PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 09.05.2002.

18. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

18. dan rada

09.05.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 00:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o izmenama Zakona o srednjoj školi (pojedinosti) (2002)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o srednjoj školi – glasanje (2002)
  • Predlozi kandidata za izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština (2002)
  • Predlozi kandidata za izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština – glasanje (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

    Stavljam na glasanje ovaj amandman.

    Za 44, protiv 114, uzdržih nema, nije glasalo 29, od 187 prisutnih narodnih poslanika.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

    Narodni poslanici Bojana Aleksić, Vladimir Andrić, Marina Stamenković, Milan Radulović i Nenad Lemajić zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 34. doda novi član 34a.

    Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

    Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima, a predstavnik predlagača ministar prosvete i sporta prof. dr Gašo Knežević ne želi završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi u celini.

    Za 121, protiv 56, uzdržanih nema, nije glasalo 11, od 188 narodnih poslanika.

    Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi, većinom glasova.

    Prelazimo na 8/a tačku dnevnog reda: - PREDLOZI KANDIDATA ZA IZBOR JEDNOG STALNOG ČLANA VISOKOG SAVETA PRAVOSUĐA KOGA BIRA NARODNA SKUPŠTINA

    Primili ste predloge kandidata za izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština, koji je Odboru za pravosuđe i upravu podneo Vrhovni sud Srbije.

    Podsećam vas da, shodno članu 90. i 157. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.

    Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da mi predaju liste sa prijavljenim govornicima za ovu tačku dnevnog reda.

    Otvaram pretres o predlozima kandidata za izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština.

    Da li predstavnik predlagača, zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije, gospodin Zoran Ivošević želi da nam se obrati? (Da.) Izvolite.
    ...

