Da li se još neko od predsednika javlja za reč? Izvolite, reč ima predstavnik DSS, narodni poslanik Bojana Aleksić.

U svim državama koje malo drže do svoje budućnosti posebna pažnja se posvećuje prosveti. Nažalost, u državi u kojoj mi danas živimo takav slučaj nije još od 1945. godine pa do danas. U predratnoj Jugoslaviji, onoj staroj, Kraljevini Jugoslaviji, prosveta je imala svoje zasluženo mesto a učitelj,  nastavnik i profesor su bili pojam, to su bili najcenjeniji pojedinci. Od 1945. godine pa do danas došlo je do totalne degradacije, kako prosvetnih radnika, tako i sistema obrazovanja u celini.
Rekla bih da je kulminaciju te degradacije sistem obrazovanja doživeo upravo u poslednjih 12 godina. Vrlo je interesantno da mi danas upravo od onih koji su u tome učestvovali slušamo kako se zalažu za demokratiju i za vraćanje samoupravljanja u naše škole. Koliko se sećam, u predratnoj Jugoslaviji nije bilo samoupravljanja u školama. Tada se čak nije ni znalo šta je samoupravljanje uopšte, nije tada postojalo i nije bilo druga Edvarda Kardelja, pa su škole funkcionisale sjajno.
No, da pređemo na raspravu o samom zakonu. Poslanička grupa DSS glasaće za ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o osnovnoj školi i sa mnogim izmenama je saglasna. Pre svega, pošto su svi počeli sa veronaukom, da počnem i ja od veronauke. Mi smo u našem predizbornom programu predviđali povratak veronauke u naše škole, kao stranka koja je uvek cenila srpsku tradiciju, kao stranka čiji su članovi u velikoj meri vernici Srpske pravoslavne crkve, mada ima i vernika drugih crkava. Jednostavno smatramo da u sistemu obrazovanja mora biti ponuđen i taj izbor.
Naravno, ne želimo nikoga da prisiljavamo da uči veronauku ukoliko sam za tim ne oseća potrebu, baš kao što nije moguće nikoga prisiliti da bude vernik i da veruje ako to ne oseća u svom srcu.
Ovde imamo jedan vrlo pristojan koncept, da je sa jedne strane ponuđena verska nastava, a sa druge strane, za ljude koji drugačije misle, koji su ateisti, imamo predlog jednog drugog predmeta, koji bi takođe trebalo da obrađuje etičke sadržaje. Svaki pojedinac, odnosno svaki roditelj, pošto ovde govorimo o osnovnoj i srednjoj školi i uglavnom su roditelji ti koji će donositi odluku koji će predmet učiti njihova deca, ima mogućnost da izabere. Verovatno će, zavisno od sopstvenih shvatanja, roditelji koji su vernici usmeriti svoju decu prema veronauci, a oni drugi prema alternativnom predmetu koji se trenutno zove građansko vaspitanje, a koji će se verovatno vremenom menjati. Mi smo sa tim u potpunosti saglasni i to pozdravljamo.
Takođe pozdravljamo u ovom predlogu zakona i to da se prestane sa uravnilovkom među samim nastavnicima i uvođenje samih zvanja - mentora, instruktora, pedagoškog savetnika višeg pedagoškog savetnika - zato što će to biti neki stimulans za svakog profesora da stalno, iz godine u godinu, unapređuje svoja znanja. Razviće se jedan sistem takmičenja među samim profesorima. Naravno, i plate za viša zvanja će biti veće pa će i to biti jedna motivacija, mada za prosvetnog radnika plata ne bi trebalo da bude motivacija, no u situaciji izuzetno niskog standarda među prosvetnim radnicima i to nije nevažno. Mi to takođe pozdravljamo.
Ono gde mi imamo drugačiji koncept u odnosu na vladin predlog je sistem upravljanja školom. Naime, s obzirom da sam do avgusta meseca bila na dužnosti pomoćnika ministra za srednje obrazovanje, poznati su mi motivi zbog kojih je Vlada predložila ovakav koncept, pa moram reći da taj koncept nije loš, ali on nije loš u razvijenim demokratijama i zemljama gde se o prosveti na drugačiji način vodilo računa, gde su i roditelji od samog početka bili uključeni u sistem obrazovanja, u jednom konstruktivnom smislu, što kod nas do sada nije bio slučaj. Ne kažem da ne treba da bude. Naravno da treba, ali mislim da je u ovom trenutku to preuranjeno.
