Mislim da smo mi već dovoljno obrazlagali koncepciju univerziteta i fakulteta, koju bismo želeli da ostvarimo svojim amandmanima, a koju ćemo svakako ostvariti i pre nego što ovaj zakon stupi na snagu, pošto će demokratske promene u zemlji uslediti mnogo brže nego što ih vi očekujete, tako da bih mogao da se zahvalim predlagaču što zakon neće odmah stupiti na snagu. Na taj način neće morati da se troši papir na "Službeni glasnik", koji bi bio štampan te noći.
Potpuno je jasno šta treba da budu organi na fakultetu. Ne dekan i savet fakulteta, nego dekan, upravni i nadzorni odbor. Savet fakulteta je radnički savet fakulteta, pojačan predstavnicima studentskog parlamenta i pojačan predstavnicima osnivača. Ni jedni ni drugi nisu zastupljeni toliko da je njihov glas uopšte bitan. Ni jedni ni drugi, čak ni udruženi, ne bi mogli da daju većinu koja bi odlučivala na fakultetu.
Znači, organi na fakultetu biće 14 predstavnika fakulteta, 12 koje bira veće fakulteta i dva predstavnika koja biraju ostali zaposleni. To je već viđeno rešenje iz 1992. godine. Strahovito ste ga napadali dok ste bili u opoziciji i iznosili primere kako o tome šta će da se radi na univerzitetu odlučuju zaposleni sa nižom stručnom spremom, zato što treba i dvoje takvih da budu.
Sada su ubačena i dva predstavnika studentskog parlamenta fakulteta i šest predstavnika osnivača. Vi ovde kažete da mandat članova saveta fakulteta traje dve godine. Mislim da ovi predstavnici koje daje studentski parlament, imaju mandat godinu dana i to je trebalo razdvojiti.
Fakultet mora da posluje u skladu sa zakonima. Mora da se zna ko odlučuje i ko odgovara. Nema kolektivnog upravljanja fakultetom. Ni zemljoradničkom zadrugom ne može kolektivno da se upravlja, kamoli jednim fakultetom. Mora da postoji glava, odgovoran čovek, onaj ko će na sebe preuzeti i prava i odgovornosti, onaj ko će u javnosti predstavljati taj fakultet.
Zašto kad čitamo istoriju našeg Beogradskog univerziteta ili našeg fakulteta, uvek čitamo ko je bio dekan u tom periodu; zato što je dekan fakulteta onaj po kome se prepoznaje fakultet, a dekan univerziteta onaj po kome se preopoznaje univerzitet; on predstavlja, simbolizuje taj fakultet.
Sada mu ubacujete jedno telo skupljeno na način koji ste vi predvideli, sigurno će biti i birano na taj način, a onda će to da liči na sistem upravljanja koji je u ovoj našoj zemlji potpuno propao. U privredi je pokušano na taj način da se vlada, pa nam je privreda otišla potpuno u ofsajd, dok se neko nije dosetio da ovlasti jednog čoveka da brine, da odgovara, da rukovodi. Tako bi to trebalo da bude i ovde.
Ako finansiramo fakultet, da odredimo upravni odbor na tom fakultetu, a upravni odbor da predlaže kako će fakultet da se razvija, u kom smeru, dekan da bude tu, da bude direktor tog fakulteta. Zašto se stidite to da kažete, zar je to ružna reč? Ako je ružna, zašto niste rekli menadžer fakulteta. Tu reč strašno volite, menja ovu koju koristim vrlo rado. Zašto ne direktor?
Pokušavamo da izbacimo samoupravljanje sa fakulteta, ne autonomiju fakulteta, onu koja mora fakultetu da se obezbedi. Ali, samoupravljanje morate iz društva da izbacite. Da bi izašlo iz društva, mora da izađe iz mozgova. Ako to ne mogu vaši stari kadrovi, nađite mlađe kadrove koji samoupravljanjem nisu zadojeni, pa neka oni napišu predlog zakona o univerzitetu, koji će biti dovoljno prihvatljiv i za vlast i za opoziciju.
