Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 48, protiv 97, uzdržanih nema, nije glasalo 39, od ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 105. amandman je podneo narodni poslanik Moroljub Veljković.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ovlašćeni predstavnik predlagača želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Moroljub Veljković.

Ako je šta od sadašnje vlasti tako žučno kritikovano i napadano u prethodnom periodu, onda je to bio Zakon o univerzitetu. Taj zakon je svakako imao svoje manjkavosti, ali je sadržavao opšte principe. Oni su imali reformski karakter u odnosu na prethodno samoupravno iskustvo. Tu se, valjda, svi slažemo.
Pre svega, tu mislim na jasno definisanje prava i obaveza osnivača, odnosno države, jer je država vlasnik univerziteta. Drvlje i kamenje ste u to vreme, kao tadašnja opozicija, sasuli na taj zakon. Simpatično je bilo gledati u to vreme, posebno na lokalnim televizijama, kritičare tog zakona, gde 90% njih nije ni pročitalo zakon, a velika većina njih nije ni prošla pored fakulteta, odnosno univerziteta.
Šablon je bio apsolutno isti - postojeći Zakon o univerzitetu guši autonomiju univerziteta. I, dođoste na vlast. Bez obzira što ste u preizbornoj kampanji obećavali da za sve oblasti, maltene za sve, društvenog života imate gotova reformska rešenja, na ovaj zakon smo čekali pune dve godine.
Iskreno sam mislio i nadao se da ćemo posle toliko vremena dobiti takav zakon, takvo zakonsko rešenje o univerzitetu, da bi praktično cela Evropa trebalo da zanemi. Dve godine je, znači, bilo potrebno ovoj vladi da podnese gotovo zakonsko rešenje o univerzitetu koje je obećala, da bi nam ministar sada ovde rekao da je to opet neko privremeno rešenje.
Posebno sam bio u tom uverenju i mislio tako, imajući u vidu činjenicu da se na čelu tog tima za izradu ovog reformskog zakona o univerzitetu nalazi jedan takav kapacitet kao što je gospodin Gašo Knežević.

Gospodine Veljkoviću, ovo nije načelna rasprava o zakonu o univerzitetu. Imate amandman na član 105. koji se odnosi na veće univerziteta.

Gospođo Mićić, vi ste tendenciozni i zlonamerni. Pričam o svom amandmanu i pravim uvod da bih obrazložio svoj amandman. Vi, bogami, dobijate šansu da prevaziđete i onog čuvenog Radomana Božovića, sa takvim vašim ponašanjem. Pustite me, molim vas, da završim i obrazložim svoj amandman.

Lepo vam kažem da se vratite na temu dnevnog reda.

