Iz nekoliko razloga trebalo je da Vlada prihvati ovaj amandman.
Najpre, drastično se smanjuje broj učenika koji putuju preko četiri kilometara. Nažalost, takvih je sve manje i ta sredstva uopšte ne bi bila od bitnog uticaja na budžet, koliko će biti od bitnog uticaja sredstva koja Vlada nije prikazala da će biti potrebna, a ukazaću i na to.
Drugi razlog je što taj poslednji stav više ne može ni da se tumači po Zakonu o lokalnoj samoupravi. Naime, ukoliko opština ne može da obezbedi dovoljno sredstava za prevoz učenika koji putuju preko četiri kilometara, to je zakon iz 1994. godine, roditelji, tobož, mogu da učestvuju, kao da oni neće da učestvuju, neće da šalju svoje dete u školu, nego mogu da učestvuju.
Sad im Vlada velikodušno odobrava da mogu oni da plaćaju karte svojoj deci, ako to opština ne može da plati. Poslednji stav kaže: "Odluku o tome donosi opština". Pitanje je šta je više opština, da li je to skupština opštine ili je to predsednik opštine? Vi znate da su sad tu ingerencije podeljene, nadležnost je podeljena.
Postavlja se pitanje ko bi sad tu doneo odluku, ko je sad taj ko kao opština donosi odluku o tome ima li u budžetu opština dovoljno sredstava za prevoz učenika ili ne.
Da vas podsetim da nam predlagač ovde nije ukazao na milijarde dinara koje će biti potrebne ove godine za sprovođenje ovog zakona. Nas je predlagač upoznao samo sa iznosom sredstava koji će biti potreban za upis u prvi razred osnovne škole, pričam o verskoj nastavi, i za upis u drugi razred osnovne škole one dece koja su već pohađala, verovatno u prvom razredu, versku nastavu.
Međutim, član 10. je jasan: "Roditelj, odnosno staratelj učenika prilikom upisa u prvi i svaki naredni razred ima pravo i obavezu da odluči da učenik pohađa versku nastavu...
Šta će biti ako roditelj učenika koji polazi u sedmi razred odluči da njegov sin pohađa versku nastavu? Gde su sredstva za osam razreda osnovne škole i četiri razreda srednje škole za versku nastavu?
Razumeo bih da je predlagač rekao - upisuju se deca u prvi razred osnovne škole na versku nastavu, iduće godine se upisuju u prvi i u drugi, one tamo u prvi, drugi i treći, da ima neki kontinuitet u obrazovanju.
Ali, ovog časa kad zakon stupi na snagu, u septembru mesecu, deca se u 12 godina, osam razreda osnovne škole i četiri razreda srednje škole, upisuju na versku nastavu, bez nastavnih planova i programa. Verovatno će i onaj ko u četvrtom razredu srednje upisuje versku nastavu da krene od nule, od prvog razreda osnovne škole. Ali, to su ogromna sredstva.
Zamislite samo kada se budu rastrčali nastavnici verske nastave (još uvek ne znam kako da ih nazovem drugačije, da li da kažem sveštenici, možda će to biti lica kvalifikovana na nekim kursevima, na seminarima, ne znam kako će to biti) po školama, po razredima, a za sve to će biti potrebna dodatna sredstva. A, ovde Vlada neće da reguliše, možda nema u celoj Srbiji ni 500 učenika koji putuju duže od četiri kilometra.