavlja se bez konkursa, na dve godine, iz reda redovnih profesora koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na jednom od fakulteta".
Naš predlog je da se posle ovoga doda sledeća rečenica "Isto lice može biti birano na funkciju rektora, odnosno prorektora najviše dva puta uzastopno". Jednostavno, želeli smo da se napravi ovo ograničenje, prosto zbog činjenice što može da bude dvostruka opasnost: za onoga koji bi imao neograničenu moć da bude rektor ili prorektor, jer su moguće zloupotrebe o kojima je ovde bilo dosta reči; uz to zbog čega odvajati jednog stručnog čoveka od osnovne delatnosti i od nastave.
S druge strane, mislili smo zbog čega na ovaj način ne dati šansu i drugim ljudima, koji se mogu možda bolje pokazati u tom poslu; a ukoliko ne, da onaj koji je bio u dva mandata rektor ili prorektor može u nekom kasnijem periodu biti ponovo biran.
S obzirom na činjenicu i na obrazloženje da je Vlada dala amandman na ovaj isti član 101, sa kojim smo mi saglasni, jer je zapravo osnovna ideja zadovoljena, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije povlačim ovaj amandman. Ako mi dozvolite, iskoristila bih istovremeno priliku, da se ponovo ne javim, pošto je apsolutno identičan član i identično objašnjenje za član 109, sa ispravkom, a ovog puta se odnosi na dekane i prodekane, da u ime poslaničke grupe povlačim i ovaj amandman.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Konstatujem da je narodna poslanica Živodarka Dacina povukla amandman na član 101.
Na član 102. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, član 102. definiše izbor i razrešenje rektora univerziteta i predviđa da je to u nadležnosti saveta univerziteta, a da kandidate za rektora predlaže nastavno-naučno, odnosno nastavno-umetničko veće fakulteta i instituta u sastavu fakulteta.
Treći stav ovog člana je protivrečan sam sebi i prilično konfuzan, u praksi praktično nesprovodljiv, jer kaže da kandidate za prorektora predlaže kandidat za rektora iz reda redovnih profesora. U praksi će se desiti da postoji više kandidata za rektora. Ko će od tih kandidata za rektora predložiti prorektora?
Poslanički klub SRS je svojim amandmanom, sledeći koncepciju i poštujući Ustav Republike Srbije, pre svega član 58. koji kaže da su svojina i rad osnove upravljanja i učešća u odlučivanju, predložio da rektora univerziteta imenuje i razrešava osnivač; prorektora univerziteta imenuje i razrešava rektor, jer su to njegovi neposredni saradnici, u praksi imamo prorektora za nastavu, za finansije; a prorektor student se imenuje iz reda studenata na period od dve godine. Po nama, treba do kraja sprovesti koncept po kome univerzitetom upravlja osnivač.
Gospodine ministre, u obrazloženju Predloga zakona, iako ste juče u više navrata žargonskim jezikom branili ovaj zakon, a to govori o vašem nivou obrazovanja i kulture, u jednom momentu kao profesor Pravnog fakulteta rekli ste, braneći stav Vlade - zakonodavac je hteo to i to. To već ne možemo da vam oprostimo. Zakonodavac je Skupština Republike Srbije, a ne Vlada Republike Srbije. Kakav ministar, takav i Predlog zakona.
Ali, u obrazloženju zakona, gde se, naravno, napada Zakon o univerzitetu iz 1998. godine i gde se tvrdi da je njime ukinuta autonomija univerziteta iako, naravno, pogrešno tumačite autonomiju univerziteta, kažete da je osnivač univerziteta i fakulteta bila Vlada. Nije Vlada, nego država Srbija. Univerzitete i fakultete finansiraju građani ove države, puneći budžet ove države. Oni svoje pravo odlučivanja prenose na nas, narodne poslanike i posredno preko nas na Vladu. Zato Vlada u ime građana, praktično, treba da upravlja univerzitetom kao jednom institucijom od nacionalnog značaja. Zbog toga je vaš koncept i prilaz uređivanju upravljanja univerzitetom pogrešan.
Ako pogledamo čitav ovaj zakon, koji je prilično kontradiktoran i nedorečen, videćemo da niste mnogo toga menjali u odnosu na zakon iz 1998, ali ste se vratili, kada je u pitanju upravljanje, na 1992, pa i mnogo godina unazad. Kažete da je to jedna od pogubnih novina, jer su ranije univerziteti i fakulteti bili samostalna pravna lica bez izrazitih upravljačkih ovlašćenja Vlade. Ko će, kada se ovaj zakon donese, ako se donese, upravljati univerzitetima i fakultetima? Ko će biti kriv ako univerziteti i fakulteti ne budu radili onako kako treba, ako zaposleni, odnosno profesori budu nezadovoljni, ili ako studenti budu nezadovoljni? Vlada je oprala ruke, ona više nije odgovorna za stanje na univerzitetu. Da li je to rektor - nije ni rektor. Da li je to dekan - nije. To su kolektivni organi, saveti univerziteta ili saveti fakulteta. Tamo gde je kolektivna odgovornost, znamo iz prakse, nema odgovornosti.