    Zoran Ivošević

    Hvala vam što ste mi omogućili. Uvaženo predsedništvo, poštovane, rekao bih kolege, ali sada sam se setio zapravo da sam u parlamentu i zato vam se obraćam sa poštovani narodni poslanici, prema članu 302. Zakona o Visokom savetu pravosuđa, Narodna skupština bira jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa između tri kandidata koje predloži Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud Srbije je predložio tri kandidata. Svi moraju biti istaknuti pravnici, a ne mogu biti ni sudije ni javni tužioci, ni zamenici javnih tužilaca.
    Vrhovni sud je predložio sledeće kandidate: prof. dr Zorana Tomića, redovnog profesora Upravnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Dragoljuba Petrovića, sudiju Vrhovnog suda u penziji i Mirjanu Rašić, advokata u Beogradu.
    Svo troje uživaju punu podršku predlagača.
    Sva tri kandidata dali su biografske podatke koji su vam dostupni i pismene izjave o prihvatanju kandidature. Priznajem da ste u maloj neprilici jer između tri odlična kandidata morate se opredeliti za jednog, ali možda bi redosled kojim sam izgovorio imena ovih kandidata mogao da vam pomogne.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Zahvaljujem zameniku predsednika Vrhovnog suda Srbije, gospodinu Zoranu Ivoševiću.
    Po Poslovniku, izvolite, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, povreda Poslovnika.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam se trudio da utvrdim osnov po kome nam se sada obratio prethodnik koji je bio za ovom govornicom i nisam uspeo da pronađem poslovničku odredbu po kojoj je gospođa Mićić predstavila gospodina Ivoševića i još rekla da je on predstavnik predlagača u Narodnoj skupštini.
    Gospođo Mićić, Narodna skupština Republike Srbije ima ovlašćene predlagače u izvršnoj vlasti i ovlašćene predlagače koji su iz Narodne skupštine Republike Srbije.
    Kao što znate, Vrhovni sud Srbije dao je predlog Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije. Odbor za pravosuđe i upravu je trebalo da ima svog predstavnika ovde za ovom govornicom, da taj izađe i da kaže kakve smo predloge dobili, eventualno da utiče, a već je uticao sigurno u raspravama sa poslanicima na to ko će biti izabran, a i tendenciozno sačinjen spisak kandidata dovoljno jasno govori ko će biti izabran, to je sasvim jasno, jer bi neke od kandidata morali da donesemo na nosilima na bilo koju sednicu. Je lÄ vi to ovde pravite veće umoljenih, a ne neki visoki savet pravosuđa, pa vas zato upozoravam da ne vređate dostojanstvo ...
    (Predsednik: Javili ste se povodom povrede Poslovnika, gospodine Nikoliću.)
    ... molim da ne vređate dostojanstvo Narodne skupštine i da se Narodnoj skupštini obraćaju isključivo ovlašćena lica po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Vi možete u goste na galeriju da pozovete koga god hoćete, to je vaše pravo, s tim što ste dužni da nas obavestite koga ste pozvali u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a svako pojavljivanje za govornicom je učestvovanje u radu Narodne skupštine. Lice koje je pre mene bilo za ovom govornicom nije moglo i nije smelo da učestvuje, a to ukoliko poštujete Narodnu skupštinu. Ako je ne poštujete, onda na vašu volju.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Gospodine Nikoliću, poštujem Narodnu skupštinu i u Poslovniku pre svega ne postoji odredba ko mogu biti ovlašćeni predstavnici, odnosno predlagači akta, nađite mi tu odredbu. Ne postoji. To je prvo.
    Drugo, postoji osnov po kome smo pozvali uvaženog gospodina Zorana Ivoševića, a to je član 3. stav 2. Zakona o Visokom savetu pravosuđa. To je pravni osnov za njegovo pozivanje i taj član kaže: "Narodna skupština bira stalnog člana Visokog saveta pravosuđa između tri kandidata koje predloži Vrhovni sud Srbije".
    Dakle, predlagač je Vrhovni sud Srbije, a gospodin Ivošević je zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije.
    Jeste li zadovoljni odgovorom? Dakle, pravni osnov je Zakon, ne možete ponovo da se javite, mogu samo da stavim na glasanje ako niste zadovoljni, znači da glasamo.
    Stavljam na glasanje povredu Poslovnika, niste rekli koja je odredba povređena?
    (Tomislav Nikolić, sa mesta: Niste poštovali dostojanstvo Skupštine.)
    Ne znate koji je član, neću da stavim na glasanje.
    Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele da se obrate Skupštini? Izvolite, reč ima predsednik poslaničke grupe, narodni poslanik Žarko Obradović, poslanička grupa SPS-a.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pošto Narodna skupština Republike Srbije danas raspravlja i odlučuje o jednom kadrovskom rešenju, kadrovskom pitanju iz njene nadležnosti, želeo bih da u ime poslaničke grupe SPS iznesem nekoliko principijelnih ocena.
    1. Ako je Zakon o visokom savetu pravosuđa usvojen novembra meseca 2001. godine i njime je bio predviđen početak rada Saveta za 1. januar 2002. godine, postavlja se jedno logično pitanje, zašto se tek sada, sredinom maja, predlaže Narodnoj skupštini izbor tog jednog člana Visokog saveta koga bira Skupština; a to je šest meseci posle usvajanja zakona i četiri meseca pošto je Visoki savet trebalo da počne sa radom.