Zašto? Pa, upravo zbog toga što se 50 godina, tačnije blizu 60 godina, u stvari školom rukovodilo na jedan drugačiji način. Imali smo jedan centralistički princip, gde je vlada, odnosno ministar prosvete imenovao školske odbore, odnosno direktore škola, koji su uglavnom (neću reći svi) imenovani baš po toj političkoj liniji, po čuvenoj moralno-političkoj podobnosti (to je bio slučaj i u školama a i šire), pa je veliki broj takvih direktora po političkoj podobnosti primao i neke profesore. Hvala bogu, ne sve, ali neke ipak jeste.
Ono što je najveći problem nije bila politika u školama; tvrdim, na osnovu iskustva koga imam, a bila sam i u prelaznoj vladi, i kasnije do avgusta meseca 2001. godine, imam utisak kome prosto ne mogu da se otrgnem, da ipak ta politika o kojoj se pričalo nije bila primarna i da to zvanje direktora škole nije bilo toliko važno zbog politike koliko je bilo važno zbog nečeg drugog, a to su finansije.
To je nešto što je bilo mnogo primamljivije i DSS će insistirati, kada govorimo o ovom predlogu zakona, a i kasnije, da se spreči zloupotreba škola, ali u finansijskom smislu. Svi mi koji smo roditelji, a verujem da nas je u ovoj sali većina (a i ljudi koji nas gledaju prvo su roditelji pa sve ostalo), znamo da se nažalost danas u školama izdaje sve. Izdaje se školski prostor, fiskulturne sale, koje su najveći predmet manipulacije, izdaju se školska dvorišta, prave se pekare i ugostiteljski objekti, svašta se dešava u školama, samo izgleda da najmanje viška tog školskog prostora ide u nešto što bi za tu našu decu bilo korisno.
Do pre godinu i po dana bila je velika mogućnost manipulacije tim školskim prostorom i to se u mnogim školama nažalost i činilo. Zbog toga smatramo da će, ukoliko se na pravilan način reguliše upravo to pitanje, pitanje izdavanja školskog prostora, postati mnogo manje važno ko je sam direktor škole. Direktor škole bi u stvari trebalo da bude jedan običan menadžer, koji će se starati da stvari u školi funkcionišu dobro i koji će obezbediti red i disciplinu, i predispozicije da se nastavni proces odvija bez ikakvih većih problema.
Po važećem Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, Republika je vlasnik škola. Međutim, kada je reč o školama kao objektima, o školama se ne stara Ministarstvo prosvete, nego lokalna samouprava. S obzirom da po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi veliki broj ovlašćenja Ministarstva prosvete prelazi baš na lokalnu samoupravu, odnosno skupštinu opštine i skupštinu grada, kao povereni poslovi, mislimo da posebnu pažnju u zakonu treba ovom problemu posvetiti.
U tom smislu smo podneli i nekoliko amandmana, gde tražimo da se pre svega inspekcijski nadzor, koji Ministarstvo prosvete prenosi na lokalnu samoupravu, pozabavi pitanjem izdavanja školskog prostora, a i da se da posebna odredba o razrešenju i o razlozima za razrešenje direktora, da se posebna pažnja posveti tome da svaki direktor mora biti dužan da pribavi saglasnost direkcije, što je do sada trebalo da radi po važećem zakonu, ali se to u praksi uglavnom nije činilo. Ukoliko bi to bilo obavezno, onda bi bila mnogo manja mogućnost zloupotrebe.
Ako opština već ima preneta prava od strane Ministarstva, i ako se opština bavi održavanjem i finansiranjem škola, onda je logično da opština ima i najveći udeo u odlučivanju o tome ko će biti direktor škole; ali ne direktor škole kakav je bio do sada, nego kao običan, kao što sam maločas rekla, moderan menadžer.
Zbog toga mi u DSS-u smatramo da bi najbolje bilo da u sastavu školskog odbora, koji bi trebalo da bira direktora, većinu predstavnika daje upravo ta lokalna samouprava, da tri predstavnika daju predstavnici nastavničkog veća same škole, a da jednog predstavnika daju roditelji. Međutim, od ovih pet predstavnika koje bi delegirala lokalna samouprava, mi smatramo da to ne mogu biti ljudi koje će opština tu delegirati po političkoj liniji, nego da to treba da budu samo oni ljudi koji su ozbiljno zainteresovani za razvoj i napredak i školskog sistema i samih lokalnih škola.
Predlažemo da u tom delu školskog odbora koji bi skupština opštine, odnosno opštinska veća predlagala, budu obavezno i nastavnici iz višeg nivoa školstva, to jest da, kada govorimo o osnovnim školama, u sastav školskog odbora obavezno uđu najmanje jednog nastavnik iz gimnazije i najmanje jedan nastavnik iz srednje stručne škole. Kada je reč o srednjim školama, da obavezno uđu i predstavnici visokoškolskih ustanova, znači viših škola i fakulteta, kao i predstavnici lokalne privrede, što je naročito važno po manjim gradovima, koji imaju za sebe vezane karakteristične industrije. Recimo, u Majdanpeku bi bilo jako dobro da se posebna pažnja, kada govorimo o školovanju, posveti upravo onim smerovima koji će školovati decu za buduće zlatare i tome slično, s obzirom na blizinu rudnika.
