PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 09.05.2002.

18. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

18. dan rada

09.05.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 00:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o izmenama Zakona o srednjoj školi (pojedinosti) (2002)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o srednjoj školi – glasanje (2002)
  • Predlozi kandidata za izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština (2002)
  • Predlozi kandidata za izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština – glasanje (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
    Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 157 narodnih poslanika i konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radomir Naumov, Leila Ruždić-Trifunović, Nataša Milojević, Miroslav Markićević, Vukosav Tomašević, Dragan Kovačević, Petar Mišić, Višnja Nežić, Zoran Bošković, Išpanovič Ištvan, Ratimir Svirčević, Sredoje Mihajlov i Jelena Milenković.
    Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičog sekretarijata za zakonodavstvo.
    Takođe, shodno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Studentske unije Srbije, predstavnike Saveza studenata Beograda, studente Studijske grupe za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", predstavnike Niške studentske asocijacije i predstavnike Studentske federacije.
    Pozdravljam prisutne goste.
    Pre nego što nastavimo rad po osmoj tački dnevnog reda, želim da vam dam dva obaveštenja. Pre početka sednice, zajedno sa predsednicom Odbora za inostrane poslove i predsednikom Odbora za kulturu i informisanje, primila sam norvešku parlamentarnu delegaciju, na čijem čelu je bio predsednik Norveškog parlamenta, gospodin Jergen Kosmo, koji je izrazio podršku našim naporima da reformišemo i demokratizujemo društvo, i sa zadovoljstvom vam tu podršku prenosim.
    Drugo obaveštenje je da će se sednica Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije održati danas, sa početkom u 14,00 časova, u sali I u prizemlju.
    Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SREDNjOJ ŠKOLI (pojedinosti)
    Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Aleksić, Vladimir Andrić, Marina Stamenković, Milan Radulović i Nenad Lemajić.
    Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Milan Radulović, predstavnik podnosilaca amandmana na član 19. Predloga zakona.
    ...

    Milan Radulović

    Poštovani narodni poslanici, na član 19, kao što ste videli, podneto je ukupno sedam amandmana. Dakle, ovo je jedan od članova koji je izazvao najviše pažnje, ne samo među poslanicima, već i u javnosti. O ovom članu izjašnjavali su se i sindikati i stručni organi škola.
    Taj član Zakona određuje sastav školskog odbora. Ministarstvo je predvidelo, kao što ste videli, da u školskom odboru, kao upravnom organu škole, bude devet članova, i da ravnomerno budu zastupljene najviše zainteresovane strane za funkcionisanje svake škole pojedinačno i školskog sistema u celini. Dakle, po tri člana daju nastavnici i roditelji, a tri predlaže Ministarstvo.
    DSS je dala jedan originalan amandman koji se razlikuje od svih šest prethodnih. Naime, sve poslaničke grupe posvetile su pažnju brojčanoj zastupljenosti struktura koje delegiraju, odnosno predlažu svoje kandidate u školsku upravu.
    Mislili smo da je mnogo važnije ili bar jednako važno, u najmanju ruku jednako važno, ko su ljudi koji ulaze u upravu škola. Ako tri kandidata bira nastavničko veće tajnim glasanjem, između sebe će izabrati, pretpostavljam, najbolje. Savet roditelja izabraće ljude koji su zainteresovani za rad škole. Ali kako će Ministarstvo predložiti tri kandidata?
    Ministarstvo se ovim zakonom odreklo prava da imenuje direktore škola, što je potpuno u redu. Ali sada, umesto jednog direktora u svakoj školi, ono treba da predloži tri kandidata koji treba da učestvuju u školskom odboru. Pri tom nema ni reči o tome na koji način će ti kandidati biti predlagani i koji su, makar formalni, uslovi koje kandidat mora da ispunjava da bi bio predložen u jedan školski odbor.
    Mi mislimo, i u tome se naša koncepcija znatno razlikuje od koncepcije Ministarstva, da je u upravljanju školom, i uopšte u organizaciji nastave, najvažniji ili bar vrlo važan momenat vođenje računa o kvalitetu kadrova.
    Tako po našoj koncepciji ne bi npr. moglo ostati da se u članu 13. predvide zvanja u prosveti, a da se ostavi ministru da odredi uslove kako se zvanja stiču. Isto kao i u Zakonu o univerzitetu, mi bismo ljudima unapred kazali, zakonom odredili, koji su to uslovi koje treba ispuniti da bi se steklo koje zvanje.
    Naš amandman na član 19. je išao uglavnom na to da ukaže Ministarstvu na neke protivurečnosti koje njegov zakon sadrži, da upozori na činjenicu da su predložena rešenja kojima je inoviran stari zakon u osnovi dobro motivisana, ali su nedorečena, nerazrađena, a neretko, čini mi se, i međusobno kontradiktorna.
    Naš amandman, dakle, više služi da signalizuje Ministarstvu na neke nedorađenosti u zakonu, no što može da se uklopi u ponuđenu koncepciju. Naša koncepcija školskog sistema jednim delom, i to dobrim delom, jeste upravo u tome da se u prvi plan stavi kvalitet nastave i kompetentnost u rukovođenju školama. To je za nas u prvom planu, a ne samo formalno upravljanje školom preko školskih odbora.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
    Ima reč narodni poslanik Bojana Aleksić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DOS-DSS.
    ...