O čemu pričam? Ne pričam o konjima. Pričam o zakonu o univerzitetu i svom amandmanu.
Međutim, šta smo dobili ovim novim predlogom zakona? Evo, da pitamo i studente gore sa galerije, da li je to najavljena reforma univerziteta. Da li je ovo to? Mislim da ovo predloženo rešenje to nije. Vlada je jednostavno napravila kombinaciju Kardeljevog univerziteta i postojećeg rešenja, uz neka dodatna rešenja koja su još restriktivnija po stvarnu autonomiju univerziteta.
Član 105. je tipičan primer. Vlada u članu 105. predlaže da veće univerziteta čine dekani fakulteta, direktori instituta i - po jedan redovni profesor sa svakog fakulteta u sastavu univerziteta. Srpska radikalna stranka svojim amandmanom predlaže da veće univerziteta čine po jedan predstavnik fakulteta u sastavu univerziteta, iz reda redovnih profesora.
Šta će u veću dekan fakulteta i direktor instituta? Da li se to priprema privatizacija državnih univerziteta? Da li se to stavlja šapa? Potpuno je jasno da su, na posredan način, i dekan i direktor instituta Vladini ljudi. Šta će Vladini ljudi u veću univerziteta, ako se stvarno ova vlada zalaže za punu autonomiju univerziteta.
Međutim, očito je da je to zalaganje deklarativno. Ono je trebalo da posluži u predizbornoj kampanji. Ono sada treba da zamaže oči univerzitetskoj javnosti. Ova vlada, kao i prethodna, tu moram da se složim doduše, jasno iskazuje želju da na posredan način kontroliše univerzitet. Ovom promenom, koju mi predlažemo, mi sugerišemo parlamentu da stvarno krenemo ka punoj autonomiji univerziteta.
Dalje, Vlada kaže, u članu 105, da su rektori i prorektori članovi veća po funkciji. Mi svojim amandmanom isto to kažemo: da, rektor i prorektor su članovi veća po funkciji, ali dodajemo - da nemaju prava odlučivanja. Ako stvarno želimo punu autnomiju univerziteta, očito da bi ovakvim rešenjem dali pun doprinos ostvarenju tog cilja.
Na kraju, Vlada predlaže... (Predsednik: Vreme.) ... završavam...
... da rektor univerziteta bude predsednik veća po funkciji. Mi predlažemo da se način izbora predsednika i članova veća univerziteta utvrđuje statutom univerziteta. Nema valjda logičnijeg rešenja, ako stvarno težimo ka toj autonomiji. Znači, izneo sam predloge Vlade i...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... Završavam.
(Predsednik: Već ste to rekli.)
... pozivam vas, ako stvarno težite punoj autonomiji univerziteta, da podržite naše predloge, uz opasku da nas gleda univerzitetska javnost i ovi momci i devojke gore sa balkona.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 49, protiv 95, uzdržanih nema, nije glasalo 38, od 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 106. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jakov Stamenković, Dragiša Popović i Anita Beretić.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 106. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Golub Rajić i Đura Lazić.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 106. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ovlašćeni predstavnik predlagača želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je, između ostalog, podnela amandman na član 106, predlažući ovom domu da umesto ovih 15 odredaba i normi koje su predviđene u članu 106. bude upravo sedam.
Ovaj zakon, dame i gospodo, nije bio adekvatno izložen naučnoj i stručnoj javnosti, inače bi bio znatno bolji no što je predloženo. Posebno želim da istaknem da se nije vodilo dovoljno računa ne samo o sličnim zakonima u svetu, nego čak ni o istim zakonim u državama Evropske unije. Sve se, prema Predlogu ovog zakona, čini da se obesprave studenti i da sve puca preko njihovih leđa. Studenti na univerzitetu i fakultetu nisu konstitutivni deo tih ustanova i značajan faktor njegove aktivnosti u nastavnom procesu.
Zato Srpska radikalna stranka smatra da studenti moraju imati veća prava, obaveze i odgovornosti u ovom predlogu zakona, što znači da studenti imaju pravo da daju mišljenje. A šta to znači da studenti imaju pravo da daju mišljenje - kada to nikoga ne obavezuje.
Studentski predstavnici ne ulaze u sastav veća univerziteta i fakulteta, a to se vidi iz predloženih odredbi članova 105. i 113, iako su nadležnosti ovih tela značajne za život i rad studenata i univerziteta, odnosno fakulteta, kako je to predviđeno u članovima 106. i 114.
Za izbor asistenta - pripravnika, od koga se kasnije ostvaruju sva zvanja nastavnika, treba obavezno predvideti kao uslov - znanje bar jednog svetskog jezika od značaja za naučnu, odnosno umetničku oblast za koju se bira, jer se kasnije proizvode i ostvaruju sva zvanja koja su u prosveti i na univerzitetu potrebna. A, osim toga, trebalo je predvideti i jednu ocenu, koja bi trebalo da bude 9 ili 8,5, da neki kriterijumi budu ispoštovani, mada to predviđa član 71. To treba da se precizira u vidu jedne odredbe, da to nekoga obavezuje na fakultetu.
Nastavni planovi i programi moraju biti, prema mišljenju Srpske radikalne stranke, usaglašeni između fakulteta u okviru naučne, odnosno umetničke oblasti, a isto tako treba da budu usaglašeni i udžbenici i druga učila iz kojih se spremaju predmeti za polaganje ispita. Na našim fakultetima i univerzitetima vladaju šarenilo i haos u tom pogledu.
Srpska radikalna stranka, pored navedenog, smatra da treba predvideti obaveznu saradnju univerziteta i fakulteta u vezi sa izradom nastavnih planova i programa i u vezi sa pisanjem udžbenika i drugih učila.