Uostalom, takvo iskustvo imamo i u mnogim razvijenim zapadnoevropskim zemljama. Posebno je Nemačka dosta na tome radila, na povezivanju lokalne privrede i mreže srednjih stručnih škola. Nadam se da će to i kod nas biti slučaj. Odmah da kažem da je utisak da u našim školama nema dovoljno prakse i da bi se na ovaj način upravo pomoglo da deca odmah krenu da uče u praksi i iz knjiga, ali da ne bude samo iz knjiga, nego da bude jedno praktično znanje koje će odmah po završetku škole biti primenljivo.
Najzad, manjkavost dosadašnjeg zakona je što u njemu nije postojala odredba koja se odnosila na vršilac dužnosti direktora. Naime, nije se znalo do kraja na koji način se smenjuje vršilac dužnosti direktora i uopšte celo to pitanje nije bilo tretirano ovim zakonom. U ovom zakonskom predlogu pojavljuje se vršilac dužnosti, jer je praksa pokazala u ovom prelaznom periodu, naročito u periodu prelazne Vlade i neposredno posle toga, da je bio veliki broj upravo vršilaca dužnosti. Jedino po Zakonu o preduzećima je bilo definisano na koji će se način oni smenjivati. Ovde, u ovom zakonskom predlogu, mi konačno imamo to obrađeno.
Otprilike, to bi bilo za sada, pošto vidim da se već bliži pauza. Mnogo više o amandmanima koje smo podneli iznećemo prilikom rasprave u pojedinostima.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)

Obaveštavam narodne poslanike da ćemo rad nastaviti u 15,00 časova raspravom po prijavama. Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Zeldžo Hurić.

U 14,00 održaće se sednica Odbora za inostrane poslove, u sali 48 na II spratu, a sednica Zakonodavnog odbora u sali I u prizemlju, takođe u 14,00 časova.

(Posle pauze - 16,15)

Poštovane dame i gospodo, molim vas da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum. Možemo nastaviti zajedničku načelnu raspravu o predlozima zakona o izmeni i dopuni zakona o srednjoj i osnovnoj školi. Prema prijavama, reč ima narodni poslanik Zeldžo Hurić, poslanička grupa Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija; vaše vreme je sedam minuta. Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo potpredsednici, poštovane kolege narodni poslanici, dragi gosti, uvaženi poštovani građani, pred nama su zapravo dva zakona, o osnovnoj i srednjoj školi, koji imaju, što bi trebalo da držimo na umu, sledeće  prioritetne ciljeve: da razviju funkcionalnu pismenost kod svih učenika i da u svim oblastima obrazovanja stvore uslove za trajno usvajanje fundamentalnih znanja i umenja, pri čemu je naša obaveza da te ciljeve iz sfere deklarativnosti prevedemo u sferu praktične implementacije u svim školama.
Ako pođemo od nekih podataka na osnovu popisa iz 1991. godine, na osnovu koga je oko jedna trećina stanovnika Srbije bez osnovne škole, a oko 6,5% ih je nepismeno, uz ekstremnu tendenciju ka centralizaciji i etatizaciji, onda i ovde predlagač nije imao veliki prostor za neke ozbiljnije korekcije (glasovi: tema).
Tim pre što se radilo samo o izmenama i dopunama ovog zakona, i to isključujući fundamentalne elemente obrazovanja, a to su nastavni planovi i programi i udžbenici... (glasovi: tema) no, ipak... Gospodine, budite malo vaspitani i nemojte rizikovati da isprovocirate u meni jednu moju profesionalnu deformaciju, da ovog momenta nastupim, bar kad ste vi u pitanju, kao razredni starešina.
No, ipak, smatram da predloženi tekst, uz amandmane koji su već postali njegov sastavni deo i oni koji će posle rasprave postati, predstavljaju ozbiljan pokušaj stvaranja osnove za donošenje pravih zakona o osnovnoj i srednjoj školi. Ovakvi i kakvi će biti, prihvaćeni od ovog visokog doma, predstavljaće put kojim će u bliskoj budućnosti, lokalne vlasti, kao i same škole, kao ovlašćene za to, da razvijaju alternativne programe (žagor) i organizacije.
Tada će se na škole reflektovati teritorijalne, populacione, socio-ekonomske, nacionalne, etničke ili konfesionalne specifičnosti, tj. razlike među učenicima ili sredinama iz kojih oni dolaze, odnosno potiču.