    Bojana Aleksić

    Samo još malo o ovom članu i o koncepciji koju je predložila DSS. Naša koncepcija je da opština, koja po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi ima znatno veća ovlašćenja, a u skladu sa predizbornim obećanjima DOS-a o decentralizaciji države - smatramo opština sada ima velika ovlašćenja baš kad je reč o školstvu, baš kad je reč o finansiranju škola, o popravkama - nije vlasnik škola, ali ima prenesena ovlašćenja sa Republike i u velikoj meri utiče na život škola, bolnica i uopšte.
    Smatramo da opština, na neki način, mora da ima kad je reč o upravljanju školom veće ingerencije. Zbog toga umesto da Ministarstvo imenuje ova tri člana školskog odbora, logično je da to uradi lokalna samouprava. Pretpostavljam da će i po Predlogu zakona tako u praksi biti, pošto je tako rađeno i do sada, jer Ministarstvo ne može imati uvid o ljudima na terenu, ne može znati koji su to ljudi, naročito u udaljenijim mestima, u manjim mestima, koji tu treba da budu predloženi.
    Znači, i po Predlogu zakona, mada to tako ne piše, u praksi će se svesti na to da će u stvari lokalna samouprava te ljude delegirati, a ministarstvo samo preuzeti njihove kandidate. Zato je mnogo logičnije da se unapred, otvoreno lokalnoj samoupravi to pravo i da.
    Drugo i osnovno u našoj koncepciji je što smo mi predvideli da umesto tri člana, koje bi delegirao savet roditelja, koji na nivou srednjih škola uopšte ne funkcioniše, u osnovnim školama je to još i bilo prihvatljivo za nas, jer su tamo i postojali saveti škola; međutim, kada je reč o srednjim školama toga do sada uopšte nije bilo, i nelogično je, bar u ovo prvo vreme, kada već to nismo imali, da se sada zbrda - zdola, srednje škole, odnosno roditelji učenika srednjih škola, organizuju na brzinu.
    Mnogo je bolje, po našem mišljenju, da lokalna samouprava umesto ta dva roditelja odredi po dva profesora iz visokoškolskih ustanova, ili jednog profesora iz visokoškolske ustanove a drugog predstavnika lokalne privrede; pogotovo ako znamo da su srednje škole u velikoj meri vezane - a treba da budu još više, ako hoćemo da na pravi način razvijamo sistem školstva - za tu lokalnu privredu i da ti mladi ljudi, koji završavaju te srednje škole, mnogo više prakse imaju upravo u lokalnoj fabrici, lokalnom rudniku, uopšte, a zavisno naravno od grada do grada, odnosno od toga šta je za grad najbitnije, i da odmah, po završetku te srednje škole, na neki način ih čeka radno mesto i da već budu osposobljeni da se tim poslom bave.
    Vlada opšte mišljenje ...
    (Predsednik: Vreme.)
    ... (evo, završavam) da se u našim školama mnogo više stiču teoretska znanja, koja je kasnije teško primeniti u praksi ili treba vremena i mnogo više prakse, ali kasnije, znači po završetku škole, pa bi bilo mnogo bolje da škole daju više prakse tokom same nastave i da učenici budu mnogo spremniji za to.
    Zbog toga mi ovaj amandman nećemo povući. Ostajemo pri amandmanu.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima ministar prosvete i sporta, gospodin Gašo Knežević.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Gašo Knežević