    2. Očigledno je da se u izboru ovog stalnog člana Visokog savata pravosuđa kasni, kako od strane predlagača Vrhovnog suda Srbije, koji je predloge dostavio krajem februara, a pogotovo od strane Skupštine Srbije, odnosno skupštinske većine tj. DOS-a, jer DOS utvrđuje dnevni red i izbor kadrova primarno zavisi od njih. Ako Visoki savet nije mogao da se konstituiše bez izbora jednog svog stalnog člana, koga bira Narodna skupština, zašto se čekao maj mesec? Zašto ovo pitanje nije razmatrano u nekom od vanrednih zasedanja Narodne skupštine ili na početku prolećnog zasedanja? Ako je Visoki savet konstituisan i radi, nije bilo nikakave potrebe da se već utvrđeni dnevni red Skupštine Srbije ovako menja.
    3. Šta ovom kadrovskom pitanju daje karakter takve hitnosti, pa da se menja dnevni red zasedanja da bi Skupština izvršila izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa? Da li je u pitanju predlaganje predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca ili je u pitanju nešto treće. Nepoznati su motivi za ovakvu žurbu. Sigurni smo da izbor jednog člana Visokog saveta, i to po hitnom postupku, neće poboljšati stanje u pravosuđu koje je loše. Tome, bez sumnje doprinose i predstavnici izvršne vlasti svojim stalnim mešanjem u rad pravosudnih organa. Odluke sudskih organa se komentarišu, nipodaštavaju, prenebregavaju i krše. Jednog dana čujemo da Srbija ima sposobne, stručne, kvalitetne ljude u pravosuđu, a već sutra da u Srbiji u pravosuđu više ništa ne valja i da je pravosuđe nekompetentno, sporo, korumpirano.
    4. O predloženim kandidatima poslanička grupa SPS ne želi da daje nikakve ocene, ali ne možemo da ne zapazimo iz priloženih biografija kandidata da neki od njih, kao bitne činjenice za svoju radnu aktivnost i biografiju, ističu saradnju sa DOS-om. Ta činjenica dovoljno, sama po sebi govori da su DOS-ove priče o nezavisnom pravosuđu prazne priče, isto kao što je bilo i kod izbora sudija, gde je ogroman broj nosilaca pravosudnih funkcija morao da prođe kadrovske komisije DOS-a.
    5. Pošto je usvajanje odluka u Narodnoj skupštini primarno i zavisi od volje skupštinske većine, tj. DOS-a, za pravni sistem ove zemlje, a naravno i za građane bilo bi dobro da Narodna skupština 15 meseci posle svog konstituisanja konačno izabere i sudije Ustavnog suda Srbije, čime bi sud mogao da radi i kako bi mogao da oceni ustavnost zakona koji je Skupština usvojila, pogotovo brojnih uredbi pomoću kojih Vlada Republike Srbije upravlja Srbijom. To je pitanje koje je trebalo rešavati po hitnom postupku, a ne izbor jednog člana Visokog saveta pravosuđa. Na kraju, moram istaći jednu konstataciju, da DOS i po ovom pitanju kasni, kao i po svim drugim poslovima koje radi. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Koristim priliku što nedemokratski predsednik Narodne skupštine nije tu, da vam ukažem na povrede Poslovnika načinjene na početku razmatranja ove tačke dnevnog reda, pa da vas upoznam sa stavom 1. člana 176. Poslovnika Narodne skupštine koji kaže: "Obrazložene predloge za izbor funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave podnosi Odbor za pravosuđe i upravu".
    Želim da vas obavestim da je Vrhovni sud Srbije pisao Odboru za pravosuđe i upravu i dostavio mu imena kandidata za Visoki savet pravosuđa. Želim da vas obavestim da je Odbor za pravosuđe i upravu pisao Narodnoj skupštini i dostavio tri biografije lica koja Vrhovni sud Srbije predlaže za funkciju jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa. Ovde bi trebalo da izađe predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, a to mu je poslovnička obaveza, da nas upozna sa predlozima, da obrazloži predloge, a ne da ide po Srbiji i da propagira zakon o lustraciji diktature u Srbiji.
    Mnogo bi bolje bilo da se bavi skupštinskim poslom, onim u čemu možda i ima uspeha, a dosta je sudija izabrano na njegov predlog. Ne znam jesu li to ljudi valjani ili nisu, a o tome ste razmišljali kada ste o tome glasali. Ovde ga bar sluša 250 narodnih poslanika, a na mitinzima poput onog u Kikindi nije bilo ni 15. Evo, 25, priznajem 25, koliko god kaže. Mi se u ovaj vaš posao naravno nećemo mešati.
    Zamislili ste nešto što je vrlo teško ostvarivo. U vreme kada ste se mirili, prihvatajući neke zakone iako sa njima niste bili saglasni, ovo se rodilo. Sada to mora da raste. Sada imate predloge za članove Visokog saveta pravosuđa, pa vam treba mnogo vremena da te predloge uskladite, pa onda u biografijama ljudi moraju da navedu kada su sa DOS-om sarađivali, a ne navode kada su sarađivali sa Savezom komunista Jugoslavije i sa SPS-om. Očigledno je čovek koji ima 80 godina morao da sarađuje sa Savezom komunista, nema šanse da je bio sudija, a da nije sarađivao bar sa Savezom komunista, a da ne pričam o vremenu protiv koga i vi imate mnogo priče.