Vraćanje lokalnog statusa osnovnim školama motivisaće lokalne sredine i povećati njihovu zainteresovanost za svoje lokalne škole. Nažalost, ostaje nam i dalje problem centralnih, odnosno matičnih škola i njihovih isturenih odeljenja, tj. njihovih neravnopravnih uslova. Mislim da je ovde jasno da ta isturena odeljenja nemaju iste uslove kao i matične škole, kada su u pitanju usluge pedagoga, socijalnog radnika i samog direktora škole i sl.
Ovim predlogom eliminisaće se dosadašnji rad školske inspekcije, koja je, kada je nastava bila u pitanju, uglavnom sprovodila svoj sistem ocenjivanja učenika kroz realizaciju nastavnog plana i programa, i to u administrativnom smislu. Dakle, inspektor je prevashodno proveravao da li je nastavnik ispredavao, bolje rečeno upisao sve nastavne sadržaje, a skoro nikada nisu proveravali znanja i umenja učenika. Tu ulogu, ali u pravom smislu, nakon ovih izmena i dopuna preuzima prosvetni savetnik.
Inspekcijski nadzor, kao povereni posao, obavljaće opštinska, odnosno gradska uprava, preko prosvetnog inspektora, koji će biti u situaciji da sprovodi ne samo češće kontrole, nego i da odmah reaguje na sve negativne pojave u školama. Više se nastavnik ne može kriti (žagor) iza upisanih časova. Osnovno merilo njegovog rada će biti znanje i umenje učenika koja će se, kako sam već rekao, redovno proveravati.
Posebno je značajno uvođenje stručnog usavršavanja nastavnika, o kome je već bilo reči, tj. sticanja zvanja - pedagoški savetnik, mentor, instruktor i viši pedagoški savetnik.
Vlada i Odbor su imali dovoljno sluha da prihvate moj amandman koji predviđa mogućnost formiranja regionalnih centara u tu svrhu. Ovim će se ostvariti ne samo efikasnije i ravnomernije usavršavanje, napredovanje i sticanje zvanja, već i učešće stručnih i kompetentnih ljudi u tom procesu širom Srbije.
Nova uloga školskog odbora, a posebno saveta roditelja, bitno menja ekstremno limitiranu autonomiju škole. Direktor više neće biti samo administrativna glava škole, koja upravlja školom tako što prenosi i primenjuje pravila i propise koje je donelo Ministarstvo. Ostale službe, kao što je sekretar, koji je u nekim školama i obračunski radnik, blagajnik i šta sve ne, radiće samo svoj posao.
Kad sam već kod toga, obavestio bih sekretare da je rok za njihovo stručno usavršavanje, predložen prvobitnim tekstom bio dve godine, novim amandmanom je prolongiran za još jednu, dakle biće ukupno tri godine.
Pored ovih izmena i dopuna, moraju se činiti i dodatni napori da se smanje ekonomske poteškoće. Pre svega da se povećaju ekstremno niske plate nastavnika, zatim da se učine pokušaji inicijalnog definisanja obrazovnih prioriteta, kao i još veće otvaranje obrazovanja ka svetu kroz saradnju sa međunarodnim obrazovnim institucijama i programima.
Ove izmene i dopune, pre svega po svom obimu, mogu nekome izgledati površne, kozmetičke, u obliku ograničenih doterivanja i poboljšanja, jer se ne tiču fundamentalnih komponenata obrazovanja, nastavnih planova, programa i udžbenika.
Međutim, hoću da verujem i siguran sam da su to bazične promene jednog novog, na pravi način reformisanog obrazovnog sistema, koji neće biti direktna pozajmica iskustva i obrazovnih metoda i modela drugih, ekonomski razvijenih zemalja, koji zbog specifičnog socijalnog, ekonomskog i kulturnog ambijenta tih zemalja ne bi bio najbolji za nas.
Takođe ne bi bilo dobro ni vratiti se svojim korenima, jer prošlost ne sadrži rešenja mnogobrojnih obrazovnih problema. Neophodno je očuvati sva postojeća preimućstva, relativno široku mrežu škola, masovno učešće u osnovnom obrazovanju, pa i srednjem, sve ih ugraditi u jedan drugačiji tip školskog sistema.
Treba nastojati da ceo sistem bude fokusiran na kvalitet i trajnost učeničkih dostignuća i da upravljanje obrazovnim sistemom bude bazirano na stalnom protoku informacija. Samo tako (predsednik - upozoravam vas na prekoračenje vremena) možemo da postanemo društvo koje uči.