Zato, gospodo profesori i gospodo studenti, da znate da ubuduće možete da se bunite koliko hoćete, niko vam neće biti kriv do ove skupštine koja je ovakav zakon donela, ako ga donese.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Ministar prosvete, gospodin Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Izvinjavam se svim poslanicima ako mi se omaklo ovo što se spočitava. Nije bila frojdovska greška, bio je običan lapsus linguae. Znam ko je zakonodavno telo, nego sam se možda, sedeći ovde sa vama, saživeo malo sa vama. Ono zbog čega sam se javio, to je da intervenišem da nije nemoguće zakonsko rešenje. Zakonsko rešenje je veoma moguće, jer rektor predlaže svoj tim prorektora i svako od takmaca ulazi sa sopstvenom ekipom u izborni proces.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Tomislav Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Slušajući ova obrazloženja, ispada da biramo predsednika Amerike, pa kandidat za predsednika predlaže kandidate koji će činiti neki njegov tim. Međutim, članovi 101, 102. i 103. u velikoj meri odslikavaju želju predlagača zakona da sve liči na nešto, a da ne bude to na šta nama liči, odnosno da se sve zavije u jednu lepu oblandu i da prođe i u javnosti, posebno među građanima koji su glasali za DOS i kojima su davana potpuno drugačija obećanja u predizbornoj kampanji.
Da vas podsetim, članom 102. predviđeno je da rektora i prorektora bira i razrešava savet univerziteta. Kada je DOS želeo da dođe na vlast i kada se predstavljao građanima Srbije, formulisao je jedno obećanje i rekao - izbor rektora, dekana, nastavnika i saradnika biće u isključivoj nadležnosti naučno-nastavnih veća fakulteta i instituta, u čiji sastav će ulaziti svi zaposleni nastavnici, saradnici i istraživači; pa tako kad se bira nastavnik, o njemu odlučuje izborno veće koje čine svi nastavnici ili saradnici u rangu onoga ko se bira ili u višem rangu. Kad se bira rektor i kada se bira prorektor, onda ga bira savet univerziteta.
U tom savetu univerziteta imate samo po dva predstavnika fakulteta u sastavu univerziteta, po jednog predstavnika instituta u sastavu univerziteta, imate jednu desetinu od broja tih predstavnika iz studentskog parlamenta i jednu četvrtinu tih predstavnika u ime osnivača, u ovom slučaju Vlade Republike Srbije, iako je obećanje DOS-a bilo da će predstavnici Vlade biti potpuno isključeni iz procesa odlučivanja na univerzitetu i neće biti zastupljeni ni u jednom njegovom rukovodnom telu. Kako će to Vlada da odredi četvrtinu članova saveta univerziteta, a da to ne budu predstavnici Vlade i da Vlada preko njih ne bude zastupljena u rukovodnom telu?
Odnos prema prorektoru i studentu prorektoru pokazuje koliko vi u stvari obmanjujete i same studente. Prorektor se bira na dve godine, a student prorektor na godinu dana. Prorektora bira savet univerziteta a studenta prorektora studentski parlament. Čim spustite nivo koji odlučuje o nekome, spuštate i nivo njegove važnosti. Onaj koga nije izabrao savet univerziteta ne može da bude jednako važan kao onaj koga je savet izabrao. Onaj koga je izabrao studentski parlament, po proceduri koja nam ovde uopšte nije dostavljena, zato što ćemo sada imati studentski parlament univerziteta i studentski parlament svakog pojedinačnog fakulteta, pa uopšte ne znamo ko će odlučivati, prvo, o sastavu studentskog parlamenta univerziteta, a onda kako će taj studentski parlament univerziteta odlučiti o sastavu svojih članova iz saveta univerziteta. Sve u svemu, da se izbegnu rešenja iz 1998. godine, pribeglo se rešenjima koja su mnogo ružnija, mnogo više samoupravljačka od onih rešenja iz 1998. godine.
Ovo je ponižavanje osnivača univerziteta. Osnuj nam univerzitet da te posle ponižavamo, da ti pokažemo koliko si nam malo vredan, nama samo trebaju tvoje prostorije, tvoj inventar, tvoj novac, da se univerzitet finansira, a mi koji to nemamo, imamo samo pameti da taj univerzitet vodimo na način da uopšte nećeš moći u to vođenje univerziteta da nam se mešaš.
SRS takva rešenja nikada neće moći da prihvati. Nikada neće bežati od odgovornosti. Odgovornost vođenja univerziteta ne može da padne na zaposlene na univerzitetu i jednog dana kada dođe do haosa neće biti krivaca u Vladi Republike Srbije, a kriva je Vlada Republike Srbije. Ovo što regulišete ovim predlogom zakona treba da finansiraju svi građani Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Građani Srbije će tražiti ko je odgovoran ako situacija na univerzitetu ne bude takva kakva oni žele da bude. Onda nema sakrivanja iza saveta, naučnih veća, izbornih veća, onda će da odgovara onaj ko je trebalo da upravlja univerzitetom, a svesno je od toga pobegao zato što samo u Beogradu ima 50.000-60.000 studenata koji ponekad umeju da preokrenu i političku situaciju.