    Dakle, birajte kako god hoćete, radite šta god hoćete, nemojte da se hvalite onim što nazivate demokratijom, jer je to tako daleko od demokratije i sve dalje, pa da je građanima Srbije sve potpuno jasno. Zakonima o pravosuđu niste postigli ni efikasnost, ni pravičnost, ni nepotkupljivost, ni slobodu od političke oligarhije. Ništa od toga niste postigli. Istina je da ste smenili neke ljude koji su verovatno pripadali političkim strankama bivšeg režima, doveli druge ljude koji se hvale u biografijama kada su sa vama sarađivali. To ne treba da bude osnov za izbor ljudi koji imaju pred sobom samo Ustav i zakone ove zemlje. Ne sme nas predsednik Narodne skupštine upućivati na neki drugi zakon, da bi nam rekla kako ćemo mi proceduru sprovoditi u Narodnoj skupštini.
    Mi proceduru ovde sprovodimo na osnovu naših zakona, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Svako od vas ko smatra da taj poslovnik nije u skladu sa nekim zakonom, neka prilagođava Poslovnik, pa zato imate dovoljnu većinu. Kako bi to izgledalo da sada počnem da radim ovde u ovoj skupštini po statutu SRS. Za mene je to najviši zakon posle Ustava ove zemlje. Vi biste mi onda rekli, da to ne piše u Poslovniku, to možemo mi u stranci. E pa ni ovo, ovo što sada radite, ne piše u Poslovniku Narodne skupštine, izuzev diktature većine.
    Za jednu promenu, Srbijom vlada diktatura manjine. Ako je DOS i većina u Srbiji, to je sada veoma diskutabilno, DOS-om vladaju manjine, a to onda znači da Srbijom vladaju manjine. Vi ćete toga morati da se otresete. Otvorite prvu i drugu stranicu današnjih dnevnih novina - svaka stranka DOS-a različito govori i svaka ima marketinški potez kojim ugrožava osnovne postulate DOS-a. To neće moći jako dugo da se trpi, to će uskoro da pukne kao balon od sapunice. Ako bi bar sudovi radili po Ustavu i zakonu, opet bih bio zadovoljan onim što je DOS uradio, bar to, ali ne mogu da budem zadovoljan, jer još nisam našao građanina zadovoljnog radom sudova u Republici Srbiji.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Za reč se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas da smo tokom novembra meseca prošle godine mi vodili opširnu i višednevnu raspravu o reformi našeg pravosuđa i da smo tokom te rasprave praktično rekli sve što smo imali da kažemo.
    Ne mislim da smo u međuvremenu, kao predstavnici vlasti koja je podržavala zakone kojima se, po našem mišljenju, reformiše pravosuđe, odnosno kao predstavnici opozicije koja se tim zakonima suprotstavljala, stekli neke nove argumente, osim onog koji je pomenut i koji, s pravom, na jedan nereprezentativan način govori o nama kao predstavnicima koji su započeli proces reforme našeg pravosuđa; i, potom, posle tog osnovnog preduslova koji je ostvaren kroz izglasavanje paketa zakona o pravosuđu, zastali na pravom koraku kroz imenovanje, recimo, Visokog saveta pravosuđa. Nema opravdanja za nešto tako. Zato smatram da je potrebno u efikasnoj raspravi što pre produžiti onu vrstu posla koja je do sada u docnji.
    Mi ćemo kao poslanička grupa DOS, vodeći računa o svemu što su predlagači imali da nam kažu u prethodnim mesecima i, naravno, o biografijama sa kojima su poslanici upoznati, podržati profesora Pravnog fakulteta na katedri Upravno pravo, gospodina Tomića, ne dovodeći pri tom u pitanje kredibilitet drugih predloženih kandidata. Mislimo da je reč o osobi koja zaslužuje takvu vrstu podrške i očekujemo, od njega lično i od Visokog saveta pravosuđa, da urade sve kako bi naš pavosudni sistem bio onakav kakav Srbija zaslužuje, depolitizovan, efikasan, sasvim sigurno onakav kakav danas nije. Mislim da smo mi kao poslanička većina za to da takav proces ubrzamo, između ostalog i kroz konkretnu podršku koju u ovom slučaju njemu dajemo.
    Pozivam poslanike republičkog parlamenta da učestvuju na adekvatan način u raspravi, da kritikuju predložene kandidata ukoliko imaju argumenata za nešto tako ili da te osobe podrže, ne dovodeći pri tom u pitanje njihov profesionalizam kroz biografije koje su sasvim korektno nama predočene i u kojima su veoma pažljivo navedene sve one ključne tačke koje profilišu neku osobu kao kandidata za veoma važnu državnu funkciju, kakva jeste ova funkcija u Visokom savetu pravosuđa.
    U činjenici da je gospodin Tomić bio anagažovan u Komisiji pravnih eksperata pri Udruženju pravnika Srbije, koja je utvrdila istinu u vezi sa izbornom krađom na lokalnim izborima 1996, odnosno 1997. godine, ne vidim ništa što bi ga omalovažilo kao kandidata. Naprotiv, to je nešto što govori o toj osobi upravo afirmativno, crtajući ga kao profesionalca koji je spreman da se angažuje u poslovima koji su, nesumnjivo, od izuzetnog opštedruštvenog značaja. Dakle, zbog toga ga mi, između ostalog, podržavamo.
    Ne smatramo ga partijskim kandidatom, niti mislim da bi on na tako nešto pristao. Hvala vam i, sasvim sigurno, poslanička grupa DOS nema onu vrstu dilema koje su bile prisutne kod predstavnika opozicije, s tim što, istovremeno, nema opravdanje za ovu vrstu docnje koja se meri mesecima.