Evo, završavam. Dakle, iz svega što sam rekao možete zaključiti da ću ja i poslanička grupa kojoj pripadam ovaj zakon podržati. Vi koji niste shvatili da je ovo bila tema imate šansu, vratite se gde ste nekad bili pre 20 godina, pa ćete naučiti šta je tema.

Reč ima narodni poslanik Predrag Čanović, a sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Vladimir Andrić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici i članovi Vlade, ponuđeni Predlog zakona o osnovnoj školi  po mišljenju poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva ne donosi neke suštinske promene u odnosu na važeći zakon. Dakle, koncepcija osnovnog obrazovanja ostala je praktično ista. Važeći zakon je izmenjen samo u određenim segmentima, pre svega u smislu decentralizacije, s obzirom da su neke nadležnosti vraćene Pokrajini i lokalnoj samoupravi.
Naime, ovim zakonom promenjen je način izbora direktora osnovnih škola. Umesto dosadašnjeg rešenja, gde je ministar prosvete imenovao direktora po konkursu, a na osnovu pribavljenog mišljenja školskog odbora, sada se predlaže da školski odbor bira direktora, na osnovu pribavljenog mišljenja nastavničkog veća. Međutim, odluka školskog odbora podleže saglasnosti ministra i konkursni postupak se okončava saglasnošću ministra.
Po mišljenju poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva suštinski se tu stvar ne menja mnogo u odnosu na važeći zakon, jer Ministarstvo prosvete u krajnjoj instanci ima veoma značajne ingerencije u izboru direktora škole. Novina je u tome što se funkcija školskog nadzornika deli na dve komponente, na upravni i stručno-pedagoški nadzor. Ovaj prvi nadzor, upravni, vršio bi prosvetni inspektor, a drugi, stručno-pedagoški nadzor vršio bi prosvetni savetnik. Pitanje je međutim da li će sve ovo povećati ukupne finansijske troškove koje će odgovarajući organi morati da snose. Po našem mišljenju hoće i to će sigurno predstavljati određeni finansijski izdatak.
Novina je uvođenje verske nastave i drugog predmeta, kako se ovde kaže, etičko-humanističkog sadržaja, koji utvrdi ministar prosvete i donese za taj predmet nastavni plan i program. Nejasno je sa našeg stanovišta šta se podrazumeva pod tim predmetom etičko-humanističkog sadržaja. Po mišljenju odbora za prosvetu Stranke srpskog jedinstva to je jedna prilično široka formulacija; trebalo je dati nešto precizniju formulaciju tog predmeta, jer je ovako potpuno nejasan njegov sadržaj. U krajnjoj liniji, pitanje je i da li je ova materija trebalo da se uređuje zakonom ili nastavnim planom i programom.
Dalje, ovim zakonom su savetu roditelja date neke veće nadležnosti, između ostalog i da razmatra uspeh učenika u učenju i vladanju, zatim da razmatra korišćenje sredstava stečenih proširenom delatnošću itd, što po našem mišljenju može efektivno da se ostvaruje samo u nekim razvijenijim sredinama. U manje razvijenim sredinama sasvim je izvesno da će to biti teže ostvarljivo. Ali, i te nadležnosti nisu konačne, već se uvek formulišu kao predlozi odgovarajućim organima škole. Prema tome, kada se sve ovo sabere i oduzme, može se govoriti o nekakvoj decentralizaciji, ali ne i o nekoj većoj demokratizaciji u radu škole.
Kada je reč o srednjim školama, ponuđeni Predlog zakona donosi određene izmene, ali se ovde suštinski ne menja sistem organizovanja srednjeg obrazovanja. Dakle, koncepcija je slična. Ovaj predlog zakona obezbeđuje određenu decentralizaciju u funkcionisanju srednjih škola. Ovde školski odbor vrši izbor direktora škole, a proširen je i krug subjekata u sistemu odlučivanja u školi uvođenjem saveta roditelja, kao i učešćem predstavnika učenika u radu školskih odbora. Osim toga, i ovde su date ingerencije skupštini opštine da imenuje članove školskog odbora.
S obzirom da srednje škole mogu obrazovati učenike sa širih regiona predviđa se i mogućnost da Ministarstvo daje predlog za tri člana školskog odbora iz reda lokalne samouprave, uključujući i predstavnike preduzeća za čije se potrebe školuju kadrovi. To su neke bitnije novine ovog zakona.
Takođe se u srednje škole ovim zakonom uvode izborni predmeti, verska nastava i drugi predmet etičko-humanističkog sadržaja. Dakle, ovde mogu da ponovim isto ono što sam govorio kada je bilo reči o osnovnoj školi. Nejasno je šta se podrazumeva pod predmetom etičko-humanističkog sadržaja. Mislimo da je ta formulacija suviše široka i da je trebalo malo preciznije formulisati taj predmet, kako bismo znali njegov sadržaj, pogotovo što je kod nas u celini predmetni sistem nastave, bez izuzetka, a to je posebno značajno kada su u pitanju srednje škole.