    Moram reći da smo puno raspravljali sa poslanicima DSS-a i Bojanom Aleksić o ovom članu. Danas negde u novinama pročitah da je usvojeno najviše amandmana DSS-a. Nisam nikada brojao. Trudili smo se da isteramo jednu liniju razmišljanja. Upravo zbog te linije razmišljanja reći ću vam da je predlagaču - Ministarstvu prosvete i Vladi veoma stalo da koncept ostane 3+3+3.
    Zašto? Samo zbog roditelja. Mislimo da su roditelji budućnost škole, da će participirati u puno većoj meri, i spremili smo jedan letak koji ćemo poslati svim građanima zemlje, a u kome upravo apelujemo na buduću poziciju roditelja. U tom letku postoji rečenica - koja nije moja, ali se meni sviđa i zato mogu da vam je kažem - "roditelji su prvi prirodni vaspitači sopstvene dece"; to moramo ispoštovati i zbog toga Ministarstvo čvrsto ostaje kod ovoga. Ne možemo da prihvatimo vaš amandman. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 35, protiv 116, uzdržan jedan, nije glasalo 22, od 174 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Aleksić, Vladimir Andrić, Marina Stamenković, Milan Radulović i Nenad Lemajić.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li se neko prijavljuje za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Molim narodne poslanike da se izjasne.
    Za 37, protiv 90, uzdržan jedan, nije glasalo 47, od 175 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 20. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
    Odbor za prosvetu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.
    Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Podnosilac amandmana nije prisutan.
    Da li se neko javlja za reč? Reč želi narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, poslaniku Slobodanu Janjiću je protivposlovnički oduzeta reč pa nije u mogućnosti da obrazlaže svoj amandman. Zbog toga ću ja pokušati da ga obrazložim. U članu 20. smo intervenisali pre svega zbog poslednja dva stava u kojima stoji - da sednici školskog odbora prisustvuje i učestvuje u radu, bez prava odlučivanja, predstavnik organizacije učenika škole.
    Prvo, nama nije jasno koja je to organizacija. Ne znamo da postoji neka učenička organizacija. Da li je to neki savez omladine DOS-a ili nešto drugo, ili "Otpora", ili možda nešto treće. Dalje, u zakonu ne vidimo da se to bilo gde pominje, a da se pominje verovatno ne bismo imali razloga da postavljamo ovakvo pitanje niti da tražimo dodatno objašnjenje, ili će to biti prepušteno svakoj školi. U svakom slučaju se vidi da Vlada ima nameru da u školi organizuje neki vid omladinskih organizacija, čiji je status nejasan.
    Nemojte da mislite da mi sada imamo nešto protiv toga da se mladi ljudi informišu i naravno budu u toku oko svega onoga što se u školama događa, ali nemojte ni da stvari okrećemo naopako. Ako hoćemo da budemo iskreni kao roditelji, kao odrasli ljudi, deca u srednjoj školi su još uvek deca i tek pri kraju četvrtog razreda uglavnom postaju punoletni, ali čak i da su punoletni moraju da znaju "ko kosi, a ko vodu nosi", odnosno ne smemo toliko da spuštamo ni nivo nastavnika, ni nivo vlasnika tj. upravljača škole, ma ko da sedi u tom školskom odboru.
    Postoje drugi načini da, pre svega roditelji preko saveta roditelja i razrednih zajednica, budu obavešteni o svemu što se u školi dešava onoliko koliko je to potrebno, ali nema potrebe da i decu, pogotovo ne na ovako nejasan način, jer ne znamo ni kako će biti birani ni delegirani u taj školski odbor, uvlačimo u sve to.
    Poslednji stav govori o tome da školski odbor donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova. Meni je, verujte, takva odredba kao pravniku smešna. Mislim da se to rešava poslovnikom o radu školskog odbora. U jednom zakonu je to apsolutno suvišno. Ne znam kako bi drugačije moglo da bude regulisano, možda da je - dvotrećinski, kada su neka važna pitanja na dnevnom redu, ali ne vidimo da je to uopšte važno da tako nešto stoji u zakonu i zbog toga smo iz čisto pravno-tehničkih razloga intervenisali u poslednjem stavu.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 11, protiv 114, uzdržanih nema, nije glasalo 45, od 170 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Leila Ruždić-Trifunović i Stevan Lilić.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosioci amandmana nisu prisutni, a da li neko drugi želi reč. (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za nije bilo, protiv 132, uzdržanih nema, nije glasalo 38, od 170 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
    Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Podnosilac amandmana nije prisutan.
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 19, protiv 104, uzdržanih 16, nije glasalo 30, od 169 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman.
    Ne želite reč? Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 27, protiv 111, uzdržanih nema, nije glasao 31, od 169 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Aleksić, Vladimir Andrić, Marina Stamenković, Milan Radulović i Nenad Lemajić.
    Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Radulović i Bojana Aleksić.
    Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 24. amandman je na osnovu člana 145. Poslovnika podneo Odbor za prosvetu.
    Predstavnik predlagača na sednici Odbora za prosvetu saglasio se sa ovim amandmanom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Petrić.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, podnosilac amandmana na član 24. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjim školama.
    ...

