Dame i gospodo narodni poslanici, član 102. definiše izbor i razrešenje rektora univerziteta i predviđa da je to u nadležnosti saveta univerziteta, a da kandidate za rektora predlaže nastavno-naučno, odnosno nastavno-umetničko veće fakulteta i instituta u sastavu fakulteta.
Treći stav ovog člana je protivrečan sam sebi i prilično konfuzan, u praksi praktično nesprovodljiv, jer kaže da kandidate za prorektora predlaže kandidat za rektora iz reda redovnih profesora. U praksi će se desiti da postoji više kandidata za rektora. Ko će od tih kandidata za rektora predložiti prorektora?
Poslanički klub SRS je svojim amandmanom, sledeći koncepciju i poštujući Ustav Republike Srbije, pre svega član 58. koji kaže da su svojina i rad osnove upravljanja i učešća u odlučivanju, predložio da rektora univerziteta imenuje i razrešava osnivač; prorektora univerziteta imenuje i razrešava rektor, jer su to njegovi neposredni saradnici, u praksi imamo prorektora za nastavu, za finansije; a prorektor student se imenuje iz reda studenata na period od dve godine. Po nama, treba do kraja sprovesti koncept po kome univerzitetom upravlja osnivač.
Gospodine ministre, u obrazloženju Predloga zakona, iako ste juče u više navrata žargonskim jezikom branili ovaj zakon, a to govori o vašem nivou obrazovanja i kulture, u jednom momentu kao profesor Pravnog fakulteta rekli ste, braneći stav Vlade - zakonodavac je hteo to i to. To već ne možemo da vam oprostimo. Zakonodavac je Skupština Republike Srbije, a ne Vlada Republike Srbije. Kakav ministar, takav i Predlog zakona.
Ali, u obrazloženju zakona, gde se, naravno, napada Zakon o univerzitetu iz 1998. godine i gde se tvrdi da je njime ukinuta autonomija univerziteta iako, naravno, pogrešno tumačite autonomiju univerziteta, kažete da je osnivač univerziteta i fakulteta bila Vlada. Nije Vlada, nego država Srbija. Univerzitete i fakultete finansiraju građani ove države, puneći budžet ove države. Oni svoje pravo odlučivanja prenose na nas, narodne poslanike i posredno preko nas na Vladu. Zato Vlada u ime građana, praktično, treba da upravlja univerzitetom kao jednom institucijom od nacionalnog značaja. Zbog toga je vaš koncept i prilaz uređivanju upravljanja univerzitetom pogrešan.
Ako pogledamo čitav ovaj zakon, koji je prilično kontradiktoran i nedorečen, videćemo da niste mnogo toga menjali u odnosu na zakon iz 1998, ali ste se vratili, kada je u pitanju upravljanje, na 1992, pa i mnogo godina unazad. Kažete da je to jedna od pogubnih novina, jer su ranije univerziteti i fakulteti bili samostalna pravna lica bez izrazitih upravljačkih ovlašćenja Vlade. Ko će, kada se ovaj zakon donese, ako se donese, upravljati univerzitetima i fakultetima? Ko će biti kriv ako univerziteti i fakulteti ne budu radili onako kako treba, ako zaposleni, odnosno profesori budu nezadovoljni, ili ako studenti budu nezadovoljni? Vlada je oprala ruke, ona više nije odgovorna za stanje na univerzitetu. Da li je to rektor - nije ni rektor. Da li je to dekan - nije. To su kolektivni organi, saveti univerziteta ili saveti fakulteta. Tamo gde je kolektivna odgovornost, znamo iz prakse, nema odgovornosti.
Zato, gospodo profesori i gospodo studenti, da znate da ubuduće možete da se bunite koliko hoćete, niko vam neće biti kriv do ove skupštine koja je ovakav zakon donela, ako ga donese.