U ovom predlogu zakona ministar ima krajnju reč kod izbora direktora, pa po mišljenju poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva nije postignut mnogo veći stepen demokratizacije.
Iz svega iznetog poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva smatra da ovi zakonski predlozi ne nude kvalitativno ništa bolja rešenja u odnosu na važeće zakone.

Za reč se javila narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Srpske radikalne stranke po ovim tačkama dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa pažnjom sam slušala izlaganje ministra prosvete, koji je nemuštim jezikom, malo mucajući, teško izgovarajući malo složenije reči, pokušao da nam približi projekat koji je Vlada stavila pred Narodnu skupštinu, vezan za tako važnu oblast kao što je osnovno i srednje obrazovanje. Od reformi nema ni "r", ima samo ona tri "d", koja su naravno pod znacima navoda, koja je ministar čitavo jutro spominjao, odnosno od podne pa nadalje, jer je do podne verovatno sadio platane u Tašmajdanskom parku.
Vratila bih se na jednu izjavu ministra, vezanu za programe osnovnog i srednjeg obrazovanja, jer to je ono što nas pre svega tišti u Srbiji, i na status prosvetnih radnika. Ove izmene zakona ne da ne mogu da se nazovu reformskim, nego predstavljaju puko zamajavanje srpske javnosti i ove narodne skupštine, koja će izgubiti dane i dane, a za rezultat nećemo imati gotovo ništa ili ćemo imati još goru situaciju u prosveti nego što je imamo danas.
U avgustu mesecu 2001. godine, najavljujući neke novce koji treba da stignu iz inostranstva za finansiranje naših osnovnih i srednjih škola (ali ovde se potencira srednjih stručnih škola, jer neće Evropa da ulaže u naše gimnazije, ne trebaju Evropi školovani kadrovi u Srbiji koji se pripremaju za studije, nego manuelna radna snaga i naravno što manje obrazovanog kadra), između ostalog komentarišući i to i programe u koje će se taj novac ulagati, ministar kaže - mislim da će se koplja najviše lomiti oko istorije. Neću da se mešam u rad komisije, jer ne želim da pravim reformu prema liku Ministarstva, već prema liku stručnjaka. U tu komisiju su ušle obe škole istorijskog mišljenja koje kod nas postoje i koje su vidljive u Srbiji, konzervativna i liberalna. Nadam se da će oni međusobno dovoljno da se "posvađaju" i da će iz toga da izađe jedan zdrav program i da Ministarstvo neće morati nikakav sudija da bude. Verujem da će se iz svega napraviti jedna mala internacionalizacija srpske istorije, da ostane srpska istorija, ali da procenat njenog učešća u celokupnoj istoriji bude nešto manji. Želeo bih da damo jedan signal da nismo centar sveta, već da smo samo deo mozaika.
Dakle, i ovde, kao kada smo govorili o univerzitetu, vidimo da se ministar zalaže za internacionalizaciju, a mi srpski radikali zalažemo se za to da naša deca učeći istoriju nauče da ih je Žak Širak bombardovao, a da ih Žan-Mari Le Pen nije bombardovao i da je prijatelj srpskog naroda. Nadamo se da će takve snage i da će Žan-Mari Le Pen biti jedan od prvih koji će pobediti na predsedničkim izborima i pokazati da je koncept globalizacije prošlost, a da dolazi vreme desničarskih snaga.
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Što se tiče člana 1. Zakona o osnovnoj školi (ja ću komentarisati pre svega Zakon o osnovnoj školi, jer su identične promene i u jednom i u drugom), već u članu 1. vidimo da je prepisana odredba člana 13. Ustava Republike Srbije, u kojoj stoji da su građani jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost. Naša vlada u svakom zakonu pokušava da već u članu 1. prepiše neku od naših ustavnih odredaba, kao da su je oni smislili, ali to su, dakle, ustavna opredeljenja, deo našeg ustavnog poretka koji već postoji.
U školama, kao i svim drugim državnim institucijama, naravno, ne sme se dozvoliti samopolitičko organizovanje, ali to nije nikakva novina, to je postojalo i u starom zakonu, bez obzira što se u poslednjih nekoliko godina i te kako to zloupotrebljavalo i to upravo od ove nove vlasti koja je i profesore, koristeći njihovu tešku ekonomsku situaciju, odnosno niske plate, nezadovoljstvo, koristila zloupotrebljavajući njihov položaj, i decu, naravno, izvodivši ih na ulice za čisto političke potrebe, a ne neke sindikalne, kako bi se to moglo eventualno očekivati.