    Radojko Petrić

    Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani ministre, u ime poslaničke grupe SPS-a podneo sam amandman na član 24. ovog zakona u delu koji govori o obavezi opštine da za srednje škole obezbeđuje sredstva za investicije, investiciono i tekuće održavanje, materijalne troškove i drugo.
    Amandmanom se predlaže da se u Zakon o srednjoj školi unese odredba da je opština dužna da obezbeđuje deo sredstava i za prevoz učenika. Misli se na prevoz učenika koji su nastanjeni na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole, ako na toj udaljenosti nema bliže iste škole. Za učenike ometene u razvoju treba da se obezbedi prevoz bez obzira na udaljenost stana od škole.
    Amandmanom se dalje predlaže da ukoliko opština ne može da obezbedi u potpunosti sredstva za prevoz učenika deo sredstava za prevoz mogu da obezbede i roditelji učenika. Odluku o visini učešća roditelja i o obezbeđenju sredstava za prevoz učenika treba da donosi opština.
    Zbog ukupne ekonomske situacije i niskog životnog standarda većine đačkih roditelja, neophodno je predvideti mogućnost da opštine učestvuju sa delom sredstava u pokrivanju troškova u prevozu srednjoškolaca ako su nastanjeni na udaljenosti većoj od četiri kilometra od škole.
    Istina, pojedine, uglavnom ekonomski jače, opštine su i dosad obezbeđivale deo sredstava za prevoz srednjoškolaca, ali to su činile na bazi dobrovoljnosti. Ipak, potrebno je zakonom propisati da su sve opštine obavezne da to čine u granicama svojih mogućnosti. Znači, ne mora 100%, neka će opština sa 50% ili 30%, ali uglavnom da budu obavezne da participiraju u troškovima prevoza učenika.
    Podsećam da isti kriterijum koji predlažem ovim amandmanom važi i kod prevoza učenika osnovnih škola. To je regulisano Zakonom o osnovnoj školi. Logično je da amandman bude prihvaćen, tim više što je u proseku veća udaljenost mesta stanovanja od škole kod srednjoškolaca nego osnovaca. Takođe, prema drugim izdacima (cene udžbenika i drugo), skuplje je školovanje srednjoškolaca od osnovaca. Imajmo u vidu koliko se povećavaju izdaci roditelja iz prigradskih i seoskih sredina kada im deca pođu u srednje škole.
    Bilo bi apsurdno da se neko pozove na činjenicu kako je samo osnovno školovanje obavezno, a srednje nije i da za to ne treba obezbeđivati sredstva na bazi solidarnosti. To bi značilo da ako roditelji nisu u mogućnosti ne treba da dalje školuju decu, a to bi zaista bilo pogubno za ovu zemlju i verujem da takvu politiku niko ne želi da podrži.
    SPS kao partija socijalne pravde bori se za ravnopravnost svih građana, a posebno za ravnopravnost dece u školovanju i obezbeđivanju jednakih uslova za školovanje i usavršavanje, kao i napredak u životu.
    Nadam se da je ovo načelno prisutno kod svih poslanika ove skupštine i da će podržati predloženi amandman. Zahvaljujem vam.