To bi znatno povećalo kvalitet nastave, brzinu studiranja i olakšalo bi studentima da pojedine predmete polažu na isti način i po jednakim uslovima, bez obzira na kom fakultetu studiraju i bez obzira o čijem se udžbeniku po kome polažu radi. Neki profesori sa drugog fakulteta ne priznaju udžbenike i na taj način uskraćuju elementarna prava našim studentima. To bi u znatnoj meri smanjilo troškove studiranja, odnosno troškove koje u vezi sa tim snose studenti, što nije bez značaja i za državu i za studente.
Sadašnje stanje na fakultetima pokazuje takve drastične razlike po pitanju planova i programa, a posebno u vezi sa udžbenicima, da se običan čovek zgražava nad ovim stvarima. To je umnogome prepušteno pojedincima ili grupama na fakultetima, koji preko toga stiču materijalne koristi, a sve preko leđa studenata.
Obaveza saradnje univerziteta i fakulteta u pomenutom smislu smanjila bi sve to na jednu meru koja bi bila razumna, i u skladu sa autonomijom univerziteta, a studentima bi se umnogome pomoglo da uče ono što je od značaja za nauku i struku i da ne uče iz brojnih udžbenika, napisanih na hiljade stranica u cilju sticanja materijalne koristi pojedinih profesora. Ovako, to je viša autonomija, da ne kažem volja i samovolja pojedinaca ili njihovih grupica, opet radi sticanja materijalne koristi, ali preko leđa studenata.
Kao primer bih uzeo Pravni fakultet u Beogradu; mnogi od vas su studiralni na tom fakultetu i polagali finansije i finansijsko pravo. Pokojni Miša Petrović predavao je ovu oblast i njegova knjiga je iznosila oko 300 stranica, a danas imate knjigu koju piše čovek na fakultetu, profesor, sa oko 1.000 stranica. Ista je situacija i sa Istorijom države i prava, imate tri udžbenika. Zatim, imate Rimsko pravo, isto tako više udžbenika, 1.000 stranica. Dakle, ne vodi se dovoljno računa o sadržaju i o stvarima koje su bitne za nauku, studenta i struku u praksi.
Danas se takmiče profesori kako će i na koji način da ostvare što veći biznis, da napišu na hiljade stranica udžbenika. To je neprihvatljivo i zbog toga Srpska radikalna stranka smatra da reforma na fakultetu ovim predlogom zakona neće biti ostvarena i da je ovo samo jedan pokušaj da se stvori privid da se u ovoj oblasti nešto radi, ali od reforme nema ništa.
Dakle, reforma podrazumeva da se napiše jedan dobar zakon koji će važiti za duži vremenski period, a ne kako nam je ministar Gašo Knežević rekao da je ovo privremeni zakon i tranzicija je u pitanju, pa eto da donesemo ovakav kakav jeste. Neprihvatljivo je za Srpsku radikalnu stranku da se ovakvi predlozi zakona donose na jedno kratko vreme, a znate da dolaze sledeći izbori i umesto da pišemo dobre i dugotrajne zakone, uvodimo praksu da ih svaka buduća vlast koja dođe mora menjati, što je apsolutno neprihvatljivo sa stanovišta Srpske radikalne stranke.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 48, protiv 98, uzdržanih nema, nije glasalo 37, ukupno 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 107. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jakov Stamenković, Dragiša Popović i Anita Beretić.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 107. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana nije prisutan.
Za reč se javio narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Članom 107, odnosno onom odredbom koju bismo želeli da izbrišemo amandmanom, predviđeno je da veće univerziteta daje saglasnost na odluku fakulteta o izboru u zvanje nastavnika i saradnika. Naravno, član je opširniji, pa obuhvata i ono sa čime smo mi saglasni, a to je saglasnost na predlog teme doktorske disertacije i na referat o podnetoj disertaciji. Ali, postavljeno je pitanje predlagaču zakona zašto mora veće univerziteta, koga čine dekani fakulteta i direktori instituta i po jedan redovni profesor sa svakog fakulteta, da verifikuje odluku izbornog veća fakulteta, koga sačinjavaju svi nastavnici ili saradnici, ako se radi o izboru saradnika dotičnog fakulteta.
Šta je sada to veće univerziteta, po kom će osnovu veće univerziteta davati saglasnost na izbor nastavnika na određenom fakultetu? Hoće li odlučujući stav o tome dati dekan tog fakulteta i onaj profesor koji je predstavnik tog fakulteta u veću univerziteta? Hoće li to možda biti način da dekan fakulteta poništi odluku izbornog veća svog fakulteta, ukoliko se sa njom nije složio kada je nastavnik biran, ali je bio preglasan od strane izbornog veća, od strane svih profesora?
Šta ako dekan na veću univerziteta predloži da veće ne da saglasnost na izbor nastavnika koga je izabralo izborno veće njegovog fakulteta, i savet univerziteta poništi izbor i vrati dekanu da ponovi čitavu proceduru izbora nastavnika. Zašto to? Ne obezbeđuje se samo autonomija univerziteta. Obezbeđuje se i autonomija fakulteta. Zar nije to izborno veće, koga čine svi nastavnici na pravnom fakultetu, dovoljan filter da jedan saradnik bude izabran ili ne? Zašto da o izboru jednog saradnika odlučuje čak i veće univerziteta? Zar za taj savet mudraca ne postoji neka ozbiljnija tema o kojoj bi trebalo da odlučuje i koju bi trebalo da razmatra?
Slažemo se, ko želi da čuva nivo univerziteta, ako je to veće univerziteta neka odlučuje o disertacijama, o referatima, ali nemojte da odlučuje o tome da li je izborno veće fakulteta (a vi tako predlažete da se obavlja izbor nastavnika i saradnika) merodavno da izbaere pravog nastavnika ili saradnika ili ne. Mogao bih da se složim sa tim kada bi dekan birao nastavnika, pa da onda veće univerziteta o tome odlučuje. To bi po meni bio neki prihvatljiv postupak, zato što dekan može da bude neko ko se sa ličnošću kandidata ne slaže, ali ako ga izabere izborno veće, a trudili ste se da tu budu svi oni koji mogu da odlučuju, zašto to sada prepuštati veću univerziteta, a ja mislim ponovo samovolji dekana tog fakulteta koji je predstavnik fakulteta u veću univerziteta.