U našoj državi postoji 1.239 osnovnih škola, 524 srednje škole. Ne znam da li ministar zna da ne postoji nijedna srednja škola u Srbiji koju bi mogla da pohađaju hendikepirana deca koja su mentalno očuvana, već da takva deca moraju, ako hoće da se dalje školuju, da odu čak u Podgoricu. Koliko to košta roditelje, o tome ne vredi ni pričati. To bi bilo nešto što se moglo očekivati da ova vlada uradi, da se tim problemom pozabavi, ako su neki novci za te potrebe stigli ili će stići.
U članu 2. propisano je da Ministarstvo prosvete vrši upravni i stručno-pedagoški nadzor i u okviru njega vrši, pod tačkom 3) je to navedeno: "vrednovanje kvaliteta rada škola". Pitam sada ministra kako to, koji je to način, šta je svrha, šta je posledica? Da li postoji neka posledica, recimo, ako ministar ode u Gimnaziju "Sveti Sava", pa kaže - ovo je ogledna škola, a posle dva meseca kaže - ovu školu treba zatvoriti. To je upravo to. To je jedna široka odredba koja sigurno u praksi neće značiti ništa.
Ne može da se ocenjuje škola, može da se ocenjuje nastavnik. Postoji prosvetni inspektor koji je dovoljno stručan da proceni da li je određeni nastavnik dobar pedagog, da li ima uspeha u radu ili nema, da li treba da snosi izvesne konsekvence ili ne, a ne da ostavlja direktoru da vodi, navodno, neki disciplinski postupak; jer, gospodine ministre, disciplinskog postupka više nema po Zakonu o radu, već bi direktor samo morao, nakon što obavesti tog prosvetnog inspektora, da sprovede u delo ono što mu on naloži, ako hoćete da stvarno imate prosvetnog inspektora koji ima neka ovlašćenja.
Kod nas, doduše, u poslednje vreme čujemo da po srednjim školama deca ocenjuju profesore. Sve se okrenulo naglavačke. Ali, nije ni to slučajno. Znate, tu se glumi sad neka demokratija, pa se tu sada postavljaju neka pitanja - ko je od profesora realan u ocenjivanju, ko politizuje čas, na koji način. Tu se u stvari dobije jedan pregled, jer deca uglavnom i neće da lažu i nemaju potrebe da lažu, pogotovu ako je to anonimno, ali zato direktor škole ima kompletan pregled kakvi su mu profesori i može da preduzima odgovarajuće mere. Neću da pričam o kriznim štabovima, čula sam da se jutros o tome govorilo, u svim ovim školama. Malo je direktora koji su opstali na svojim mestima; uglavnom je to išlo po partijskoj osnovi.
Da vam iskreno kažem, mi srpski radikali smo u potpunosti protiv ovog koncepta izbora direktora škole. Ako školu i obrazovanje finansiraju građani ove države, naravno, preko nas narodnih poslanika biraju Vladu Srbije, mora neko da bude odgovoran za funkcionisanje osnovnog i srednjeg obrazovanja. Ko je taj? To je Vlada Srbije i, naravno, ministar prosvete. Nemojte da se krijemo iza nekih školskih odbora i da ostavljamo sve njima ili lokalnoj samoupravi ili nekom tripartitnom organu, školskom odboru koji će da bira direktore. To je vraćanje unazad, s tim što je još više iskrivljeno samoupravljanje.
Prvo, postavlja se pitanje kako ćete da izaberete ona tri roditelja koja će biti u tom školskom odboru? Po kom principu? Kolektiv će izabrati tri predstavnika koja će biti u školskom odboru, lokalna samouprava će izabrati tri (kada je reč o osnovnoj školi, a kada je reč o srednjoj i nema svoje predstavnike), pa ako je kolektiv protiv predloga školskog odbora, a već ima svoje predstavnike u školskom odboru, šta će se dogoditi - lom u samom kolektivu, jer će jedan deo kolektiva biti protiv onoga što misle ona trojica koje su već delegirali u taj školski odbor da o tome odlučuje. Znate, i kada je univerzitet bio u pitanju, govorili smo vam da je to samo bekstvo od odgovornosti. Odgovornosti, ako hoćete vlast, morate da se prihvatite.
(Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Koristim i drugih deset minuta.
U starom članu 16, članu 6. izmena i dopuna zakona, propisuju se ovlašćenja prosvetnog savetnika, kome, po našem mišljenju treba dodati još jedno ovlašćenje, a to je da može da predloži direktoru škole privremeno udaljenje nastavnika u slučajevima koji su predviđeni ovde u članu 73, jer on bi trebalo da vrednuje kvalitet rada nastavnika i samim tim predloži i meru koju će direktor samo sprovesti.
U članu 9. treba izvršiti preciziranje koje su to tradicionalne crkve i verske zajednice. Ne možemo to da ostavimo ovako nedorečeno i da se to tumači kako je kome milo. Vi ste u jednom svom aktu, čini mi se, već nabrojali koje su to crkve. Mi smo amandmanom pokušali to da ispravimo u samom zakonu, da odredba tog člana zakona bude sasvim jasna, i nabrojali smo tu Srpsku pravoslavnu crkvu, Islamsku zajednicu, Katoličku crkvu, Slovačku evangeličku crkvu a.v, Jevrejsku zajednicu, Reformatorsku hrišćansku crkvu i Evangelističku hrišćansku crkvu a.v. Dakle, izvršeno je preciziranje kako bi bilo onemogućeno sektama da se preko verske nastave ubace u naše škole.
Takođe, verska nastava uvedena je Uredbom Vlade kao fakultativni, sada u izmenama zakona vidimo i kao izborni predmet. Ne mislimo da je to dobro. Treba to da ostane kao fakultativni predmet. Ono na šta želimo da skrenemo pažnju, to je da verska nastava jednostavno nema alternativu. Ne može građansko vaspitanje, kako ga sada zovete, a može da dobije i neko drugo ime, ali je u pitanju nastava etičko-humanističkog sadržaja, da bude alternativa verskoj nastavi. Jednostavno, etičko-humanistički sadržaji moraju da budu prožeti kroz programe svih predmeta koji se u školi izučavaju. Jednostavno, tu nema dileme. Ako smo humano društvo, ako nas interesuju etički principi, ako hoćemo da tako obrazujemo svoju decu, onda i na času fizičkog vaspitanja, likovnog, muzičkog, da ne govorim o književnosti i istoriji, treba da postoji etičko-humanistički sadržaj.
Znate, pogledala sam čitanku za prvi razred osnovne škole i prosto sam bila iznenađena da, pored tolike naše bogate narodne književnosti, imamo jednu albansku narodnu priču. Da li je zaista bilo potrebno intervenisati u tom smislu, što se tiče srpskog jezika za decu prvog razreda osnovne škole?
Da ne govorimo o nekim dopisima ministra Gaše Kneževića koji su išli ka gimnazijama, o preporukama da se izbace određeni, i to vidno nacionalni književnici, a da se za lektiru ubace neki koji su za nas potpuno marginalni.
U članu 15, već sam napomenula ali hoću da potenciram, jer to amandmanski mora da se izmeni, ako je ovo usklađivanje sa Zakonom o radu, a rečeno je u ekspozeu ministra da su ove izmene zakona posledica donošenja Zakona o radu i omnibus zakona, disciplinskog postupka, ministre, nema, i u takvom slučaju mora na drugačiji način da se reaguje.
O posebnom fondu škole bih htela sasvim kratko nešto da kažem i o savetu roditelja, koji vi ovde spominjete kao da nikada nije postojao, a savet roditelja (evo, koliko školujem svoju decu, a to je već 15 godina) uvek je postojao i u srednjim i u osnovnim školama. Imala sam to zadovoljstvo da više puta budem član jednog takvog saveta roditelja, a vi sada to kao neku inovaciju uvodite ovim zakonom.
Što se tiče posebnog fonda škole, vi ste, ministre, rekli jednom da je bolje da umesto parfema učiteljici roditelji daju po 100 maraka u taj fond škole i na taj način pomognu školi da reši neka od svojih važnih pitanja, vezano za održavanje škole i tome slično.
Naši predlozi koji su dati u amandmanima idu pre svega ka tome da izbor direktora mora da bude u ingerenciji Vlade Srbije, odnosno ministra prosvete, ali na predlog lokalne samouprave.
Molim vas, ako smo lokalnoj samoupravi dali odgovarajuće nadležnosti i obaveze oko osnovnog obrazovanja, onda mora da bude ekskluzivno pravo lokalne samouprave da ona predloži ministru prosvete, znači da odbornici u skupštini opštine, poznajući sredinu, poznajući školu, ljude u školi, predlože kandidata za direktora koji bi se naravno birao po osnovu konkursa, a ministar bi morao da bude taj koji će to činiti.
Dakle, ministre, sve ono što ste rekli - centralizacija, politizacija, niska demokratičnost - ostaje i dalje ovim zakonom. Očekujemo, mada se, iskreno rečeno, ne nadamo od vas da ćete uspeti da napravite bilo kakav pomak nabolje, ni u programskom ni u organizacionom smislu u osnovnim i srednjim školama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Andrić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Zlatan Jovanović.